Vi, gospodine Glišiću, govorite kao gospođa Viola fon Kramon. Ona vam je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo. Ona svakoga dana govori ove iste rečenice koje ste vi danas izgovorili u Narodnoj skupštini – Srpska napredna stranka je jako velika, zbog toga je parlamentarizam u Srbiji ugrožen, zbog toga SNS treba da bude manja, treba da ima manje poslanika u Narodnoj skupštini i onda će biti više demokratije u Srbiji. Tako da to što ste vi sad rekli za mene nije nikakva novost. Vi u stvari samo ponavljate ono što govore pojedini zvaničnici iz Evropskog parlamenta iz Brisela protiv koga se toliko borite.

Kažete da ja ne znam da ste vi ponikli u partiji Vojislava Koštunice. Ja znam da ste vi bili i u partiji Vojislava Koštunice, ali isto tako znam i da ste bili u političkoj organizaciji Dveri. A i Dveri i Koštuničina stranka su se finansirale tako što su bageri u Kolubari radili po 25 i po 26 sati dnevno. To vam je verovatno poznato.

Mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije čitali kako su se finansirale Dveri upravo za vreme tog istog Vojislava Koštunice, tako što su ispumpavane pare iz Kolubare.

A što se tiče tog Vojislava Koštunice na koga se pozivate, da li je on baštinik ravnogorskih tradicija ili ne, to nije toliko bitno. Najveće korupcionaške afere, kada je reč o privatizacijama, desile su se upravo za vreme Vlade Vojislava Koštunice, prve i druge Vlade Vojislava Koštunice.

Da li je Vojislav Koštunica lično imao neku korist od toga, ja lično mislim da nije, ili da je imao jako malo. Ali ljudi oko njega, njegovi ministri, njegovi direktori, ne da su imali koristi nego ja mislim da će upravo oni biti predmet istrage ovog zakona. Tako da ne znam zašto se hvalite stvarima koje nisu za pohvalu?

Upravo je EU apostrofirala 24 privatizacije koje su sporne, ne samo sa aspekta domaćeg zakonodavstva, nego sa aspekta međunarodnih standarda, kao primer kako se ne vrše uspešne i domaćinske privatizacije. I sve te privatizacije su izvršene za vreme Vlade Vojislava Koštunice.

Ako vi smatrate sebe nekim ko je ponikao u stranci Vojislava Koštunice, onda bi trebalo da ponesete makar i političku odgovornost za činjenicu šta se u Srbiji dešavalo 2004. godine, kada je formirana prva Koštuničina Vlada, 2005, 2006, 2007. godine, pa 2008. godine. To je pet godina.

Da vas ne podsećam kako je formirana druga Koštuničina Vlada 2007. godine, ako se ne varam, 14. ili 15. maja – 15 minuta pre ponoći, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu i rekao – mi se više nećemo javljati za reč, očigledno je da ste se vi i ovi žuti dogovorili, evo, formirajte Vladu. Ta Vlada je trajala godinu dana, toliko je uspešna bila. To je jedna stvar.

Druga stvar na koju želim da vas podsetim, vi koji se pozivate na baštinu Vojislava Koštunice, koji ste sad postali veliki suverenisti, koji ste postali veliki protivnici EU, koji nas pitate zašto dozvoljavamo uvoz proizvoda iz EU, pa vi ste ispregovarali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji nije ispregovarala ni jedna država koja je postala kandidat za članstvo u EU ili je ušla u EU. Vi ste, ne mislim vi lično ali vaša partija, Demokratska stranka Srbije, je 2008. godine prihvatila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gde se Srbija obavezala da uvede nula posto carine za sve robe i usluge koje dolaze iz EU, i onda u 2020. i u 2021. godini, kao veliki suverenisti, kao veliki Srbi, kao veliki zagovornici pomoći srpskoj privredi, kažete – a kako je moguće da se uvoze proizvodi iz EU po carinskim stopama koje faktički i ne postoje? Pa, zato što ste ih vi uveli. Nije uh uvela ni jedna država koja je ušla ili je htela da uđe u EU, nego ste vi to uradili 2008. godine.

