Hvala, gospodine Mirkoviću.

Reč prvo ima ministarka Maja Popović. Izvolite.

Želim da odgovorim uvaženom poslaniku na pitanja koja mi je postavio.
Apsolutno sam saglasna da su ovde izvršena krivična dela ugrožavanja sigurnosti, da kažem, i uvrede i klevete. U tom smislu, mislim da mi treba da budemo postojani u zakonitom ostvarivanju i zaštiti svojih prava, da treba da im odgovorimo svaki put tužbom, da budemo na nivou Vlade Srbije i ovih naših ciljeva koje želimo da ostvarimo.
Želim sa ove govornice da obećam da njihovo zastrašivanje, maltretiranje po medijima, po društvenim mrežama nas neće zaustaviti, samo nas pojačava u ovoj borbi protiv kriminala i njihove korupcije. Mi tu nećemo stati. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospođa Sandra Božić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Ministarka, zaista nemam šta da dodam na ovaj vaš odgovor i srećna sam zbog toga što imamo zaista nekoga na čelu Ministarstva pravde ko je odlučan u nameri da čak i ovakvi slučajevi, pa ko god to bio, da li je to političar iz bivše vlasti, sadašnje opozicije, ili bilo ko drugi, da stanemo jednom i za svagda na kraj ovakvom načinu obraćanja, pogotovo ako su u pitanju političari, bivši političari koji se obračunavaju sa običnim građanima, jer zaista postoji opasnost da se taj vid nervnog rastrojstva, pošto ne vidim način kako bih drugačije opravdala ovakvo ponašanje, prelije i na ulicu. Mislim da takvi ljudi, zaista, verovatno predstavljaju i neku vrstu opšte opasnosti.

Složiću se, naravno, opet mi je moj kolega dragi, gospodin Mirković, dao zaista jednu odličnu priliku da u okviru ovog amandmana spomenemo i da utvrdimo da nam je zaista malo vremena ovo jedno zasedanje i da bi verovatno možda bili potrebni i dani, meseci i godine da razgovaramo o svim malverzacijama, kriminalnim marifetlucima koji podležu, verovatno će biti i možda tema ispitivanja Zakona o poreklu imovine, kako bismo došli do svih zaključaka i svih predmeta, kažem, onih koji se tiču spomenutih političara bivše vlasti, ali ima ih, svakako, još.

Ne završava se i ne počinje sve, nažalost, na imenu Dragana Đilasa, ali ništa manje nisu bili ažurni u ostalim kriminalnim radnjama, otimanju novca iz džepova građana Srbije, ni ostali političari koji danas stoje upravo pored istog Dragana Đilasa. Da li su od njega i tada učili, divili mu se i hteli jednog dana da postanu kao on, na nama je prosto da se zamislimo, i na građanima Republike Srbije, ali definitivno i de fakto, postoje neke stvari koje daju određene indicije da je takvih kriminalnih radnji bilo i u njihovim biografijama i to, naravno, za vreme vršenja političe vlasti.

Tako, nemojmo zaboraviti, molim vas, Mariniku Tepić, koja živi vrlo neskromno, rekla bih, za današnje uslove i možda neprimerenog bogatstva za jednog poslanika bivše vlasti. Svakako da je stan od 300.000, kada se zaradi jednim mukotrpnim radom, nešto što je za poštovanje, jel tako, ali s obzirom da mi ovde znamo da je ovo žena koja je vršila javnu funkciju, postavlja se pitanje odakle i kako je Marinika Tepić zaradila stan od 130 kvadrata, koji danas na najeksluzivnijoj lokaciji u Novom Sadu je u proceni od oko 300.000 evra? Zaista se postavlja jedan veliki znak pitanja.

Kada znamo da je Marinika realizovala projekat „Zlatni most – seks za početnike“ kada je bila pokrajinski ministar za sport i omladinu, Marinika Tepić je dok obavljala tu funkciju pokrajinskog sekretara, sa 6,7 miliona finansirala upravo ovaj projekat. To je projekata nevladine organizacije, ko ne zna. Naziv nevladine organizacije je „Skas“ i ništa tu ne bi bilo sporno da se na tom čelu nevladine organizacije nije nalazio visoki pokrajinski funkcioner, njen tada stranački kolega Dušan Jakovljev.

