Zahvaljujem, kolega Milićeviću.

Reč ima Milica Obradović, a neka se pripreme Ljubiša Stojmirović i Nataša Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, potreba za donošenjem Zakona o klimatskim promenama ne leži samo u tome da bismo kao država koja je na putu pridruživanja EU ispunili određene obaveze koje su propisane Poglavljem 27, već pre svega leži u odgovornosti koju imamo prema vama, građani Republike Srbije.

Usvajanjem ovog zakona sigurno će se povećati svest i znanje o klimatskim promenama, ali ono što je najvažnije jeste da će se smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte. Da bi javnosti bilo jasnije, dakle, smanjiće se koncentracija štetnih gasova u atmosferi koji su prouzrokovani sagorevanjem fosilnih goriva u sektorima kao što su energetika, saobraćaj i industrija.

Predlogom zakona o klimatskim promenama, koji nam je Vlada uputila na razmatranje, obuhvaćena je kontrola i praćenje emisije šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Amandman po kome sam se javila predviđa praćenje emisije još jednog gasa. Taj gas je već uveden u listu gasova čije se emisije prate metodologijom za izradu inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte koju Agencija za životnu sredinu već primenjuje. Stoga je usvajanje ovog amandmana i uključivanje ovog gasa u Zakon o klimatskim promenama u potpunosti opravdan.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je od vašeg dolaska, ministarko Vujović, očigledno krenulo krupnim i odlučnim koracima u borbu sa svim štetnim uzrocima kako po klimatske promene, tako i po samu životnu sredinu. Kada kažem očigledno, mislim na brojne već urađene projekte, ali takođe i na one koje ste nam najavljivali da ćete uraditi u nekom budućem periodu.

Od onih urađenih projekata za početak bih istakla čišćenje Potpećkog jezera početkom ove godine, a takođe i zatvaranje nesanitarne deponije u Prijepolju, koja je bila jedan od gorućih problema tog kraja. Takođe, brojne druge nesanitarne deponije širom Srbije će biti zatvorene i tek nakon njihove sanacije ponovo puštene u upotrebu.

Borba za čistiji vazduh se takođe vodi na nekoliko frontova, a jedan od njih jeste i prelazak sa čvrstih goriva na gas. Zato je država omogućila da se cena priključka na gas za domaćinstva smanji i do 50%. Takođe u gradu Kragujevcu će gradska toplana, kao jedan od najvećih zagađivača u tom gradu, do početka sledeće grejne sezone biti priključena na gas. Subvencijama od strane države za kupovinu vozila na električni pogon smanjiće se zagađenost vazduha, a sa druge strane povećati korišćenje ekološki prihvatljivog vida transporta.

Izvesno je, dakle, da će ovu godinu obeležiti zaista veliki broj investicija u zaštiti životne sredine. U čak 28 jedinica lokalnih samouprava biće započeta izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže. Nama je u programu „Srbija 2025“ upravo to i bio jedan od prioriteta, da nakon godina fiskalne konsolidacije, sada i uprkos ovoj pandemiji koronavirusa, obezbedimo da svako domaćinstvo, svaki građanin Republike Srbije ima priključak i na vodovodnu i na kanalizacionu mrežu, a takođe i da svaka lokalna samouprava ima izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Opština Rača, iz koje ja dolazim, zaista može da se pohvali da je jedna od retkih opština u Srbiji koja je u poslednje tri godine, zahvaljujući pomoći Vlade Republike Srbije, uspela za svoje građane i da izgradi postrojenje za prečišćavanje pijaće vode, koje je izgrađeno po najvišim standardima i opremljeno najsavremenijom tehnologijom, a takođe i da izgradi i da pusti u rad i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Ono što su naši dalji planovi jeste da izvršimo kompletnu rekonstrukciju vodovodne mreže, za šta već imamo urađenu projektno-tehničku dokumentaciju, a takođe i da izvršimo rekonstrukciju kompletne kanalizaciono-fekalne mreže u dužini od 14 kilometara.

Mislim da je donošenje ovog zakona dobra prilika da se podsetimo i toga kako su oni koji su vladali do 2012. godine brinuli o zaštiti životne sredine, pa samim tim i o uzrocima klimatskih promena.

