Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani potpredsedniče Orliću, ja znam da ste vi odgovoran čovek koji dobro radi svoj posao, ali znam i da ste tolerantni i da ćete mi oprostiti ako malo izađem iz teme, uzimajući u obzir važnost političkog trenutka i svega onoga što se, pogotovo danas, dešava u Srbiji.

Poštovani ministre, ovaj predlog koji ste danas doneli pred nas nema samo svoju vrednost izraženu u milionima evra. Mnogo je šira njegova vrednost. On, pre svega, govori o nameri Vlade da ispuni ono što je rečeno kada je u ovom uvaženom Domu sadašnja premijerka izlagala svoj ekspoze.

On govori o opredeljenju da čuvate i razvijate ustanove kulture i na kraju da ispunite ono što je obećano, a to je i najvažniji deo posla kada je u pitanju rad bilo koje političke strukture, ispunjenje obećanog.

Evo, ovaj dokument danas je, u stvari, ispunjenje nečega što je već ranije obećano i pokazuje da vodite brigu o ustanovama kulture, kako ste to obećali i sve one su ovde pojedinačno, bar one najveće, nabrojane. To su ustanove kulture koje se nalaze u okviru granica Republike Srbije.

Međutim, nekada u tom političkom delovanju može da se desi i slučaj da politički akteri urade i više od onoga što je obećano. Čini mi se da je ova Vlada uspela i više od toga, prateći kontinuitet od 2014. godine.

Naime, vodili ste brigu i o ustanovama kulture našeg naroda u okruženju, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Samo jedan primer ću reći. Evo, znam da je u Nevesinju, u jednoj maloj opštini na jugu Republike Srpske, ova Vlada, čiji ste vi deo, finansirala izgradnju doma kulture i nije ni tu vrednost, u tih 14 ili nešto miliona dinara, koliko je koštao taj projekat, nego u poruci da stabilna i jaka Srbija itekako vodi računa o svojim sunarodnicima gde god oni živeli.

Niko nije u ekspozeu obećao da ćemo danas moći da pomognemo i nekim našim susedima koji ne pripadaju srpskom etničkom korpusu. Niko u ekspozeu nije obećao da će današnji predsednik države odneti 5.000 vakcina u Sarajevo za zdravstvene radnike u Federaciji BiH. Ali, kada dočekate tako nešto, ne možete ništa drugo do li da podržite i zdušno stanete iza takvog rada i predsednika i Vlade.

Isti je slučaj kada je u pitanju ovaj dokument, odnosno sporazum koji ste danas doneli u ovu Narodnu skupštinu. Mi ćemo ga svakako podržati.

Ja ću iskoristiti posle priliku da sa vama kao resornim ministrom sporta porazgovaram da i sami pripomognete u negovanju kulture sećanja, pogotovo kada su u pitanju naša stradalnička mesta u regionu i započnemo, tj. nastavimo razgovor na temu sportskog igrališta u stradalničkom selu Prebilovci na jugu Federacije BiH.

Na kraju, ne mogu da se ne osvrnem i na ono što je obeležilo današnji dan, Bakarec. Još veliki Dučić je rekao – prva osobina primitivca je da se boji onoga što ne razume, a na prvom mestu boji se pameti. A ko je primitivac i nasilnik, imala je priliku Srbija da vidi tokom čitave godine, pa nažalost, i u poslednjoj deceniji. To bi bilo za kraj. Hvala.

Hvala, gospodine Vujadinoviću.
Iako ste uputili upozorenje, nisam primetio da ste izlazili iz okvira teme.
Reč ima Milijana Sakić.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, naša zemlja pretenduje da sa svim svojim potencijalima krene u korak sa svetom, a to neće biti moguće ukoliko ne budemo prepoznati na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Zato je meni danas posebno zadovoljstvo da govorim o projektu modernizacije infrastrukture u kulturi vrednom 30 miliona evra, od kojih se 20 miliona evra obezbeđuje preko zajma banke, a 10 miliona evra finansira iz budžeta Republike Srbije.

Kao profesoricu srpskog jezika i književnosti, posebno me raduje izrada strategije razvoja kulture Republike Srbije za period od 2020-2025. godine i akcionog plana kao sastavnog dela te strategije, koji definišu prioritete, upućuju na negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine, ali i veću prisutnost kulture kroz sve svoje ustanove i medije. Ova strategija istovremeno pokazuje i smer u kome Srbija teži da se razvija u narednom periodu, dokazi odgovornosti i rukovodstva države pri određivanju prioriteta, ali i pokazatelj dugoročnog i smislenog ulaganja u budućnost Srbije, naše dece i svih nas.

