Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Popović.

Hvala vam na ovom pitanju i ovom izlaganju, jer bih iskoristila ovu govornicu da popričamo i da iznesem pred javnost Srbije upravo te dvostruke standarde.
Ono što sam ovom prilikom htela da iznesem jeste neodlučivanje Haškog tribunala, odnosno mehanizma koji je ostao nakon tog tribunala o zahtevima naših osuđenika o uslovnom otpustu. To je nešto što u svetu nije zabeleženo, a Srbiji se spočitava da ne radi dovoljno na ljudskim pravima. Oni uopšte ne odlučuju o ljudskim pravima.
U konkretnim slučajevima ovde se radi o praktično izricanju smrtnih presuda, imajući u vidu da su haški optuženici ljudi od preko 70 godina i da neodlučivanjem o tim pravima upravo se krše ta njihova prava, a Srbiji se konstantno spočitava da ne radi dovoljno na poboljšanju ljudskih prava, čuveno Poglavlje 23. Jeste, mi želimo da uradimo sve da bi ispunili sve zahteve Poglavlja 23, ali smatramo da i svi naši građani treba da imaju isti tretman svuda gde se nalaze. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnikom, javljam se po amandmanu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Na Trećoj sednici vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je razmotrio amandman koji je podnet na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati amandman na član 11. Predloga zakona i da postoje opravdani razlozi da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Moje kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu su sve rekle o tome koliko je bitan ovaj zakon i izmene i dopune ovog zakona.

Da bi građani Republike Srbije videli koliko je potreban ovaj zakon koji stupa na snagu 12. marta ove godine i izmene ovog zakona koje se nalaze u Skupštini, izneću argumentovane primere kako je pljačkan budžet Srbije i kako niz lica koja su to činila ne može da opravda vrednost svoje imovine i njeno poreklo. Takođe, ta lica su uglavnom na nezakonit način stekla prihode koji su izvor njihove imovine, a sva ta lica se bave politikom i u periodu nezakonitog bogaćenja obavljala su niz državnih funkcija. Kod nekih lica postoji pokriće za imovinu i njihovim prijavljenim prihodima, ali su sami prihodi stečeni na nezakonit način. Poreska stopa od 75% predviđena ovim zakonom za oporezivanje imovine kojoj se ne može utvrditi poreklo je odlična.

Podsetiću vas, građani Republike Srbije, da ovaj zakon predstavlja jedan od dokaza kako se sprovode prioriteti koje je odredio predsednik Aleksandar Vučić u šest osnovnih ciljeva nove Vlade Republike Srbije, a jedan od tih ciljeva je borba protiv korupcije i borba protiv mafije.

Govoriću o nezakonitom poreklu prihoda, a time i imovine nekadašnjih nazovimo lidera Demokratske stranke – Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Bojana Pajtića.

Dragan Đilas je u periodu od 2004. do 2014. godine obavljao tri državne funkcije, a njegove kompanije su u tom periodu stekle poslovni prihod od 619 miliona evra, po zbirnim podacima Agencije za privredne registre, a neto dobit njegovih kompanija je bila 106 miliona evra. Sumnja se da je taj ogroman novac stekao zloupotrebom službenog položaja. Postao je jedan od najbogatijih građana Srbije. Uz Đilasa, naravno, obogatio se i njegov rođeni brat Gojko, takođe suvlasnik kompanija svog brata.

Na kraju Đilasovog mandata kao gradonačelnika Beograda finansije Beograda su bile nikada lošije. Dug Beograda je bio 1,2 milijarde evra. Tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać je 2011. godine u izveštaju Saveta iznela ključne dokaze o tome šta je radio Đilas i citiram, rekla je: „Mediji u Srbiji su zarobljeni, a vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Dragana Đilasa, najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Borisa Tadića“. Verica Barać je dodala da Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke, ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i drugih uticaja na medije.

