Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno od predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće u danu za glasanje oba predloga za autentično tumačenje zato što smatramo da se i jednim i drugim autentičnim tumačenjem otklanjaju sve nedoumice oko značenja odredbi koje su sadržane u navedenim članovima Zakona o sprečavanju korupcije, odnosno Zakona o visokom obrazovanju.

Što se tiče autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije u našoj društvenoj praksi, zaista se pojavio problem, odnosno, pojavilo se pitanje ko su sve javni funkcioneri.

Na ovom mestu želim da kažem da ovo pitanje nije samo normativno, i ono nije samo praktično, ono je i naučno pitanje. To znaju svi oni koji su završili ili koji studiraju pravne fakultete u Republici Srbiji.

Naime, iz ustavnog prava, iz upravnog prava studenti uče ko su funkcioneri, odnosno, koja lica se podrazumevaju pod sintagmom izabrana, imenovana, odnosno postavljena lica. To su ona lica koja su izabrana, postavljena ili imenovana neposredno od strane građana, kao što je slučaj kod nas sa predsednikom Republike, zatim to su ona lica koja bira, imenuje ili postavlja Narodna skupština, zatim Vlada Republike Srbije, pokrajinska Vlada, Skupština AP, kao i organi jedinaca lokalne samouprave.

To je, da kažemo, jedna udžbenička definicija lica koja se smatraju javnim funkcionerima, odnosno to je udžbenička definicija lica koja potpadaju pod tu kategoriju izabranih, imenovanih, odnosno, postavljenih lica.

Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije i odgovarajućih zakona, mi smo u našem Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o sprečavanju korupcije u kategoriju javnih funkcionera dodali i ona lica koja imenuje, postavlja, odnosno bira predsednik Republike, zatim Vrhovni kasacioni sud, to je, recimo, pet sudija Ustavnog suda, zatim Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Zašto je ovo važno da se naglasi? Zato što smo mi hteli kroz ovo autentično tumačenje da otklonimo sve nedoumice koje se u praksi javljaju oko toga koji organi javne vlasti, kako kaže Zakon o sprečavanju korupcije, dolaze u obzir kao oni subjekti koji biraju, imenuju, odnosno postavljaju određena lica na određene javne funkcije. To se u praksi javilo kao sporno u određenim slučajevima koje ću ja i da navedem.

Mi ovim autentičnim tumačenjem otklanjamo svaku sumnju koji su to državni organi koji imenuju, odnosno koji biraju, imenuju ili postavljaju javne funkcionere. Dakle, da ponovim još jednom – to su ona lica koja su neposredno birana od strane građana, odnosno to su oni javni funkcioneri koje imenuje, bira ili postavlja Narodna skupština, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, skupština autonomne pokrajine, pokrajinska vlada, organi jedinica lokalne samouprave, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. To su praktično svi državni organi, to su svi pokrajinski organi i to su odgovarajući organi jedinica lokalne samouprave.

Dakle, mi smo ovim autentičnim tumačenjem otklonili svaku nedoumicu o kojim organima se radi. Pokrili smo, da tako kažem, republički tj. državni nivo, pokrajinski nivo i lokalni nivo i niko sada više neće imati nedoumicu da li neko jeste ili nije javni funkcioner zbog toga što ga je postavio ovaj ili onaj organ. U nekim slučajevima javne funkcionere imenuje, bira odnosno postavljaju državni organi, kao Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike itd, u nekim slučajevima to radi skupština odnosno vlada autonomne pokrajine, a u nekim situacijama to rade odgovarajući organi jedinica lokalne samouprave.

Zašto je važno da se to uradi? Evo, ja ću vam navesti jedan konkretan primer da ne ispadne da je ovaj predlog autentičnog tumačenja jedno čisto apstraktno i teorijsko pitanje.

U praksi se javio problem da li su profesori univerziteta koji su iz, kako se to nekad govorilo onim starim rečnikom, kolektiva, dakle, od strane svojih kolega, ne od strane Vlade, ne od strane Skupštine, ne od strane nekog državnog organa, nego od strane svojih kolega izabrani u, recimo, jedan organ koji se zove savet fakulteta ili savet univerziteta?

Tu se pojavio jedan problem u praksi. Zašto? Zato što je neko u Agenciji za sprečavanje korupcije mehanički protumačio odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja je, kao što vidite, povezana sa tumačenjem Zakona o sprečavanju korupcije, i kaže – aha, on je izabran, e, on je funkcioner. Sad čovek dođe u situaciju, redovan profesor univerziteta, apsolutno nema nameru da bude funkcioner, nema nameru da se bavi politikom, jer javni funkcioneri su po definiciji pre svega političari, znači, čovek nema nameru da se bavi politikom, nije član nijedne stranke, ali zato što je izabran od strane svojih kolega u savet fakulteta, zbog te reči „izabran“, kažu – ti si javni funkcioner.

