Kolega, svakako o tome odlučuje predsedavajući.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, ovo što je prethodno govorila koleginica Sandra Božić, mislim da je nekako zaokružilo priču u prepodnevnim satima i stavilo tačku na Dragana Đilasa.

To je daleka prošlost. Ono o čemu hoću da pričam jeste budućnost koju treba da gradimo i kao Zelena poslanička grupa, koja je u ovom sastavu Narodne skupštine najbrojnija od svih ranijih, da kažem, sastava parlamenata, govori o tome koliko smo svesni značaja i koliko želimo da damo svoj lični doprinos budućnosti.

Što se tiče 2020. godine, znamo svi da je u suštini to godina koju želimo svi da zaboravimo, koja je ostavila jedno veliko zdravstvenu, ekonomsku, socijalnu, ali i klimatsku krizu.

Jedina pozitivnost ove prethodne godine je u tome što je smanjena emisija CO2 u drastičnoj meri i to je zbog toga što mnoge fabrike nisu radile, kao što su se vozila mnogo manje vozila u ovom periodu. To je jedina prednost ove prethodne godine, kažem, koju želimo da zaboravimo.

Ono što je osnovna, jeste, ili ćemo promeniti pristup u borbi protiv klimatskih promena, ili će u stvari ekološke promene promeniti nas.

Same klimatske promene sasvim izvesno menjaju lice zemlje. U prethodnih 650.000 godina, više puta je dolazilo do ciklusa, tačnije, sedam ciklusa ledenog doba i otopljavanja. Samim tim, mi ne možemo iz ove perspektive sada da shvatimo koliko je lednicima bila pokrivena Evropa ili Amerika, i kakav je to uticaj uopšte bilo na životinjski i na biljni svet, i kako se stvaraju sasvim nova staništa.

Prošle godine 12. decembra je održan „Climate Ambiction summit 2020“ i tu je govorio sekretar UN Antonio Guteres, koji je u suštini pozvao da cela planeta proglasi vanredno stanje, jer je veoma kritičan emisija CO2.

Međutim, organizator je bila Velika Britanija, zatim je bila organizator Francuske, UN, u partnerstvu sa Čileom i Italijom. Međutim, nije bilo nikakvog velikog odjeka vezano za to iz razloga, jer prioritet je bio drugačiji, a to je bila panedmija i očuvanje ovih ljudskih života.

Klimatske promene, u stvari predstavljaju za mnoge jedan apstraktan fenomen, tako da kada neko kaže klimatske promene odmah im je asocijacija na polarne medvede. Polarne medvede mnogi nisu videli ni u zološkom vrtu, a kamoli u prirodi. Z

Zato je veoma bitno da se to nekako približi stanovništvu i zato je važan Projekat uopšte Ministarstva, koji kaže - informisanjem protiv klimatskih promena, znači, mi moramo da se informišemo i da se edukujemo.

Znate i sami da klimatske promene prvenstveno podrazumevaju u današnje vreme sve ozbiljnije padavine, zatim, podrazumevaju šumske požare, pa onda suše, odnosno imamo i perioda toplih talasa. Kako se klima menja veoma brzo od snega do ove izuzetno tople klime i uopšte mi trebamo kao i priroda oko nas da se tome prilagodimo.

Poljoprivreda zajedno sa industrijom i transportnom su, u stvari delatnosti koji su najviše pogođene ovim klimatskim promenama i poljoprivreda se brani na taj način što se mnogo više prska, mnogo se dodaje više herbicida, a samim tim kao povratno nešto jeste da se uništava hranljivost, da se uništava ukus, miris i samim tim uništavamo i naše zdravlje.

Za mene je bio frapantan podatak da, na primer, 25 milijardi tona ugljendioksida se ispusti u atmosferu dnevno, odnosno, da svake sekunde je 800 tona ispušteno ugljendioksida u atmosferu. To je nešto što mi zaista ne možemo da shvatimo, ali to je ono što se zaista to i dešava.

Više od milijardu ljudi smatra se do 2050 godine, prema Institutu za ekonomiku i mir iz Australije, tačnije iz Sidneja, donelo je jedno istraživanje kojim kaže da će doći do raseljavanja do 2050. godine, velikog broja populacije smanjivanja zaliha vode i hrane, te samim tim i češćih prirodnih katastrofa.