Idemo zatim na Vuka Jeremića. Njegova supruga i članovi njegove porodice poseduju takođe veliki broj nekretnina u zemlji i u inostranstvu koje su, sumnja se, stečene na nezakonit način. Prema podacima o transakcijama, preko deviznih i dinarskih računa u periodu od 2013. do 2016. godine na račune preduzetničke pi-ar agencije i nevladine organizacije, tj. Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuku Jeremiću su plaćene donacije od 1,33 miliona dolara za agenciju i 5,95 miliona dolara za Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. To je, znači, 7,5 miliona dolara, poštovani građani Republike Srbije. Ali, postoje dokazi da je od tih 7,5 – 1,5 miliona dolara tog novca Jeremić koristio u kampanji za predsedničke izbore 2016. godine, iako je finansiranje predizborne kampanje novcem poreklom iz inostranstva najstrože zakonom zabranjeno.

O načinu postupanja i poštenju Jeremića svedoče činjenice da je tokom petogodišnjeg ministarskog mandata on na svoja luksuzna ministarska putovanja potrošio više od 3,6 miliona iz budžeta Republike Srbije. Takođe je sebi dodelio, kako je rekao i naš poslanik Mirković, 12 hiljada evra godišnje, tj. petogodišnje oko 60 hiljada evra dnevnica, čime je duplirao iznos svoje petogodišnje plate. Za to su državni revizori još 2011. godine utvrdili nezakonito poslovanje Ministarstva spoljnih poslova.

Osvrnuću se i na Bojana Pajtića i podsetiću građane Republike Srbije da je upravo on učestvovao u najvećoj pljački u istoriji Vojvodine otimanja narodnih para iz Razvojne banke Vojvodine i svih pokrajinskih fondova, a možete da zamislite, poštovani građani Republike Srbije da je sa svojim najbližim saradnicima opljačkao novac čak i od dece sa hendikepom, od invalida itd.

Da vas podsetim, poštovani građani Republike Srbije, da je nekadašnji lider Demokratske stranke Bojan Pajtić odbio i poligrafsko ispitivanje i da je ovde kristalno jasno ko govori istinu, a ko laže.

Ne želim da spominjem Sašu Radulovića, Mariniku Tepić, Boška Obradovića, Zelenovića. Oni su kao i ovi prethodni sami sve o sebi rekli ko su i kakvi su i koliko su opljačkali budžet Republike Srbije u vreme dok su bili na vlasti.

Da li će ruka zakona stići ove lopove videćemo, nadamo se da hoće, a i sve ostale koji su na nezakonit način došli do ogromne imovine. Neka se svi ispitaju. Proveravaće se imovina svih lica, pri čemu se postupak započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Imajući u vidu da prema ekonomskom stanju u Republici Srbiji ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, ako se utvrdi u postupku provere imovine da je stečena imovina manja od propisane donje granice Poreska uprava će takođe primeniti ovaj zakon i oporezivati nezakonito stečenu imovinu koja je manja od propisane donje granice primenom poreske stope od 75%.

Podržaću sve predloge zakona koji su razmatrani na Trećem vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu. Pozivam i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu da to isto učine. Živela Srbija!

Hvala vam, gospodine Boškoviću.

Ovim izlaganjem smo iscrpeli planirano vreme za raspravu, te zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.

Zahvaljujem ministarki Popović i svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešće u radu.

U skladu sa članovima 27. i 205. Poslovnika, sada određujem pauzu.

Nastavljamo sa radom u 16.00 časova u drugom delu sednice, kada očekujemo predstavnike Vlade Srbije.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Kao što znate kao i u raspravi najpre će dobijati reč narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Želim da pozdravim premijerku Anu Brnabić i članove Vlade Republike Srbije i da se zahvalim na već uspostavljenoj praksi da i ona i veliki broj članova Vlade prisustvuju ovoj značajnom instrumentu za postavljanje pitanja i na neki način i kontrolu i nadzor nad radom Vlade Republike Srbije.
Pošto su se poslaničke grupe već prijavile idemo redom.
Prvi ima reč, Vladan Glišić.

Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, moje pitanje se tiče „Rio Tinta“ pošto ne vidim da je tu ministarka nadležna za rudarstvo. Očekujem možda premijer na to odgovori.

