Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je pet minuta.
Reč ima narodna poslanica Ivana Popović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, čitajući materijale koje smo dobili za današnju sednicu, ali i naravno strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije za period do 2025. godine, ono što je meni privuklo najviše pažnje jeste ta jedna zlatna nit koja se provlači kroz sve te materijale, a to je upravo jedna reč, odnosno sinhronizacija.

Ono na šta moramo da uperimo veliku pažnju u budućem periodu jeste upravo sinhrono delovanje svih ministarstava, kako bi smo zajednički sproveli sve projekte u budućem periodu u svim segmentima, a tako naravno i u okviru kulture i informisanja.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovde imamo takođe vrlo očigledan primer gde je Ministarstvo finansija nosilac tog kredita, gde je Ministarstvo kulture i informisanja zapravo telo koje radi na koordinaciji, na sprovođenju i deluje zapravo kao telo za sprovođenje projekta. Imamo treću instituciju, a to je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja dejstvuje kao jedinica za upravljanje projektom.

Bez kulture i očuvanja tog kulturnog istorijskog nasleđa, ne postoji ni očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali naravno ni dalji razvoj kulture u Srbiji. Decenijama unazad bili smo svedoci urušavanja naših kulturnih spomenika, naših kulturnih svetinja i tek se poslednjih godina počelo sa obnovom i razvojem naše kulture i svakako i moje koleginice i kolege pre su pohvalile ministarku našu, Maju Gojković, koja je zaista od starta njenog mandata vrlo ofanzivno krenula sa projektima u okviru kulture i naravno sa tim očuvanjem našeg nacionalnog identiteta.

Svakako možemo da navedemo neke od primera u prethodnom periodu, kao što je muzej Savremene umetnosti ili Muzičko-baletska škola sa Koncernom dvoranom u Novom Sadu, ali ono što je meni jako važno, jeste da mi upravo kroz plan Srbija – 2025 u narednom periodu ćemo intenzivno nastaviti sa ulaganjem u kulturu i imaćemo prilike da od 2025. godine budemo svedoci i novosagrađenih i obnovljenih i galerija i muzeja i arheoloških nalazišta i spomenika.

Kada pomenemo spomenike, svakako ne možemo, a da ne pomenemo i to što smo imali priliku da budemo svedoci nedavnog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, velikom čoveku za naš narod, tvorcu srpske države. Baš to mesto na kome je podignut spomenik svakako jeste važna lokacija, jer je upravo taj kraj bio, pa moglo bi se reći, ruglo našeg Beograda do skora, ali korak po korak, projekat po projekat, to će se pretvoriti i osvanuti u zapravo, najlepši deo našeg glavnog grada.

Upravo, na tom mestu imamo i projekat obnove i prenamene železničke stanice u istorijski muzej, gde ćemo negde upotpuniti celu tu priču i svakako ne mogu kada pomenem ovaj spomenik da se ne setim svih onih besmislica i ružnih naslova i ružnih priča koje smo u medijima mogli da pročitamo na tu temu. Ne sumnjivo da će i ovu železničku stanicu i novi taj istorijski muzej pratiti negde slični događaji, ali to svakako ne sme da nas ni uspori, a ne daj Bože zaustavi, već naprotiv da nam daje energiju da još snažnije i jače nastavimo da čuvamo našu kulturu i nastavimo da obnavljamo i gradimo naše kulturne spomenike.

Obezbeđivanjem bespovratnih sredstava u visini od 400 hiljada evra, imali smo inicijaciju, odnosno početak tog projekta, infrastrukture u kulturi, i to upravo u segmentu tih studija opravdanosti za navedene projekte. Svakako na prvom mestu tu je muzej Nikole Tesle koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane, snaga i svetlost na Dorćolu. Tu je naravno i ložionica koja će u Savskoj ulici postati jedan višenamenski kulturni centar, jedno kreativno sedište i Beograda i Srbije.