Skorije što sam gledala, to je na primer Holandija, da jedna trećina se nalazi ispod nivoa mora i oni već počinju da grade kuće koje su na vodi, tako da kada se podiže nivo vode, nivo mora, samim tim podiže se nivo njihovih kuća. Oni, na neki način, žele da preduprede ono što će se neminovno desiti pre ili kasnije.

Ovde dolazimo do pitanja, uopšte geostrateškog položaja na kome se nalazi naša zemlja. Imamo jednu divnu zemlju koja se nalazi ušuškano u Evropi. Takođe, vezano za ovo možemo da vidimo da će sigurno mnogi biti zainteresovani za ovaj naš geostrateški položaj da budu ovde, pa prema tome, sigurno ćemo biti i tu u opasnosti.

Ovo što sam rekla otpadne vode, zatim zagađenje vazduha, upravljanje otpadom, su osnovni problemi. Samih 15% otpadnih voda se prečišćava, a sve ostalo ide neprečišćeno u naše vodotokove.

Takođe, jedna trećina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh i mi se zaista sa Ministarstvom koje vam pominjem, 2017. godine, Srpska napredna stranka je tek osnovala Ministarstvo zato što smo bili svesni i odgovornosti i koliko rada i truda treba uložiti upravo u ovu oblast, pa samim tim i Ministarstvo je formirano kao posebno ministarstvo, tek 2017. godine.

Ono što jeste bitno jeste da promenimo naš odnos prema prirodi, jer jedino tako možemo da se nadamo nečem dobrom. Ovde ne možemo često da uradimo odmah neke velike korake, ali mali koraci svakog od nas kao pojedinca, a to je bitno, da probudimo našu svesnost znači mnogo za planetu.

Vrlo često se sada pominje i pojam energetske efikasnosti, a energetska efikasnost u suštini znači upotrebu tehnologije za rad, gde je potrebno mnogo, mnogo manje energije.

Sam problem upravljanja otpadom i koje je ministarstvo sa dolaskom ministarke Vujović odmah krenulo da rešava jeste problem divljih deponija. Smatra da se da oko 3.500, slobodnom procenom, divljih deponija sada postoji na teritoriji Srbije, ali ono što je jako strašno jeste da čim se divlja deponija ukloni, lokalne samouprave odvoje novac za to, na istom mestu se ponovo i ponovo stvaraju nove.

E, ovde dolazimo do suštine, a to je da moramo na neki način sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, sa Ministarstvom pravde, sa Ministarstvom finansija, znači, ukupno na jednom nivou da se vidi način na koji možemo da se kazne ljudi koji, počevši od toga što bacaju papiriće, pa do onih koji bacaju industrijski otpad. Čuli smo koleginicu koja priča o nekim pilećim nogicama, to je strašno i koji zagađuju okolinu. Mora da se ljudi kažnjavaju. To nije jednostavno. Vi kao samostalno Ministarstvo za zaštitu životne sredine jedino u saradnji sa Ministarstvom pravde, da vidimo kakve su nam pravne mogućnosti, sa Ministarstvom finansija, sa Ministarstvom lokalne samouprave može da se pokrene nešto da ono što se događa u drugim evropskim zemljama, a to je da ljudi moraju da se kazne, makar i minimalnom kaznom, na licu mesta.

Meni je strašno kad vidim, na primer, žvake koje su bačene po vrlo lepo uređenim trotoarima i prosto je neshvatljivo da neko to može da uradi, ali čim je to toliki broj, znači apsolutno može i mi moramo i sa te strane da reagujemo.

Ljudi hoće da učestvuju, znate. Na primer, veoma je lep primer iz Kragujevca kada jedna mašina uzima plastične flaše, a zauzvrat daje kartu za gradsku vožnju. Taj aparat se nenormalnom brzinom napuni. To znači da ljudi hoće da učestvuju i da imaju povratnu, eto, i neku korist, a to je karta za gradsku vožnju u Kragujevcu.

Međutim, tu dolazimo do drugog problema, a to je šta sa tim plastičnim flašama koje se odvezu na deponiju? Mi moramo da imamo i zaokružen proces, a to je da moramo i da preradimo te plastične flaše u krajnjoj liniji, da ne budu samo bačene zajedno sa drugim otpadom.

Ovde bih dala neke konkretne primere i sa ovim završavam. Izvinjavam se ako sam malo preduga, jer nisam uspela da govorim u načelu, a veoma mi je važno. Možda nešto i bude od ovih predloga.