Svakom čoveku, razumnom, koji ne mora mnogo da se razume u ekonomiju, je jasno da malo koja srpska kompanija, da malo koji srpski poljoprivredni proizvođač može da izdrži trku sa velikim evropskim kompanijama i velikim evropskim poljoprivrednim proizvođačima i mi sad teškom mukom, različitim merama, ne samo poljoprivrednim, nego i fiskalne politike, pokušavamo da pomognemo i domaćim privrednicima i domaćim poljoprivrednicima da nekako opstanu na tom tržištu u koje ste ih vi bacili, kao kada bi neko bacio živog čoveka među lavove, među deset lavova i rekao – evo, bacio sam te, pa se snalazi kako znaš i umeš. Vi ste tako uradili 2008. godine. Vi ste srpsku privredu i poljoprivredu bacili među evropske lavove i rekli – snalazite se, gospodo, kako znate i umete i onda se pojavite u 2021. godini i postavljate nam pitanja i kažete da ovo što radimo, radimo po diktatu Brisela. Ma ne, vi radite po diktatu Brisela, vi govorite onako kao što govore evroparlamentarci.

Dakle, već sam vam pomenuo ovu gospođu fon Kramon, tako kao vi govori i Tanja Fajon, tako govore i mnogi drugi – velika je SNS, daj da je smanjimo, mnogo poslanika ima, parlament nije demokratski itd. To su njihove reči. Neshvatljivo mi je da ih izgovarate vi koji ste na tim istim rečima protiv EU, a u suštini vodite istu politiku kao oni.

Poštovane kolege, poštujući član 106, hvala na iscrpnoj diskusiji, prelazimo na narednog govornika.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo, ministre sa saradnikom, mi danas govorimo o dopuni zakona koji je izuzetno važan, ali ja moram da napomenem i izuzetno jednostavan.

Osnovni zakon koji danas menjamo, odnosno dopunjujemo, ima 29 članova. Malo je zakona u Republici Srbiji koji obuhvataju iole ozbiljnu materiju, a da su ovako temeljno, koncizno i dobro pripremljeni, ali očigledno i sam napor koji je ulagan da bi on prošle godine bio usvojen nije bio dovoljan da se ne naprave neki sitni propusti.

Šta je trebalo, da budemo bandoglavi i da kažemo ne? To što je uočeno za ovih godinu dana dok su pripremana podzakonska akta, dok su pripremani i obučavani ljudi koji će 12. marta krenuti da postupaju po ovoj materiji - nećemo da menjamo zakon eto zato što nećemo pokazati da smo ljudi i da možemo da pogrešimo.

Pa naravno, to bi bila ordinarna glupost i izuzetno sam zadovoljan zbog toga što praktično uočenu grešku, uočenu smetnju u toku ovih godinu dana mi na vreme i blagovremeno otklanjamo da kada krene primena ovog zakona smo sigurni da je on dobar i odgovarajući u svom sadržaju od prvog do poslednjeg člana.

Možda ovaj zakon čak ima i jedan član viška, jer član 9. je možda višak, a on govori o tome da je svako ko od službenika koji postupaju u ovim predmetima uoči postojanje krivičnog dela dužan je to da prijavi. Naime, osnovni postulat i Krivičnog zakonodavstva i svega onoga što je vezano za rad u upravi i za bilo kog građanina u Republici Srbiji jeste kada sazna za postojanje krivičnog dela da ga prijavi nadležnom državnom organu kako bi bio procesuiran.

Ja shvatam želju i podržao sam i prošle godine da se ovaj član 9. zadrži u zakonu, jer zaista podvlači odgovornost onih ljudi koji dobijaju jedan vrlo važan zadatak, ali i poseban status u ovom društvu, da postupaju po ovom zakonu, podvlači njihovu odgovornost da ne smeju da ostave nedefinisanim bilo šta što može da se pojavi kao sumnjivo u toku njihovog budućeg rada.