Podsetiću, ko je zaboravio, verujem da vam je jako teško da se setite, da prebrojite stranke iz kojih je i gde preletela Marinika Tepić, to je jedna evolucija koju je zaista teško ispratiti, ona je tada bila član Lige socijaldemokrata Vojvodine.

U tri tranše je nevladina organizacija Jakovljeva, tadašnjeg potpredsednika Pokrajinske skupštine, prebačeno 6,7 miliona dinara, a po tvrdnjama pojedinih političara u Skupštini Srbije, tim parama Jakovljev je kupio stan upravo u komšiluku Marinike Tepić, kod Banovine. Ja bih rekla onda da su im ukusi očigledno dosta slični.

Nije to jedina malverzacija Marinike Tepić dok je bila pokrajinski ministar, ima ih dosta. Razgovaraćemo sasvim sigurno i o njima.

Ja opet ovim putem molim tužilaštvo da još jednom sve ono što mi narodni poslanici sa ovog mesta govorimo i iznosimo zaista neko iz tužilaštva pogleda i sagleda, jer zaista bi bilo preterano da sve to što smo mi ovde izneli, a masa je dokaza, ne postoji nijedan osnov kako bi se pokrenuo najzad određeni postupak za sve kriminalne radnje Marinike Tepić, a videli smo da su i njoj i Draganu Đilasu te kriminalne radnje vrlo bliske, s obzirom da su očigledno učili od nekih koji su u tim krugovima bogami najcenjeniji, kao što je Vlada Japanac, sa kojim su se slikali, kao što su Filipović i Đukanović iz Pančeva. Dakle, ja vam nabrajam narko-dilere, ubice i pripadnike zemunskog klana, koji su zaista, rekla bih, prvi krug prijatelja ovog dvojca.

Ne stajemo tu. Što se tiče ostalih koji su, takođe, pripadnici bivše vlasti, a poznati su po tome što im je parola bila – desna ruka, levi džep, tokom 2013. godine na inicijativu još jednog od bivših poslanika i pripadnika bivše vlasti Miroslava Aleksića, SO Trstenik, a podsetiću vas da je upravo vezano i za ovu opštinu i za sve ono što smo, takođe, sa ovog mesta iznosili kao narodni poslanici, za vreme mandata Miroslava Aleksića i kao direktora javnog preduzeća i kao predsednika opštine je nanizano baš dosta optužbi za kriminalne radnje, korupciju i ostale malverzacije.

To nije neproverljivo i to nije baš da nije ostalo neprimećeno, s obzirom da je DRI i pokrenula određene postupke. Moj kolega je u utorak, čini mi se, i postavio jedno dobro pitanje, koje se odnosi upravo na situaciju vezano za Aleksića dok je bio predsednik opštine. Pitanje je glasilo – dokle se zaista stiglo u tim postupcima, da li je pokrenuta krivična prijava, s obzirom da znamo da je DRI na stotinak strana, možda i više, 300-ak strana, iznela sve ono što je bilo sporno dok je Miroslav Aleksić bio predsednik opštine Trstenik, a odnosi se na mnogobrojne malverzacije, između ostalog, malverzacije koje se tiču i uvlače u sve to i nepotizam, koji je u jednoj nameri, sa svojim tastom, koga je postavio za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje i preko kojeg je i izvlačio pare, preko nevladine organizacije gde su zajedno bili vlasnici? Tu su milionski iznosi. O tome smo svi govorili više puta.

Recimo, ovo je jedna stvar o kojoj nismo govorili. Dobro je što imamo građane kojima korupcija, kriminal i sve ono što je bivša vlast činila i dobro smo zapamtili i mi, a i građani Republike Srbije vrlo, vrlo, vrlo dobro, s obzirom da 400.000 ljudi dobro pamti kako je ostalo bez posla, na ulici i ukradene budućnosti. Ti ljudi se i danas javljaju i pitaju zašto niko od ovih političara iz bivše vlasti nije odgovarao. I sami prijavljuju oblike korupcije na koje su dolazili kada su pojedini iz bivše vlasti imali i vršili odgovornost za istu.

