Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije prepoznala je veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše države, usvojivši tako nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Vlada Republike Srbije je zato napravila strategiju u ovoj oblasti, gde se definišu prioriteti razvoja, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i preko medija.

Predviđeno je da se u sklopu projekta izvrše brojna renoviranja, obnavljanja i proširenja ustanova kulture, gde su obuhvaćeni muzeji, pozorišta, kulturni centri i slične ustanove kulture, kako bi se očuvala njihova arhitektonska i istorijska vrednost.

Jedno od najlepših građevina u Srbiji nalazi se u centru Pomoravskog okruga, u Jagodini, u gradu odakle i ja dolazim, a to je Muzej naivne i marginalne umetnosti, hram umetnosti vrsnih samoukih vizionara, raskošne arhitekture koja datira još iz 1929. godine. Po svojoj posebnosti, ona je proglašena spomenikom kulture.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije i uvaženom ministarstvu, a nakon više decenija, ovaj muzej dočekuje neophodnu rekonstrukciju i proširenje prostora.

U okviru postojećeg objekta rekonstrukcijom je obuhvaćeno znatno uvećanje izložbenog prostora, depoa za odlaganje, bogatog fonda dela i publikacije, konzervatorske i stolarske radionice, biblioteke, suvenirnice, bioskopske sale i svega onoga što predstavlja imperativ savremene muzeologije. Dogradnjom aneksa obezbediće se novi prostor sa puno potencijala za multimedijalne projekte i prostora za izlaganje velikih zbirki umetničkih dela.

Nešto što je sa sigurnošću najviše nedostajalo svih ovih godina jeste, a to će sada biti i građeno, nemogućnost odnosno pristup muzeja invalidnim licima. Ovom rekonstrukcijom obezbeđuje se komunikacija unutar muzeja i pristupačnost invalidnim licima u sve etaže i svaki kutak izložbenog prostora.

Tokom decenije postojanja, zidovi ovog hrama sa dinamičnim razvojem sadržaja muzeja su postali tesni, jer baštine dela preko 500 umetnika, ujedno predstavljajući Srbiju u najboljem svetlu širom evropskih i vanevropskih zemalja, poput Brazila, Indije, Japana, Irana, Australije, Portugala, Amerike i drugih, kao najbolji ambasador srpske tradicije i umetnosti.

Zahvaljujući Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, dela srpskih umetnika plasirana su u kontinuitetu širom sveta, gradeći na taj način mostove i predstavljajući našu državu na najbolji mogući način, jezikom jedinstvenih, samoukih vizionara.

Međunarodna saradnja i kruna muzejske delatnosti Muzeja naivne umetnosti u Jagodini na kojoj svakodnevno radi tim stručnjaka i uprava muzeja, potpisivanjem brojnih memoranduma o saradnji sa međunarodnim partnerima, svakako dokazuje da je svojom strategijom značajno doprinela i doprinosi svake godine sve uspešnijem imidžu Srbije u svetu, kao slobodne i multikulturalne zemlje, koja neguje kako tradicionalnu, nacionalnu kulturu Srbije, tako i kulturu slovačkih, mađarskih, rumunskih, romskih i ostalih etničkih manjina koji žive u Republici Srbiji.

Posebno bih naglasio da Muzej ostvaruje saradnju sa institucijama obrazovanja dece ometene u razvoju, gde se organizuju razne likovne kolonije i radionice. Zato je ova rekonstrukcija i dogradnja novog prostora od posebnog značaja, kako bi se očuvale sve ove vrednosti.

Moram da napomenem da je Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine specijalizovan muzej, jedinstven na Balkanu, jedan od najznačajnijih muzeja u Evropi. On je nadležan da obavlja i matičnu zaštitu dela. U nacrtu novog zakona o muzejskoj delatnosti, koji treba da se donese, ovaj status muzeja je ugrožen.

Gajimo uverenje da će Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, na čelu sa uvaženom ministarkom Majom Gojković, koja ozbiljno, odgovorno i na najbolji mogući način upravlja ovim ministarstvom i ovoga puta, kao što je i ranijih godina, imati razumevanja i podržati status matičnosti našeg muzeja.