Ja moram, kao neko ko nije iz sveta koji podržava neoliberalni kapitalizam, niti uopšte kapitalizam, da kažem sledeće, ali narodskim jezikom. Velike pare su uglavnom nezakonito i nepošteno stečene. Postoje velike pare koje su zakonito i nepošteno stečene i nažalost jako malo ogromnih para ima koje su i zakonito i pošteno stečene.

No, mi danas imamo jedanu stvarnost, a to je da smo zaista možda izgubili jedan vremenski period i ovo nije demagogija, očekujući da pravosudni organi na jedan efikasniji način odrade upravo jedan ozbiljan deo koji se tiče ovog zakona. Nisu.

Očigledno dugo vremena nismo bili svesni posledica koje je na srpsko pravosuđe ostavila reforma 2010. godine. I previše puta se o tome govorilo, da bih sada otvarao tu temu nadalje, mislim da je svima jasno o čemu govorim. U ovom zakonu nema dilema koje otvaraju prostor nama advokatima ili pravnicima da vodimo duge sudske postupke, duge krivične postupke, kao u osnov da bi se nekome oporezovala imovina koju nije stekao ni zakonito, ni pošteno.

Sa ovom izmenom u članu 5. ovog zakona, gde se reč – nezakonito stečena imovina; zamenjuje rečima – imovina na koju se utvrđuje poseban porez; mi u stvari svodimo pitanje na matematiku. Čak ne ni na statistiku, nego na matematiku. Sa jedne strane, prost račun, zbira stečenih prijavljenih prihoda, na drugoj strani stečene imovine koju neko poseduje, ima li nesrazmere koju zakon propisuje u tom vremenskom periodu od 150 hiljada evra.

Ako ima, vreme je da ekipa ljudi koja je obučena u međuvremenu radi svoj posao, sprovede proceduru na način kako je to propisano i tamo gde postoji razlog, tamo gde je taj koji je došao u tu poziciju dužan da dokaže ono što ne dokaže da je prijavio i zakonito stekao, plati 75% od vrednosti te imovine, plati državi Srbiji.

Nenormalno je dozvoliti da imamo prebogate i sive i crne zone, raznorazne tajkune, a da nam država zbog toga bude siromašnija. Ovo je jedan od zakona koji treba Republiku Srbiju, koja se poprilično podigla na noge, ali još više da učvrsti u njenoj ekonomskoj stabilnosti i učvrsti u nekom budućem investicionom zamajcu koji nas očekuje iza svih ovih velikih infrastrukturnih projekata, jer ja sam ipak nepopravljivi optimista što se toga tiče.

Inače, nije ovo niti reklama, nije ovo ni drugi pokušaj da se rešava pitanje imovine na ovakav ili sličan način, pomenuo je neko pre mene da je to bilo 5. oktobra. Ja se toga stvarno ne sećam da su petooktobarci na bilo koji način želeli da provere nezakonito stečenu imovinu, jer upravo ta pučistička falanga i jeste osiromašila Srbiju, opljačkala Srbiju i jeste iskoristila svoj dolazak na vlast da postanu daleko bogatiji i moćniji od Srbije, a gomila ljudi nezaposlena.

Ima iz onog perioda, koji je meni mnogo draži, neuspešne akcije koja se zvala "imaš kuću, vrati stan", pa nije dala efekte, ali sve to nije dalo efekte, nije postojala politička volja da se to uradi.

Jedan od kolega koji je govorio ranije da će najveći problem biti za sprovođenje ovog zakona pomešanost redova. Upravo donošenjem ovog zakona se pokazuje da redovi vladajuće garniture, koalicije koja je na vlasti, nisu pomešani ni na koji način sa onima koji bi mogli da opstruišu sprovođenje ovog zakona.