Sigurno se svi sećate, čuvene akcije „Očistimo Srbiju“, koja je pokrenuta 2009. godine, akcija čiji su krajnji efekti po zaštitu životne sredine bili beznačajni, a po javne finansije i te kako pogubni. Cilj ove akcije je izgleda bio da se na stotine hiljada evra utroši na neka besmislena reklamiranja, a da od stvarnog čišćenja Srbije, pa, ne bude ništa. Jedino što su uspeli jeste da očiste budžet Republike Srbije, njega da očiste, a svoje džepove i bankarske račune da napune.

E pa, dragi građani Republike Srbije, od dolaska predsednika Aleksandra Vučića na vlast, takvih kvazi akcija ili bilo kojih drugih malverzacija nikada nije bilo niti će ih biti. Mi danas radimo isključivo na krupnim, kapitalnim projektima, koji jedino mogu doprineti boljem i kvalitetnijem životu. A što se konkretno tiče ovog zakona, smanjenju, istinskom smanjenju uzroka klimatskih promena.

Zato davanjem podrške ovom zakonu o klimatskim promenama mi zapravo dajemo podršku s jedne strane zdravijem i kvalitetnijem životu, a s druge strane brojnim novim ekološki prihvatljivim investicijama. Jer, složićete se, ulagati u životnu sredinu nije trošak, već sigurna investicija za budućnost sve naše dece.

Zahvaljujem.

Hvala, koleginice.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena gospođo ministar, nema sumnje da će ovaj zakon o globalnom zagrevanju biti uspešno rešen, da ćemo ga ovde verifikovati u Skupštini, jer je to najmanji problem sa kojim je suočeno naše društvo.

Mi smo narod koji veoma lako rešava velike globalne probleme, ali zaboravljamo da svaki cilj, svaki problem koji želimo da rešimo zavisi od onog malog, prvog koraka. Ne možete rešiti problem globalnog zagrevanja, a da ne rešimo, ili da ne rešite, kako god hoćete, najosnovnije probleme vezane za zaštitu životne sredine. Ja ću prvo da prenesem gospođi ministar svoje želje i utiske, a posle ću da kažem i nešto drugo.

Ja sam od onih koji ne vole da hvale nikoga na početku karijere, ali svim srcem želim gospođi ministar da bude upamćena kao najbolji ministar vezan za ekologiju ili zaštitu naše sredine. Bilo bi mi to posebno drago, jer je to moja draga koleginica sa kojom sam sedeo nekada u onoj drugoj klupi, koliko se sećam, dok smo bili poslanici. Jesam, malo sam stariji od nje, ali smo zajedno sedeli ovde u Skupštini. I posebno bi mi bilo drago jer će na taj način da opravda poverenje koje joj je dala stranka, a i građani Srbije. Kada jednoga dana prođe njen mandat, iza nje ostaju dela i to će biti ono po čemu će da je pamti i Srbija i svi građani Srbije. Zato kažem, neću sada mnogo da je hvalim, da je ne ureknem, ali verujem da će ona poslušati i moje savete i da će biti dovoljno mudra i sposobna da iza sebe ostavi nešto lepo, dobro i korisno za Srbiju.

Neću da govorim o ovim globalnim problemima, jer mene kao i sve građane Srbije muče ovi drugi, najobičniji, jednostavni problemi. Svi smo mi iz različitih mesta ovde u Srbiji, ali kada krenemo prema svojim domovima, kada krenemo na posao, susrešćemo se, hteli ili ne hteli, na ulicama, poljanama, putevima, sa desetine i stotine ovih zaštitnih maski koje tako lako bacamo po ulici. Susrećemo se sa desetinama i stotinama deponija koje "krase" naša mesta, naša sela, gradove, ulice gde živimo.

Građani jednog dela opštine Zvezdara, gde sam ja nekad bio predsednik opštine, zvali su me, žale se na, pa ne mogu da kažem da je to kanalizacija, iz pojedinih zgrada fekalna kanalizacija se odvodi u neki potok u Mirijevu i ima ogromno zagađenje, nesnosan smrad i uticaj na tu okolinu. To su problemi koje mi prvo moramo da rešimo, pa ćemo onda da pređemo na ove globalne stvari.