Imamo još jednu apsurdniju situaciju, a to zna prof. dr Marko Atlagić. Studentski parlament izabere u savet univerziteta ili u savet fakulteta studenta i zbog reči – izabran od strane studentskog parlamenta, kažu – e, pa on je javni funkcioner. Sada imamo problem, jedan ozbiljan, praktičan problem na fakultetima, da se profesori koji su birani iz reda nastavnika ili studenti koje je izabrao studentski parlament u savete univerziteta odnosno fakulteta definišu kao javni funkcioneri, što je, priznaćete, potpuno nelogično i apsolutno je suprotno i slovu i duhu zakona.

Na ovom mestu želim da kažem nešto što nije popularno da se kaže i nije popularno pre svega da to kažem ja kao predsednik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ali ja ću to ipak da kažem, pa ako mi neko uzme za zlo, neka uzme. O čemu se radi?

Mi smo u prošlom mandatu, u onom mandatu kad su ovde bili ljudi koji su se formalno predstavljali kao narodni poslanici a ponašali su se kao huligani, mislim na Boška Obradovića, poslanike Vuka Jeremića, onog Aleksića, na one koji su nosili kamen, čupali mikrofone, tu mislim na Balšu Božovića, Živkovića, Sašu Radulovića, koji su psovali narodne poslanike, pljuvali ih, fizički se sa njima obračunavali, kao sa Marijanom Rističevićem ovde ispred Narodne skupštine itd, dakle, u tom mandatu, od 2016. do 2020. godine, koji je bio jedan veoma težak mandat za sve narodne poslanike a pogotovo za narodne poslanike iz SNS, ne želim da kažem da je ovim drugim kolegama iz vladajuće koalicije bilo lako, ali pre svega su na udaru bili narodni poslanici SNS, nema šta nam nisu radili i sve smo stoički izdržali, od verbalnih uvreda do fizičkih napada. Sve smo izdržali.

Ja mislim da srpski parlament, ako izuzmemo ono pucanje u predratnoj Skupštini Kraljevine SHS 1928. godine, znači srpski parlament nije video scene koje su se dešavale u periodu od 2016. do 2020. godine.

Zašto sve ovo govorim i zašto će mi možda neko uzeti za zlo, ali baš me briga? U tom mandatu poslanici SNS, pre svega Marijan Rističević, Marko Atlagić, Aca Marković, pa i moja malenkost i neke druge kolege, mi smo bukvalno prikazivali grafikone, šeme kako je, recimo, Boško Obradović prao novac dobijen od države za izbornu kampanju i kako je ispumpavao državni novac iz svoje stranačke kase, koji se vraćao posle u njegove privatne džepove i u džepove njegovih partijskih saradnika, koji su u tome hteli da učestvuju. Neki nisu hteli da učestvuju, pa su isključeni iz Dveri, neki su čak isključeni iz poslaničke grupe Dveri.

Dakle, mi smo ovde, recimo, prikazivali šemu, ali bukvalno šemu. Marijan Rističević je deset puta ustajao i pokazivao šemu koje firme su u tome učestvovale, koja lica, koje sume novca su bile u pitanju. To su milioni i milioni novca koji pripada svim građanima Republike Srbije, a koji su formalno ispumpavani iz kase Pokreta Dveri, preko određenih firmi za nepostojeće usluge i nepostojeće poslove, preko raznih trgovinskih radnji i zanatskih radnji itd. čiji su vlasnici sve bili članovi, aktivisti, odbornici, finansijeri Boška Obradovića.

Dakle, mi smo te grafikone bukvalno ovde prikazivali iz sednice u sednicu i Boško Obradović nije mogao protiv toga da kaže ni jedni jedinu reč, zato što je sve apsolutno bilo tačno. Mogao je da kaže za mene da imam velike uši, da sam kreten, da sam ovakav, onakav, za Marijana Rističevića da je bio na farmi. Sve je to mogao da kaže, ali nije mogao da kaže da to što je nacrtano na tom grafikonu nije tačno. Sve je bilo tačno. Sve u dinar.

Prikazivali smo šematski kako je Vuk Jeremić ispumpavao, odnosno kako je dobijao novac od raznoraznih ofšor kompanija, od raznoraznih ambasada. Prikazivali smo koliko je državnog novca potrošio preko svake moguće mere dok je bio ministar inostranih poslova Republike Srbije, kako je putovao po belom svetu, kako je odsedao u najluksuznijim hotelima, kako je putovao najskupljim avionima i potrošio na desetine miliona dolara državnog novca, pa onda kako je dobijao pare preko stranke, pa preko jedne nevladine organizacije, pa preko druge nevladine organizacije, pa preko Lozoja, pa preko ovoga, pa preko onoga i sve smo to ovde u Skupštini iz sednice u sednicu pokazivali.

Zašto ovo govorim? Zato što niko iz Agencije, bar koliko je meni poznato, iz Agencije za sprečavanje korupcije na to nije reagovao, što je nedopustivo. Ne može država da ćuti ako ti poslanik da dokaz da se neko bavi organizovanim kriminalom. To što je on u opoziciji nema nikakve veze i da to radi neko od nas mora za to da odgovara.