Želeo bih da kažem da u Jagodini imamo i rekonstrukciju, pored Muzeja naivne i marginalne umetnosti, koji se finansira iz sredstava Ministarstva kulture, Centra za kulturu u Jagodini, gde se najveći deo finansira iz grada Jagodine i iz budžeta grada, imamo Zavičajni muzej, Narodnu biblioteku „Radislav Nikčević“, kao najstariju ustanovu kulture. Jagodina poseduje u svom fondu zavičajnog odeljenja retke primerke najskupljih srpskih knjiga, kao što je knjiga „Žitije Petra Velikog“, pisca Zaharija Orfelina, itd.

Ovim značajnim ustanovama kulture neophodna je rekonstrukcija, gde Ministarstvo može da pomogne, u cilju očuvanja bogate riznice i kulturnog blaga.

U Pomoravskom okrugu Ministarstvo kulture i informisanja je imalo ozbiljna ulaganja u objekte kulture. U Rekovcu je završen Centar za kulturu, kroz projekat „Gradovi u fokusu“. Takođe, u Despotovcu smo imali ozbiljna ulaganja, isto vezano za Centar za kulturu.

Ja bih ovom prilikom želeo, iako ministarka Maja Gojković nije ovde prisutna, da pozovem ministarku da poseti sve ove značajne ustanove u Pomoravskom okrugu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Na samom početku ne mogu a da ne pohvalim Vladu Republike Srbije koja je prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojivši nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta kojima se definišu prioriteti razvoja u ovoj oblasti, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i medija.

U okviru ovog projekta za koji je predviđeno ukupno 30 miliona evra zajam banke pokriva 20 miliona evra i 10 miliona evra finansiraće se iz budžeta Republike Srbije i drugih zajmova i donacija.

Planira se renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove, sve sa fokusom na renoviranju stanja postojećih zgrada. Pored toga, radiće se i na poboljšanju mogućnosti pristupa zgradama i energetskoj efikasnosti.

Uz to, obezbeđena su i bespovratna sredstva u iznosu od 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti za tri podprojekta.

U cilju je da se ustanovama koje su uključene u projekat sačuva njihova arhitektonska i istorijska vrednost, jer se uglavnom nalaze u istorijskim i zaštićenim zgradama.

Na izuzetno zadovoljstvo mojih sugrađana i mene, pored Narodnog pozorišta u Beogradu, pored muzeja Jugoslavije i ostalih ustanova u Beogradu i širom Srbije, koje su se našle na ovoj listi ustanova koje su obuhvaćene finansiranjem projekta, nalazi se i više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu, poznatiji kod nas kao Dom vojske koji se nalazi u samom centru našeg grada.

Potencijalni društveni uticaj ovih ulaganja je izuzetno veliki. Samim tim što će se doprineti poboljšanju uslova u ciljnim objektima koji će postati funkcionalniji i operativniji, pa će u skladu sa tim povećati i broj posetilaca i ostvareni prihodi, što će pak doprineti njihovoj finansijskoj i organizacionoj nezavisnosti. Društveni projekti donose i ekonomsku vrednost društvu.

Kroz poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i primenu savremenih praksi građenja, ovim projektom će se omogućiti, ustanovama, odnosno korisnicima da izlažu svoje kolekcije i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja.

Obnavljanjem funkcionalnosti i povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za kulturne događaje projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu, kako domaćem tako i regionalnom i inostranom.

Grad Pirot je u prethodnom periodu u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima uredio i tri škole, Osnovnu školu „Sveti Sava“, u vrednosti od 145 miliona dinara, Osnovnu školu „8. Septembar“, gde je uloženo 120 miliona dinara i školu „Mladost“ u koju je uloženo 32 miliona dinara.

Osim ovih ulaganja, nastaviće se i pored krize koja je zadesila ceo svet, izazvana Kovidom 19 i sa ulaganjima u putnu infrastrukturu širom Srbije. Pa tako do kraja godine gradiće se čak sedam autoputeva i brzih saobraćajnica.

Da radimo dobro, i da je Srbija stabilna zemlja pokazuju najbolje direktne strane investicije, koje i pored ove krize nisu stale, pa će tako za par dana biti predstavljena velika nemačka investicija u Novom Sadu, a već početkom sledećeg meseca biće potpisan ugovor sa velikom japanskom kompanijom u investiciji, takođe u ovom gradu.