Edukacija, na primer, bi trebala da bude, pošto sada imamo internet i televizija je prisutna u svakom domu i na taj način vršiti edukaciju kroz saradnju sa televizijama koje imaju rasprostranjene frekvencije, kroz kratke filmove, kroz crtane filmove, kroz klipove šta je pravedno i šta je ispravno, a šta je neispravno, jer vrlo često mi se čini da ljudi ne znaju da se ponašaju.

Druga stvar, treba probuditi svet o samom opominjanju, počevši od male dece, znači od vrtića, pa nadalje, kako treba da se ponaša. Ja ne znam šta tačno i ko je za građansko vaspitanje, ali čim ima oko škole toliko bačenih kesica raznoraznih čokoladica i ostalo, znači oni ne znaju da se ponašaju. Uopšte, građansko ponašanje predstavlja i to da održavamo higijenu svuda oko nas. Znači, to je jedno.

Što se tiče televizije i ti kratki klipovi, kao što sada postoje kratki klipovi za promociju vakcinacije, da ljudima stalno to bude pred očima. Znači, od sada, pa u narednom periodu bilo bi dobro da Ministarstvo za zaštitu životne sredine inicira i neki takav projekat. To će verovatno dati neke rezultate.

Druga stvar, ja se sećam vremena kada smo skupljali stare novine u školama i takmičili se između odeljenja ko će imati bolji uspeh. Nagrada je bila, naravno, neki izlet, ali to sprečava, takođe, seču naših šuma. Zašto ne obnoviti te akcije, a opet ovde je saradnja Ministarstva za zaštitu životne sredine sa Ministarstvom obrazovanja i, prema tome, to može dati određene rezultate.

Predložila bih još jednu akciju, a to je sadnja drveća. Sadnja drveća često je po lokalnim samoupravama na različite načine organizovana i većina ovih lokalnih samouprava želi da bude čistiji vazduh i u njihovom okruženju.

Međutim, mislim da je ovde potrebna jedna akcija na nivou cele Srbije. Često se nalazi kao neki argument - nemamo para sa sadnice. Međutim, i to može da se reši na način što bi svako kome se rodi dete, na primer, odvojio novac za određenu sadnicu. Ne bi moglo drveće da se sadi bilo gde, nego tačno prema projektu, a to drvo bi dobilo jednu lepu pločicu sa imenom, prezimenom i godinom i kako raste to dete, tako raste i to drvo i to bi bio jedan divan projekat kojim simbolično se pokazuje koliko Srbija ozelenjava zajedno sa rađanjem potomstva.

Kažem, to ne bi moglo da se dešava samo na lokalnom nivou, nego da se dešava globalno od strane ministarstva.

Ima još toga puno, ali pošto sam suviše vremena potrošila, samo bih želela da kažem da mislim da je ministarka jako vredna, vrlo sposobna, da verujem u nju da će zaista za svoj mandat da ostavi jedan veliki trag, da je veliki posao pred nama, da računa na našu pomoć i to je ono što mogu da kažem, da samo veliki posao nam predstoji pored svih problema koje ima naša zemlja, ali tu smo za vas. Prijatno.

Zahvaljujem, koleginice.

Jedno obaveštenje za narodne poslanike.

Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Pre nego što odredim pauzu, želim da vam pročitam redosled govornika posle pauze: Milimir Vujadinović, Bratislav Jugović, Aleksandar Mirković, Mihailo Jokić, Bosiljka Srdić, Vuk Mirčetić i Ljiljana Malušić. Tako ćemo posle pauze.

Sada, na osnovu člana 87, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.

Sa radom nastavljamo u 15.05 časova.

Zahvaljujem.

(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima Bratislav Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što prodiskutujem nešto o ovom amandmanu, želeo bih, kao građanin Republike Srbije najpre, da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću što je založio svoj međunarodni ugled i u Evropi i u svetu, a pogotovo u svetu, kod naših partnera, a to su Republika Kina i Ruska Federacija, i ja sam kao građanin u mogućnosti da danas primim vakcinu.

Prijavio sam se preko e-uprave u februaru i danas sam pozvan da se vakcinišem. Razgovarao sam sa prijateljima koji su otprilike moja generacija i u Grčkoj i u zemljama Evropske unije i oni mi zavide. Zavide mi što sam se prijavio u februaru, a mogu da se vakcinišem u martu, a oni su se prijavili u februaru i vakcinisaće se tek u oktobru, možda, ove godine, možda.

