Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/40-21

3. dan rada

25.02.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala.

Razjasnite to drugom prilikom. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja ću pokušati da se pridržavam dogovora koji smo imali u vezi sa vremenom koje mi je preostalo bez obzira na vreme koje moja poslanička grupa ima.

Uvaženi predsedniče Komisije, članovi Saveta, koleginice i kolege narodni poslanici, pripremajući se za ovu diskusiju o izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije prosto je bilo nemoguće ne osvrnuti se na nastanak i uopšte način na koji smo došli do Komisije koju danas imamo.

Za početak možda bi trebalo napraviti razliku između politike konkurencije i prava konkurencije. U tom smislu, politika konkurencije ima neki širi pojam i ona zapravo podrazumeva način na koji državne institucije funkcionišu, predviđaju odgovarajuće mehanizme kako bi delovale na samo tržište i to bi trebalo da bude naš fokus dana. Mislim da smo u tom smislu i uspeli prilikom onoga što smo danas mogli da čujemo od narodnih poslanika.

Nesumnjivo je da je politika konkurencije jedna od stvari koja je neophodna za Srbiju ukoliko želi da postane članica EU. Sam član 73. Sporazuma o pridruživanju zapravo obavezuje Srbiju da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Tu nas čekaju važni koraci i u tom smislu imamo dosta stvari koje još uvek treba popraviti kako bismo došli do određenog nivoa koji će zadovoljiti one potrebe koje EU pred nas postavlja.

Pohvalno je, recimo, to što je naš zakonodavni okvir veoma dobar, što su uspostavljene institucije, što se iz ovog izveštaja može i videti, i što one rade svoj posao. Međutim, mi još uvek imamo odgovarajuća ograničenja koja se suštinski odnose na samu primenu onih pravnih pravila koja važe u ovoj oblasti. Tu, pre svega, mislim na broj zaposlenih koji imate, a koji možda nisu odgovarajući ni po strukturi ni po načinu na koji oni rade, imajući u vidu obim posla koji imate i uopšte organizaciju same Komisije, pa tako u odnosu na region, kao što u Izveštaju piše, čak 20 do 40% manji broj ljudi radi u ovoj Komisiji nego što je to slučaj sa zemljama u okruženju.

Mislim da je vrlo važan korak ka unapređenju rada i same Komisije i uopšte zaštite konkurencije u Srbiji, suštinski da pronađemo ono što predstavlja prepreku kako bismo tu istu prepreku mogli da prevaziđemo i da u tom kontekstu nastavimo da radimo. Eto, jedna od takvih jesu organizacioni stručni kapaciteti o kojima sam malopre govorila. Stiče se utisak da potrošačke organizacije nisu dovoljno prisutne u ovoj materiji i da nije zabeležena neka značajnija saradnja sa Komisijom. Mislim da to ne bi bio loš korak.

Sledeća stvar o kojoj želim da govorim jeste i poslovna zajednica koja kao takva, s jedne strane, ima u vidu propise koje mi primenjujemo, ali kao da nije dovoljno uključena u smislu predlaganja nekih novih pravila, mera ili postupaka koje Komisija treba da preduzme kako bi poboljšala stanje u oblasti zaštite konkurencije u Srbiji.

Moj kolega je malopre govorio, gospodine Periću, vi takođe, o delu koji se odnosi na delovanje sudija i na to da je potrebno unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju ovog predmeta. Eto, možda nije loše da razmislimo o ideji da se stvori neka posebna organizaciona celina u vidu specijalizovanog sudskog veća koja će se baviti time i koja bi vama u mnogo čemu pomogla i kasnije kada tumačite same odluke i obaveštenja koja bi onda bila koezistentnija i koja bi bila razumljivija svima onima koji se zapravo ne bave tom temom na način na koji se vi njome bavite.

Pošto nema mnogo vremena, zaključiću sa time da zaštitu konkurencije u Srbiji i na tržištu treba posmatrati kroz neki vid podsticaja malih, mikro i srednjih preduzeća, da se oni kao takvi udruživanjem u klastere zapravo mogu javiti kao jedan konkurent velikim preduzećima koji stvaraju rizik za postojanje opasnosti koje se javljaju u pogledu zaštite konkurencije. Možda je to ono na čemu treba raditi osnaživanjem malih, mikro i srednjih preduzeća, oni imitiraju rad velikih preduzeća i stvaraju neko potpuno drugačije tržište kao uslov za jedno dobro funkcionisanje tržišta u Srbiji. Hvala lepo.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednica Skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.

Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani gospodine Periću sa saradnicima, danas imamo priliku da raspravljamo o Izveštaju Komisije za 2019. godinu i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržaće izveštaj, jer smo mogli iz rada Komisije da vidimo da ste dosta radili na harmonizaciji i usklađivanju propisa sa propisima EU. Dosta ste učestvovali, ali ste i organizovali konferencije i seminare širom Srbije, u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. To je dobro, jer time objašnjavate i približavate privrednim subjektima značaj konkurencije. Podržavamo vašu intenciju da jačate kadrovske kapacitete, s obzirom na nove oblasti sa kojima ćete se baviti u narednom periodu. Vi ste u svom izlaganju i nagovestili to.

Dobro je što se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda, jer je to jedan od načina da ostanete nezavisni. Na finansijski plan i Vlada je dala pozitivnu ocenu u oktobru 2018. godine. Tokom 2019. godine ste imali pozitivni finansijski rezultat, višak prihoda je uplaćen u budžet Republike Srbije. Kao što sam rekla, pozitivno i efikasno poslujete. Kada kažem efikasnost, mislim na rešavanje predmeta i ona je vrlo visoka. Raduje me podatak da je sve veći broj mladih ljudi zainteresovan za obrazovanje, za sprovođenje politike i zaštite konkurencije i da se pišu i radovi na tu temu na ekonomskom i na pravnom fakultetu. To je dobra stvar, da razvijamo kulturu zaštite konkurentnosti.