Pre svega pitanje je zašto je izostala javna rasprava u vezi sa promenom prostornog plana posebne namene, jer je u prethodnom planu bilo predviđeno da Rio Tinto svoje deponije drži na brdima, a ne u dolini reke Jadra. Dolina reke Jadra je vodoplavno područje. Znamo da smo imali 2014. godine poplave koje su napravile veliki problem sa rudnicima koji su tamo mnogo manje opasni nego rudnik Rio Tinta. U situaciji smo da jalovina koja će tamo biti, a to su bukvalno milioni tona jalovina, nije obična jalovina, obična zemlja i glina već je to nus proizvod tretiran sumpornom kiselinom visokog koncentrata.

Čuo sam od predsednika „Rio Tinta“ da će oni uložiti 100 miliona evra u ekološku zaštitu, međutim u trenutku kada oni dobijaju godišnje 551 milion evra od onoga što će izvlačiti, litijuma i bora, a država Srbija dobija samo 7,6 miliona od toga i u trenutku kada su njihovi službenici rekli kad krene rudnik da radi samo 700 ljudi biti tamo zaposleno.

Postavlja se pitanje da li je to opravdano rizikovati tako veliku ekološku katastrofu koja može da se desi? To je veliko pitanje da li je javni interes, jer interes „Rio Titna“ je jasan. Koji je naš interes kada to može da zagadi ceo taj kraj i da nam uništi ono što smo mogli na poljoprivredi, organskoj hrani, svemu tome dobijemo u toj količini.

Mislim da bi morali po pitanju multinacionalnih korporacija stranih koje dolaze ovde da imamo posebnu opreznost, jer je jasno i sada posle 30 godina divlje tranzicije u celom svetu, jasno je da multinacionalne korporacije nemaju interes da se razvija država u koju dolaze, da recimo Srbija koja ima rudnu rentu samo 4% za razliku od evropskih zemalja koje imaju do 20% rudnu rentu se na neki način kandiduje kao jeftina zemlja za njih.

Koliko je meni poznato od svih tih elaborata kojima mi možemo da utvrdimo kolike su stvarne zalihe to je patentirano od „Rio Tinta“ i kada su ekološki aktivisti tražili da vide uvid dobili su osenčene sve bitne pozicije i o zalihama i o svemu tome, tako da su to sve signali da moramo da budemo oprezni kada su oni u pitanju.