Zatim, tu je i projekat koji sam pomenula, to je železnička stanica koja će postati muzej, tu je naravno i radionica, vrlo interesantan projekat, zgrada koju je Narodno pozorište koristilo za svoju scenografiju, a koja će u narednom periodu postati alternativni, višenamenski performans prostor.

Zaista se radujem svim tim budućim projektima i izuzetno mi je drago da Ministarstvo kulture i informisanja ovako snažno dejstvuje, što ima precizno definisan plan i što ćemo do te 2025. godine zaista biti svedoci velikih događaja kada je kultura u pitanju.

Kada smo već u duhu te sinhronizacije, neophodno je da pomenem i tu bitnu stvar, a to je sinhronizacija i spajanje kulture i turizma i naravno decentralizacija upravo u svim segmentima.

Najbolji primer tome jeste projekat „Gradovi u fokusu“ za koji posebno moram da pohvalim Ministarstvo, jer lokalne samouprave u manja mesta dobile su priliku možda i po prvi put da od strane države budu podržani upravo na projektima infrastrukture u kulturi. Mislim da je to jako puno pomoglo i na podizanju tog nacionalnog duha, ali i na osnaživanju tih lokalnih samouprava.

Krupanj, odnosno opština sa koje dolazim nedavno je postala jedna od 18 lokaliteta u Srbiji sa epitetom turističkog mesta i možda smo i jako dobar primer, gde pored velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, jedno malo mesto poput Krupnja, za jedan kratak vremenski period možda bismo to mogli tako da opišemo, ali jednim ofanzivnim radom, jednim sistematskim radim, uspelo da zavredi takvu titulu, odnosno titulu jednog od turističkih mesta u našoj zemlji.

Opština Krupanj je takođe vrlo interesantna i po tome što je raritet da mi posedujemo svoju pozorišnu produkciju i to takvu produkciju gde smo negde zavredeli pažnju i našeg BDP, ali i Zaječarskog pozorišta i da smo u ovom periodu nažalost pre korone imali i potpisane sporazume i protokole o saradnji sa tim pozorištima.

Ono što bih jako volela da naglasim kao jedan dobar primer sinhronog dejstvovanja i turizma i kulture jest i projekat „Najduža pijaca u Srbiji“ koji se sprovodi upravo na našoj opštini, gde će turisti moći kroz 300 km pešačkih, biciklističkih i klivarskih staza da prođu kroz sve te važne punktove naše opštine, da obiđu sva ta etno sela i etno domaćinstva, da probaju njihove proizvode, ali ono što je jako važno i na čemu insistiram, to je upravo da posete sve te kulturno istorijske spomenike koji ne manjkaju na našoj opštini. Tu svakako jeste Mačkov kamen, kao jedan vrlo važan lokalitet gde je podignut spomenik u čast palim junacima u jednoj od najkrvavijih bitki koja se odvila u Prvom svetskom ratu i ono na šta sam posebno ponosna jeste da danas se mnogo više zna o tome upravo zato što naši građani sa svojim porodicama dolaze da obiđu ovaj spomenik i da na licu mesta vide i upoznaju se sa tim istorijskim činjenicama jako važnim za naše istorijsko nasleđe.

Imamo takođe jednu od najstarijih crkvi u zapadnoj Srbiji i još jedan jako dobar primer sinhronog dejstva vere, kulture i turizma, jer u okviru porte te crkve možete da posetite šest muzeja koji su posvećeni načinu življenja u našem kraju, starim zanatima, pčelarstvu, deci. Zaista veličanstveni primeri i verujem da će na nivou države biti toga sve više i više, jer to je nešto što snaži naše lokalne samouprave i što snaži taj naš nacionalni identitet i na najbolji način se koriste upravo ti kulturni potencijali kako određenih krajeva, tako i čitave naše države.

Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo i privešću kraju, jeste da je neophodno spajanje obrazovanja i kulture. Ono što je važno jeste da na našu decu prenesemo taj nacionalni identitet i da ih na pravi način i upravo kroz praktične primere, kroz npr. programske aktivnosti muzeja, galerija i biblioteka upoznamo sa svim ostvarenjima, otkrićima od prethodnih generacija i kada pominjemo te prethodne generacije svakako ne možemo da spomenemo i spajanje kulture i istorije.