Agencija za sprečavanje korupcije je, iz meni potpuno nepoznatog razloga, od toga jednostavno sklonila glavu. Ispalo je da smo mi ovde budale, šta ovi nešto pričaju, pokazuju neke slike, grafikone, baš nas briga, nego šta su oni uradili? I zaista mi je krivo zbog tih ljudi. Iz nekog čudnog razloga Agencija za sprečavanje korupcije, umesto da se bavi stvarnom korupcijom u redovima Boška Obradovića, Dragana Đilasa, o kome Marijan Rističević može da napiše studiju kako je preprodavao sekunde i kako nelegalno funkcioniše, recimo, televizija N1 kao lažni prekogranični kanal, umesto da se time bave Agencija za sprečavanje korupcije počne da maltretira profesore fakulteta, i to one profesore fakulteta koji su 2017. godine podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Republike i kažu - ti si član Saveta fakulteta, izabrale su te kolege, izabrale, zbog te reči izabrale, ti si javni funkcioner. On čovek kaže – kakav sam ja javni funkcioner? Okome se isključivo na ljude koji su podržali Aleksandra Vučića.

Ja taj auto-šovinizam ne mogu da razumem, ni kao poslanik, ni kao čovek. Idi bavi se Boškom Obradovićem, idi bavi se Vukom Jeremićem, idi bavi se Draganom Đilasom, idi bavi se ovim žutima koji su nam ukrali crno ispod nokta. Ne, oni su krenuli da se bave pojedinim profesorima sa fakulteta u Srbiji koji su 2017. godine imali hrabrosti, a za to je zaista trebalo imati hrabrosti, da se javno podrži Aleksandar Vučić za predsednika Republike.

Zašto? Zato što na njihovim fakultetima uglavnom predaju ljudi koji su apsolutni protivnici Aleksandra Vučića i SNS. Pojavili su se profesori koji su rekli – čekajte, taj Aleksandar Vučić, ja nisam član njegove stranke, nisam član ni jedne stranke, ali mislim da taj čovek radi dobro za Srbiju. Ljudi su dali svoje potpise i odjedanput, preko noći, ti ljudi postanu meta, kao oni su u korupciji, oni su u nekom korupcionaškom odnosu, što je potpuno neverovatno.

Mi smo ovde imali, neću da mu kažem ime, čovek je verovatno još uvek student i nema smisla da ga uvlačimo u dnevnu politiku, jednog studenta koji je dokazao, dokazao da ono što je uradila jedna profesorica na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Danica Popović, da je to plagijat. Kada je to rekao Marijan Rističević, onda je ispalo da je Marijan Rističević lažov. Kada je rekao taj student koji podržava Aleksandra Vučića onda je rečeno – ti si lažov zato što podržavaš Aleksandra Vučića. Šta se posle ispostavilo? Ispostavilo se da je sve istina i ta žena je sada udaljena sa predmeta na godinu dana, ne može da ga predaje. Šta ćemo sad? Da li se neko time bavi? Ne.

Sada ćemo da se bavimo tim studentom. Sada ćemo da se bavimo tim studentom koji je imao hrabrosti da javno kaže šta se radi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i sa nekim drugim studentima zato što su oni od strane studentskog parlamenta imenovani u savete fakulteta. Ja to ne mogu da razumem. Ja to zaista ne mogu da razumem.

Ispada da je u državi gde je na vlasti SNS štetno i opasno ako si član i ako podržavaš SNS. Sve je u redu, nema veze neka ovi kradu, neka lažu, neka emituju program iz Novog Beograda, a svi ćemo da se pravimo kao da ga emituju iz Luksemburga, to ništa nema veze, ali daj da vidimo one profesore koji su potpisali za Aleksandra Vučića, to su neki veliki korupcionaši, to su neki veliki lopovi. Daj da vidimo te studente, i to su neki veliki javni funkcioneri, daj da malo i njih češljamo.

Hajde da prestanemo više sa takvom jednom dvoličnom politikom. Ako je neko stvarno u korupciji, ali stvarno u korupciji, onda nema veze da li je član ove ili one stranke, ali nemojte na silu da od ljudi pravimo korupcionaše ako to nisu, a pogotovo da ne pravimo korupcionaše od ljudi koji su čestiti, koji su pošteni, koji su profesori fakulteta, a koji su 2017. godine podržali kandidaturu Aleksandra Vučića, a verujte mi neki od njih su prošli torturu, torturu na svojim fakultetima zato što su dali svoj potpis za kandidaturu predsednika Republike Aleksandra Vučića. I neko je onda rekao – ti si javni funkcioneri i zato što si javni funkcioner sada ćemo svu pažnju da usmerimo na tebe. Na one druge, koji su, takođe, javni funkcioneri i zapravo jesu javni funkcioneri, ovi nisu, a koji su pripadnici Dveri, Narodne stranke, stranke Dragana Đilasa itd, niko apsolutno nije ništa po tom pitanju uradio.

Voleo bih da me neko demantuje. Ako je nešto urađeno, ako se vode neki postupci, dajte da vidimo u kojoj fazi je taj postupak i koji oblik korupcije je utvrđen. Ja bih to voleo da vidim.