Kada pogledam početak vašeg rada 2006. i sada 2021. godinu, vidi se da se iz godine u godinu napredovalo i što se tiče kadrova, ali i sa tehnikom mehanizma zaštite konkurencije koja prati Evropu i, što je jako bitno, s obzirom na pregovaračku poziciju Srbije i na Poglavlje 28 koje se upravo odnosi na zaštitu potrošača.

Komisija je u toku 2019. godine imala aktivnu ulogu u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Imali ste odličnu saradnju sa institucijama EU i niz uspešnih aktivnosti. Kada je u pitanju zaštita konkurencije, ocena Evropske komisije je pozitivna.

Na osnovu podataka iz izveštaja, možemo da konstatujemo da je Komisija jedna organizovana institucija koja obavlja poslove utvrđene zakonom, a u skladu sa Statutom i drugim aktima Komisije, i da poslove obavlja srazmerno dobro s obzirom na mali broj zaposlenih u odnosu na druge institucije iz država regiona i EU.

Koliko je tema konkurencije na tržištu kompleksna, govori i niz izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije koje smo imali u proteklih desetak godina, čiji je cilj da se domaća regulativa uskladi sa međunarodnom, a trenutno stanje, kao što sam i rekla, po pitanju konkurencije je zadovoljavajuće.

Komisija, inače, nije imala pravo izricanja mera zaštite konkurencije po zakonu iz 2005. godine, to je omogućeno zakonom iz 2009. godine, a prve mere su izrečene tek 2011. godine. U vašem izveštaju vidimo da je taj mehanizam nastavljen i u 2019. godini. Kao što sam i rekla na početku svog izlaganja, izveštaj jasno pokazuje da je Komisija u 2019. godini imala intenzivnu aktivnost na glavnim poljima svog delovanja i ni u jednom trenutku izveštajnog perioda Komisija nije bila ugrožena, niti je bilo dovedena u pitanje njena finansijska nezavisnost.

Međutim, na sednici Odbora za privredu mnoge kolege su postavile pitanje, prvenstveno koliki je stepen efikasnosti vaše komisije s obzirom na osam zaposlenih, a rešavali ste, na primer, 197 predmeta u 2019. godini. Kao što sam rekla, vaš plan je da se poveća broj stručnih ljudi u narednom periodu. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije veruje da će biti tako, jer znamo koliko je bitno i za samu državu jednako i ravnopravno tržište.

Mi smo u decembru 2019. godine usvojili Zakon o javnim nabavkama, čiji je cilj povećanje transparentnosti, smanjivanje administrativnog opterećenja, ali i povećanje konkurencije u poslovima javnih nabavki. Imali smo često slučajeve gde su se ponuđači unapred dogovarali oko javnih nabavki i tako je dolazilo do eliminacije konkurencije među njima, a krajnji rezultat ovakvih nedozvoljenih dogovora, koji je inače i zabranjen Zakonom o zaštiti konkurencije, podrazumeva izdvajanje više novca na teret države, a samim tim i na građane kao poreske obveznike.

Komisija za zaštitu konkurencije u dosadašnjoj praksi je vodila i pravosnažno okončala određen broj postupaka, upravo ovakvih postupaka. Samim tim se stvara i potreba da se analiziraju nova zakonska rešenja koja su od značaja za ponuđače koji učestvuju na tržištu javnih nabavki u Srbiji. U vašem izveštaju smo mogli videti da je u zadnjih godinu i po dana formirana jedna radna grupa koja u saradnji sa Ministarstvom trgovine upravo i radi na Nacrtu novog zakona o zaštiti konkurencije. Tu postoji prostor za unapređenje institucionalnog kapaciteta Komisije, posebno u svetu direktive Evropske komisije, jer su kroz direktivu predviđena nova pravila i alati kako bi nacionalna tela za zaštitu konkurencije koja funkcionišu u okviru EU bila što efikasnija. S obzirom da Srbija teži putu u EU, ovakav pristup novom Zakonu o zaštiti konkurencije bi bio dobar jer bi se stvorili povoljniji uslovi i pravno sigurnije okruženje, ne samo za razvoj prava konkurencije u Srbiji, već za unapređenje zagarantovanog prava svih učesnika na tržištu.

Kada već govorimo o Nacrtu zakona o zaštiti konkurencije, treba reći da je on ovakav postojeći inače skoro 90% usklađen sa propisima EU iz oblasti zaštite konkurencije. Mi smo svesni i čuli smo i od drugih kolega da konkurentsko tržište nikada ne može biti idealno i zato postoje institucije poput komisija, samo tržište i, naravno, krajnji kupci će odlučiti ko je najbolji, ko je najpovoljniji.

Komisija za zaštitu konkurencije odnedavno sprovodi i poseban uviđaj koji predstavlja nenajavljenu posetu privrednim subjektima od strane službenih lica Komisije, a koja je u evropskoj praksi poznata kao „prepad u zoru“. Ova istražna komisija se koristi radi otkrivanja povreda konkurencija na tržištu Srbije i predstavlja izuzetno efikasno sredstvo za prikupljanje dokaza. To je još jedna od aktivnosti koja se sprovodi u skladu sa evropskim propisima.