Tako da, eto, kao građanin Republike Srbije zahvalan sam predsedniku Aleksandru Vučiću i što su moji roditelji primili vakcinu i što će za Vaskrs moje dete konačno boraviti posle godinu dana u istoj prostoriji sa svojom bakom i dekom.

Dakle, da se vratim sad na ovaj zakon. Ovaj zakon ima za cilj da se stvori jedna dobra klima kako bismo mogli da realizujemo važne projekte u oblasti zaštite životne sredine. Bez novca to je nemoguće. Da budem precizan, bez ogromnog novca, to je nemoguće. Dakle, novac je za neke religija i oni za koje je novac religija, oni se večno kreću u spirali zla.

Za Dragana Đilasa novac je religija. Zbog toga on novac krije na tajnim računima Mauricijus, Hong Kong, Švajcarska, Holandija, ko zna gde sve. Samo ih ne krije u svojoj zemlji i ne investira ga u svojoj zemlji, gde bismo od poreza, doprinosa, raznih taksi, imali u budžetu više novca za ovako važne projekte u oblasti zaštite životne sredine. Dakle, on je novac otimao, pljačkao je građane Srbije, otimao novac iz ove zemlje i sakriva ga svuda po belom svetu.

Za nas novac nije religija, on je samo sredstvo plaćanja, sredstvo kojim ćemo da, sasvim sam siguran u mandatu ministarke Vujović, da realizujemo važne projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Baš ta činjenica da je mlada ministarka i tako sposobna i pokazala se i kao predsednik jedne značajne opštine u Beogradu, kao jedan uspešan mladi političar, energičan, to me ohrabruje, ne samo što nam je i budžet veliki i da ne kažem moćan i dovoljno snažan da sve te projekte možemo da iznesemo do kraja, ohrabruje me i to što ste vi, zapravo, ministar za zaštitu životne sredine i sasvim sam siguran da ćete postići najbolje rezultate u toj oblasti u poslednjih 30 godina.

Želim da vam čestitam na vašim dosadašnjim uspesima. Imate jako dobar start. Baš ste dobro startovali. Imate jedan odličan ritam i apelujem samo da nastavite tako. Neumorni ste, to je sasvim sigurno.

Pa, eto, ja sam vam kao građanin Republike Srbije zahvalan, a posebno sam vam zahvalan kao Čačanin, zato što ste rešili da investirate i da jedan značajan projekat odradite i na teritoriji grada Čačka. U pitanju je Ovčar Banja.

Vidite, kad smo kod Čačka, mi imamo jednog političara u Čačku, Boška Obradovića, to je političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, koji sada u nekom svom novom političkom programu promoviše zeleni patriotizam. Neko ko je srbovao da bi živeo od srbovanja, a ne za srpstvo, ko se zalagao za pravoslavne vrednosti da bi živeo od pravoslavlja, a ne za pravoslavlje, sasvim sigurno ne živi ni za zeleni patriotizam, jer da živi, njegova bi ideja bila, još dok je bio ovde u parlamentu, da se u najkraćem mogućem roku izvrši izmuljavanje jezera u slivu Zapadne Morave, u pitanju je jezero Međuvršje, odnosno u Međuvršju, a to je područje Ovčar Banje. To je jako skup projekat, potrebna su značajna sredstva.

Pazite, Boško Obradović je imao mogućnost dok je bio u parlamentu da podnese amandman na budžet da traži da se u budžetu opredele sredstva za tako važan projekat, ali, eto, sad se setio, zato što je video da je ova tema zgodna za privlačenje glasova. Dakle, neiskren je u svom zalaganju. A, mi imamo dela već sad na početku vašeg mandata i to govori da smo iskreni u svom zalaganju i da nam novac nije religija, nego da on služi za opšte dobro, odnosno za građane Republike Srbije.

Na kraju samo želim, u ime Čačana, da vas pitam koji je jedan optimalan rok da se tako skup projekat, a to je izmuljavanje jezera Međuvršje privede kraju? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Nešto ste mi tihi, jedva sam vas čuo, predsedniče. U svakom slučaju, hvala vam.

Poštovane kolege, uvaženi građani, uvažena ministarka sa saradnicama, dosta je pohvala bilo danas na vaš rad i mislim da su potpuno utemeljene. Nije to moguće ako ne radite svoj posao kako treba. Sigurno da taj nivo pohvala u ovom parlamentu nećete doživeti, odnosno Skupštini, kako reče jedan moj kolega.