Posebno sam ponosna što se u poslednje vreme jako puno ulaže u upravo očuvanje te srpske kulturne baštine. Kroz filmove i serije mi danas imamo snimanje serije o Nemanjićima, imamo snimanje filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu. Moje kolege su pričale mnogo više o tome, film koji je zaista ostavio pečat na sve nas, Dara iz Jasenovca, ali naravno i na druge projekte koji su u najavi, kao što je „Operacija Halijer“ od Radoša Bajića. Dakle, posebno sam ponosna na to što mi danas snimamo filmove i serije na temu nacionalne istorije i time budimo srpsku nacionalnu svest, jer smo imali prethodne periode gde je npr. Turska sprovela jako dobar projekat, a to je serija „Sulejman Veličanstveni“ gde su naši ljudi možda negde istorijski skrnavljeni, dugi niz godina znali mnogo više o turskoj nego što su znali o našoj, ali takva nije više situacija. Danas, mi radimo na tom osvešćivanju našeg nacionalnog identiteta i upoznavanju sa našom istorijom.

Za kraj želela bih da naglasim da takvi projekti svakako treba da nas podsećaju, ali ne treba i da nas posvađaju sa našim susedskim narodima, jer upravo ultimativno i najvažnije sinhrono dejstvovanje svih naših ministarstava i Vlade i svih drugih državnih institucija, jeste da očuvamo mir i stabilnost u našoj zemlji, jer ne postoji dalji napredak ni u ekonomiji, ni u kulturi, ni u bilo kom drugom segmentu ukoliko nemamo mir i stabilnost. Hvala.

Hvala.
Pre nego što odredim pauzu, reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.10 časova.
(Posle pauze)

Predlažem da krenemo. Očekujemo da ministar dođe.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Nataši Jovanović, samo želim da vam prenesem da smo malopre razgovarali o dinamici našeg rada i da smo ipak zaključili da bi bilo korisno da iskoristimo, onako kako je predviđeno u Poslovniku, četvrtak kao radni dan, tako da ćemo danas raditi po 1. tački dnevnog reda, sutra po 2. tački dnevnog reda, a u četvrtak nastavljamo poslanička pitanja i onda dan za glasanje, tako da imate u vidu kad je reč o planiranju vaših obaveza.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o zajmu koji daje Banka za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra i veliko mi je zadovoljstvo što je upravo to iz oblasti infrastrukture u kulturi. S obzirom da je danas prva sednica i da je ovo 1. tačka dnevnog reda, drago mi je da počinjemo ovo prolećno zasedanje sa ovako lepom temom.

Kao što znate, više kolega je prethodno pričalo u koju će svrhu da bude iskorišćen ovaj zajam. Jedan od najvažnijih, po meni, jeste u stvari muzej koji će biti formiran na mestu gde je sadašnja stara železnička stanica. On će biti deo kompleksa na Savskom trgu pored spomenika Stefana Nemanje, Stefan Nemanja koji je začetnik i postavio temelje srpske države, i to će predstavljati jedan kompleks i jednu jedinstvenu celinu.

Kao što znate, narodu ne možete da odredite šta će on da voli ili da ne voli, tako da sam sigurna, s obzirom koliko ima građana da se okupljaju, da se fotografišu oko spomenika, da će isto toliko biti ljudi koji će posetiti taj istorijski muzej i da će to postati jedna od glavnih turističkih tačaka u Beogradu i po kome će Beograd biti prepoznatljiv kao grad. Između ostalog, postoje tu i drugi projekti, kolege su malo pričale o njima, ali ja ću pričati o nekim drugim stvarima.