Nedopustivo je, i to moram da kažem, to sad nema neposredne veze sa ovim autentičnim tumačenjem, kao predsednik Administrativnog odbora dobijam već nekoliko puta zahteve sudova koji vode postupak protiv Marijana Rističevića zbog reči koje je izgovorio ovde u Narodnoj skupštini, a gde me sud, tobože, pita, kao da ne zna da čita Ustav, da li Marijan Rističević uživa imunitet kao narodni poslanik za reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini, a lepo u Ustavu piše da narodni poslanik ne može da bude krivično gonjen za reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini. I pored svih mojih odgovora, Marijane, evo, imaćeš danas priliku da kažeš koliko postupaka se vodi protiv Marijana Ristićevića zbog reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini, u državi u kojoj navodno vlada diktatura SNS, Aleksandra Vučića, a gde su sudovi, tužilaštva, svi mogući državni organi pod apsolutnom kontrolom Aleksandra Vučića, njegovih falangi itd, itd. To je takva diktatura, zamislite, da se protiv Marijana Rističevića, jednog od najistaknutijih naših poslanika, vodi nekoliko postupaka zbog reči koje je čovek izgovorio u Narodnoj skupštini, a koje su, uzgred budi rečeno, sve tačne. Dakle, nema nikakvih uvreda, nema nikakvih laži, apsolutno sve same činjenice.

Da kažem samo nešto, završavam, ne vidim dobro, malo su me uhvatile godine, završavam, što se tiče drugog autentičnog tumačenja, tu je stvar potpuno jasna. Mi smo bliže, da kažem, određujemo nešto što piše u Zakonu o visokom obrazovanju, a to je da nastavnici visokoškolskih ustanova tj. redovni profesori kojima je produžen radni odnos posle 65 godine života, a maksimalno do 70, ne mogu da budu birani za dekane.

Odredba iz zakona je već sama po sebi dosta jasna, ali u praksi su se javili neki slučajevi gde su neki ljudi smatrali da imaju pravo da budu dekani, iako su navršili 65 godina života, pa smo mi smatrali za shodno da ovim autentičnim tumačenjem to pojasnimo.

Kažem još jedanput i time završavam, hvala vam, gospođo Jevđić, što ste imali razumevanje za ovo prekoračenje vremena, jesam za borbu protiv korupcije, jesam za borbu svih onih koji kradu ovu državu, bez obzira kojoj stranci pripadaju, ali nemoguće je da se ti koji kradu državu i koji je potkradaju nalaze u redovima profesora koji su podržali Aleksandra Vučića, među studentima koji podržavaju Aleksandra Vučića, među poslanicima koji podržavaju Aleksandra Vučića, odnosno koji su poslanici stranke koju vodi Aleksandar Vučić itd, a da su oni tamo sa druge strane barikade, razni Đilasi, razni Obradovići, razni Jeremići itd, neka jagnjad, neki anđeli, neki apostoli koji su sve u životu stekli pošteno, ništa tu nije nelegalno, sve je čisto.

Lepo čovek stekne 619 miliona evra, niko ga ništa ne pita, nikakva agencija, nikakav sud. Vuk Jeremić se malo finansira kao predsednik partije, kao direktor jedne, pa druge nevladine organizacije. Spavao je po hotelima u kojima nije spavao ni Tramp, ni Obama itd. Ništa to nema veze, nego dajte da vidimo šta je sa ovima što su 2017. godine podržali Aleksandra Vučića.

Da nam se takve stvari više ne bi dešavale, ja molim kolege da izglasamo i jedno i drugo autentično tumačenje.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Nisam htela da vam prekinem misao.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima Samir Tandir. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, danas pred nama su dva, treba da usvojimo dva autentična, tumačenje dva zakona. Prvo Zakon o sprečavanju korupcije.

Poslanički klub Pravde i pomirenja, Ujedinjene seljačke stranke će u Danu za glasanje glasati za ova dva autentična tumačenja kako ih je i odbor predložio.

Što se tiče borbe protiv korupcije, želim da istaknem da se sa reči prešlo na dela. To svi vidimo i da je razbijena jedna od najvećih mafijaških grupa koja se tiče organizovanog pogotovo kriminala ovih dana i tu treba odati priznanje državnom vrhu.

Takođe, ono što je jako važno jeste nastaviti čišćenje unutar sistema. Nemoguće je napraviti ozbiljnu kriminalnu grupu, to je svima jasno, ukoliko oni nemaju podršku unutar sistema, pogotovo kada je u pitanju Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kada su u pitanju, između ostalog, i određeni doktori, lekari koji daju opravdanje kriminalcima, daju im lažna overenja da su oni povređeni, a ne oni kojima su oni naneli povredu.

Između ostalog, ovih dana sam i spominjao da se desio napad na jednog građanskog aktivistu u Novom Pazaru, Irfana Ugljanina, i kada analizirate dokumentaciju koju imaju oni koji su u sred bela dana napali tog čoveka, videćete da su oni dobili od nekih doktora, lekara neku zdravstvenu dokumentaciju. To je nešto što treba ispitati i suštinski obračun sa kriminalom i korupcijom će se desiti kada sve te „trule jabuke“ unutar sistema budu procesuirane i budu u zatvoru.

