Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o tri amandmana na zakon o kome smo pričali u načelu u utorak, o Zakonu o klimatskim promenama.
Ta tri amandmana su tehnička i vezana su za detaljnije preciziranje teme, odnosno materije koju tretiraju. Sama činjenica da je Vlada i nadležno ministarstvo prihvatilo taj amandman i da će ti amandmani postati sastavni deo ovog zakona govore o tome da su amandmani bili svrsishodni.
Ja sam u utorak rekao da ćemo mi iz JS podržati ovaj zakon u Danu za glasanje jer je to jedan dobar zakon koji tretira ne samo sadašnjost, već i budućnost naše zemlje.
Naime, Frensis Bejkon je svojevremeno rekao - Priroda će biti poražena samo ako poštujemo njene zakone. Odnosno, svaki put kada čovek pomisli da može da ignoriše zakone prirode, priroda mu žestoko uzvrati. Naravno, u prirodi ne postoji odmazda ili kazne, već postoje posledice i klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorom upravo jesu posledica preterane, prekomerne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a ne neki hir ili odmazda prirode.
Naravno, ovde bih citirao jednu mudru izjavu ili misao Crvenog Oblaka, poglavice Sijuksa, naroda koji su svakako znali da žive u skladu sa prirodom, a to je da onda kada čovek bude posekao i poslednje drvo, kada bude ulovio i poslednju ribu, kada bude zagadio i poslednju reku, tek tada će shvatiti da ne može da jede novac. Naravno, mi ovde moramo naći neku meru, neki sklad između privrednog rasta i razvoja i očuvanja životne sredine.
Mi iz JS zaista smatramo da je jedan od najvažnijih prioriteta Srbije danas naravno privredni razvoj i napredak, ali takođe smatramo i da je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta. Takođe smatramo da ova dva prioritetna cilja ne moraju i ne treba da budu suprotstavljeni jedni drugima.
Ovaj zakon upravo treba da stvori pravni okvir, da obezbedimo privredni razvoj, a da pri tome ne ugrozimo kvalitet životne sredine, ali takođe stvara i pravni okvir da čuvanjem prirodne sredine ne zaustavimo i ne ukočimo privredni razvoj.
Osim mera smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte o kome sam pričao u utorak, naravno da jedan od važnih elemenata borbe protiv klimatskih promena jeste i očuvanje šuma.
Naime, šume jesu najveći potrošač ugljen-dioksida, najzastupljenijeg gasa sa efektom staklene bašte i naravno najveći proizvođači kiseonika. Šume su posle pustinje najzastupljeniji ekosistem na našoj planeti, u kopnenom delu naše planete. One danas zauzimaju prostranstvo negde oko četiri milijarde hektara ili 28% ukupne kopnene površine naše planete.
Što se tiče Srbije, pošumljenost je negde oko 29-30%, a prostorni plan Republike Srbije definiše da bi optimalno bilo negde oko 41% šumskih površina.
Ono što je bitno reći je da su istraživanja pokazala da bukova šuma, koja je kod nas i najzastupljenija, godišnje osim što da negde oko 9,6 tona suve mase po hektaru, daje i četiri tona kiseonika po hektaru godišnje i zato je jako važno očuvati naše površine pod šumom. Naravno, godinama, decenijama i vekovima unazad šume su sečene svuda u svetu, što za potrebe stvaranja novog poljoprivrednog zemljišta, što za potrebe ogreva, što za potrebe gradnje itd, tako da se danas u svetu godišnje poseče negde oko 16 miliona hektara šuma. Danas je u Evropi šumski kompleks smanjen za 70%, u Brazilu za 40%, a, recimo, na Filipinima za 30%.
Čitajući putopise iz davne prošlosti kroz Šumadiju, kroz Srbiju, gde su rekli da danima karavani prolaze kroz šume i ne vidi se sunce od gustih krošnji, svesni smo da danas ta situacija nije takva i da je potrebno voditi računa o očuvanju i proširenju šumskog fonda.
Možda tu negde mi iz Jedinstvene Srbije vidimo i šansu kroz pošumljavanje, i to ne samo kroz pošumljavanje ono što je obaveza i što radi „Srbijašume“ i država, već kroz neku vrstu društvenog aktivizma. Nažalost, moram da primetim da se danas društveni aktivizam najčešće sveo isključivo na politički aktivizam i u tom smislu, nažalost, mi pokrete gorana, izviđačke pokrete i ekološke pokrete imamo sve manje, odnosno ekološki pokreti su se sve češće transformisali u političke organizacije, odnosno umesto društvenog aktivizma bavili su se političkim i aktivizmom koji je samo deo tog društvenog aktivizma.
U tom smislu, ministarka, možda ne bi bilo loše da vaše ministarstvo u saradnji sa, na primer, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, napravite neku akciju kojom ćete podstaći škole da osnivaju i organizuju učenike i đake u one nama dobro poznate izviđače, da stvaraju neke ekološke sekcije i organizacije i da se bave pošumljavanjem. Ali, zaista ne bismo efekat imali samo time što bismo pošumljavali naše površine, već bi pre svega imali efekat u tome što bi povećali tu ekološku svest među našim mladim generacijama, među učenicima. Ta ekološka svest nam je svima preko potrebna ako vidimo prizore i scene koje možemo videti u vreme poplava ili nakon poplava naših reka, na branama, gde vidimo gomilu otpada, plastičnih flaša, itd.
Nije samo ugljendioksid jedan od tih gasova sa efektom staklene bašte, tu je i metan. On nastaje ne samo sagorevanjem fosilnih goriva, javlja se i na neuređenim deponijama, u poljoprivredi i na mnoge druge načine se emituje u atmosferu.
Zato što je obrazovanje deponija po nekim najsavremenijim tehnologijama jako važno za smanjenje, između ostalog, i emisije metana, mi smo, recimo, u Jagodini 2008. godine, u saradnji sa „Porr-om“ napravili regionalnu deponiju na lokaciji Gigoš, kapaciteta 1,5 milion tona otpada i time smo znatno poboljšali ekonomsku situaciju ne samo u Jagodini nego u čitavom regionu. Mi tu nećemo stati. Mi sada planiramo da izmestimo i staru deponiju, koja se nalazi blizu predgrađa Jagodine i time ćemo učiniti Jagodinu ekološki dobrom sredinom.
Mi imamo i sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji ćemo sada unaprediti zbog svoje zastarelosti, tako da se zaista trudimo kao sredina da poboljšamo kvalitet životne sredine da on bude na jednom evropskom nivou.
Ekologija podrazumeva da živimo u skladu sa prirodom i da negujemo i čuvamo prirodu i prirodne zakone. Što se tiče tih gasova sa efektom staklene bašte, moram da primetim da se u Srbiji godišnje odbaci oko 900 hiljada tona hrane, na primer, da od toga 500 hiljada tona bude na deponijama, a da ta hrana, taj otpad hrane pravi na godišnjem nivou emisiju gasova sa efektom staklene bašte koliko ih pravi za godinu dana i šest do sedam hiljada vozila na motorni pogon.
Ekologija je zaista važna tema današnjice, ne samo u svetu već i kod nas, i zbog važnosti te teme, zbog važnosti ovog zakona, zbog kvaliteta ovog zakona, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, u koji su inkorporirani i ovi amandmani o kojima danas pričamo, tako da računate na našu podršku. Hvala.