Zahvaljujući svim ulaganjima u našu zelju, verujem da ćemo posle prestanka pandemije imati i više turista, nego što smo imali u 2019. godini, koja je bila rekordna i po broju posetilaca i po broju noćenja, i godina u kojoj smo po prvi put nadmašili broj stranih turista po broju domaćih.

Srbija ima čime da se pohvali, šta da pokaže, kako da privuče goste i verujem da će posle pandemije biti ozbiljna turistička sila i nastaviti trene iz 2019. godine, što će u mnogome pomoći i realizaciji ovog projekta koji je danas na dnevnom redu. Do tada moram da naglasim da sam izuzetno ponosna na našu borbu protiv korona virusa i da smo dalje prvi po broju revakcinisanih u Evropi.

Predsednik Aleksandar Vučić ulaže izuzetne napore da sačuva svaki ljudski život, što pokazuje i sam doček ruskih vakcina. Na nama je da se pridržavamo svih mera i saveta i apelujemo na sve građane na kolektivnu odgovornost.

Osim toga pokazali smo da brinemo ne samo o nama, već i našim susedima u regionu, pa smo pored Severne Makedonije i Crne Gore danas donirali vakcine i Bosni i Hercegovini, čime doprinosimo očuvanju njihovih zdravstvenih sistema u ovim kriznim vremenima.

Na samom kraju želim da podržim inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, jer ne treba drugi da tumače našu istoriju, čije stranice mi sami ispisujemo. Zato je i film „Dara iz Jasenovca“ mnogo važan za našu decu, jer su ona jako malo znala o tome, o patnjama, stradanjima, suzama i bol našeg naroda koji ne sme biti zaboravljen.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Langura.

Poštovani gospodine Orliću, poštovani ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnemo zaista moram da pružim maksimalnu podršku našem uvaženom kolegi Bakarecu, jer znate on je za razliku od onih koji ta svoja nakaradna saopštenja pišu iz Trsta, iz Luksemburga, iz Holandije, sa Maldiva ili odakle god, on se svakodnevno bori za svoje sugrađane, za svoj grad i za svoju zemlju Srbiju.

Kao što svi mi vrlo dobro znamo, kultura je temelj naše budućnosti. Do 2025. godine imaćemo nove muzeje, kulturne centre, galerije, biblioteke, arheološka nalazišta i spomenike. Gradićemo novu zgradu Filharmonije. Naša deca će učititi o našim korenima u novom muzeju u Resavskoj ulici, a Muzej 20. veka u Novom Sadu će nam predstavljati događanja koja su obeležila 20. vek i uložićemo preko 900 miliona evra i to je tek početak.

Tu su i uvođenje umetnosti u kulture i u škole, obrazovanje i učešće u kulturnim programima, kulturna diplomatija, pokretanje i nastavljanje velikih projekata kao što su izgradnja važnih objekata, poreski podsticaji za ulaganje u kulturu, ekonomska dimenzija kulture, digitalizacija, razvoj kulturnog turizma i unapređenje položaja samostalnih umetnika, kulturnih radnika i strukovnih udruženja umetnika.

Ovi planovi imaju za cilj i osnaživanje svesti o sopstvenom, kulturnom identitetu kroz utemeljenje u bogatoj tradiciji i savladavanje novih savremenih metoda i tehnologija za njihovo prenošenje.

Srbija je danas kao što svi mi znamo, snažna zemlja koja može da pomogne spomenik rodonačelniku svoje najznačajnije srednjovekovne dinastije, Stefanu Nemanji. Na taj spomenik se kao što svi mi vrlo dobro znamo, čekalo vekovima. O kolikom se značaju za našu kulturu radi, govore nam i mišljenja naših građana. Govore nam i svakodnevne posete turista i svih delova Evrope. Taj grada koji je nekad bio ruglo i sramota Beograda, danas postaje jedan od najlepših trgova u našoj zemlji. Zato mi je posebno drago zato što ćemo staru železničku stanicu pretvoriti u muzej.

Mi danas imamo zemlju koja je dovoljna jaka da snimi film kao što je „Dara iz Jasenovca“, a na koji se čekalo preko 75 godina, pa bih sada voleo da znam da li mogu oni koji su najveći kritičari svega dobrog u Srbiji da nam objasne zbog čega je nama bilo zabranjeno da govorimo o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, pogotovo ako uzmemo u obzir da je taj ozloglašeni logor Jasenovac bio jedini logor koji je takođe bio i logor za decu?