Ne možemo mi da se takmičimo sa svetom i sa visokorazvijenim zemljama koje su sredile osnovne probleme, recimo, u trci za osvajanje Marsa. Kakav Mars i kakvi bakrači, pustite to ovima velikim i razvijenim, dajte mi da sredimo puteve, da sredimo naše šume, vode, reke, vazduh u najobičnijim malim mestima, kako bi mogao taj narod da živi u uživa u onome što su nam ostavili preci.

Verujem da će koleginica imati snage da organizuje, da svoje saradnike natera da prvo rešimo te probleme i da ostane upamćena kao ministar koji je rešio najosnovnije probleme životne sredine u Srbiji. To će biti posebno drago i za nju i za mene i za sve nas u Srbiji.

Mislim da mi imamo mnogo problema koje treba rešiti. Zagađujemo okolinu na svim nivoima, zagađujemo prvo svoj jezik. Evo, ja cenim kolegu Đoleta, i njega i mnoge od vas sam molio ovde ko zna koliko puta – nemojte da mi se frljajte sa tim stranim rečima i stranim izrazima. Moj Đole, drugar, umesto da nas obrazuje, tera nas, hoće da nas edukuje. Većina vas ovde ne kaže "Skupština" nego "parlament". To nisu naše reči. Čuvajte jezik naš i naše pismo, i ćirilicu i latinicu, jer su oba pisma naša. Čuvajte ih jer je to nešto po čemu smo prepoznatljivi. Čuvajte reke, čuvajte šume, čuvajte vazduh. Srbija je lepa i prelepa zemlja, ali ne odnosimo se prema njoj onako kako Gospod zapoveda, onako kako su nas učili naši stari.

Moram, po ne znam koji put, da citiram ovde čuvenog indijanskog poglavicu Sijetla, koji je, iako ne mnogo školovan čovek, nepismen čovek, rekao: "I šume, i reke, i vode, i ribe, i biljke i životinje, to su naša braća i sestre, čuvajmo ih, mi smo jedna zajednica". Tako i mi isto moramo sve ovo što je naše da čuvamo.

Neću da pobegnem od još jednog velikog zla, a ima mnogo tih zala. Jedno od tih velikih zala koje muči današnju Srbiju su i ovi rijaliti programi koji truju našu decu i našu omladinu. I umesto da se borimo protiv toga, ne, mi dozvoljavamo deci da gledaju te bljuvotine, da se ponašaju onako kako ne treba da se ponašanju i svesno ili nesvesno uništavamo našu budućnost.

Na kraju hoću da kažem, nešto vezano za još jednu veliko, ogromno zlo, a to je kriminal i korupcija. Potpuno se slažem sa svim iskrenim borcima za borbu protiv kriminala i korupcije. Nije bitno ko je, šta je, odakle je, ako je napravio neku grešku, ako je napravio neki prestup, krivicu, ma svako neka odgovara pa neka bude, i rod i pomoz Bog.

Cenjene kolege i koleginice, gospođo ministar, zahvaljujem vam se na pažnji koju ste mi ukazali. Izvinjavam se, ako sam vam oduzeo malo pažnje i vremena, ali nadam se da će kroz jedno pete ili 10 godina sa ponosom građani Srbije da hvale gospođu ministra kako je napravila veliki pomak u zaštiti ljudske sredine i da će se neko setiti i da sam ja rekao neku reč koja je pripomogla da ona to učini. Hvala lepo.

Kolega Milićeviću, vi ste tražili repliku. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Veoma kratko. Veoma cenim, poštujem i uvažavam kolegu Stojmirovića i moram da mu kažem da nije moja namera bilo koga ni da edukujem, ni da obrazujem, samo da kroz vokabular koji koristim u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokušavam da kroz svaku rečenicu ne provlačim Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, već ako u jednoj rečenici kažem Narodna skupština Republike Srbije onda se trudim da u narednoj kažem parlament, jer onda to deluje kao nekakav pleonazam. Znate, suvišno je da u svakoj rečenici kažete Narodna skupština Republike Srbije.