Tako je, kao što sam maločas krenula, tokom 2013. godine, na Aleksićevu inicijativu, SO Trstenik donela odluku o dodeli lokacije građevinskog gradskog zemljišta u ulici Cara Lazara u Trsteniku građevinskom preduzeću „Tehno gradnja“ iz Kruševca za izgradnju petospratne stambene zgrade, e, sad, ovo je najzanimljiviji deo, a tiče se, naravno, cene, cena je bila prava sitnica. Cena je bila 10.000 evra. Odluku za tako nisku cenu gradskog građevinskog zemljišta Aleksić je pravdao tvrdnjom da je reč o podsticajnoj meri za pokretanje stanogradnje u Trsteniku.

Nakon, ovo je još zanimljiviji deo, izgradnje pomenute zgrade, Aleksić je krajem 2016. godine na raspolaganje dobio stambeni prostor na poslednjem spratu gde je tokom leta 2017. godine, kako kažu zabrinuti građani koji su mi dostavili ove podatke, viđena Aleksićeva supruga koja je najavljivala useljenje u novi stan za kraj te godine. Ovaj stan je, za informaciju i narodnim poslanicima i ministarki pravde, nadam se da će neko iz Tužilaštva ispratiti ovaj moj govor i ove činjenice, pa se pozabaviti, veličine 146 metara kvadratnih, a vrednosti oko 80 hiljada evra. Ovaj stan, koliko je poznato, Aleksić nije isplatio u celosti, već preduzeću „Tehnogradnja“ iz Kruševca duguje još dvadesetak hiljada evra i još uvek ga nije uknjižio na sebe, tako da se stan i dalje vodi na pomenuto preduzeće, s obzirom da su imali zajedničke poslove i da je ovo bio najzgodniji način da Aleksić zapravo sakrije svoju imovinu.

Sve ovo je vrlo povezano sa novim zakonom zato što, želim da kažem, će jako teško biti organima, koji budu sprovodili ovaj zakon, da utvrde zaista gde se nalazi imovina svih bivših političara. Upravo iz ovog razloga, zato što su bili prisutni različiti marifetluci koji su prikrivali svaki njihov trag. Tu su bili različiti poslovni partneri koji su za svoje usluge plaćali kojekakvoj rodbini, Miroslav Aleksić je možda najbolji primer te vrste nepotizma, ili su bili sa nekim vrlo bliskim prijateljima u kombinaciji oko nekih kuća koje su se bavile, recimo, reklamnim prostorom, koje su se bavile nekim advertajzingom, davanjem saveta itd, kojima su davali određene fiktivne iznose koji su se njima vraćali u kešu i na ruke.

To će biti izuzetno teško ispratiti i dokazati. Najveći deo para zapravo i jeste, barem u slučaju Miroslava Aleksića… Po ovome što imamo i koliko podataka imamo, izjave ljudi koji su na ovakve stvari skrenuli pažnju, biće jako teško dokazivo.

Kada govorimo o Draganu Đilasu, apsolutnom šampionu u malverzacijama, kriminalnim aktivnostima i krađi građana, kako Beograda, tako i Srbije, mislim da je, i u pravu ste, još jednom, gospodine Mirković, velika nervoza u tajkunskim krugovima, a upravo zbog ovog zakona, upravo zbog neprikosnovene i nepokolebljive borbe Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Podsetiću vas da ako pogledate odredbe zakona i ne bila velika panika. U slučaju da se otkrije i dokaže, naravno, da Dragan Đilas mora da vrati deo svoje imovine, računajte koliko je 75% od 35 stanova, računajte koliko je 75% od 619 i mnogo, mnogo više miliona.

S obzirom da je Dragan Đilas, koliko smo mogli da razumemo, u romansiranom pranju biografije u izvesnim emisijama najbolji i najefikasniji perač prozora na svetu i verovatno da je „Multikom“ trening centar upravo za najbolje i najvrsnije perače prozora. Sigurna sam da Dragan Đilas ne brine da će ostati bez dela svoje imovine, s obzirom da je pranjem prozora uspeo da zaradi ovakvu imperiju, ovakvo carstvo i ovakve milione. Predočiću vam da za njega nema zime. Vidite, građani, sigurna sam da su mnogi od vas ovakva stakla na kolima makar, ako ne na nekim drugim stvarima gde možete naći takvo staklo, videli širom grada, tako da posla za perače prozora ima. Poručujem Draganu Đilasu da nema zime i da se ne brine, s obzirom da neće ostati sasvim sigurno gladan, za njega će posla uvek biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Božić.