Zašto smo se stideli naše istorije, ako smo svi vrlo svesni da do pomirenja između naroda ne može da dođe ako prikrivamo tuđe žrtve? Da do pomirenja između naroda ne može da dođe ako prekrajamo istoriju onako kako nama odgovara. Mi moramo i naša je obaveza da svakodnevno govorimo o tome da bi znale buduće generacije i da se to nikada i nikom na ovim prostorima ne bi ponovilo.

Očuvanje nacionalnog identiteta počinje negovanjem kulturnog nasleđa, ne njegovim uništavanjem, ne prekrajanjem svoje istorije, ne zaboravljanjem svojih žrtava, jer mi nemamo čega da se stidimo. Neka se toga stide neki drugi, neka se stide oni koji su hteli da prikrivaju ovako stravične zločine nad Srbima. Neka se stide oni koji su 4. novembra 2010. godine u Hrvatskoj se izvinjavali onima koji su kroz istoriji ubijali Srbe. Neka se stide oni koji su na hrvatskoj televiziji govorili da nisu ponosni zato što dolaze iz Srbije. Neka se stide oni koji su gazili najokrutnije po srpskim žrtvama kao što je to radio Boris Tadić.

Mi smo svi i te kako svesni da je jedan od najvažnijih oblika kulture u stvari zdravstvena kultura i do pre samo par meseci mogli smo da vidimo te iste kako govore da Srbija nije sposobna da nabavi vakcine za svoje građane, kako Srbije nije sposobna da izvrši kolektivnu imunizaciju svog naroda, a već danas možemo da vidimo te iste kako prvi trče i stoje u redovima da se oni vakcinišu i verovatno da bi opravdali sebe, sada govore nama kako je to Srbija, ne znam kako su prešli preko toga zaista sam iznenađen, rekli su da je Srbija to odlično organizovala.

Kao eklatantan primer njihovog lopovluka i kada se radi o kulturi, mogu da vam navedem rekonstrukciju Doma kulture u moj opštini iz koje dolazim, opštini Gornji Milanovac, kada je bivša vlast u izgradnju istog uložila preko pet miliona evra, iako realna cena sa kompletnom infrastrukturom unutar samog objekta i oko Doma kulture nije trebala da prelazi milion evra.

Iako su građanima oteli preko četiri miliona evra, iako su u prevremenom otvaranju tog famoznog doma kulture, tri dana pred same izbore da bi skupili, naravno jeftine političke poene, ugrozili živote preko pet stotina ljudi, jer tada taj dom kulture nije imao ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Oni su na sve bili spremni samo da bi pobedili na tim izborima.

Ja ću vam sada pokazati i na fotografijama sa čim se susrela SNS po dolasku na vlast u Gornjem Milanovcu. Već sam govorio da su oni i te kako svesni ugrozili živote preko pet stotina miliona ljudi i ja ću vam sada pokazati neke od fotografija, evo ovde možete videti, ja se izvinjavam, molim vas da uveličate. Možete videti otvorene, nezaštićene električne instalacije, a samo par centimetara ispod možete videti poplavu koja se nalazila bukvalno na centimetar od kontakta sa tim električnim instalacijama i možete zamisliti do kakve bi to katastrofe dovelo zarad skupljanja tih njihovih jeftinih političkih poena. Evo, pogledajte gospodo, u ovo je uloženo i ovo je otvoreno preko pet miliona evra.

Petostruko više novca od realne cene njima nije bilo dovoljno. To jasno pokazuje koliko je njima stalo do naših sugrađana. Njihova jedina briga je bila koliko će novca završiti u njihovim dubokim džepovima, ali šta da vas čudi gospodo kad kod tih bahatih lopova kakvi su oni bili, kad su oni dozvolili da njima iz Javnog preduzeća za puteve, opštine Gornji Milanovac nestane jedna radna mašina SKIP. Znate to je mašina od osam tona. To nije privezak za ključeve koji danas izgubite, a sutra ga nađete i tako. To je mašina od osam tona i oni su gospodo nju uspeli nekako da izgube preko noći. Naravno, verovali ili ne, do dana današnjeg ni za dom kulture ni za tu radnu mašinu SKIP niko nije odgovarao. Javni tužilac je kao i uvek zažmurio pred tom njihovom bahatom otimanju novca od naših građana.