Pravo na kulturu imaju svi, te će se ovim projektom sprovesti brojne aktivnosti na izgradnji i renoviranju, obnavljanju i proširenju ustanova kulture. Projekat teži i poboljšanju pristupa zgradama, što kulturu čini dostupnom za osobe sa invaliditetom, poboljšanju energetske efikasnosti, ali pre svega očuvanju arhitektonskih i istorijskih vrednosti ovih zdanja. Sve zajedno rezultiraće povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za organizovanje kulturnih događaja.

Šire gledano, projekat će doprineti većem broju kulturnih inicijativa, povećanju privredne aktivnosti, novom zapošljavanju i boljem razvoju turizma, kako regionalnog tako i lokalnog.

Imam tu privilegiju da dolazim iz grada velikana poput Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Miće Popović, a pod obroncima planine Gučevo i Cer odigrale su se slavne bitke, što upotpunjeno lepoticom Drinom, kraljevskom banjom, Banjom Koviljačom, manastirom Tronoša nedaleko od znamenitog mesta Tršić, čini ozbiljan, kako kulturni, tako i turistički kapital i potencijal grada Loznice, njene okoline i celokupne zapadne Srbije.

Da se ne bih udaljila od teme, vratiću se na ustanove kulture koje su obuhvaćene ovim projektom, s tim što ću posebno istaći one ustanove koje se nalaze mimo Beograda, jer kao što sam rekla – pravo na kulturu imaju svi. Mene posebno raduje ulaganje u Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izgradnja male scene, digitalizacija 11 centara kulture širom Srbije, potom višefunkcionalni kulturni centar u Pirotu.

Moram da naglasim da je moj grad preteča ovakvog jednog projekta, jer smo mi u Loznici, tačnije u Tršiću 2017. godine već dobili jedan naučno-kulturno-obrazovni centar koji nosi ime reformatora srpskog jezika i pisma.

Važno je napomenuti da je obezbeđeno bespovratnih 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti i za podprojekte, a datum realizacije svih ovih projekata obuhvata period od septembra 2020. do decembra 2024. godine.

Uverena sam da je ovo, uz nedavno obnovljeni Narodni muzej i novosagrađenu muzičko-baletsku školu sa koncertnom dvoranom u Novom Sadu, tek početak pri vraćanju sebe sebi i renesansa u našoj kulturi i da će rukovodstvo naše države, najpre predsednik države, sva ministarstva, svi kulturni radnici, ali i drugi entuzijasti nastaviti sa ovakvom praksom i u godinama koje slede, i da će zapušteni i napušteni objekti i ustanove kulture ostati deo našeg ružne prošlosti. Zato ću, kao poslanica sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati predlog ovog zakona i pozvati i ostale kolege da učine to isto, jer budućnost pripada onima koji u nju veruju, a seme koje posejemo danas biće plod naše budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Sakić.
Preostalo vreme za poslaničku grupu je nešto preko 29 minuta.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Nadam se da ću, dame i gospodo, moj govor uklopiti u tih 29 minuta.

Mi govorimo ovde o zajmu. Lako je podizati zajmove i kredite posebno kada privreda funkcioniše. Ovi pre nas su dizali kredite, a iz kredita nisu pravili izvoz za vraćanje duga. To u ovoj situaciji nije slučaj. Dakle, postoji izvoz za vraćanje duga i država može da se sa 30 miliona evra posveti kulturi, jer će privreda taj novac zaraditi i za ovih 30 miliona i za neke druge potrebe. Dok privreda funkcioniše, lako se braniti i od kovida.

Dame i gospodo, gotovo opšte uverenje je da našu kulturu kvare rijalitiji. Mislim da je to delimično tačno, ali pogledajte serije na RTS-u. Po meni, serije koje su posvećene narko dilerima, u obilju nasilja, narkomanije, scena seksa itd. su daleko veći problem i gledanije nego rijaliti na „Pinku“, „Hepiju“ itd. Čak se neki narko dileri u serijama koje se snimaju na RTS i prikazuju pokušavaju predstaviti u nekom pozitivnom svetlu.

U poslednje dve godine sam, ne baš redovno, gledao dve takve serije gde se droga pakuje u mlinovima na veliko itd, a da pri tome glumci koji psuju, ubijaju, rasturaju drogu u tim serijama oni najviše pričaju o rijalitima, kao da su to doživeli kao neku vrstu konkurencije.

Ja bih od ovih projekata za kulturu voleo da se deo tog novca ili neki drugi novac uloži u folklorna društva u malim sredinama. Dakle, ono što neguje kulturnu tradiciju našeg naroda i po igrama i po nošnji i po pevačkim društvima. Dakle, voleo bih da se maksimalna pažnja posveti folklornim društvima u malim sredinama, pa čak da postoje neke centralne smotre za takvu vrstu folklornih društava, jer mislim da je vredno da naši ljudi znaju kakve su nošnje bile, kakve su se igre igrale. Mislim da je to veoma značajno za kulturu, odnosno za prenos kulture sa jedne generacije na drugu.