Dosta je kultura bila zapostavljena. Tako, na primer, Muzej savremene umetnosti preko 10 godina nije radio. Godine 2017. je tek pušten u rad, potpuno renoviran, potpuno obnovljen i na divnom parku tamo gde je Ušće postojala je ruinirana jedna zgrada koja nije služila ničemu. To je bio slučaj i sa Narodnim muzejom u epicentru grada, u samom centru Beograda, postojala je zgrada koja nije radila isto više od 10 godina i evo tek sada 2018. godine je puštena, ali posle 15 godina. Nije radio muzej, ničemu nije služila ta zgrada i posle 15 godina – 2018. godine je tek otvorena.

Kao što vidite, ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima isto se obnavljaju infrastrukturni projekti u oblasti kulture. Pomenula bih jedan što mi se izuzetno dopao u centru Šumadije je, u gradu Kragujevcu, urađen legat Nikoli Koki Jankoviću, to je jedan od najznačajnijih vajara u drugoj polovini 20. veka. On je ostavio svoja dela svom gradu i onda na tom mestu je napravljen jedan legat, jedna impresivna zgrada koju sada koristi i Univerzitet u Kragujevcu i koristi za naučno-istraživački rad Srpska akademija nauka.

Na ovaj način bih htela da kažem i koliko je to lepo kad se nešto svom gradu ostavi. U prošlosti, u istoriji znamo da je bilo mnogo bogatih, imućnih ljudi koji su upravo svom gradu, svojim sugrađanima ostavljali neke zadužbine. Volela bih da se sada isto ta praksa nastavi, jer i sada imamo dosta imućnih ljudi, ali za razliku od onda koji narodu ne ostavljaju ama baš ništa. Pored, na primer, ovog legata u Kragujevcu obnavljaju se i neke male, kao što je kuća u ovom slučaju Radoja Domanovića u selu Ovsište kod Topole. To je bilo 2015. godine.

Kao što vidite, ovo što sam rekla, 2015. godine, pa imamo legat 2018. godine, pa Narodni muzej 2018. godine, onda Muzej savremene umetnosti 2017. godine. Vidite periode gde se sada to odigrava. Upravo SNS i Aleksandar Vučić vidi se da su ti koji ulažu u kulturu. Upravo ti ljudi koje pojedina kvazielita naziva da su sendvičari i da ne znaju šta je kultura. Vidimo u ovim konkretnim primerima da je apsolutno sve suprotno.

Na primer, u Mladenovcu, odakle sam ja, Muzej grada je proradio sada 2018. godine, a prethodno je 10 godina bio zatvoren. Zamislite sada jedan grad koji uopšte nema muzej, niti ima gde da se te stvari skladište i stvarno je bila velika sramota, ali smo uspeli posle velikog truda, rada i zalaganja da se 2018. godine otvori muzej. Takođe, u našoj opštini postoji u mestu Crkvine najstariji spomenik na teritoriji Srbije koji je obnovio bio prvo kralj Milan Obrenović, pa posle u vreme vladavine Aleksandra Vučića, a to je u stvari spomenik despotu Stefanu Lazareviću i mesto gde je on poginuo. Takvih primera ima mnogo širom Srbije i uglavnom su moje kolege pričale o kraju gde oni žive i koji oni najbolje i poznaju. Znači, prepuni smo kulturnih i istorijskih objekata koji su ruinirani i mi polako sada jedan po jedan obnavljamo. Zbog toga mislim da baš ova prva sednica i ova prva tačka jako je lepo što govorimo upravo o infrastrukturi u kulturi.

Za sledeću, na primer, godinu već se planira biblioteka u Mladenovcu koja je isto bila u jednom zapuštenom stanju, a već godinama se pričalo o tome, ali opet kažem, u vreme upravo ove vlasti dolazi do obnove i biblioteke.

Nešto bih napomenula, pa, žao mi je što tu nije i ministarka kulture, Maja Gojković, jer sigurno bi shvatila značaj ovoga o čemu govorim, a to je da bih ja volela takođe u našem kraju, a mislim da bi to izuzetno ekonomski i turistički bilo jako dobro za naš grad, a to je stvaranje legata, Vizitorskog centra ili obnavljanje, da kažem, rodne kuće Bate Živojinovića.