Ja sam imala jedno pitanje, ne znam da li ćete imati vi vremena, gospodine Periću, da mi odgovorite, prvenstveno kao narodna poslanica ali i kao građanin. Pretpostavljam da je jako interesantno za privredne subjekte, ali i za same građane da nam kažete – u kojem sektoru ste najviše do sada imali primera gde su preduzeća izvršila povredu konkurencije, odnosno gde je zloupotrebljena dominacija određenih firmi na tržištu, odnosno u određenom sektoru?

I sama ideja konkurentnosti predstavlja ne samo sposobnost privrednog subjekta da se uspešno takmiči na tržištu, već i sposobnost privrede da se neprekidno nosi sa globalnom konkurencijom, jer postojanje konkurencije na nekom tržištu ima pozitivne efekte, kao što su poboljšanje kvaliteta roba i usluga, povećanje slobode izbora samih potrošača i omogućavanje nižih cena. Mislim da vizija naše zemlje treba da bude tržište na kojem će svi učesnici pod radnopravnim uslovima moći da se bore za potrošače kvalitetom i cenama, naravno, poštujući obaveze i zakon, a sve u cilju i želji da se građanima obezbede najbolje usluge po najboljim cenama.

I kada sam već spomenula potrošače, želim da kažem da je sektor za zaštitu potrošača mnogo postigao u ovoj oblasti. Srbija nastavlja da sprovodi aktivnost koja doprinosi daljoj afirmaciji i jačanju institucionalnog okvira zaštite potrošača. Postoje nova strateška rešenja kojima će se otkloniti dosadašnje prepreke, kao što je jačanje sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, unapređivanje zaštite potrošača na digitalnom tržištu, koje je jako bitno i popularno u poslednje vreme i to je neka budućnost, i unapređenje informisanosti potrošača kroz sprovođenje zaštite potrošača u nastavni program.

Jedinstvena Srbija se nada da će izveštaj Agencije za 2020. godinu biti još uspešniji, da će vladavina prava i na samom tržištu biti primenjena u skladu sa svim težnjama i naporima Srbije, da budemo zemlja jednakih šansi za sve.

Izvinjavam se ako sam prekoračila vreme. Zahvaljujem, potpredsednice. Zahvaljujem, gospodine Periću.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem, potpredsednice. Tačno ste ušli u vreme predviđeno za poslaničku grupu JS.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Uglješa Mrdić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Komisije, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je jako bitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije koji je dobro napravljen i to nije sporno. Ali ovaj vaš izveštaj i uopšte rad vaše komisije prethodnih godina samo potvrđuje da sada u Srbiji imamo jedno normalno vreme i da više nemamo vladavinu monopola. Mi moramo prosto uvek da podsetimo i građane i da podsetimo javnost koliko su bitna regulatorna tela, koliko je bitna vaša komisija, ali i šta je alternativa.

Alternativa je ono što se dešavalo do 2012. godine, kada smo imali vladavinu monopola, vladavinu monopola Dragana Đilasa, Miroslava Miškovića, Dragana Šolaka. Neki od njih i dan-danas, poput Đilasa, poput Šolaka, imaju monopol po pitanju SBB-a, njihovih medija, kontrole i njihove nenormalne želje da unište sve što je državno. Da se oni pitaju, i Đilas i Šolak i Jeremić i njihovi saborci, ne samo da vaša institucija, jako bitna komisija, ne bi postojala, nego bi oni verovatno osnovali neku privatnu instituciju koja bi imala jedino zadatak da sprovodi njihove monopolske ciljeve.

Na sreću, imamo i Vladu Srbije, imamo i predsednika Aleksandra Vučića koji to sprečavaju, imao i vašu komisiju i druge institucije koje to sprečavaju, jer ova Vlada Srbije i mi kao narodni poslanici, mi vodimo računa i o malim privrednicima, mi vodimo računa ne o hiljadama, o stotinama hiljada zaposlenih u Srbiji.

Svaka čast velikim preduzećima koja zapošljavaju tri, sedam ili deset hiljada zaposlenih, to je u redu, pod uslovom da plaćaju porez i sve druge neophodne doprinose prema državi Srbiji, porez svakako. Ali nije u redu da monopolskim putem pojedini tajkuni uništavaju male i srednje privatne preduzetnike i uništavaju sve ono o čemu su govorile moje kolege Rističević i Miletić. Zato podržavam rad i vaše komisije, zato podržavam i ovaj izveštaj, jer i ovaj izveštaj ide u prilog tome da u Srbiji vlada vladavina prava, što je nama i cilj. Zato je i SNS došla na vlast, ne samo da stane na put mafiji, nego da stane na put i korupciji, da stane na put i vladavini monopola.

Moram na kraju svog govora da se osvrnem na izlaganje moga dragog kolege iz poslaničke grupe Đorđa Dabića, koji je toliko dobro govorio da sam podstaknut da kažem nešto i na tu temu. Tema nije vezana za izveštaj vaše komisije, oduzeću dva minuta vremena, nadam se da mi neće moje kolege zameriti, a reč je o zločinima nad Srbima. Jeste da svaki dan ovde u ovom parlamentu govorimo o tome, ali moramo da govorimo, zato što i dan-danas, nažalost, u Hrvatskoj, pa i u Bosni i Hercegovini postoje oni ustaški elementi koji ne žele dobro Srbima i ne žele dobro antifašistima i antinacistima.

Kao što je posle Drugog svetskog rata na teritoriji SFRJ, tj. Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine dvadesetak hiljada ustaša koji su se tada zvali križari maltene do kraja 60-ih godina se kretali po šumama i planinama Hrvatske i Bosne i Hercegovine i ubijali srpski narod. Tako i danas imamo potomke i tih ustaša i tih križara, nadam se samo da su u što manjoj meri, na teritoriji Hrvatske koji ne žele dobro našem narodu i koji žele da se počine zločini.