Moram još za kraj da kažem, za razliku od njih mi želimo da svojoj deci obezbedimo što više kulturnih sadržaja, želimo da generacije koje dolaze budu ponosni na nas, na svoju zemlju, na svoje korene i istoriju, jer samo takva Srbija je zemlja u kojoj naša deca žele da žive. Hvala vam. Živela pristojna Srbija.

Gospodine Langura, hvala i čestitam.
Reč ima Vesna Marković.

Hvala, predsedavajući.

Pošto se i sama već više od 20 godina bavim jednom vrstom umetnosti i mogu slobodno da kažem da sam upoznata sa problemima sa kojima se suočavaju umetnici u Srbiji i to posebno mladi na početku svoje karijere i koliko je potrebno truda i odricanja uložiti kako bi se ostvario određeni rezultat. Upravo zbog toga mislim da je važno prisustvo ministra omladine i sporta danas, jer mi moramo da se više potrudimo da mladima približimo kulturne sadržaje i to ne samo u Beogradu, već i širom Srbije.

Ali, najpre bih se osvrnula na sve ono što nam se dešava poslednjih godinu dana, a to je svakako pandemija Kovida – 19 i to je, naravno, otežalo funkcionisanje kulturnih aktivnosti. U tom periodu otkazano je oko 40% događaja, ali bez obzira na smanjene prihode plate u kulturnim institucijama nisu smanjivane, jer u Srbiji, u institucijama kulture radi 10.816 ljudi, znači u 520 registrovanih institucija, i beogradskim umetnicima koji rade po ugovorima o delu, a ima ih 309, prošle godine je isplaćena pomoć novčana u iznosu od 90.000 dinara.

Iako je pandemija najviše uticala na oblasti koje zavise od živih performansa, ali i na kulturni turizam, filmska industrija takođe je beležila velike gubitke, jer oko 30% prihoda kreativnih industrija dolazi upravo iz kinematografije, a kreativna industrija u Srbiji doprinosi ekonomiji od 3,4% do 7,1% BDP.

Kako bi se prilagodili novim okolnostima i kako bi institucije kulture obezbedile dugoročni opstanak, fokus će svakako ubuduće biti stavljen na digitalizaciju i na nove mogućnosti za kulturnu produkciju, distribuciju, ali i potrošnju. Bez obzira na otežane okolnosti za našu privredu u celini, budžet za ovu godinu za kulturu uvećan je za 10,67%, odnosno za ukupno 12,708 milijardi dinara.

Povećani su iznosi, ne samo za finansiranje ustanova kulture, već i za projekte iz ove oblasti. Sredstva za kulturu i informisanje iznose 1,1% od ukupnog budžeta što predstavlja uvećanje od 0,79% u odnosu na rebalans budžeta za 2020. godinu.

Na primer, pre 2012. godine budžet za kulturu je iznosio 0,6%. Na primer, za podsticaje za snimanje filmova i serija opredeljeno je 700 miliona dinara iz budžeta. Brojna filmska i televizijska ostvarenja, poput filma o kome se najviše govori u poslednje vreme, „Dara iz Jasenovca“, „Nemanjića“, „Kralja Petra“, „Korena“ serije o životu Svetozara Miletića i mnogih drugih, oni doprinose očuvanju naravno naše istorije, jer je film jedno od najznačajnijih i najpopularnijih edukativnih sredstava.

Iako su se prethodnih dana vodile brojne polemike o filmu „Dara iz Jasenovca“, poruka ovog filma je samo jedna, a to je da se više nikada tako nešto ne ponovi ni jednom narodu na svetu.

Sada bih se osvrnula kratko na Strategiju kulture Republike Srbije od 2020-2029 godine koja je prepoznala i definisala probleme koje postoje u ovoj oblasti, a to je nizak nivo učešća građana u kulturnim aktivnostima i kao stvaralaca i kao publike, ali nedovoljno podsticajni ambijent za umetničko stvaralaštvo.

Kulturan život se ne odvija u svim sredinama podjednako, što onemogućava ravnomerni i kulturni razvoj na celoj teritoriji Srbije. Sadašnje stanje zahteva razvoj stabilnog sistema kulture koji će omogućiti unapređenje savremenog stvaralaštva uz veće učešće mladih stvaralaca uz veću dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima Srbije bez obzira na mesto u kome žive.