Ako se neko nekim pukim slučajem negde iza nečega i sakrio, obzirom na sve ovo o čemu danas govorimo, a to je da će prioritet i fokus biti prvenstveno na onima koji su danas na vlasti, jer prvo morate počistiti svoje redove, dokazati da ste takvi i takvi da bi ste mogli bez ikakve dileme nastaviti dalje, da vam ne bi neko spočitavao da se radi o bilo kakvoj političkoj osveti ili političkoj pozadini primene ovog zakona. Onda ovo samo jasno pokazuje da ne postoji nikakav strah, odnosno da postoji želja da iako neko postoji, bude na ovakav način uklonjen iz vladajuće koalicije, jer mu tu nije mesto i da se obeshrabre svi oni koji bi da na takav način možda u životu nešto ubuduće učine.

Meni je jako žao samo što je za mene jako upitan vremenski rok, u nazad gledano, primene i mogućnosti primene ovog zakona, jer iako ne postoje limiti objektivnost, mogućnosti prikupljanja podataka i svega toga, bojim se da će upravo pružiti mogućnost da onima koji su stekli i sticali kapital na 25 časovnom radu mašina na kopovima, koje su bespotrebno iznajmljivane, na kupovini šećerana za tri evra ili dva evra, da će upravo oni možda čak ostati van domašaja ovog zakona.

Čini se ono što je moguće, politika je veština mogućeg i mi moramo učiniti ono što je moguće, ne vredi samo pričati o nekim davno prošlim vremenima, o pljačkaškim privatizacijama, jer Srbija mora da stabilizuje svoje finansije, mora da jasno razgraniči ko je, šta i kako i na koji način stekao, ko ubuduće može da se pojavi kao vlasnik kapitala, ko može da bude neko ko zapošljava ogroman broj ljudi, jer samo čisti računi pružaju mogućnost za bolju, zdravu i bolju Srbiju.

Ne mogu ja očekivati, uvaženi kolega Martinoviću, da neko ko, ne samo što je 2004. godine postojala ta Vlada koja je omogućila najveće korupcionaške afere, za trenutak vratiću se i na 5. oktobar, predsednik te Vlade je svesno i namerno pristao da bude predsednik Jugoslavije na izborima, na kojima nije pobedio na način kako to tadašnji propisi i propisivaše. Nije dobio 50% plus jedan glas i iz toga se već moglo očekivati da od tog legaliteta i legitimiteta te vlasti se ne da ništa dobro očekivati, a to su građani Srbije dobrano osetili na svojim leđima.

Velika su očekivanja građana Republike Srbije. Mi smo predstavnici, pre svega građana, a ne političkih stranaka kojima pripadamo i ja verujem da u ovoj sali će svi zaista čistog srca i dobre volje glasati i za ove izmene, kao što je praktično, ako se ne varam i jednoglasno ovaj zakon i prošle godine usvojen, jer niko od nas u ovoj sali nije opterećen time što će i njegova imovina biti na proveri.

Oni koji unapred dižu dreku da je ovo prostor za političku osvetu, izgleda da imaju ozbiljnih razloga i brige da se zabrinu šta će matematika između njihovih prijavljenih prihoda, imovine koje imaju pokazati i hoće li napokon platiti 75% poreza ovog posebnog poreza Republici Srbiji i na neki način obeštetiti građane koji su opljačkali do 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Komlenskom.

Sledeća na listi je narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, najvažnija izmena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, odnosi se na promenu termina - nezakonito stečena imovina u - imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, a kako se ne bi poistovećivao sa izrazom - imovina proistekla iz krivičnog dela.

Novina je izraz, izdaci za privatne potrebe fizičkog lica radi utvrđivanja porekla prihoda koje fizičko lice nije potrošilo na sticanje imovine. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 29. februara 2020. godine. Počinje da se primenjuje 12. marta 2021. godine. Ovim izmenama jasno se crtaju zakonske norme kako bi se sprečilo preciznošću mogućnost stvaranja i pronalaženja različitih pukotina u samom zakonu. Pre donošenja zakona često su se mogla čuti i pitanja, zašto poreklo imovine nije rešeno kroz različita podzakonska akta, a u okviru već postojećih Zakona o poreskom postupku?