Kad kažemo reč genocid, prvo moramo da znamo i šta je genocid i šta je zločin. Kao što je rekao i naš šef poslaničke grupe dr Aleksandar Martinović, osuđujem sve zločine koji su počinjeni i nad srpskim i hrvatskim i bošnjačkim narodom i 90-ih godina i u Drugom svetskom ratu, ali kada se kaže genocid, mora da se zna šta je genocid. Genocid je namera da jedno stanovništvo ne postoji na jednoj teritoriji i da se protera i otera svim mogućim metodama. To smo imali u Drugom svetskom ratu i to smo imali i 90-ih. U Drugom svetskom ratu taktika ustaša, nacista i fašista je bila trećinu pobij, trećinu proteraj, trećinu pokatoliči. A 90-ih smo imali isto to i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Da ne govorim o Oluji, Maestralu, Bljesku, Lori, Bratuncu, Skelanima, logorima oko Sarajeva, gde je u svakom logoru stradalo ne po nekoliko stotina, nego po nekoliko hiljada ljudi.

A zašto mi danas govorimo o ovome? Ne govorimo mi danas o tim zločinima zato što želimo da se oni ponove. Ne, nego želimo da se oni ne zaborave, da se nikada ne bi ponovili, da se nikada ne ponove ni genocid nad srpskim narodom ni ratni zločini. Mi želimo da se ne ponove ratni zločini, ali isto tako ne želimo da se ponovi i vladavina monopola i vladavina tajkuna, vladavina Dragana Đilasa i njegovih saradnika, kojima su u glavi bile samo, ne bile nego i ostale, da zarade desetine, stotine, pa ako mogu da zarade i milijarde evra. Koje milijarde evra? Milijarde evra, tj. stotine miliona evra našeg naroda, od svih poštenih građana Srbije, a svi smo ovde takvi u parlamentu, koji plaćamo svoje obaveze državi i koji podržavamo i rad vaše institucije i ovaj izveštaj. Zato što mora da postoji zaštita konkurencije. Zato što svi mi volimo našu državu Srbiju i svi mi verujemo Vladi Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji našu državu Srbiju vodi u bolju budućnost, budućnost za našu decu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Pošto na listama govornika nema više prijavljenih, zaključujem jedinstveni pretres i zahvaljujem se predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije na njihovom prisustvu na današnjoj sednici.

Mi nastavljamo sa pretresom u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Maja Popović, ministar pravde, koju pozdravljamo, Siniša Mali, ministar finansija, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.

Poštovani narodni poslanici primili ste jedan amandman, koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović. Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da zakon stupi na snagu odmah ja se slažem sa tim, da nam ovi koji su najsumnjiviji, ne pobegnu falkonima i drugim avionima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je pretnja ovom zakonu je što je veliki deo te imovine prenet u inostranstvo na Sejšelska, Maldivska, Pukova i druga ostrva.

Druga opasnost su firme, zato što se umetnici i dobitnici tranzicije veliki deo ukradenih stvari, dok su vršili javni posao, a uspešnost u javnom poslu ne bi smeo da se meri količinom novca, ni količinom nekretnina koje stekneš za vreme dok si vršio javni posao.

Hajde, recimo, ti te nekretnine i finansije prebaciš na multikome, emošene, idt, a pri tome si, zahvaljujući svom javnom poslu napravio privatne biznise. Pa, si recimo 104 emisije sa RTS pretvorio u 208, pa se to zove 48 sati svadba, pa je to u okviru te emisije sve prikriveni marketing, pa si recimo, dobio milione od RTS i to si strpao na firmu „Emošen“, „Multikom“ itd, i to se onda tretira kao imovina firme i od onih 619 miliona evra, verovatno je na računima firme u imovini firme veliki deo tog novca, a samo su nekretnine na njega i njegovog brata ostale kao predmet moguće istrage kojom se svakako valja baviti.

Zašto sam - za da se prihvati ovaj amandman, zato što tvrdim da oni od svog bogatstva samo imaju strah da ga ne izgube. Znači, prilikom donošenja ovog pravila, i recimo ako usvojimo ovaj amandman od svog bogatstva Dragan Đilas i ostali dobitnici tranzicije imaju samo strah da ga ne izgube. To su ljudi koji misle da sa novcem mogu da urade sve i mi treba da dokažemo da to nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, i danas se krade. Ta ekipa Šolak, Đilas godišnje iz Srbije ukradu više od stotina miliona evra. Mi dok donosimo zakon oni prave rupe u svim drugim zakonima i preko lažnih i prekograničnih kanala ispumpavaju ogromne količine novca.

Ja sam lično pitao luksemburškog regulatora da li 30 kanala Junajted medije, među kojima su najpoznatiji N1, Nova S, sport klubovi, Sinemanija, Grand i drugi kanali da li emituju program u Luksemburgu. Dobio sam odgovor od luksemburškog regulatora - da, tačno je, oni su registrovani u Luksemburgu, ali ne emituju program i po luksemburškim zakonima mogu da budu registrovani, a da pri tome nemaju obavezu emitovanja programa. Ovde oni nastupaju kao reemitovani televizijski kanali. Takvi kanali se ne registruju u Srbiji. Ne moraju da se registruju i kablovski operatori svojim ugovorima sklapaju posao sa tzv. prekograničnim kanalima i postoji Evropska konvencija o prekograničnim kanalima koja kaže isto kao domaći zakoni da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa bez izmena prekrajanja i dopuna.