Što se tiče obrazovanja, nama je strateški jako važno kao državi, svakoj državi, svakom društvu, svim građankama i građanima, ono što nam je posebno važno jeste da sve građanke i građani imaju pravo na obrazovanje, da to ne bude samo privilegija bogatih, da to ne bude samo privilegija tatinih i maminih sinova, da sva deca naša imaju jednaku šansu i to je mislim cilj svih narodnih poslanika ovde u Skupštini Republike Srbije, ali cilj i onih građana koji nas biraju na izborima.

Važni su nam dobri putevi, važna nam je kanalizacija, važna nam je rasveta, važan nam je društveni proizvod, ali nam je prvenstveno važno obrazovanje, šta to naša deca uče u školama.

Ako analiziramo svetsku ekonomiju shvatićemo da Švajcarska ili Japan mnogo imaju manje prirodnih bogatstava nego neke afričke zemlje. Nemaju dijamante koje možda ima Zair, ali im je standard koji imaju građani daleko veći. Zašto? Zbog ljudskog resursa.

Znači, ukoliko imamo generacije koje su dobile adekvatno obrazovanje, ukoliko imamo generacije koje su dobile obrazovanje koje mogu da primene u životu imaćemo i ekonomski rast.

Džaba nam sva prirodna bogatstva ukoliko naša deca dobiju obrazovanje koje ne mogu, koji nije funkcionalno ili ukoliko apsolutno ne dobiju adekvatno obrazovanje.

Jako je važno da imamo tu smenjivost kada je u pitanju pogotovo visokoškolsko obrazovanje. Ne mogu, kao što u politici vrlo često kažemo da ministarstva funkcije opštine ne mogu da budu ničiji feudi, jako je važno da ni univerziteti, da katedre ne budu ničiji feudi, već da imamo jednu zdravu konkurenciju da mogu mladi kadrovi, mladi profesori, doktori, docenti, da brzo napreduju, a da ne bude to neka uža interesna grupa koja je zarobila jednu katedru i kasta koja određuje ko i kako može da napreduje.

Posebno je jako važno i prepliće se tu ovde obrazovanje i borba protiv korupcije, znači nemoguće je i neprihvatljivo apsolutno s pozicije zakona da imamo akreditaciona tela u kojima sede ljudi koji su direktno involvirani u sukob interesa.

Ne mogu ja kao radnik, kao član, kao delatnik određenog univerziteta da odlučujem o uslovima, da li ih ispunjava ili ne ispunjava drugi konkurentski univerzitet. Tu je jako važno da se povede jedna suštinska debata i da tu imamo jedno potpuno čišćenje situacije.

Znači, ukoliko želite da budete deo akreditacionog tela, ukoliko želite da budete jedan nezavisan organ, vi morate da apsolutno izađete iz nečega što se zove pripadnost bilo kom univerzitetu.

U Danu za glasanje, podržaćemo oba ova tumačenja. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Samiru Tandiru.
Reč ima narodna poslanica Nina Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas su na dnevnom redu predlozi dva autentična tumačenja. Prvi Predlog se odnosi na Zakon o sprečavanju korupcije, a drugi na Zakon o visokom obrazovanju.

Ja ću se osvrnuti na prvi Predlog autentičnog tumačenja, koji je Narodnoj skupštini predložio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. U pitanju je autentično tumačenje člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije. Smatram da je autentično tumačenje u ovom trenutku najadekvatnija pravna forma kojom se može otkloniti različito tumačenje, a time i različita primena ovog člana zakona.

Drugi način bi bio predlog izmena i dopuna zakona, a treći zahtev nadležnom ministarstvu da da mišljenje o primeni ovog člana zakona. Autentično tumačenje je najbrži način da se otkloni problem različitog tumačenja. Kako je Zakon o sprečavanju korupcije usvojen u decembru 2019. godine, dakle pre samo godinu dana, te smatramo da nije u ovom trenutku celishodno menjati ga u ovako kratkom roku.

Istina je da se odredba člana 2. stav 1. tačka 3. koja glasi – Javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koji su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva, koji je organ javne vlasti.

Ovo se može različito tumačiti, a onda shodno različitom tumačenju dolazi do mogućnosti različite primene zakona, što bi uzrokovalo nejednakost pred zakonom.

Predlog autentičnog tumačenja, sa ispravkom, koji je juče dostavljen precizira ovu odredbu, odnosno definiše preciznije koja su to lica koja se smatraju javnim funkcionerima.

Ovo autentično tumačenje kaže da navedenu odredbu treba tumačiti tako da se odnosi i primenjuje na sva lica koja su neposredno birana od strane građana i lica koja bira, imenuje ili Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Ovakvim autentičnim tumačenjem obezbeđena je preciznost odredbe. Pored toga, obuhvat lica koja se smatraju javnim funkcionerima je potpuniji i prosto je jednostavnije sagledati o kojim se tu tačno funkcionerima radi.