Svaka umetnička oblast ima raznovrsnu i sebi svojstvenu problematiku. Veća dostupnost kulturnih sadržaja i podsticanja stvaralaštva je moguće samo naravno uz razvoj kulturne infrastrukture o kojoj danas govorima i u koju je planirano ulaganje ovim sporazumom od 20 miliona evra.

Kolege su već pomenule za koje institucije je opredeljen taj novac, ali ja ću to ponoviti još jedanput. Za Narodno pozorište u Beogradu, za izgradnju Galerije umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu takođe, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, digitalizaciju 11 centara kulture u celoj Srbiji, zatim obnovu i pretvaranje stare železničke u muzej, zatim ulaganje u ložionicu stare železničke stanice u Beogradu, odnosno obnovu ložionice, više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu.

Ova ulaganja doprinose samo poboljšanju stanja ustanova kulture sa ciljem da postanu funkcionalnije i operativnije čime bi se povećao broj posetilaca i prihod koji ove ustanove ostvaruju, kao i razvoju kulturnog turizma u Srbiji.

Navela sam razlog zašto me posebno raduje svako ulaganje u kulturu, jer svaki uloženi dinar se naravno višestruko isplati. Jedan od najboljih promotera ili ambasadora naše zemlje su naši umetnici, posebno oni koji žive i rade širom sveta. Navela bih primer koji je naravno svima poznat, a to je Marina Abramović, jedina umetnica iz našeg regiona koja je na „Tajmsovoj“ listi svrstana među sto najvažnijih umetnika na svetu.

Mi smo imali priliku da u Beogradu vidimo izložbu Marine Abramović koja je poslednji put održana u Beogradu 1975. godine. Izložbu je posetilo 62 hiljade posetilaca i to od 21. septembra do 20. januara, a inače ovaj muzej godišnje poseti 100 hiljada posetilaca.

O izložbi je napisano 1.728 članaka. „Njujork tajms“ je objavio da je to jedna od 28 izložbi koje treba posetiti. Predsednik Srbije je takođe odlikovao Marinu Abramović za izuzetne zasluge u oblasti kulture.

Inače, Muzej savremene umetnosti u kome je održana ova izložba zatvoren je za javnost 2007. godine zbog renoviranja. Otvoren je nakon 10 godina i to 2017. godine, a upravo sam na ovom primeru objasnila zašto je bilo značajno otvaranje ovog muzeja. Narodni muzej, takođe kao jedna od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji, bio je zatvoren 15 godina i otvorio je vrata za posetioce 28. juna 2018. godine.

Na kraju, kultura naše zemlje utemeljena je na savremenom kulturnom stvaralaštvu i na bogatom kulturnom nasleđu srpskog naroda i svih naroda koji žive ili su živeli u našoj zemlji, ako i zajedničkom kulturnom nasleđu.

Na nama je da ovo kulturno bogatstvo negujemo i sačuvamo i da ga promovišemo na pravi način. Naravno to je nemoguće bez investicija i to je razlog zašto ću ja podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Dušan Radojević.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako jedan od ključnih segmenata u svakom društvu su kultura, tradicija i kulturno nasleđe. Naša zemlja je bogata istorijom i bogata je kulturnim nasleđem i naša obaveza je da u kulturu ulažemo i da je sutra našoj deci sa ponosom ostavimo.

Činjenica da je početkom 21. veka naše društvo zateklo niz izazova koja su pogodila dva virusa. Jedan od njih je virus korona sa kojom se Srbija uspešno bori i pokazala je da može da bude primer mnogim zemljama u Evropi i svetu kako se sprovodi kolektivna imunizacija koja je preduslov da se vratimo u normalne okvire i da nastavimo da ulažemo u kulturu i da živimo normalno.