Posmatrajući države u EU dolazi se do zaključka da ne postoji jednoobraznost u rešavanju ovog problema porekla imovine, ali zajednička karakteristika različitih zakonskih rešenja jeste nastojanje da se pravnim sistemom kontrolišu prihodi i tako spreče sve moguće zloupotrebe i tu je i odgovor zašto poseban zakon. Prvo, bez uređenog poreskog sistema nema ni uređene države. Drugo, posebnim zakonom smanjuje se mogućnost zloupotreba zakonskih normi i tzv. pogrešnog tumačenja odredbi, a povećava se efikasnost borbe protiv korupcije.

Jedna od kritika jeste i da će, iako bitan zakon, predstavljati zapravo borbu sa političkim neistomišljenicima i da će se na njegovom udaru naći samo oni mali privatnici poput frizera, pekara itd. Kao predstavnik SDPS i socijaldemokrata, predstavljam politiku u kojoj je glavna nit okosnica socijalna pravda.

Postoji izreka koja kaže da je najveća nepravda ophoditi se jednako prema nejednakima. Zato je važno razjasniti da socijalna komponenta ovog zakona jeste upravo jasno, nedvosmisleno utvrđeno određivanje nesrazmere između prihoda i imovine. To bi značilo da će se pod kontrolom poreskih organa naći oni za koje se utvrdi da postoji razlika u iznosu od 150 hiljada evra uzastopno u tri kalendarske godine između prijavljenih prihoda i imovine.

Poreska uprava imaće obavezu da dokaže u kojim slučajevima je bilo uvećanje imovine, a sa druge strane fizička lica imaju obavezu da dokažu da je imovina stečena na zakonit način.

Ma koliko bili nepopularni ovakvi zakoni, oni su neophodni da bi jedna država imala uređen poreski sistem, a samim tim i svrstala se u grupu ozbiljnih zemalja u kojima se institucije poštuju. Zapravo, zakon počinje da postoji kada izađe iz skupštinske procedure i tek tada se vide sve njegove strane.

Da bi zakon pre svega bio efikasan, on mora da se primenjuje. To bi značilo da je najvažnija uloga u stručnosti, znanju, pripremljenosti, efikasnosti, integritetu lica iz posebne jedinice Poreske uprave, koja će zapravo dati i život zakonu i istaći time i njegovu glavnu svrhu donošenja, a to je smanjenje koruptivnih aktivnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Obzirom da smo ovaj zakon doneli 29. februara 2020. godine, da je stupio na snagu 11. marta 2020. godine i da će sa njegovom primenom krenuti 12. marta 2021. godine, JS je glasala i za taj zakon, pa će u danu za glasanje i glasati za ove izmene i dopune zakona.

Naime, mi iz JS smatramo da su korupcija i kriminal rak rana svakog društva, da nema društvenog i ekonomskog razvoja, da nema kvalitetnih direktnih stranih investicija, da nema novih radnih mesta bez beskompromisne i oštre borbe protiv kriminala i korupcije. Zato podržavamo ovaj antikoruptivni zakon.

Sama potreba o ispitivanju porekla imovine tesno je povezana sa korupcijom, sa utajom poreza i sa kriminalom. Korupcija je stara pojava, otprilike pojava korupcije se vezuje za prvi organizovani oblik društva, odnosno pojava korupcije se javlja sa pojavom države. Poznata je još u antičkoj eri, pa je samim tim definisana i u rimskom pravu.

Najpoznatija hrišćanska molitva „Oče naš“ kaže – ne dovedi me u iskušenje. Mislim da ništa slikovitije ne prikazuje stanje pojedinca koji je u prilici da ubere nešto od nedozvoljenog voća ili zabranjenog voća.

Korupcija je bila raširena i u Otomanskom carstvu. O tome govori i deseterac u narodnoj pesmi, koji kaže – dade Marko tri tovara zlata, pa povede sirotinju raju, govoreći o korupciji tadašnjih turskih nameštenika. Nažalost, iako je tretirana kao negativna, kao loša društvena pojava, korupcija je kroz istoriju prihvatana i tretirana kao nužno zlo.