Reč ima narodni poslanik Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, moram reći da ću ja podržati ovaj amandman, iako smatram da ovaj amandman kasni, čitav zakon kasni, kasni jedno 20 godina. Da smo ovakav zakon imali pre 20-ak godina, ostaje nam nada da možda, samo možda, ne bismo imali skakavce koji su pojeli Srbiju početkom ovog veka. Sa druge strane, nadam se da ćemo kroz ovaj zakon uspeti da pokucamo na vrata nekih pomalo zaboravljenih asova DS u nekim manjim mestima.

Što se tiče Đilasa, to bismo svi voleli da znamo. Ja bih prvi voleo da znam kako je njegov brat Gojko zaradio 36 stanova. Iskreno rečeno, voleo bih da bude na neki legalan način. Imam i ja mlađeg brata, pa da znam na šta da ga uputim, mada moram reći da izražavam sumnju da je to na bilo kakav iole legalan način stečeno.

Sa druge strane, nadam se da ćemo saznati kako je gospodin Zoran Milešević, visoki funkcioner DS iz Kikinde, uspeo da kupi hotel, ne 36 stanova, najluksuzniji hotel u centru Kikinde, da ćemo saznati šta je bilo sa čuvenom braćom Dulić koji su počistili Srbiju, koji su počistili Suboticu. Da li je od toga nešto ostalo i gde je to otišlo?

Da li ćemo se podsetiti Bore Novakovića, Bore duge ruke solunske, koji je u ovom Domu uspevao iz Soluna da glasa? Da li ćemo saznati gde je otišlo preko 400 miliona koje je on sa Borovicom uspeo da ukrade na izgradnji bulevara u Novom Sadu? Mada, nije jedini on koji je radio sa tom firmom.

Gospodin Pajtić je uspeo čitavu banku da upropasti. Uspeli su „Metals banku“, kasnije su je preimenovali u „Razvojnu banku Vojvodine“, da ugase, da upropaste, da sve iz nje iznesu. Naravno, kasnije se pričalo o Pajtićevoj kući u Senti, kako je deo tamo završio. Da li ćemo to saznati kroz ovaj zakon, da li nećemo? Ne znam. Ostaje nam da se nadamo.

Jasno nam je da je skupo izdržavanje ergele srndaća. Nadam se da tužioci i poreski inspektori neće morati u to da ulaze koliko košta održavanje tako nečega.

Što se tiče gospođe Tepić, kao što je prethodna govornica, poštovana Sandra Božić, pomenula, njen posao sa gospodinom Jakovljevim… Moram reći da je gospodin Jakovljev dobro prošao u tom poslu, s obzirom da su i dalje aktuelne priče kako je gospodin Tepić, suprug Marinike Tepić, tukao stranačke kolege u Temerinu. Sa te strane, razumem potrebu Marinike Tepić za tolikim stanom u Novom Sadu, da može da se skloni. Opet, i dalje, voleo bih da saznam kako su to zaradili?

Znam dosta ljudi iz državnog sektora. Znam dosta ljudi i imam priliku da znam kolika su im primanja, manje-više, mogu vam reći da bi trebalo, po nekoj mojoj slobodnoj računici, da radim do kraja života na mestu narodnog poslanika, pa još možda i preko toga, preko prosečne starosti u Republici Srbiji, i opet je pitanje da li bi se moglo zaraditi na taj način stan u centru Novog Sada od 300 hiljada evra. Makar, eto, ono što mi je malo lakše jeste da znam da neću proći kao bivše stranačke kolege gospodina i gospođe Tepić.