Bata Živojinović znamo da je glumačka legenda i naša je, zaista, sreća i prednost zato što se njegova rodna kuća nalazi upravo u našoj opštini. Dugo se već priča o tome, te hoće da bude na ovaj način ili onaj, međutim, mislim da je dosta vremena prošlo i da bi trebalo ta realizacija da bude što pre. Ne zaboravimo, ne samo da je bio poznat ovde, mnoge nagrade je primio na međunarodnim festivalima u zemlji, u inostranstvu, ali je neverovatna njegova popularnost u stvari u Kini. Ko god je bio u Kini on može da vidi kolika je bila njegova popularnost i da 80.000 Kineza nosi ime Valter. Ovo sve pričam sa ekonomskog stanovišta i turističkog, koji bi nam mnogo značio kada sve proradi i kada ljudi počnu da se kreću po svetu, da turistički može Mladenovac mnogo da prosperira od njihovih turista.

Tako da vidimo da se obnavljaju centri za kulturu, muzeji, pozorišta i ono što je veoma važno, sada se mnogo radi na očuvanju samog nacionalnog identiteta, koji, čini mi se, ovih godina nekako da je bio zapostavljen i pomalo izgubljen. Da radimo na očuvanju naše tradicije i, u stvari, da radimo na tome da se naša istorija ne zaboravi i da učimo na našim greškama. Ako ne znaš, u stvari, ko si, ti u stvari ne znaš ni put gde ćeš da ideš, ni kuda će da bude budućnost tvoje porodice i tvojih potomaka.

Samim tim, tradicija i kultura je, veoma važno je da imamo kontinuitet gde ćemo da povezujemo danas i ono što je bilo juče i sa onim što će doći. To je, u stvari, vizija, snaga i kvalitet da stvoriš nešto dobro u vremenu u kome živiš i koje dolazi.

Potpuno sam sigurna da naša ministarka kulture Maja Gojković ima dovoljno znanja, ima dovoljno iskustva i da će da iskoristi upravo to vreme na ovoj poziciji, da će da uradi nešto vrlo korisno, vrlo značajno što će ostati ne samo nama, nego i generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, „Kultura je zbir svih vidova umetnosti, ljubavi i misli koje već vekovima omogućavaju čoveku da se oseća slobodnijim“, reči su francuskog pisca Andrea Monroa, koji opisuje kulturu kao nevidljivu vezu koja spaja ljude. Kultura utiče na naše opažanje, oblikuje naše misli i ponašanje, utiče na ličnost, utiče na poslovni svet, a po nekim verovanjima utiče i na zdravlje ljudi, pa čak i način kako da se ljudi leče.

Mi kao država i kao narod imamo bogato kulturno istorijsko nasleđe koje se stvara kroz vekove i iz godine u godinu, iz decenije u deceniju se uvećava. Postavlja se jedno obično, osnovno pitanje, da li smo dovoljno odgovorni prema ovom važnom segmentu života.

Devedesetih godina, usled ratova, sankcija, hiperinflacija, nismo bili u mogućnosti da više ulažemo u kulturu i kako to obično biva kultura se pomera na marginu svakodnevnog života. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu imali sluha, ali ni želje da ulažu u ovu oblast. Njihov dolazak je obeležilo paljenje Doma Narodna skupštine kada je pokradeno i uništeno više umetničkih dela i eksponata.

Nije ni čudno što je Narodni muzej u Beogradu kao najstarija muzejska ustanova u Srbiji, a ja ću vas podsetiti da je otvoren 1844. godine, od 2003. godine nije imao stalnu postavku. Posle 10 godina, 2013. godine u jednom delu objekta otvorena je izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Potom je izvršeno renoviranje muzeja i on od Vidovdana 2018. godine ponovo otvara vrata za sve svoje posetioce.

