Zahvaljujem se, gospođo Obradović, na veoma iscrpnom odgovoru.

Mi imamo vremena, što reče kolega Obradović, do 19.00 o Poslovniku brigu vodi predsednik parlamenta i predsedavajući.

Ono što hoću da vam kažem, ne treba da vas čudi što pitanje dolazi iz naše poslaničke grupe. Socijaldemokratska partija Srbije naravno podržava rad ne samo vašeg ministarstva, nego rad cele Vlade. Kao manjinski ali veoma posvećen i konstruktivni koalicioni partner ima interes da zajednički ostvarimo što bolji rezultat i građanima što je moguće pre isporučimo i bolji život i ono što oni osećaju u svom svakodnevnom životu i funkcionisanju kao izuzetnu olakšicu.

To je rezultat zbog kog su nam građani i dali poverenje i glasali za nas na izborima i mi preuzeli odgovornost da im što je moguće pre isporučimo bolji život, unapređenje životnih uslova, u što je moguće kraćem roku i to nam je svima svakako cilj.

Dobro je što ste pomenuli adresni registar, jer da niste to bi bilo moje dopunsko pitanje.

Ukoliko premijerka, budući da ste pomenuli da je to izdvojeno iz vašeg resora i nadležnosti, ukoliko premijerka želi da dopuni, jer smatram da je to pitanje od izuzetne važnosti, čuli smo već podatke da ne ponavljam koliko, naime, kuća nema uopšte brojeve, nema ulice, to nije obeleženo.

Mislim da je adresni registar takođe, ta mala razlika koja će napraviti ogromnu razliku u svakodnevnom kvalitetu života ljudi u malim sredinama širom naše zemlje.

Hvala.
Premijerka Brnabić. Izvolite.

Ministarka Obradović je to zaista dobro objasnila.
Tačno je, mi smo to pokrenuli još 2016. godine. Bio je izuzetno, izuzetno kompleksan proces, ali to je jedan od onih procesa kojima smo mi svi zajedno uvodili nekako zdrav razum i red u državnoj upravi i u našoj državi, jer je bilo zaista sramotno imati zemlju u kojoj preko 50% stanovništva nema adekvatnu adresu i to je, nekako tada kad pomislite 2015. – 2016. godine zaista bilo, čini mi se, jedan od najboljih pokazatelja toga koliko su naši prethodnici, bivša vlast, danas vrla opozicija koliko ih je baš bilo briga za ono šta se u zemlji dešava, kako ljudi žive, pa OK, kažeš, ako ne mogu baš da ti napravim radno mesto, da dovedem investitora, da dam podršku domaćem investitoru, onda mogu makar da sredim da svaka ulica ima svoje ime, ali ni toliko ih nije bilo briga za to.
Ja se sećam, mi smo tada 2016. godine ukrstili podatke iz MUP-a i Pošte Srbije i ideja je bila u stvari da mi počnemo da koristimo elektronsku upravu da bi ljudima na kuću slali neke informacije, podatke, vozačku dozvolu, zdravstvenu knjižicu itd. tako smo krenuli da radimo na tome. Onda smo videli da nemamo u stvari kućne adrese pa smo krenuli da radimo adresni registar, mada je to tako kompleksno pitanje da se zaista svi mi kao Vlada i javna preduzeća bave tim pitanjem.
To pitanje je bilo izmešteno u Ministarstvo građevine kada smo pravili Zakon o adresnom registru, koji je uz veliku podršku Narodne skupštine u prethodnom sazivu dobio pomoć, odnosno izglasali ste taj zakon, tako da je to sada u tom resoru.
Bez obzira na to, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi sa lokalnim samoupravama i budžetiralo je u stvari da se obeleže konačno i sve te ulice i svi ti kućni brojevi. Tako da završavamo sa tim.
Ove nedelje smo imali i sastanak sa resornim ministrom, doduše sa javnim preduzećima kako bi javna preduzeća počela da preuzimaju podatke iz tog adresnog registra. Ono što će u stvari biti nekako rezultat na kraju krajeva svega toga, pored svega ovoga o čemu ste vi pričali, a to je jedno veliko olakšanje i privredi i građanima Republike Srbije da recimo kada se presele ne moraju svaki pojedinačno organ u okviru Republike Srbije i lokalne samouprave da obaveštavaju, već obaveste jedan organ i mi svi onda podelimo to između sebe.
Do sada, pa čak i dan danas dok ne završimo taj posao, građani moraju svakog pojedinačno da obevaštavaju da su se preselili ili privreda da je promenila adresu, jer to više neće biti slučaj, tako da nastavljamo da radimo u interesu građana i da zaista budemo svi zajedno njihov servis. Hvala na tom pitanju.

Hvala.
Nataša, izvolite.

Zahvaljujem se i zaista jeste to izuzetno važno pitanje koje kao što rekoh može da napravi onu malu razliku koja će napraviti veliku razliku kada govorimo o kvalitetima života i uštedi vremena, u krajnjoj liniji, imajući u vidu sve ovo što ste na kraju spomenuli, da neće morati građani pojedinačno da obaveštavaju svaki organ državni da su se preselili, nego će to sve biti već i u nekom jedinstvenom registru i to jeste izuzetno važno. Dobro je što bez obzira što to pitanje više nije u resoru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dobro je i može da posluži kao primer dobre prakse, saradnje međuresorne, jer zapravo ta sinergija ministarstava čini rezultat Vlade još vidljivijim i napredak još bržim.
Zato sve pohvale i svaka čast na toj podršci koju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pruća. U krajnjoj liniji, to je namenjeno isključivo građanima zbog kojih mi i sedimo ovde i vi sedite tu gde sedite. Tako da je to zaista za svaku pohvalu.
Imala bih još dodatno pitanje, raduje me što se pojavila i ministarka Čomić.

Nataša, pošto si ti dugogodišnji poslanik, valjda znaš da nema dodatnog pitanja.

Znam, htela sam da iskoristim trenutak nepažnje predsedavajući….

Pa iskoristi drugi put. Hvala.
Zamalo da prođe, ali idemo dalje.
Sledeći narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.

Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.

Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.

Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.

Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.

Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.

Premijerka Brnabić. Izvolite.