U tom smislu, smatram da ovo autentično tumačenje treba usvojiti i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog autentičnog tumačenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nini Pavićević. Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da danas razmatramo ovo autentično tumačenje i ispravku koju smo dobili juče zgodna je prilika i u svakom slučaju važna tema o kojoj danas raspravljamo i sve ovo što se dešava ovih dana u smislu borbe korupcije, koje je MUP zajedno sa BIA i određenim odeljenjem tužilaštava koji se bave upravo organizovanim kriminalom, dotiče se praktično i svega ovog što smo mi u ranijim vremenskim periodima normirali, što i kroz ova autentična tumačenja u smislu širine svih javnih funkcionera, koje obuhvata i ovaj zakon, a i zakoni koji će sa da stignu u primenu od 1. marta praktično o ispitivanju porekla imovine i svega ostalog, koja se tiču ne samo javnih funkcionera, već i svih povezanih lica koja su vezana za te javne funkcionere i gde ćemo moći videti konačno i ući u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja postoji u svim porama društva.

Kao što smo slušali juče u uvodnom izlaganju ministra Vulina jasno je da je država Srbija, MUP se odlučilo da uđe u beskompromisnu borbu i da Narodna skupština, kao jedna od najvažnijih institucija, kao zakonodavni organ, prati praktično sve ono što je potreba u smislu logistike i normativne i svake druge da da podršku institucijama gonjenja i svih onih drugih predstavnika koji pomažu institucijama gonjenja da privedemo počinioce krivičnih dela i svih onih koji njima pomažu, koji su saučesnici u izvršenju tih krivičnih dela i koji se nalaze na odgovornim javnim funkcijama.

Ja bih ovo izlaganje upravo iskoristio u tom pravcu da se fokusiramo na sve ovo što ovih dana imamo i u sredstvima javnog informisanja. Čitajući samo današnju štampu vi možete videti da su očekivanja građana Republike Srbije ogromna u smislu borbe protiv kriminala i korupcije, što zbog hapšenja ove organizovane, mafijaške grube Belivuka ili već kako se on zove, koja je očigledno imala uticaja na različite strane, i kao što vidimo jedna naslovnica danas govori da je određeni sudija, da ga sada ne imenujem ovde, da ne tergetiram bilo koga da je izvukao Velju Nevolju iz zatvora. Meni je ovo odličan uvod da raščlanimo u smislu odgovornosti ko šta u državi Srbiji može da uradi u smislu toga da u finalu priče imamo procesuirane kriminalce, mafijaše i da oni završe iza rešetaka.

Ne bih mnogo o tome govorio, ali moramo raščlaniti upravo ovo što je sada važno u smislu politike što dolazi preko naših izabranih predstavnika, preko MUP-a, preko našeg ministra Vulina i da sada tačno lociramo i kažemo da sve one špekulacije koje su se nadovezivale, kao i na ovu jučerašnju diskusiju koju smo imali, pa kao što vidite pala je ta koncepcija antivakser. Znači, mi imamo vakcinaciju u Srbiji najbolju u regionu, u samom smo vrhu u čitavom svetu. Pada koncepcija ta antimigrantske politike u smislu toga da će se oni naseljavati ovde u Srbiji i na tome se toliko gradilo različitih priča, teorija zavere da je prosto to prebukiralo svaki mogući video zapis na određenim društvenim mrežama, u štampanim mecijima, itd. Pogotovo se tu koristili predstavnici opozicije, očigledno nemajući šta da ponude, špekulisali, plašili građane Srbije, kao što su plašili građani Srbije sa različitim pričama koje su čiste izmišljotine, klevete, za koje su odgovarali, da predstavnici vlasti u Srbiju imaju veze sa azličitim kriminalnim grupama. Upravo ovo što se dešava potvrđuje da je sve ovo što su oni govorili laž.

Ako govorimo o spremnosti koju mi imamo ona se potvrđuje u institucionalnom delovanju svih institucija koje u ovom pravcu mogu nešto da učine. Šta može MUP da uradi? Može znači, da u saradnji sa tužilaštvom, sa BIA, da u dužem vremenskom periodu posmatra određene kriminalne grupe i sve kad spremi da u procesnom smislu podnese izveštaje o počinjenom krivičnom delu određene kriminalne grupe ili pojedinca. I gde to putuje onda? Putuje tužiocu koji analizira sve to, gleda da li postoje elementi u ovoj vrsti priče da se donese naredba o sprovođenju istrage i ta naredba o sprovođenju istrage ima svoje vremenske okvire koji su limitirani, hvala Bogu, zakonom. To je mnogo bolje nego u regionu. Dugo vremena sam proveo u BiH. Tamo nema roku u kojem tužilac mora ili zaključkom da obustavi istragu ili da podigne optužnicu i da ona ide sudiji za prethodni postupak i onda tu dolazimo do pravosuđa. Došli smo i kod tužilaštava, ali dolazimo i kod sudije za prethodni postupak koji će to sve izanalizirati, potvrditi tu optužnicu i onda je poslati na suđenje. Suđenje traje, izvode se dokazi itd.