No, moj i dalje omiljeni bivši as DS je gospodin Goran Ješić. Kako će ovaj zakon uspeti da pokrije, ako će uspeti da pokrije, njegove nekretnine u Beču za koje znamo? Da li ih ima još negde? To je pitanje. Da li ćemo uspeti da saznamo i na koji način je stekao te nekretnine i da li te nekretnine takođe podležu ovom zakonu?

Verujem da bi možda ovim zakonom podlegala mlekara koju je otvorio zajedno sa ujakom Amira Bislimija, ako se ne varam, i sa advokatom Srđanom Kovačevićem koji je imao priliku da zastupa jednu manje poznatu firmu. Doduše, tad je bila manje poznata, a sad smo svi čuli za nju – „Dajrekt medija“, a znamo ko je vlasnik „Dajrek medije“.

Ako to klupko počne da se razmotava, poštovana ministarka, ako, samo ako, uspemo da kroz naplatu ovog specijalnog poreza dođemo do 70% svega onoga što su oni ukrali, mogu da kažem da nemam brigu za to da li ćemo u narednim godinama graditi osam ili 80 autoputeva u Srbiji, s obzirom koliko para je nestalo kroz malverzacije naših zaboravljenih asova DS.

Kad kažem DS, da vas ne bunim, drage kolege, pitanje je da li stranka pod tim imenom postoji, ali su to i dalje isti ljudi. To su isti ljudi u Narodnoj stranci, u Stranci slobode i pravde i ostalim strankama koje su iznikle iz svega toga. Pokušaj rebrendiranja, neuspešan. Pokušaj vraćanja na vlast, neuspešan.

Nadam se da će ovaj zakon pokazati da će biti neuspešno i pranje novca koji su izvukli, novca koji su ukrali od građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vama.

Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Popović sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana raspravljali smo o ovom Predlogu zakona u načelu i tada smo govorili da je dobro da usvojimo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i zbog čega je dobro.

Ono što bih ja istakla i što građane najviše interesuje jeste zapravo činjenica da će pred organima koji su nadležni za primenu ovog zakona svi biti isti. Zašto je to za građane važno? Zato što su pravila jednaka za sve, zato što se od svih građana očekuje da poštuju zakone, a onda vidimo da se neki ljudi provlače i to oni koji su bili na javnim funkcijama, oni koji su zaradili velike pare, a koje nisu opravdali, koji su kupili stanove, poslovne prostore i pri tom su priznali da taj novac nisu imali pre nego što su počeli da se bave politikom.

Zakon smo doneli pre godinu dana, sada razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona u pojedinostima i ja mislim da je to sasvim u redu. To znači da se na ovom zakonu radi i da će se pratiti pažljivo njegova primena.

Do 2012. godine, ako se malo vratimo u prethodne godine, mogli su da se stvore uslovi za donošenje ovakvog zakona, a zašto nisu, to će nam najverovatnije pokazati upravo njegova primena. Kako je moguće da vlast do 2012. godine nisu interesovala pitanja koja su važna za građane Srbije, da se građanima Srbije kaže – Dragan Đilas ima toliku i toliku platu, obavlja javnu funkciju tu i tu, na taj i taj način stekao je 619 miliona evra i to 25 miliona evra koje je on prijavio, a koje ima samo u stanovima. Dakle, od te i te plate i od vršenja te i te javne funkcije u Republici Srbiji.

Naravno da takvi neće biti za donošenje ovog zakona. Sada ih čujemo i da kritikuju ovaj zakon, i Đilasa sam čula, i Borka Stefanovića i ostale, mnoge pristalice Stranke slobode i pravde i to je meni u neku ruku i logično, jer oni se nikada nisu interesovali za ono što je dobro za građane Srbije i za ono što je dobro za Srbiju, interesovali su se, kao što i sada pokazuju, samo za ono što se tiče lično njih.

Posebnu draž tim njihovim ispadima daje sada pravdanje, baš pred početak primene ovog zakona, pa smo čuli kako je Dragan Đilas čak i prozore prao i radio na građevini i vrlo je moguće da se na taj način postane najbogatiji čovek u Srbiji, pa možda i na Balkanu, jer zaista se radi o velikim novcima.