Dakle, nije mi cilj, ni namera da uvodim strane reči kako ste rekli, jedino što sam učinio u svom izlaganju, a konkretno se ne tiče i ne dotiče teme i to sam rekao na samom kraju, jeste to što sam se osvrnuo na kriminal i korupciju i govorio o tome da ukoliko neko želi da nešto demantuje, onda to treba da konkretno uradi sa činjenicama, kao što je recimo, koleginica Sandra Božić ovde u parlamentu govorila konkretno o činjenicama. Ako je neko želeo da ospori i da demantuje te činjenice onda je to trebao da uradi na taj način na konferenciji za štampu i da dozvoli novinarima da mu postave pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega.

Koleginica Sandra Božić, replika. I vi ćete kolega, idemo redom, dame imaju prednost, za toliko ste džentlmen.

Jest džentlmen, evo ja ću da potvrdim odavde. Zahvaljujem se.

U pravu ste gospodine Milićeviću, upravo kada govorimo o ovom sektoru zaštite životne sredine moramo ipak bez obzira koliko ja zaista još jednom i sa ovog mesta moram da čestitam gospođi Vujović i njenom timu vezano za ovaj zakon koji, rekla sam i juče, vrlo kompleksan ali i te kako neophodan i prošle su godine dok ga nismo dobili, a ona je za vrlo kratko vreme učinila da ovom zakonu mi danas u plenumu možemo da razgovaramo, a sasvim sigurno da jeste svojim delima pokazala u prethodnom periodu koliko se ozbiljno uzela sa problemima životne sredine.

Takođe, rekla bih da o kriminalu i korupciji, kada govorimo sigurna sam da bi za sektor životne sredine u prethodnim godinama ostalo još više novca, još više sredstava, to je jedno od ministarstava kojem su zaista sredstva itekako potrebna, čini mi se kako bi sve projekte koji su neophodni za zaštitu životne sredine, za unapređenje životne sredine, za korišćenje obnovljivih izvora energije itd. neophodna kako bi naravno, sve ono što politika ministarstva čini i radi i prati politiku Vlade bila zapravo u korist građana.

Ali, govoriću o kriminalu i korupciji gospođo Vujović, oglasio se još jedan tajkun, lopov i kriminalac danas. Upravo, jedan od onih koji vas je napao gospođo Vujović, ne mereći vaše rezultate. Upravo jedan koji napada predsednika Srbije, svakodnevno, ne mareći takođe za rezultate koje Srbija upravo kada govorimo o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću niže svakoga dana.

E, upravo taj tajkun, lopov i kriminalac, a videli smo, ja sam ga prozvala prošli put, možda nije bilo zaista sa moje strane u redu, ali ne čujemo čoveka kada govori prosto su mu te konferencije za štampu nemušte, pa je negde valjda poslušao, malo je nešto pojeo, ali je toliko bio nesiguran u sebe da je čovek morao da čita ono što mu je napisano, valjda plašeći se da ako ga ti neki silni, verovatno menadžeri oko njega koji brinu o njegovoj političkoj reputaciji i svemu onome što iznosi u javnost, rekla bih da bi trebao da porazmisli da promeni njihovo angažovanje i da im nađe neke zamene, jer s obzirom da ono što Đilas i pročitano, nemušto ne može da izgovori i kaže nađe se onda njegovo glasilo direktno pa dopuni.

Tako između ostalog hoću da vam prenesem ono o čemu je bilo reči na konferenciji za novinare Dragana Đilasa koji nam se obratio povodom računa koje kako kaže ima ili nema više ni njemu, čini mi se nije jasno na koji način da sakrije ovu laž na Mauricijusu. Za Švajcarsku nam je priznao mada kaže, nema baš četiri, ima jedan, a za ona tri ili četiri se plaši da ćemo vrlo uskoro imati informaciju i o njima, pa je ostavio tu prostor da razmišljamo na koji način su te finansijske akrobacije sa Švajcarskom išle. Ali, ono svakako što nije uspeo da demantuje, a što se više puta u javnosti pojavilo ovih dana jeste, da ima račun na Mauricijusu, gde zajedno sa tim računom iz Švajcarske ima preko 6,4 miliona otetog novca građana Republike Srbije.