Hajde sada da rasčlanimo ulogu svakoga u državi Srbiji u smislu borbe protiv kriminala i korupcije. Jesmo li mi sa strane politike opredelili se i najavili u smislu izbora ove Vlade da ćemo se čvrsto boriti protiv kriminala i korupcije i protiv mafije? Jesmo li to uradili? Jesmo li organizovali sve strukture koje su u tom pravcu učinile da ovakvu jednu tešku kriminalnu grupu razbijemo?

Kao što se može videti danas, ta akcija se nastavlja. Nastavlja se u regionu, sada u BiH, gde se privode članovi određenih mafijaških grupacija koje su uvezene ovde u Srbiji, pre svega mislim na ova dva crnogorska klana i očigledno da je jezgro te borbe protiv mafije i korupcije u regionu upravo ovde u Beogradu, upravo uz političku podršku SNS i Aleksandra Vučića, ministra Vulina i svih koji rade u bezbedonosnim strukturama?

Sada, gospodo draga, mi dolazimo na red kod pravosuđa. Videćemo kako će tužilaštvo prvo da se ponaša. Svi ovi spinovi koji ovih dana idu u tom pravcu, znate kao – privedeni su, biće oslobođeni. Da li je odgovornost ove Narodne skupštine, bilo koje političke stranke, pa i moje SNS i delegiranih predstavnika u izvršnim institucijama, izvršne vlasti pre svega u MUP-u, kojima smo mi narodni poslanici dali podršku ovde, da odlučuju o tome kako će pravosuđe odlučivati ili su to upravo ove kriminalne veze koje imaju svoje pipke u pravosuđu u mogućnosti da takve projekcije čak i kroz određene dnevne listo u štampi nagoveštavali da je moguće da će se to desiti? Kako je to moguće da neko već sada zna?

Da li postoji mogućnost da neki sudija za prethodni postupak optužnicu koja će se sistematski pripremiti, za koju svi znamo da je sigurno tačna, da je obori ili na suđenju da se tako nešto desi i kakva je odgovornost politike, MUP-a da u tom smislu bilo šta uradi, više od onoga što radi trenutno? Jeste odgovornost jedino u tom pravcu da se možda počnu podnositi određene krivične prijave protiv ne pravosuđa, već pojedinaca u pravosuđu koji se zovu sudije, koji se zovu tužioci, koji imaju svoje imovinske kartone, koji imaju enormno bogatstvo i koji služe kao spona i veza sa ovim kriminalnim grupama. Da li će neko optužiti onda nas ako budemo u taj proces krenuli da podnosimo krivične prijave protiv ljudi koji rade u pravosuđu na odgovornim mestima?

Da li je to isto takođe posao države da procesuira i one koji rade u pravosuđu, ne samo one koji su predmet istraživanja pravosudnih institucija ili predmet suđenja?

Prema tome, da zaključim ovu raspravu u dve rečenice i da kažem ono što je važno, da smo mi u ovom aspektu u ovom konkretnom krivičnom delu uradili sve i nastavićemo da radimo ono što je moguće u smislu zakonodavnih aktivnosti i nadležnosti koju imaju institucije Republike Srbije. Na pravosuđe niti želimo, niti možemo da utičemo. Sa druge strane, ovde sigurno iz Narodne skupštine kroz poslanička pitanja, kroz rad drugih institucija da ćemo pratiti šta će sada da uradi pravosuđe u Srbiji. Toliko i hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslanik.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Znate šta, u životu je naziv ili ime vrlo bitna stvar. Moja stranka se zove Jedinstvena Srbija i to je bio jedan od motiva zašto sam se uključio u rad te stranke.

Zakon o kome danas raspravljamo je Zakon o borbi protiv korupcije. Prosto bi bilo nelogično da bilo ko ne podrži bilo šta što se tiče ovog zakona, a ide u korist građanima. Naravno, ime moje stranke, Jedinstvena Srbija, nije jedino što mi se svidelo kada sam joj pristupio, nego program kojim se ta stranka bavi. Isto tako i ovaj Zakon o borbi protiv korupcije ima suštinu koja treba da motiviše svakoga od nas da glasamo za ovaj zakon.

Moja stranka je državotvorna stranka i svakako će podržati ovo autentično tumačenje.

Dovoljna privilegija svakog onog ko se bavi politikom, kako je neko od kolega danas rekao da je ovo pre svega zakon koji se odnosi na političare, je to što mu je sama funkcija privilegija. Prava, koja stiče po osnovu te privilegije nisu mala, čak su za moj pojam i velika. I onda, ako preko toga, taj ko se bavi politikom, nije zadovoljan, nego traži dodatne najprostije rečeno izvore finansiranja, koje se kosi sa onim poverenjem koji mu je narod dao mora da snosi odgovornost.