Prema važećoj zakonskoj regulativi definisanoj u Zakonu o sprečavanju korupcije i Agencije za sprečavanje korupcije, korupcija se definiše kao odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog ili društvenog položaja i uticaja u privatnom ili javnom sektoru, a sa ciljem sticanja lične koristi ili koristi za nekog drugog.

Ovde je jako važno što zakon ne ograničava korupciju samo na javni sektor o kome se ovde najviše priča, već i na privatni sektor. Sam predsednik JS, Dragan Marković Palma je više puta u ovom visokom domu isticao da postoje firme, kompanije koje se bave stalnim apliciranjem na tenderima, a zauzvrat traže određenu finansijsku nadoknadu kako bi se ili povukli iz tenderske trke ili kako se ne bi žalili na tendersku proceduru i time produžili proces ugovaranja i započinjanja poslova.

Naravno, nisu sve sredine jednako pogodne za razvoj korupcije. Mi možemo u različitim lokalnim sredinama i lokalnim zajednicama videti nekoliko različitih modela ponašanja. Imamo zajednicu domaćinskog mentaliteta, zajednicu u kojoj se poštuju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Imamo suprotnu situaciju zajednicu bez domaćinskog mentaliteta gde se te norme ponašanja ne poštuju i imamo zajednicu u vreme tranzicije, to je zajednica u međuprostoru, odnosno međuvremenu između dva sistema ili dve vlasti.

Najmanje korupcije se, naravno, može razviti u modelu ponašanja u zajednici u kojoj vlada domaćinski moral, jer domaćinski moral podrazumeva poštovanje rada i radom stečenih vrednosti. Jednostavno postoji izreka – nema hleba bez motike. Domaćinski moral podrazumeva poštovanje izgovorene i date reči. Postoji izreka – čovek se za reč vezuje, a volovi za rogove. Obaveza domaćina je i briga o porodici i domaćin nikada neće staviti porodicu u rizičnu situaciju. Svakako je korupcija jedna od tih rizičnih situacija i da ne bi stavio svoju porodicu na stub srama domaćin nikada neće pribeći tom načinu i tom obliku društvenog ponašanja.

Zato mi iz Jedinstvene Srbije se borimo za očuvanje upravo ovakvog domaćinskog modela ponašanja u kome se čuvaju i neguju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Upravo zato naš slogan se ne menja od formiranja stranke i glasi – domaćinski.

Koliko traje korupcija toliko traje i borba protiv te socijalno devijantne i društveno-ekonomski veoma štetne pojave. Naravno da lanac korupcije nikada ne može u potpunosti biti prekinut, ali svakako je neophodna borba kako bi se ova društveno nepoželjna pojava svela na neki minimum, odnosno na što manju meru.

U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo bezrezervno podržati svaki vid antikoruptivne borbe, kako kroz ovakve antikoruptivne zakone, tako i kroz brojne akcije državnih organa na suzbijanju i sprečavanju korupcije. Smatramo da ne treba i da neće niko biti zaštićen od postupka kontrole porekla imovine, jer na taj način dajemo najveći doprinos suzbijanju ove devastirajuće pojave.

Još jednom, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon zato što smatramo da uz očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ekonomskog jačanja naše države jedan od važnih i najvažnijih zadataka jeste borba protiv kriminala i korupcije. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Životi Starčeviću.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Grupe prijateljstva sa Komorskim ostrvima na samom početku svog izlaganja smatram da sam dužna da se osvrnem na navode koji su objavljeni u prištinskim medijima, o tome kako je ova država priznala tzv. Kosovo. Ona to i jeste učinila 2009. godine, a to priznanje je 2018. godine povukla, kada je njen predstavnik dao izričito obećanje tadašnjem ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, sada predsedniku Narodne skupštine, da će ta država pri donošenju svih važnih odluka vezanih za našu južnu pokrajinu konsultovati Srbiju. Oni su to obećanje održali, što pokazuje to što su nakon ovih navoda koji su došli od strane Prištine brže-bolje objavili demantije i pokazali da su lojalni dogovoru koji su napravili sa bivšim ministrom spoljnih poslova i pokazali da je snaga prijateljstava koja je Ivica Dačić gradio širom sveta takva da može da odoli pritiscima koji su neminovno vršeni.