Istini za volju, vi dosta relativno kratko obavljate funkciju na koju smo vas izabrali, ali rezultati su već vidljivi, i na onom zakonodavnom planu, jer evo imamo ozbiljan zakonski predlog pred sobom, ali i u onom operativnom smislu kada je u pitanju konkretan rad na terenu.

Ovih dana pažnju javnosti zaokuplja ova tema koja se tiče deponije u Prijepolju i njene konačne sanacije i nije to bio samo problem Prijepolja, to je problem čitave Srbije, ako hoćete i čitavog regiona, jer deponija pored Lima je automatski problem i Crne Gore, a onda problem i Republike Srpske i onda u krug opet problem Srbije. To je rešenje jednog regionalnog problema, ne samo prijepoljskog.

Da ne bi ostalo nerečeno, ja sam u kontaktu sa gradonačelnikom Subotice, gospodinom Bakićem, saznao da ste odlučni da u Novom Žedniku, pored Subotice, takođe sanirate deponiju i zahvalni su vam na tome što nam dajete podršku u jednom takvom poslu. Prenosim vam pozdrave iz Subotice i grad Subotica će vam svakako biti partner u tom poslu.

Međutim, moram da vam napomenem, nije to jedina divlja deponija u Subotici. U selu Čantavir postoji već decenijski problem jedne divlje deponije. Ja znam da ćete vi, u saradnji sa gradskim vlastima, krenuti u rešavanje i tog problema.

Ako na celu ovu moju priču dodamo ovaj zakonski predlog sa kojim se prekjuče i danas u ovom parlamentu, činjenica je da vi svoj posao dobro radite i da su pohvale utemeljene, da razlike u radu Ministarstva u odnosu na sve prethodne periode itekako postoje.

Međutim, šta možete da očekujete? Nećete proći nekažnjeno, naći ćete se na udaru onih koji ne žele dobro Srbiji. Sve će vam oprostiti, ali rad za Srbiju i rad za narod neće.

Evo, pogledajte to na primeru predsednika države. Baš kao što vi danas vodite ovo Ministarstvo, gde prvi put osetimo ozbiljne pomake, prvi put tako u jednoj ozbiljnoj brizi za Srbiju vidimo poslove koje radi današnji predsednik, i to ne samo za Srbiju, nego i poslove koje radi za ceo naš narod na Balkanu.

Naravno, onda to rađa kritike, i to ne samo kritike, nego zle namere svih onih koji su danas i protiv predsednika i protiv Srbije, koji su protiv dobra celog našeg naroda. Očekujte da ćete se i vi sa tim suočiti.

Najteži udari na predsednika, naravno, danas dolaze iz kriminogenih krugova, pa čak dolaze i od određenih političara iz regiona. Videli ste možda, uvažene kolege, pre neko veče kada je na javnom medijskom servisu RTCG dugo trajao jedan otvoren napad na predsednika države od tamošnjih političara i niko nije reagovao. Mislite li da je slučajno? Ne, zato što je Srbija jača, zato što predsednik prvi put radi za svoj narod u Crnoj Gori. Podršku tim ljudima koji to rade iz tih centara iz regiona su davali domaći političari na čelu sa ovim čovekom koji je opet tema ovih dana, Đilasom, koji je dokazani protivnik ove zemlje i ovog naroda.

Draga ministarka, samo sam hteo ovim da vam skrenem pažnju da ćete se zbog ovog posla koji radite suočiti sa sličnim problemima i sa sličnim kritikama, ali imaćete i saveznike u ovom parlamentu. Vi nastavite da radite, da čistite Srbiju, mi ćemo vam pomoći, kao što ćemo pomoći predsedniku da radi, pomaže naš narod u Srbiji i naš narod u regionu i da čisti, takođe, Srbiju, ali od kriminalaca. Hvala vam.

Hvala.
Ne znam kako me niste čuli. Da li me čujete sad dobro?
(Milimir Vujadinović: Sad se čujete.)
Znate šta, ja se izvinjavam, ova dva, tri dana nisam baš tu bio stalno zato što sam imao prinovu u porodici, pa zato želim da se izvinim svima.
Tako da je sada mala Lenka zasenila moju ulogu u parlamentu, ali idemo dalje. Hvala Bogu, sve je bilo u redu.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, gospođo Vujović, sa saradnicama, pre svega na samom početku svog govora želim da kažem da ovi amandmani će dopuniti i ovako dobar zakon o klimatskim promenama koji se nalazi pred nama i zakon o kojem smo uspešno diskutovali u utorak. Mislim da su i pojedine kolege narodni poslanici danas iskoristili svoje pravo i mogućnost da diskutuju i da bliže objasne šta će ovaj zakon doneti i koliko će ovi amandmani o kojima sada diskutujemo upotpuniti taj zakon.