Drugi primer, primer Muzeja savremene umetnosti koji još od 1900. godine, pa do danas proučava, publikuje, čuva jugoslovensku i srpsku umetnost. Ovaj muzej je zatvoren 2007. godine. Zahvaljujući pre svega inicijativi Aleksandra Vučića, koji je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije kreće obnova i muzej ponovo počinje sa radom 20. oktobra 2017. godine.

Ova dva primera su najbolji dokazi kako se dosovska vlast odnosila prema kulturnoj baštini naše zemlje i svemu onome što se kroz vekove stvaralo. Danas Srbiju vode ljudi koji su posvećeni, koji su marljivi, koji su odgovorni i žele da daju svoj doprinos na svim poljima, posebno u oblasti kulture, jer sam predsednik Aleksandar Vučić je više puta inicirao koji su to značajni projekti koje moramo da ulažemo i svojim radom i svojim zalaganjem svoj Kabinet i ljude koji ga podržavaju obezbeđivao određena sredstva koja su neophodna da se kako ustanovi za oblasti kulture, ali čitavo kulturno-umetničko blago zaštite i da se prezentuju drugim ljudima.

Naravno, želim da pohvalim i ministarku Maju Gojković koja je na početku svog mandata pokazala veliku želju, veliku energiju i veliku posvećenost da se bavi svim problemima koji su nastali u ovoj oblasti.

Glavni ciljevi ovog projekta zajma su pre svega renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture. To su muzeji, pozorišta, kulturni centri, kao i sve ostale ustanove. Akcenat se stavlja na renoviranje i unapređenje stanja postojećih zgrada kako bi se povećala pristupnost tim zgradama kako starim licima ali i invalidima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, što je vrlo značajno.

Ima i više primera, pozitivnih primera prakse koji se odnose na region i grad iz koga ja dolazim, a to je region Srema i grad Sremska Mitrovica. Pre dve godine izvršena je energetska sanacija u muzičkoj školi u Rumi, objekat je prešao iz jednog razreda energetskog, iz F razreda u energetski razred C. To je prvi objekat na prostoru Srema koji je dobio energetski pasoš i tako je izvršena dobra energetska ali i zvučna izolacija. Na ovaj način se štedi pre svega energija, ali stvaraju se bolji uslovi za rad kako učenika ali i nastavnika u ovoj školi.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i grad Sremska Mitrovica, grad iz koga dolazim. Grad koji ima jako veliko kulturno i istorijsko nasleđe, grad koji je bio prestonica rimske imperije. Grad koji ima dve zgrade muzeja, ima veliku carsku palatu, to je jedan objekat od 2570 metara kvadratnih pod krovom iz 4. veka. Imamo više festivala, mi smo grad turizma. Imamo trg koji je zaista jedan odličan lokalitet gde se okupljaju Mitrovčani, gde se izvode određene muzičko-scenske predstave i određeni festivali. Nije čudo što je Mitrovica 2018. godine bila prva prateća turistička destinacija u Evropi.

Kada već govorimo o turizmu ne mogu da pomenem podatke koji su dali svoj pečat, a vezani su za 2019. godinu kada je u našoj zemlji bio rekordan broj ljudi kako domaćih tako i stranih gostiju. Imali smo više od 3,6 miliona turista, što predstavlja rast od preko 8%, u odnosu na 2018. godinu. Od toga broja milion i 846 hiljada bili su strani gosti, a milion 843 hiljada domaći gosti. To je po prvi put da se na prostoru Srbije broj stranih gostiju premašio broj domaćih gostiju. Premašena je cifra od deset miliona noćenja, deset miliona 73 hiljade što je porast od osma procenata, u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj noćenja je ostvaren upravo ovde u Beogradu.

Zašto ovo govorim? Govorim iz razloga što imamo preveliki potencijal u turizmu i kada se sve ovo reši vezano za kovid pandemiju, kada se vratimo na one stare dane, možemo da računamo na povećanje broja gostiju kako domaćih tako i stranih, a samim tim i povećanje prihoda.

Kada govorimo o ovom zajmu, napomenuću samo najznačajnije objekte gde će se uložiti sredstva, Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, obnova pozorišta u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, kao i izgradnja galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i rekonstrukcija Kulturnog centra u Pirotu.