Dame i gospodo, ovde ste govorili o filmu „Dara iz Jasenovca“. Ja ću pokušati da one koji su najviše govorili protiv tog filma, a žive uglavnom u Beogradu i Novom Sadu, da to uporedim sa filmom koji nije snimljen, koji se zvao „Mezimica“. Ali, pre toga, hoću da kažem da najglasniji kulturni radnici, reditelji i glumci su dobili ogroman novac iz budžeta Republike Srbije, a da pri tome ja baš i nisam video neka kulturna dostignuća.

Recimo, Bjelogrlić je dobio preko 110 miliona dinara iz Filmskog centra Srbije, čiji budžet se puni iz budžeta Republike Srbije. Nikola Kojo je dobio 20. Gospođa Karanović je dobila 30 miliona. Srđan Dragojević je dobio 30 miliona. Srdan Golubović je dobio 30 miliona. Dakle, svi oni koji se blatom bacaju na ovu vlast, zahvaljujući tome što je ova vlast organizovala državu da ima viška novca i da mogu da se finansiraju filmovi su imali koristi, a pri tome ne štede bacajući to blato.

Ja sam već rekao da ću nešto malo da kažem o filmu „Mezimica“ koji nije snimljen, na sreću, jer je producent povukao projekat iz Filmskog centra Srbije. Dakle, svi oni koji su se blatom bacali na „Daru iz Jasenovca“, su filmom „Mezimica“ hteli da snime sledeći film – da srpski lekari iz Kliničkog centra Srbije uz pomoć pokvarene srpske policije vade stranim državljanima organe i prodaju na crnom tržištu. Time su hteli valjda da amnestiraju „Žutu kuću“ i da predstave vađenje organa kao čin koji se događa u Srbiji i time bi naneli nemerljivu štetu. Scenarista koji se zvao kako se zvao nije želeo ni malo čak ni da prepravi takvu vrstu scenarija i producent je bio prinuđen da povuče takav projekat. Svi oni koji su bili protiv „Dare iz Jasenovca“ su tada govorili da je filmski centar Srbije izvršio cenzuru, iako je sam producent povukao taj projekat.

Dakle, svi koji su bili za to da se Srbi pokažu kao zlikovci su bili protiv toga da se deo hrvatskog naroda, zloglasne ustaše, prikažu samo delimično u svetlu kakvi su stvarno bili.

Na kraju, da zaključim da je socijalistička komunistička Jugoslavija bila samo prelaz u Hrvatskoj iz jedne NDH u drugu NDH i imamo pravo da narod i buduće generacije podsećamo na tu činjenicu. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.

Reč ima Biljana Jakovljević.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat „Kulturne infrastrukture“ označava da naša država vodi odgovornu politiku prema našim kulturnim tekovinama i prema našem srpskom identitetu.

Naš identitet čini pismo, jezik, pravoslavlje, naši običaji, naša tradicija. Ukoliko se ne budemo odgovorno ponašali prema našim ustanovama kulture, ne možemo očekivati ni da sačuvamo naše kulturne tekovine.

U proteklih osam godina naša država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovorno se ponašala prema našim ustanovama kulture. Obnovljen je veliki broj muzeja, galerija, domova kulture, kako na gradskom, tako i na seoskom području, podizan je veliki broj spomenika, svedoci smo novootkrivenog spomenika Stefanu Nemanji, koji je simbol naše istorije, naše religije i našeg daljeg napretka.

U ovom Sporazumu videli smo i projekat za pretvaranje naše stare železničke stanice u muzej i na taj način ćemo upotpuniti Kraljev trg sadržajem za naše turističke posetioce.

Takođe, ovim Sporazumom potvrđuju se dalja infrastrukturna ulaganja. Glavni ciljevi projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i druge ustanove.

Predviđeno je i ulaganje u digitalizaciju u 11 gradova širom naše zemlje i smatram da je to jako pohvalno, obzirom da se nalazimo u epohi modernizacije i digitalizacije. Kada digitalizacija ulazi u sve sektore, pohvalno je da digitalizacija ulazi i u sektor kulture.