Ono što je sada najzanimljivije u svemu tome, bez obzira na svu njegovu nervozu, paniku, histeriju zato što jedan po jedna dolaze na red svi oni računi koje je Dragan Đilas u onih 619 i više miliona uspeo da sakrije od građana Republike Srbije kaže da, a to je vrlo zanimljivo, kažem, direktno je dopunio ono što Dragan Đilas nije uspeo da izgovori ili pročita, ali svakako vrlo zanimljiva jedna stvar, jer kaže u saopštenju Dragan Đilas koje je pročitao da Marinika Tepić nije uzela 200.000 i on tvrdi od narko-dilera. Onda direktno napiše, kaže, citirajući Dragana Đilasa, Dragan Đilas tvrdi da Marinika Tepić nije uzela pet miliona od Velje Nevolje, odnosno Belivuka.

Čekajte sad, 200.000, pet miliona, šest na Mauricijusu, 600.000 u Švajcarskoj. Ja mislim, a da ne pričamo o tome da su se danas navodi pojavili u medijima da na sasvim sigurno u novostima istraživačkim novinarstvom, gde ću posebno da se osvrnem na njegovo odnos prema novinarima, očekuje informacija da je Dragan Đilas imao, odnosno i ima verovatno još, videćemo sutra još informacija, račun i u Hongkongu.

Dakle, kula od karata lagano se raspada i pada. Sve ove tragikomične konferencije koje Dragan Đilas nemušto drži ne vrede više ničemu, osim što nam otkrivaju nove malverzacije ove kriminalne grupe. Dakle, Dragan Đilas se danas zapravo potvrdio da Marinika Tepić ne da nije uzela 200.000 nego je uzela pet miliona od Veljka Belivuka. Dakle, još jedna konferencija za novinare i ja mislim da tužilaštvo može da se nađe ispred vrata Stranke slobode i pravde u kojoj Dragan Đilas svoje konferencije održava i da već jednom krenemo sve ono što građani Srbije pitaju i što mi pitamo ovde – kako je uspeo da sakrije 619 miliona i pobegne od odgovornosti.

E, pa kraj je Dragane Đilasu. Kraj je zato što je odgovornost pred vratima, kuca. Ono što je bilo još nečuveno, imali smo napade tokom ovih nekoliko dana na našeg predsednika poslaničke grupe Aleksandra Martinovića, na Vladimira Orlića, vezano za neke navode koje su iznele protiv određenih novinara. Znate kako se odnosio Dragan Đilas prema novinarima na konferenciji za štampu? Tako što nije hteo da razgovara sa njima, tako što ih je vređao. Tako što nije hteo da odgovori ni na jedno jedino pitanje koje su novinari imali šansu prvi put da ga pitaju. Posle svega što je bilo navedeno, prvi put su novinari imali priliku da pitaju. Dragan Đilas je tu priliku svakome od novinara uskratio uz put ih zastrašujući, vređajući i nazivajući ih svakakvim imenima.

Dakle, imamo nekoliko aršina, novinari koji njemu odgovaraju i novinari koji njemu ne odgovaraju, ali svakako nikome ne želi da da odgovore i kaže poslednji put se obratio i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pa, ti i ne treba da mu se obraćaš, on i nema nikakve veze sa kriminalcima, sa lopovima. Ti nisi njegov nivo niti njegov svet i zašto bi se obraćao. Obrati se ljudima. Obrati se građanima od kojih se pokrao 619 miliona evra, njima duguješ odgovor, njima duguješ da objasniš gde se nalazi sav novac koji se oteo od njih, na Mauricijusu, Švajcarskoj, Hongkongu, nastavite niz. Sve u svemu u narednim danima mi ćemo imati očigledno mnogo toga da naučimo zahvaljujući Draganu Đilasu upravo o geografiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice.

Samo da kažem da ne bude zabune, vi ste se javili na repliku. To je bilo dva minuta, ostalo vreme ćemo uzeti poslaničkoj grupi.

Reč ima narodni poslanik, Ljubiša Stojmirović, pravo na repliku.

Ja odustajem da bi kolegama omogućio da oni govore, a Đoletu ću da objasnim.