Mi danas u Srbiji imamo tridesetak kanala Junajted medije, koji su vlast na određen način u vlasništvu SBB, koji je gle čuda, sem što je operator i distributer televizijskih kalana postao njihov vlasnik zato što su u Briselu izlobirali određenu kancelariju da to mogu bit. Ali, to mogu biti pod uslovom da ti kanali budu registrovani i onda imaju pravo da emituju program, a svi drugi kanali napolju se reemituju, istovremeno preuzimaju bez izmena i dopuna. Oni u Srbiji nastupaju kao piratski kanali.

Televizija N1, gospođo ministarko, nema PIB. Televizija N1 nema PIB, N1 televizija se koristi PIB-om Adrija Njuz d.o.o. Beograd. Sad ja vas sve pitam, kako može da postoji neka firma bez PIB-a, dakle, da koristi PIB druge firme? Čak da je Adrija Njuz d.o.o. Beograd osnivač N1 televizije, novonastala firma takođe mora da ima svoj PIB. Recimo, sada ako je neko vlasnik firme, ukoliko ta firma osniva drugu firmu i ta druga firma mora da ima različiti PIB. Ne može jedna firma da se koristi PIB-om druge firme.

Televizija N1 je čudo. Strana televizija koja je navodno strana, koja se reemituje, ta strana televizija koristi PIB domaće firme, druge domaće firme. Ja ne znam kako N1 televizija plaća, verovatno plaća sa računa Adrije Njuz, kako plaća svoje usluge, kako prihoduje. Tu Adrija Njuz d.o.o. Beograd drže u gubicima, da slučajno mi ne bi sad zatekli taj novac i oduzeli jer je stečen nelegalno. Oni koriste programe domaćih kanala, a imate više vrsta prekograničnih kanala. Imate te čiste piratske lažne, prekogranične kanale. Vi ste radili u BIA i svakako možete da se raspitate o onome što ja govorim.

Imaju i drugi prekogranični kanali. To su klasični pravi prekogranični kanali, to su BBC, CNN, ne znam, TV Crna Gora, Hrvatska televizija i tako dalje. To su prekogranični kanali čiji se programi ovde reemituju bez ikakvih izmena, sa izvornim reklamama koje se emituju tamo. Imate treću vrstu prekograničnih kanala, to su prekogranični kanali čije programe oni menjaju ovde, izmenama i ubacivanjem reklama. Vi pokušajte da prebacite, a ja na primer imam Total, to je vlasništvo SBB. Vi probajte na SBB-u da prebacite na FOX Movies kanal, imaćete u jednom filmu oko hiljadu sekundi reklama, po ceo dan emituju reklame, na klasičnim prekograničnim kanalima čiji program menjaju i reklame koje idu u Americi menjaju se sa domaćim reklamama i tako prekrajaju programe prekograničnih kanala, što je takođe nezakonito. Na takav način emitovanja EPP, marketinga, oni ugrožavaju rad domaćih kanala, zato što domaći kanali koji su registrovani u Srbiji se u većini slučajeva, sem RTS izdržavaju emitovanjem reklama i naplaćivanjem. Ukoliko im to ukrade Šolak, Đilas i družina, u tom slučaju oni ugrožavaju slobodu medija, jer mediji bez novca i nisu preterano slobodni. Oni ne mogu da budu vlasnici, mogu da budu vlasnici svoje slobode. Televizija N1 može da emituje što kog hoće, po meni, ali mora da se registruje, ne sme da krši Zakon o elektronskim medijima i Konvenciju o prekograničnim kanalima.

Domaćim televizijama SBB ne plaća ništa, čak je počela na internetu i na EON-u neovlašćeno da emituje programe domaćih televizija RTS, recimo i film "Dara iz Jasenovca" išla je neovlašćeno kroz platformu EON, išla do gledalaca. Pri tome oni naplaćuju reklame iako nemaju pravo na takav način da se ponašaju. Domaćim televizijama ne plaćaju ništa, nikakvu nadoknadu što koriste njihov proizvod.

Za mene je to neodrživo. Kada bih ja kao poljoprivrednik izneo svoje poljoprivredne proizvode, dao nakupcu, distributeru na televiziji besplatno, a pri tome on drži drugi deo robe, u ovom slučaju tv kanala, koji svoj program naplaćuju, SBB plaća svojim kanalima reemitovanje, a emitovanje domaćim televizijama koje su gledljive u Totalu, u SBB-u 80% ljudi gleda domaće televizije kroz kabal, te domaće televizije ne mogu da se bune zato što iz velikih gradova gde je uobičajno da se program prati kroz kabal, bi bili udaljeni iz SBB i onda bi bili manje gledani. Ne smeju da se bune, oni koriste program džabe, a pri tome SBB svojim kanalima, prekograničnim, koji se manje gledaju plaćaju i po nekoliko miliona evra mesečno za lažno reemitovanje.

Sad ja vas pitam. Ako bez emitovanja nema reemitovanja kakvu uslugu SBB i ta grupacija kompanija plaća u Luksemburg za reemitovanje? To ti je kao kad bi platili uslugu neku fiktivnu u inostranstvu, a da je nismo koristili. To bi bilo pranje para, ispumpavanje dobiti itd.

Da li u ovoj državi neko ima snage da stane na put toj pljački? Samo kroz marketing, ubacivanjem reklama, da li neko hoće da mi kaže na „Fox Movie“ da Amerikanci gledaju reklame, da je to izvorni program, da gledaju reklame „Jelen“ piva, „Zaječarskog“ piva, „Dijamnta“?

Da li te reklame dolaze iz „Discovery“, „History“, „Fox“ kanala, da li one dolaze tek tako? Da li se emituju? Da li je to izvorni program u Americi?