Mi Čačani volimo da istaknemo kada govorimo o kulturi sve značajne ličnosti koje su na neki način obeležile i ostavile svoj pečat iz oblasti kulture, a da su živele ili da su rođene u našem gradu Čačku, kao što su Nadežda Petrović, Vladislav Petković Dis, Branko V. Radičević, vrsni umetnici rokenrola Bora Đorđević i Točak, zatim braća Teofilović, operska diva Radmila Bakočević, narodni pevač Miroslav Ilić, glumica Sonja Savić i mnogi drugi. Smatram da je jako važno na ovom mestu i svuda da pominjemo imena koja su ostavila svoj pečat u našoj kulturi.

Ja ću se samo još kratko osvrnuti na doprinos kulturnom razvoju kod nas u Čačku. Zahvaljujući Fondu Republike, ali takođe i sredstvima lokalne samouprave uspeli smo u proteklih šest godina da uradimo dosta krupnih projekata iz oblasti kulture.

Godine 2018. otvorili smo jednu od najmodernijih i najvećih biblioteka pod jednim krovom – Biblioteku „Vladislav Petković Dis“, rimske terme, odnosno Trg rimske terme, a u toku je i restauracija rimskih termi i to predstavlja jedno od važnih lokaliteta za naše turističke posetioce.

Takođe, pre tri godine postavili smo i spomenik Tanasku Rajiću na sam ulazak u naš grad, na početku Bulevara Tanaska Rajića i u toku je projekat za postavljenje Spomenika knezu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, za koga se vezuje i osnivanje našeg grada.

Kao i u drugim gradovima, i u našem gradu osnovano je Gradsko pozorište i na taj način smo upotpunili sadržaj za ljubitelje glume i pozorišne scene.

Više nego ikada se uložilo u kulturnu infrastrukturu i sa time nastavljamo i u narednom periodu. Svake godine se uvećavaju sredstva za sektor kulture, što nije bilo svojstveno u periodu pre 2012. godine.

U Srbiji postoji veliki broj kulturnih umetničkih društava i udruženja i organizacija koje se bave amaterizmom, koje broje više stotina hiljada članova koje se bave kulturnim amaterizmom i ja se nadam da će i oni pronaći negde prostora da konkurišu za svoju infrastrukturu.

Sa velikim zadovoljstvom na samom kraju podržaću u danu za glasanje ovaj predlog, sa željom da se što više bavimo očuvanjem naše srpske tradicije i naše srpske kulture. Hvala.

Hvala, gospođo Jakovljević.
Imamo još 19 minuta za raspravu.
Reč ima Vuk Mirčetić.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalazi Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi.

Prethodne koleginice i kolege narodni poslanici su dosta pričali o tome, tako da ću ja da se trudim da moj govor bude što sažetiji, da bi ostale koleginice i kolege imale vremena da kažu nešto na ovu temu.

Vlada Republike Srbije je pokazala i dokazala da prepoznaje značaj kulture. Premijerka Ana Brnabić je i ovde pred nama u svom ekspozeu iznela da bez kulture nema jake države.

Ja ću podsetiti na jedan od pet principa SNS koji kaže – orijentacija srpskog društva i politike ka budućnosti, koje je zasnovano na negovanju svesti o prošlosti i kulturi, tradicije i srpskom identitetu.

Vi ste, ministre Udovičiću, jutros pričali o okvirnom sporazumu i naveli ste određene infrastrukturne projekte i podprojekte koji treba da budu podržani. Ja ću navesti samo neke, oni se nalaze u gradu Beogradu, a to su Narodno pozorište u Beogradu i Muzej Jugoslavije u Beogradu. Naravno, ne treba zanemariti ni ostale projekte koji se nalaze po celoj Srbiji. Interesantno je možda pomenuti digitalizaciju 11 centara kulture.

Za narod Republike Srbije je jako važno da podsetimo na to da su u prethodnom periodu, dakle u periodu vladavine SNS, obnovljeni Narodni muzej u Beogradu, kao i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Ono što mnogi nisu uspeli da urade, a možda nisu ni hteli, mi smo uspeli da uradimo i sada je važno da nastavimo da idemo u istom smeru.

Jutros je kolega narodni poslanik Stefan Srbljanović, koji je danas bio ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ rekao da se na ovaj način dodatno razvija i kulturni turizam u Srbiji, omogućava se šira dostupnost kulture, a zatim i otvaranje novih radnih mesta, kako je to naveo naš kolega narodni poslanik Aleksandar Marković.

Smatram da će usvajanje ovog okvirnog sporazuma dodatno doprineti unapređenju kulture u Republici Srbiji, ali i indirektno turizma, otvaranju radnih mesta, dakle i ekonomije itd. i zbog svega navedenog, u danu za glasanje ću glasati za ovaj predlog. Ujedno pozivam koleginice i kolege, narodne poslanike i narodne poslanice da takođe, svojim glasom podrže ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.

Narodna poslanica, doktor Dragana Barišić.
Izvolite.