No, da se vratim na ono što je tema današnje sednice, a to je Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Socijalistička partija Srbije je već ovaj zakon podržala prilikom njegovog usvajanja, a u danu za glasanje podržaćemo i danas predložene izmene i dopune.

Recimo, u prvobitnom tekstu zakona ostalo je nejasno koji nivo vlasti će ubirati prihod od ovog posebnog poreza i sada se ta dilema predloženim dopunama otklanja, u tom smislu što se propisuje da će korisnik prihoda ostvarenih od posebnog poreza biti budžet Republike Srbije, dakle, najviši nivo vlasti. Nadam se i verujem da će ta sredstva biti upotrebljena na opštu korist svih građana Srbije.

Složiću se naravno i sa svim kolegama koje su pre mene govorile i koje su u početku primene ovog zakona videle dalji doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i zaista lično smatram da se ovim zakonom stvaraju pretpostavke za to da se kriminogenim strukturama u našoj zemlji odrežu njihova finansijska krila. Zakon zaista ima potencijal kako da deluje na propuste u prošlosti, tako da samim normiranjem posebnog poreza i propisivanjem tako visoke poreske stope deluje i preventivno.

No, danas o ovom zakonu ne želim da govorim ni sa pravnog ni sa političkog aspekta, već isključivo sa aspekta značaja koji će ovaj zakon imati za naše građane. U tom smislu, važno mi je da napomenem da ne smatram da je reč o propisu koji baca sumnju na bilo koga, što su danas predložene izmene i potvrdile u tom smislu što se više neće koristiti izraz: „nezakonito stečena imovina“. Dakle, ne prejudicira se da je bilo čija imovina nezakonita, niko se ne optužuje, već se postavlja pitanje onima koji su u tri uzastopne godine stekli imovinu koja prelazi iznos od 150.000 evra.

Pitanje koje svaka ozbiljna i fiskalno odgovorna država legitimno može, treba i mora da postavi svojim građanima, a to je pitanje porekla imovine, pitanje odakle ti to i kako si to stekao. Svako ko je na častan način ostvario prihode, svojim radom, svojim znanjem, ko je platio poreze na te prihode, ne bi trebalo da ima problem sa odgovorom na to pitanje i zapravo početak primene ovog zakona i ne treba da ga interesuje, osim eventualno u kontekstu pohvale državi što i kroz uvođenje ovakvih mehanizama želi da suzbije sivu zonu i nelegalne aktivnosti. Nije poruka ovog zakona da je sramota biti bogat, ali aplauz za svoj uspeh u sticanju može da dobije samo onaj ko je to učinio na zakonit i čestit način i to je poruka ovog zakona. Čak i ako je neko dobio na lotou, ja mu na tome čestitam, ali ta činjenica ne sme da bude tajna za Poresku upravu, već naprotiv, on mora da plati porez na prihode od igara na sreću. Ako je neko nasledio ogromnu imovinu, dobio je na poklon, mislim da je to sjajno, ali te prihode mora da prijavi i da plati porez na nasleđe i poklon.

U svetu postoje zemlje u kojima se bogatstvo izražava u tome koliki je ko porez platio. U tome se ogleda društveni status pojedinaca. Ja želim da i u našoj državi to bude pitanje časti, a ne da se sa određenim simpatijama gleda na one koji su uspeli da izigraju sistem i da izbegnu plaćanje poreza. Za običnog građanina naše zemlje ovaj zakon je sigurno satisfakcija jer u svim vremenima, pa i u ovom sada, ima onih koji se bogate, a da nikome nije jasno kako i na koji način. O tome možemo samo da slutimo.

Iskreno se nadam da će efikasna primena ovog zakona stati na kraj takvim slutnjama, a SPS nikada neće prestati da daje svoj doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i nastojaćemo i istrajavati u pokušajima da ove pojave budu potpuno eliminisane. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.