Što zakon kaže, da je reemitovanje prenos, istovremeno preuzimanje programa iz inostranstva koji je neizmenjen.

Znate li da oni uzmu na takav način iz marketinga gotovo 100 miliona evra godišnje, plus ove pljačke koje vrše na druge načine?

Pri tome, ne štitimo, bilo o konkurenciji reč, nisu konkurentni. Dakle, domaći mediji koji plaćaju sve SOKOJ-u, REM-u, sve nadoknade plaćaju, ovi ništa ne plaćaju.

Recimo, otvorite obućarsku radnju u Beogradu i registrujete se i onda neko otvori pored vas i vrši te uslove, kaže – ja ne plaćam ništa, ja sam registrovan u Luksemburgu fiktivno. To je za mene nemoguće.

Da li ima neko snage u ovoj državi? Znam da oni dižu dreku o neslobodi medija, kako su oni nezavisni, slobodni mediji.

Nisu oni nezavisni mediji, ni slobodni, oni su opozicioni mediji, na to imaju pravo. Neka uređivačka politika „N1“, „Nova S“ bude kakva god hoće, „Sport klubova“.

Znate li koliko oni uzmu na reklama na lažnim Sport klubovima koji emituju sport, tu je najskuplja reklama, još drsko kažu – dobro veče iz beogradskog studija.

Da li je to program koji ide, REM ne radi svoj posao, da li neko u državi može da stane na put i REM-u i Šolaku i da zaustavi ovu pljačku, pre svega, domaćih medija koji ne rade pod istim uslovima i čiji program drsko prikazuju, ne plaćaju ništa, pljačkaju kroz reklame, jer bez marketinga domaći mediji će ostati bez hleba?

Ja želim da prihvatim ovaj amandman i da glasam za njega, zato je moje pitanje da li ćemo dopustiti da gospoda zadrži svoju imovinu nelegalno stečenu zato što je prešla na firme i da li ćemo pustiti da nelegalno stečena imovina krivičnim delom kojim sam pokazao bude zadržana u džepovima Šolaka, Đilasa, njihove rodbine i njihove braće?

Znate li kolika je plata u Đilasovim i Šolakovim medijima i zašto novinari beže tamo? Zato što oni ništa ne plaćaju, dobijaju pare za lažno reemitovanje i imaju taj novac jer su opljačkali domaće medije i onda mogu da plate pet puta više novinare koje instaliraju da rade sasvim različite stvari nego kad su radili u javnom servisu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta grupa koja je nekad sedela tamo, ja je poredim sa najvećim razbojnicima. Da je Al Kapone danas živ, bio bi sitna riba pljuckavica za Đilasa i njegovu ekipu. Toliko bi bio sitan da ga ni u njegovu stranku ne bi primili. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da i ovaj amandman jasno pokazuje koliko je neophodno, hitno, i pre svega, u interesu građana da se primenom ovog zakona i sve što će nam doneti ovaj zakon krene odmah.

Iz nekog ličnog svog mišljenja i iz diskusije koju smo imali u utorak, verujem i koje ćemo danas imati, negde se nosim mišlju da nam nije dovoljno ni 10 sati da potrošimo na sve primere kako se čerupao, otimao budžet građana Srbije, kako su ta sredstva završila u privatnim džepovima i kako su predstavnici bivšeg režima, a danas ljudi koji pokušavaju da se vrate na vlast zloupotrebili i iskoristili svoj položaj i na svaki mogući način iskoristili priliku koja im je ukazana da urade nešto za zemlju, učinili sve da urade nešto samo za svoj privatni interes i za svoj džep.

Poslednjih dana intenzivirala se histerija, pre svega, kod Dragana Đilasa, zatim i kod Vuka Jeremića, kao se približava datum kad ćemo početi sa preispitivanjem imovine svih funkcionera kada će Zakon o poreklu imovine početi da pokazuje svoje rezultate.

Ono što sam rekao u utorak, poštovana ministarka, o rezultatima ovog zakona možemo da pričamo tek kada budemo videli konkretne rezultate i primenu istog.

Ovo sve govorim zato što u utorak smo imali onu emisiju u kojoj je Dragan Đilas pokušao sebe da opravda, a poput pileta u kučine se upetljao, kao što narod kaže i sam potvrdio da je svoje norlobe, bogatstvo stekao 2005. godine, dakle, već kad je bio duboko u politici.

Ali zbog toga što je drugi najbogatiji čovek tog dela režima, Vuk Jeremić, od juče, što narod kaže, skrenuo sa pameti, pa pored otvorenih pretnji koje je upućivao ljudima na društvenoj mreži, danas nastavio sa nekakvom anketom, gde, poštovana ministarka, on sada anketira svoje pratioce i prema tome će da deluje u koliko dođe na vlast.