S druge strane, koliko znam ako je tačno da mi od rudarskih inspektora, imamo nekih pet službenika ili malo više. Kako će oni uopšte biti u stanju da kontrolišu „Rio Tinto“, jer na taj način mi njima mnogo verujemo, a kakav su trag ostavili u Papua Novoj Gvineji i Australiji, to govori o tome da moramo da budemo vrlo oprezni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Premijer Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče želim da vam zahvalim na pitanju.
Mislim da je izuzetno važna tema. Važna je tema i za naše građane i u oblasti životne sredine, važna je tema i za privredu Republike Srbije i za našu sveukupnu privrednu transformaciju. Izuzetno važna tema za našu budućnost i hvala vam što ste pokrenuli ovde ovom poštovanom domu, zato što mislim da je važno da razgovaramo o ovome što više, što otvorenije, što transparentnije, zato što se barata poluinformacijama ili dezinformacijama, a zaista je izuzetno važna tema. Tako da nema boljeg mesta od ovoga da razgovaramo o tome.
Čak sam razmišljala da u okviru Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo jednu debatu na ovu temu. Hoću pre svega vama i svim građanima Republike Srbije, a posebno građanima i stanovnicima Loznice i zapadne Srbije da kažem da će najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine, da će kao i do sada od „Rio Titna“ biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda i da ćemo nastaviti na tome da radimo sa njima.
Što se tiče javne rasprave o prostornom planu. Koliko ja znam ona je održana, što ne znači da se neće o tome dodatno razgovarati. Oni su u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Opet koliko ja znam, a često razgovaramo sa njima, u to vas uveravam, i pratim ovaj projekat do detalja. Oni su u postupku, znači izrade studija uticaja na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine. Naravno dok se studija uticaja na životnu sredinu ne završi, dok se ne završi javna rasprava o toj studiji uticaja neće biti donete nikakve finalne odluke o daljem toku tog projekta.
Nekoliko puta sam razgovarala sa ljudima iz „Rio Tinta“, oni me uveravaju da oni imaju zaista izuzetno dobru i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, ne samo sa gradom Loznicom već upravo sa ljudima koji su na terenu. Dakle, tamo gde će biti taj rudnik, odnosno gde je potencijalno moguće gde će biti rudnik.
Još jednom želim da napomenem za sve one koji ne razumeju da je to podzemni rudnik, da taj rudnik u tom smislu neće nikako ugroziti obradive površine, poljoprivredno zemljište ili bilo šta drugo. Dakle, to je najmoderniji podzemni rudnik. Razgovara se o dve lokacije za tu tzv. deponiju ali obe lokacije su i dalje u opticaju, razgovara se i o jednoj i o drugoj. Na kraju krajeva, biće onako kao što bude utvrđeno studijom uticaja na životnu sredinu, ali će naravno o svemu tome najveći glas imati i lokalno stanovništvo u Loznici ali i u Krupnju.
Važno je napomenuti da oni takođe rade na najmodernijoj tehnologiji za obradu tog svog otpada, tako da to ima najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Koliko razumem to će biti sada neki čvrsti otpad, koji neće nikako ugroziti ni životnu sredinu, a ne daj bože reku, ali zaista mislim da svi mi zajedno treba da nastavimo da razgovaramo o tome, da sve to mora da bude u potpunosti i apsolutno transparentno. Na kraju krajeva, ja sam otvorena da razgovaram sa lokalnim stanovništvom.
Gde je tu javni interes? Reći ću vam nekoliko stvari, pričala sam, na kraju krajeva, i u ekspozeu o ovom projektu. Javni interes je u tome što je to ukupna investicija od preko milijardu i pet stotina miliona evra u Republici Srbiji, odnosno u Loznici, dakle svakako nezanemarljiva.
Pored toga, po svemu što mi imamo u ovom trenutku od podataka ovo je ležište koje Republici Srbiji obezbeđuje oko 10% svetskih rezervi litijuma i apsolutno najveće ležište litijuma u Evropi, ležište koje može da se meri sa Čileom, Argentinom, Australijom, dakle zaista jedno ogromno bogatstvo.
To bogatstvo nikada neće biti bogatstvo bilo koje kompanije, pa ni „Rio Tinta“, to je naše bogatstvo. Oni dobijaju pravo na eksploataciju, ali je to naše bogatstvo. Pri tome, mi zaista sa „Rio Tintom“ imamo odličnu komunikaciju u odnosu na sve ostale investicione ugovore, tako da smo mi rekli – apsolutno će biti nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu već mi moramo u Srbiji da pravimo polu proizvod ili finalni proizvod da bi ukupna naša ekonomija na osnovu toga mogla da se razvija.
Oni su bili otvoreni i razgovarali su i pomagali, na kraju krajeva, nama da razgovaramo sa svim proizvođačima baterija, električnih vozila i svega ostalog.
Ja mislim da će građani Republike Srbije moći u narednom periodu da vide i neke prve ugovore, a opet od svega toga imaju najveću moguću korist građani Republike Srbije, naša privreda, naša ekonomija, prosečne plate, budžet, penzije, dakle zaista jedan ogroman resurs.
Tako da, između te dve stvari, između toga da mi postanemo evropski centar za proizvodnju baterija, za proizvodnju električnih automobila, za proizvodnju nekih drugih stvari od litijuma, da sve to bude u Republici Srbiji, i sama investicija „Rio Tinta“ od preko milijardu i pet stotina miliona evra, uz naravno, što ne moram ni da govorim, dakle maksimalno poštovanje svih životnih standarda, mislim da je to jedna stvar i jedan prilika za Srbiju koju mi ne smemo i ne možemo da propustimo.
Kažem vam, dve osnovne stvari – poštovanje životne sredine i druga stvar – nećemo dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, zato što je to naše bogatstvo, bogatstvo Republike Srbije.
Hvala vam na pitanju. Tu sam da nastavimo da razgovaramo. Možete da dođete kod mene u kancelariju da nastavimo da razgovaramo o ovome. Zaista mislim da u ovom trenutku teško da postoji neko bitnije pitanje, sveobuhvatno, i za privredu i za životnu sredinu.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.