Dakle, radi se o čoveku koji je sam prijavio ušteđevinu od oko 50-ak hiljada evra, polovan automobil i kuću koja se vodi na njegovu ženu, onda kada je ušao u politiku i onda sam prijavio 619 miliona dinara, stotine miliona evra, posle vršenja javnih funkcija. I sada kada građane zanima kako je to moguće i kada građani sa pravom traže da se ispitaju eventualne trgovine uticajem, eventualne zloupotrebe položaja, načini na koje se došlo do tih para, to Dragan Đilas predstavlja kao napad na njega od strane SNS. Mi niti smo izmislili 50-ak hiljada evra, niti smo ih prijavili, niti smo izmislili njegovih 619 miliona evra, niti smo ih prijavili.

Sve ovo govorim zato što želim da dam jedan primer potencijalnog kandidata za preispitivanje imovine i načina na koji se došlo do tih para. A zašto? To ćete videti iz pitanja koja možemo da postavimo nadležnim organima koji će biti nadležni za primenu ovog zakona. Da li te pare imaju veze sa aferama zbog kojih su mnogi Đilasovi saradnici hapšeni? Da li to ima veze sa kriminalcima sa kojima je on na slikama? Da li to ima veze sa novcem Beograđana dok je on bio gradonačelnik, datim za Most na Adi, za podzemne kontejnere, za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, za BUS Plus, za softverske pakete, za privatizaciju Luke Beograd, za kontrolu medija, itd, itd.? I ponavljam – sve za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Narodni poslanici, to je vrlo jasno, su glas građana u Narodnoj skupštini, glas građana koji su nas birali i koji su dali podršku političkim partijama koje su nas za ovo mesto kandidovale. Građani Srbije žele odgovore na ova pitanja. U tom smislu, podržavam ovaj amandman koji glasi da zakon stupi na snagu odmah. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao i moje kolege i ja ću podržati u danu za glasanje amandman koji je pred nama, jer smo svi svesni koliko je samo ovo zakonsko rešenje koje je pred nama i predlozima koji su dati i dodatno unapređuje bitno u daljoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Imali smo prilike u prethodnoj tački da govorimo, kada je u pitanju zaštita konkurentnosti naše privrede i tržišta u Srbiji, pa bih pored svega što su moje prethodne kolege govorile, malo se osvrnuo i o tom segmentu, šta su zapravo radili i koliko su se zapravo borili da naša država ne bude konkurentna.

Inače, kao što znamo, da bi bilo koja ekonomija mogla uspešno da privuče strane direktne investicije i da bi se razvijala, mora raditi na poštovanju osnovnih principa ekonomije, tržišnih zakona, kako bi privrednici i mali preduzetnici bili stimulisani da se dalje razvijaju i da dalje napreduju. Nažalost, u njihovo vreme to nije bio slučaj. U njihovo vreme su donošena takva zakonska rešenja i takve privatizacije su sprovođene koje videli smo kakve su efekte imale, a uglavnom su završavale sa katancima na fabrikama, radnicima na ulicama koji su protestvovali i gde gradovi u Srbiji umesto da budu mesta gde bi mladi ljudi ostajali da žive i da rade, uglavnom su bežali glavom bez obzira iz naše države.

Nažalost, takva je situacija bila i u gradu odakle ja dolazim, u Kruševcu, gde zaista skoro sve privatizacije koje su oni sproveli su, nažalost, završavale na taj način, gde su ti ugovori raskidani, gde je država morala da preuzima dalje obaveze koje su bivši vlasnici tih firmi napravili i da rešava pitanje tih preduzeća koja, verujte, nisu nimalo laka. A i one malo uspešno privatizacije koje su bile, prema njima su se ophodili kao da se nisu ni desile, niti su imali volju da sa takvim privrednicima sarađuju na razvoju daljeg ambijenta, gde bi oni imali interesa da ostanu u Srbiji, da dalje proširuju svoju proizvodnju, već su smatrali – okej, ugovor smo potpisali, novac ste dali i to je to.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine celokupna priča se menja. Privredni ambijent se razvija, razvija se i konkurencija i videli smo i u izveštaju koji je bio pred nama da Komisija apsolutno radi svoj posao kada je u pitanju zaštita i unapređenje same konkurencije, koja stimuliše dolazak stranih investicija i koja zapravo omogućava da mi budemo šampioni kada je u pitanju privlačenje tih novih investicija.