Pokušaću da vam citiram. Dakle, postavio je pitanje: „Da li svi oni koji podržavaju SNS ne smeju više da budu u javnom sektoru ili da im se zabrani zapošljavanje u periodu od deset godina?“

Juče sam pitanje postavio ministru policije, gospodinu Vulinu. U toj diskusiji mislim da ima mesta i za vas, kao vrsnog pravnika, pa bih voleo da možda na kraju ove diskusije samo iznete svoje mišljenje i kažete mi da li je normalno da neko ko pretenduje da se vrati na vlast bude najviši državni funkcioner, predsednik, premijer, za šta sve aplicira u svojim snovima, se podređenim ljudima obraća na način gde im imenom i prezimenom kaže sledeće: „Na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao.“ Dakle, imenom i prezimenom se obratio jednom korisniku: „Proći će i ovo zlo, kao i svako pre njega, a onda će vas naći ono što ste zaslužili. Nećete vi biti kažnjeni iz osvete, već zato da se zlo nikada ne bi ponovilo.“

Moja koleginica Sandra Božić, uvažena, juče je pročitala jedan tvit, i za razliku od mnogih koji predstavljaju taj savez i predstavnike bivšeg režima nikada do sada nije kukala, žalila se ili držala konferencije iznoseći pretnje koje njoj svakodnevno stižu, ali je u ime svih žena juče pročitala jedan tvit i ja želim da ga ponovim, da ga ja danas pročitam, pa da vidite kako oni danas posmatraju svakog ko im samo sugeriše na zlodela koja su činili ili na štetu koju su napravili u našoj zemlji: „Milice, jadnice, nesposobna da za život zarađuješ drugačije, nego moralnom prostitucijom.“

Zamislite, tako se karakteriše žena koja je samo iznela svoje mišljenje. „Ti mladi, koji za razliku od tvojih vlasnika ne kupuju diplome i koji razmišljaju svojom glavom, oni će biti graditelji Srbije nakon što vas pošaljemo tamo gde pripadate, u kanalizaciju.“ Dakle, svako ko se ne slaže sa Vukom Jeremićem završiće u kanalizaciji. „Aleks, kada se završi sve ovo preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.“

Poštovana ministarka, ja ću ovo izlaganje završiti i nastaviću u ovom smeru sa još jednim pitanjem. Ako sve ovo nije dovoljno, recite mi, molim vas, kako da tumačimo deo u kome se kaže – nemojte jednog dana baš mnogo da cvilite? Ne znam na šta misli, zbog čega bi građani Srbije ili svako ko ne podržava Vuka Jeremića ili podržava SNS, jednog dana cvilio, ali me zanima da li će neko od nadležnih institucija naći za shodno da reaguje na ovo?

Mi sa ovog mesta, kao narodni poslanici usvojili smo Kodeks gde nam je ograničeno ili suženo delovanje u smislu iznošenja onih problema i muka koji imaju naši građani i pitanja koji oni nama postavljaju, ja sam za to i pridržavam se tog kodeksa, kao i moje kolege.

Ali, šta ćemo da radimo sa ljudima koji su našu zemlju upropastili? Danas pretenduju da se vrate na vlast i ovako se ophode prema građanima Srbije i ljudima koji će možda glasati za nas, sigurno za nas ili možda neće ni glasati, ali jedino što je sigurno za ovakve ljude nikada više neće glasati.

Ovaj čovek je pominjao nekakve pozajmice, uzimanje para od stranih zvaničnika, a paradoksalno je da je baš on, u periodu dok je predstavljao našu zemlju u UN, bacio ljagu na našu zemlju, na naš narod, jer su mu najbliži saradnici sa kojima je on sarađivao, sa kojima se viđao i u Trampovoj kuli, gde je bio posrednik, pohapšeni zbog svetske afere koja se razrešava u Americi, a potresla je ceo svet, od Emilija Lozoje do Patrika Hoa. U svim tim aferama, kao što možete videti, on je na slikama sa ljudima koji su i uhapšeni, ali i koji su osuđeni na te kazne.

Ono što je zanimljivo, u svim tim izveštajima Vuk Jeremić se nalazi u središtu te hobotnice i tih dešavanja. Zašto? Zato što je svoju poziciju u UN koristio da poveže sve ove, ispostaviće se kriminalce, koji su svoj novac i svoj uticaj koristili da bi svoje bogatstvo dodatno uvećali.

U prilog tome govori i činjenica da je od Patrika Hoa, koji je osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, njegov nekakav centar koji on predvodi dobio više od sedam miliona dolara i to baš u periodu kada je zastupao njegove interese. Dakle, kada je Patrika Hoa povezivao i upoznavao sa Lozojom, za koga na Tviteru kaže da je njegov brat i da se zajedno slikaju i dive se jedan drugom, sedam i po miliona dolara je dobio od tog Patrika Hoa.

Kada se sam upetljao u svoje laži, pokušavao je nevesto da se na jednoj od televizija Dragana Đilasa, koje se ovde pominju više puta, ali pominjao ih je gospodin Marijan Rističević, da se iščupa nekakvim izjavama o nekom nameštenom intervjuu, pa ga je novinarka silom prilika, ili tako nekako, nesvesno naterala i da prizna da iznosi neistine.

Naime, uputila mu je pitanje - koja mu je od dva pravnih lica upućivala sredstva, da li je to „Čajna enerdži“ ili „Čajna enerdži fond komiti“, gde je on rekao - obe. U jednoj emisiji je rekao obe te fondacije mu uplaćuju. Nedugo nakon toga, možda mesec dana kasnije, opet u toj emisiji na istoj televiziji, kada je bio suočen sa tim da će Patrik Ho otići na zatvorsku kaznu, ispravio se i rekao da mu je to uplatila kompanija, a ne institut na čijem čelu se nalazi Patrik Ho.

Ovo vam sve pominjem, poštovana ministarka, zato što histerija koju on vodi na Tviteru ovih dana i kampanja nekakvog progona svakog ko ne misli kao on ili možda ko će se usuditi da ukaže na njegove manifetluke, se pojačava upravo sada kada će doći do ispitivanja imovine svih nas. Ovo je jako bitno zato što ako ste u stanju da primite 7,5 miliona evra od nekoga zarad njegove promocije i spajanje, vršenje poslova ostvarivanja kontakta, nameće se pitanje da li će građani moći da se osećaju slobodno ako taj novac Vuk Jeremić možda iskoristi, pa ove pretnje svoje sa Tvitera pretvori u delo?