Kada govorimo o Narodnom pozorištu u Beogradu, treba da znamo da je to zgrada iz 1869. godine, ona je izgrađena dobrotvornim prilozima, kao što je rekla moja uvažena koleginica Nataša u prethodnom periodu, odnosno vekovima iza nas postojali su odgovorni ljudi koji su svojim doprinosom, svojim radom i svojim novcima ulagali u kulturu, odnosno u objekte koji su značili za kulturu. Što se tiče Narodnog pozorišta ono je nastalo pre svega prilozima koje je dao knez Aleksandar Karađorđević koji je priložio u tom trenutku 1000 dukata, Miša Anastasijević 500 dukata, a Vlada Kneževine Srbije je poklonila zemljište i novčani iznos od 2000 dukata.

Najznačajnija rekonstrukcija ovog objekta su bile već davne 1922. godine i 1989. godine, kroz ovaj projekat mi ćemo obnoviti enterijere, istočnu fasadu i obnoviti scenu Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzeje Jugoslavije u Beogradu je jedna velika značajna institucija koja čuva i prezentuje kulturnu baštinu bivše nam države, poseduje bogate zbirke kao što su zbirke primenjene umetnosti, zbirke štafeta, etnološka zbirka, likovna zbirka, ali i arheološka zbirka.

Kada govorimo o Nišu treba da znamo da je jedan grad koji je imao pozorište još u IV veku, a da su prvi pozorišni događaji zabeleženi davne 1883. godine. Sama zgrada pozorišta u Nišu je iz 1939. godine, a rekonstrukcije su bile, takođe, davne 1967. i 2002. godine. Kroz ovaj projekat se predviđa obnova čitave zgrade i izgradnja male scene.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ izgrađen je 1928. godine, na Kalemegdanu. Na predlog Branislava Nušića organizovan je dobrotvorni bal, a priloge su dali bogati pojedinci, Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovoj akciji su se pridružili Narodna banka, Jadransko - podunavska banka i Viner bank ferajn. Poslednja rekonstrukcija, takođe je bila davno, 1975. godine.

Što se tiče Železničke stanice znamo da je to jedno monumentalno zdanje iz 1885. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja za našu zemlju. Rađeno je po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i predstavlja svedočanstvo jednog tehničkog razvoja Srbije u 19. veku. Ona je bila u primarnoj funkciji do 1. jula 2018. godine, a sada je u planu da zgrada postane muzej nastanka srpske države. Zajedno sa spomenikom Stefana Nemanje krasi Savski trg i predstavlja veliko atrakciju za turiste koji dolaze u našu prestonicu.

Naravno, i ovu aktivnog i samo podizanje spomenika je najviše doprineo angažman predsednika Aleksandra Vučića, ali i finansije kroz budžet Republike Srbije, da možemo da obezbedimo sredstva, da izgradimo spomenik i da se na ovaj način odužimo velikom vladaru.

Što se tiče Kulturnog centra u Pirotu izgrađen je 1986. godine, i on nije u skorije vreme imao značajnu rekonstrukciju i ulaganja.

Šta nam sve govore ovi podaci? Da imamo izuzetno stare objekte, da nije vršena redovna sanacija tih objekata i da oni prosto vape za sanacijom, za ulaganjem.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na naše slavne pretke koji su ličnim primerom pomagali izgradnju ovakvih objekata, dali nemerljiv doprinos u stvaranju i čuvanju kulturne baštine.

Kroz ovakav projekat i kroz ovakve aktivnosti mi vraćamo deo duga njima, kako njima koji su bili neimari, ali i onima koji su stvarali umetnička dela i ostavljali da mi danas uživamo u njima.

Na kraju, svoj ću govor završiti citiranjem velikog Ive Andrića „Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo, nego kultura je i pogled i osmeh i ponašanje i gestikulacija i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje način kad nekome kažemo zdravo, pa do jedne pesme, slike, građevine“.

Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanika Ivana Nikolić.