Mi kao narodni poslanici smo birani od strane naroda i to je velika stvar i mi smo dobili pravo od istog tog naroda da biramo neke druge funkcije i neka druga ovlašćena i odgovorna lica. Zato to moramo da radimo vrlo odgovorno i da nikad ne zloupotrebimo poverenje koje su nam građani dali.

Glavni i odgovorni za sprovođenje ovog Zakona za borbu protiv korupcije su svakako ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije. Moramo da budemo pošteni i fer da kažemo da njihov posao nije nimalo lak. Ovlašćenja koja imaju jesu velika, ali broj funkcionera koji oni tretiraju nije mali i ono što je živa stvar je da se stalno menja.

Ono što bi građani trebali da znaju po nekom mom mišljenju, a to su osnovna pravila o obavljanju javne funkcije. Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Još jedna stvar, javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom informacije do kojih dođe na javnoj funkciji ako nisu dostupne javnosti. Ovo treba da zna svaki građanin Srbije i da zato shvate koliko je ovaj zakon bitan.

Šta još trebaju građani da znaju, a to je da u kaznenim odredbama postoji jedan član, to je član 101 koji kaže – javni funkcioner koji suprotno odredbama ovog zakona ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Tako da, ovo su ozbiljne stvari. Posao Agencije je vrlo odgovoran i ozbiljan i ja zato pozivam sve kolege koji se bave politikom, nalaze se u javnom životu, da se pridržavaju svih ovih pravila.

Isto, vrlo bitno, Zakon o sprečavanju korupcije svakako nije u mogućnosti da sam dovede sve u red. Ono što smo skoro imali ovde kod nas na dnevnom redu, to je pravilnik jedan o ponašanju narodnih poslanika, Kodeks o ponašanju i vrlo je bitna jedna stvar da nijedan kodeks od nevaspitanog čoveka ne može da napravi vaspitanog čoveka ili obrnuto. Isto je tako i kada je u pitanju zakon. Zakon mora da postoji, mi svi moramo da se trudimo da se takvi zakoni sprovode, ali nije sve do zakona, ima nešto i do nas.

Jedan od primera privilegija koje imaju ljudi koji se bave javnim poslom, pre svega politikom, je dobro navesti kao primer, a primer je Dragan Marković Palma koji kao većina političara aktivnih ima pravo da koristi službeni auto, on ga ne koristi. Njegova privilegija je kao i privilegija većine da može da koristi reprezentacije, on ih ne koristi. Njegova privilegija je kao i većine da može da koristi službeni telefon, on ga ne koristi.

To bi trebala da bude jedna poruka svima nama i da se vratim na onaj početak, samim tim što su nam građani dali poverenje da budemo njihovi eksponenti, to treba da bude i maksimum neke naše privilegije. Sve ostalo treba da budu odricanja, kako bi država lakše i jeftinije mogla da funkcioniše.

Kad sam guglao šta građani misle o Zakonu o borbi protiv korupcije i šta ih najviše interesuje, to su sledeće stvari. Najčešće pitanje je da li postoji obaveza vraćanja imovinske koristi koju je funkcioner stekao vršeći javnu funkciju. Drugo je, ko od funkcionera nije dužan da podnese Agenciji izveštaj o imovini i prihodima i da li će funkcioneri za povrede zakona krivično ili prekršajno odgovarati. Ja sam na neka od ovih pitanja i u svom izlaganju već dao odgovore.

Kada je u pitanju autentično tumačenje odredbe člana 64, a tiče se Zakona o visokom obrazovanju, stav poslaničke grupe JS je da ćemo naravno i ovo tumačenje da podržimo u izvornom obliku ovakvo kako je pred nas i stiglo.

Moram da kažem da je ovo tema u kojoj ja sebi ne dajem za pravo puno da pričam, jer je danas u ime poslaničke grupe JS zamenik šefa poslaničke grupe moj kolega Života Starčević i kao profesor i kao načelnik prosvete za Pomoravski okrug izneo konkretna objašnjenja i verujem da svako kome nije bilo jasno o čemu pričamo, mogao je to da razume, ali ja sada kao neko ko se bavi politikom mogu da primetim samo jednu stvar.

Nije to naš najveći problem, lako ćemo mi ovde da ispravimo svaki zakon, lako ćemo da donesemo i nov. Naš najveći problem je što nažalost u Srbiji se sve manje deca rađa. Tačno, to je pitanje koje se tiče i regiona, ali mi moramo da se fokusiramo pre svega na naše stanovništvo. To je naš posao. Istina je da država zadnjih godina ozbiljno pomaže i ulaže da bi se borba protiv bele kuge usporila i da probamo to nekako da preokrenemo u svoju korist.

Hoću da apelujem i da pohvalim sve lokalne samouprave koje su se izborile i uz pomoć države i uz pomoć nekih svojih ličnih sposobnosti i lokalnih zakona i uredbi koje su donele da se kod njih više dece rađa. Zato treba insistirati na pohvali istih tih samouprava i istih tih pojedinaca koji su našli način kako mogu građanima da pomognu.

Još jednom ponavljam poslanička grupa JS podržaće oba autentična tumačenja i sve zakone koji su bili na dnevnom redu. Hvala.