Kada pričamo o Zakonu o poreklu imovine, siguran sam da je jako teško objasniti da od perača prozora, trgovca žvakama, čime li već, neuspešnog i propalog preduzetnika sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB, koji ste imali na početku političke karijere 2004. godine, kao što je Dragan Đilas imao, 2012. godine izlazite iz politike, a 2018. godine sami prijavljujete imovinu u nekretninama veću od 25 miliona evra, zaista me zanima kako će to neko objasniti?

Ono što želim, poštovana ministarka, još da vam sugerišem, danas ta kampanja kojoj ćete i vi biti izloženi dobila je svoj drugi oblik. Stranka Dragana Đilasa slobode i pravde je poturila svog nekog novog ekonomskog eksperta, stručnjaka koji je izašao sa neverovatnim podacima koje nigde nisam mogao da pronađem, o nekakvom ekonomskom padu, nazadovanju Srbije, ne znam ti ja čim sve ne bi li se nekako ovaj zakon i današnja diskusija bacila u senku.

Ne mogu da ostanem nem na to, jer građani Srbije moraju da znaju da laži koje on i njegova stranka predstavljaju građanima nemaju veze sa životom. Samo želim građane da podsetim da je rast BDP 2009. godine, kažemo rast, bili smo u minusu 2,7%, dok smo 2019. godinu završili sa 4,2% u plusu i bili najbolji u Evropi.

Broj zaposlenih 2012. godine je bio negde više od 2,2 miliona, dok je 2019. godine iznosio skoro tri miliona. Nezaposlenost u njihovo vreme je bila 23 – 24, pa čak i do 26% je išla. Naša država je uspela to da spusti pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije negde oko 7%.

Prosečna zarada 2012. godine je bila negde oko 300 evra, dok danas ministar Siniša Mali iznosi podatak da je u decembru prešla 560 evra. To su konkretni rezultati.

O direktnim stranim investicijama možemo pričati, ali svima je jasno da je i po tom parametru današnja Vlada na najboljem mogućem nivou i najbolja u Evropi i za takve stvari dobijamo potvrde iz celog sveta. Da li je to Fajnenšel tajms, da li je to MMF, da li su to bilo koje druge strane investicije, svi nam odaju priznanje, ali ne i Dragan Đilas, koga ove podaci jako bole, povređuju i samo su dokaz sposobnosti Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, ali bogami i dokaz kako je on u vreme dok su Vuk Jeremić i bratija okupljena oko DS i njihov režim upropašćavali našu zemlju.

Sa svim ovim podacima moraju građani da se suoče, jer u narednom periodu nema te laži koju neće ponoviti, koju neće izneti ne bi li pokušali nekako da bace u senku sve što je dobro, što naša zemlja postiže i na polju vakcinisanja i na polju ekonomskog razvoja i rasta.

Za građane koji možda to nisu čuli i ne znaju, verujem da ovde imamo poslanike koji su iz Valjeva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će na leto biti postavljen kamen temeljac za fabriku u Valjevu koja će zapošljavati više od 500 ljudi, a nakon toga će doći još jedna fabrika. To je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i to je najbolji odgovor na sve laži koje danas čujemo.

Sa time ću završiti, kada pričamo o Vuku Jeremiću, namerno nisam mnogo vremena i mnogo više koliko zaslužuje posvetio tajkunu Draganu Đilasu, koji je 619 miliona evra zaradio svojim kompanijama, ponavljam i u prvi plan stavljam Vuka Jeremića iz prostog razloga što ove pretnje nisu više samo slučajnost, već postaju praksa i zbog građana koji me pitaju da li on to stvarno misli da pretoči u delo ako jednog dana dođe na vlast, mada sam uveren da do toga neće doći, jer građani, pre svega, cene rad, zalaganje, a ne nekakvu politiku koju on danas predlaže, pominjem zato što je taj čovek dok je bio ministar spoljnih poslova, dragi građani Srbije, na svoja putovanja potrošio tri i po miliona evra. Na službena putovanja je potrošio tri i po miliona evra.

Do ovih podataka se došlo internom revizijom u Ministarstvu spoljnih poslova. Čovek je kao šef diplomatije na službenim putovanjima proveo 959 dana. Znači, 959 dana za četiri ili pet godina, koliko je obavljao tu funkciju.

Sa time ću završiti. Dok su građani Srbije radili 2011. i 2012. godine za nešto oko 300 evra mesečne plate, u toj godini najbliži saradnik Dragana Đilasa, jedan je radio na čerupanja Beograda i beogradskog budžeta od građana Srbije i građana Beograda, a drugi je to radio na nivou Republike sa pozicije ministra za spoljne poslove, u 2011. godini samo za dnevnice je uzeo 12.000 evra. Dakle, prosečan građanin je za te pare 2011. godine u tom periodu morao da radi tri i po godine, čini mi se, a on je samo u jednoj godini na ime dnevnica uzeo 12.000 evra.

Zato što građani sve ovo znaju, zato što znaju u šta su nas i u kakvu su nas situaciju doveli i na rub propasti totalne i bankrota, njegova histerija, kao i histerija i panika Dragana Đilasa je danas na najvećem mogućem nivou.

Vama ministarka uvažena i vašim saradnicima želim da istrajete i da ovaj zakon primenjujete doslovno na svakog, ne deleći na one koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i na one koji su protiv Srpske napredne stranke, da nema jednakih, jer je to u interesu građana Srbije, jer je to u interesu stvaranja još lepše i još bolje Srbije.

Hvala vam i živela Srbija!