Drugi virus, koji je dugoročno harao ovim prostorima i naneo nepopravljivu štetu našem društvu je žuti virus koji je od 2000. do 2012. godine ostavio velike posledice po našu privredu, ali i kulturu. O čemu se tačno radi? Mi smo zatekli haotično stanje u infrastrukturi, kada su objekti kulture u pitanju, kako mi u Čačku, a tako vidim i u Beogradu i širom Srbije. Ono što je interesantno je da je vakcinu za taj virus proizveo narod i 2012. godine sproveo kolektivnu imunizaciju i stvorio nam uslove da već 2013. godine krenemo u potpunu reorganizaciju, konsolidaciju ustanova kulture, uređenju javnih finansija i svega što je bio preduslov da kulturu vratimo na ono mesto koje joj pripada, a to je prilika i mesto da naši mladi ljudi, svi naši sugrađani slobodno vreme provode u kvalitetnijim ustanovama.

Tako ste imali priliku i vi ovde u Beogradu da posle 15 godina otvorite vrata za sve nas građane, kada je u pitanju Narodni muzej, i nakon 10 godina da otvorite vrata za sve nas kada je u pitanju Muzej savremene umetnosti. Time smo se i mi Čačani vodili, pa smo 2016. godine uložili velike napore prateći smernice Vlade Republike Srbije, izgradili smo jednu od najvećih biblioteka u Srbiji, otvorili smo Gradsko pozorište, rekonstruisali galeriju „Risim“, rekonstruisali fasadu starog načelstva, međuopštinskog arhiva i muzeja, nastavili da ulažemo u kulturne programe, u sve ono za šta u prethodnom periodu nismo imali sredstava i gde su zaposleni u ustanovama kulture kuburili. Ostavili su nam jedan sveopšti haos, nepostojanje jasne strategije za razvoj kulture, nepostojanje sredstava, nenamensko trošenje sredstava, nedovoljno jasno definisan kvalitet i program rada tih ustanova, doveli su do toga da je publika napustila te ustanove i zabavu pronašla u nekim drugim sadržajima, a danas već koristimo i priliku da uz pomoć digitalizacije priđemo publici, posebno mlađim generacijama i na taj način pokažemo da nam je zaista stalo da upotpunimo kulturnu ponudu u našoj draži.

Moram da kažem da sam imao čast i zadovoljstvo da od 2016. do 2020. godine obavljam funkciju člana Gradskog veća u svom gradu, resorno zaduženog za oblast mladih i kulture. Sve predloge koje sam obrazlagao i koje je grad svesrdno podržao nisu dobili podršku od strane pojedinih opozicionih partija, vi ste imali priliku u prethodnom mandatu da ih upoznate, to su Dveri i njihov lider Boško Obradović. Zašto njega spominjem? Zato što je on radio u jednoj takvoj biblioteci u Čačku i nije imao nikakav problem da ne podrži rekonstrukciju i izgradnju nove ustanove biblioteke, iako je radio u neuslovnim uslovima, u zgradi koja se nalazi u staroj Hadžića kući, koja nije imala svoje prostore za izložbe i za pozajmni deo, već je to koristila u drugim ustanovama. Mi smo to sve okupili na jednom mesto, ali zato se svojstveno trudio da ovde promoviše nekulturu i da nanese štetu nama građanima Čačka i da nas predstavi u nekom lošem svetlu. Ja vam odgovorno tvrdim da mi nismo takvi, i to smo pokazali na izborima, pruživši apsolutnu podršku politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije za još jedan mandat, da pored svega nastavimo da ulažemo i u kulturu.

Imali smo tu čast da zahvaljujući ministarki Maji Gojković, koja je u prethodnom periodu kao predsednica Skupštine nama davala nesebičnu podršku razvoju upravo kulture u našem kraju, i ona je u decembru 2020. godine posetila naš grad i rekla da posle svega što smo uradili na polju kulture postajemo ozbiljni kandidati da 2023. godine ponesemo status prestonice kulture u Srbiji. To je ono što nas motiviše da nastavimo da radimo i što nam daje zadatak da opravdamo poverenje ministarke da istrajemo u tome i da pokažemo da Čačak, pored toga što ima da ponudi u privredi, ima i te kako čime da se pohvali u kulturi.

Zato ću ja u danu za glasanje svakako glasati za ovaj jedan predlog koji ima za cilj da nam obezbedi dodatnih 30 miliona evra kako bismo uložili u infrastrukturu u kulturi i postali interesantni turistima širom Evrope, da konačno vide da i mi Srbi imamo šta da ponudimo i da se toga ne stidimo i da se time ponosimo. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Radojeviću.
Reč ima narodna poslanica Milica Dačić.
Izvolite.