Sve to njima smeta, jer je poštovanje zakona nešto što remeti njihove dilove i poslove koje su imali sa svojim biznis saradnicima sa kojima, kako smo čuli, mahom Dragan Đilas nije ni potpisivao ugovore, jer je smatrao da kada su u pitanju pravni poslovi ugovor nije ni bitan. Ali, svako će vam reći da je zapravo prva stvar koju uradite kada krenete u neki posao da se pravno zaštitite i da potpišite ugovore.

U tom izveštaju smo videli da i kompanije koje su njima privržene, konkretno, pričaću o SBB-u, su 2019. godine podnosile sedam prijava, gde su oni navodno utvrdili da je kršena konkurentnost samog tržišta i to mahom protiv „Telekoma“, jer su osetili konkurenciju, osetili su zapravo da njihova dominantna pozicija koju su oni izgradili u njihovo vreme, u vreme tog žutog tajkunskog režima, da zapravo se uzdrma i da prosto „Telekom“ koji je u njihovo vreme bila firma za izvlačenje novca, danas to više nije. To je kompanija koja se zapravo trudi da svojim korisnicima pruži kvalitetne usluge kada je u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija.

Naravno, svi ti sporovi su odbijeni. I kada su ti sporovi odbijeni u skladu sa zakonom, u skladu sa načinom na koji se vodi upravni spor, oni, naravno, preduzimaju druge mehanizme, a to je angažovanje svojih megafona, među kojima se najviše ističe, naravno, Marinika Tepić, gde oni ispred „Telekoma“, ispred brojnih drugih ustanova, ispred EPS, izvode razne performanse gde pokušavaju da kreiraju te svoje afere, odnosno laži u kojima žive. Iznose i plasiraju kao da je istina i vrlo brzo nakon toga bivaju demantovani.

Naravno, oni su nezadovoljni time i svojski se trude da što više tih lažnih afera izmišljaju, tako da nije ni čudo što znamo da danas Dragan Đilas i njegova kompanija su lideri kada je u pitanju „magla industrija“, odnosno „industrija laži“.

Ono što je interesantno, a kaže jedna izreka, to je u sportskom žargonu – napad je najbolja odbrana; možete primetiti da kad god pričamo i o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ili u bilo kojim drugim zakonskim rešenjima gde se suprotstavljamo kriminalu, korupciji, gde hoćemo da se pravo poštuje. Kada vidimo da država ima i uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije, oni kreću da napadaju, a zapravo oni se očigledno brane.

Ono što će mene svakako interesovati, kao i brojne građane Srbije, to je da ispitamo konkretno od čega se brane? Šta to kriju? Upravo ovo zakonsko rešenje o kome smo diskutovali i ovaj amandman omogućiće da naši nadležni organi krenu polako da to ispituju, a kao što vidimo i na izborima je pokazano da ogromna većina građana Srbije veruje politici Aleksandra Vučića.

Politika Aleksandra Vučića podrazumeva i da je sudstvo nezavisno i da će raditi svoj posao najprofesionalnije, što naravno može, da vidimo zapravo šta to oni kriju i da konačno saznamo kako su došli do tih, što kažu kolege Dragan Đilas 619 plus miliona, kako je Vuk Jeremić došao do tih silnih donacija prema svojem nevladinom sektoru, svojoj organizaciji i da zapravo vidimo kada je u pitanju gospodin Dragan Đilas koji, eto čuli smo naučio je da pere prozore, da vidimo koliko je to prozora on morao da opere da bi stekao taj inicijalni kapital sa kojim je došao i stvorio tih 619 miliona, ili da u stvari bar saznamo od čega su ti prozori napravljeni. Za tako kratak period siguran sam da toliki novac perući prozore nije mogao da stekne.

U svakom slučaju u danu za glasanje, kao i moje kolege u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću i ovaj Predlog amandmana, podržaću i izmene zakona koje zapravo samo poboljšavaju uslove za rad nadležnih organa, kako bismo mogli da stanemo na put kriminalu i korupciji. Hvala.