Gospođo Vujović, uveren sam da ćete nastaviti ovako kako ste počeli da uspešno obavljate funkciju ministra, ali takođe uveren sam da napadi koje ste doživeli u prethodnom periodu neće biti poslednji. Svakako nisu prvi, ali poznajući da naši politički neistomišljenici danas jedinu snagu vide u tome kako će jače, bezobraznije i bezobzirnije uvrediti svakoga ko ne misli kao oni, uveren sam i da napadi kojima ste bili izloženi u poslednje vreme nisu poslednji.

Kada govorimo o napadima, primetno je da ne postoji tema, zakon, odluka ili šta god se našlo na dnevnom redu Skupštine da nije bila predmet nekakvog sporenja i da oni ljudi koji su vodili Srbiju do 2012. godine nisu našli neku zamerku. Interesantno je da dok su oni bili vlast ništa po tom pitanju i na tom planu nisu uradili, a sada u svakoj odluci koja se izglasava u parlamentu vide nekakav problem, nalaze nekakvu grešku, pokušavaju da umanje njen značaj i da svaku tu temu politizuju.

Posebno je interesantno to što kako smo se približili 12. martu i početku primene Zakona o dokazivanju porekla imovine, tako je ta nervoza rasla. Moje kolege i ja smo nedeljama i mesecima prethodnim govorili o tome da je taj zakon neophodan i da se mora jednako primenjivati na sve funkcionere, na sve političare bez obzira kojoj stranci pripadali, ali očigledno da oni ljudi koji ne spavaju mirno, jer znaju da su se obogatili u najmanju ruku na sumnjiv način, svojom nervozom, histerijom i pojačanim napadima na neistomišljenike, a danas smo videli i najnoviji napad na novinare za koje smatraju da im nisu pogodni, odlaze do tih granica da se i narodnim poslanicima u ovom parlamentu određuje, zabranjuje ili selektivno dozvoljava ili uzima za zlo ono o čemu diskutuju i govore.

Danas sam pravo da postavim pitanje i zatražim informaciju kao narodni poslanik iskoristio ne bih li dobio od nadležnih institucija, Vlade ili bilo koga u čiji domen spadaju finansijske malverzacije koje je počinio, evidentno, Dragan Đilas. Međutim, i to je na jednoj od njegovih televizija pod njegovom direktnom upravom okarakterisano kao ne znam kakav napad i zloupotreba govornice. Razumem da njih plaši sve ono što ćemo mi ovde izgovoriti, jer govorimo istinu, jer na taj način raskrinkavamo sve ono što je Dragan Đilas radio u periodu dok je bio na vlasti, ali ne mogu da razumem da, pored toga što stalno nas pozivajući na Kodeks i na to što nam mere svaku reč i rečenicu, im je baš toliko teško da makar deo Poslovnika nauče i da shvate da narodni poslanik ima pravo da iskoristi ovu govornicu i zatraži odgovor na pitanje ili bilo kakvu informaciju.

Ono što je posebno problematično jeste i činjenica da mišljenje novinara, pitanje novinara ne vrede isto za Dragana Đilasa u jednoj situaciji i u drugoj situaciji. Navikli smo mi smo mi da za njega i njegove sledbenike naše porodice i naše životi nisu dovoljno jednaki ili bitni kao njihovi, i to je apsolutno nedopustivo, ali nekako kada svakodnevno trpite pretnje i kada ste svakodnevno predmet i satanizacije i kriminalizacije nekako oguglate na to.

Danas je najavljeno da ćemo svi mi koji smo pričali o aferi Mauricijus dobiti tako strašne dokaze da se radi o ne znam kakvoj prevari, da se radi o ne znam kakvim izmišljenim podacima ili izmišljenim bankama, a na kraju se sve to svelo na monolog čoveka koji je opet lošom glumom i sve tanjim i tišim glasom pokušao sebe da opravda.

Ne znam šta će se desiti u narednim danima, ali vidim da istraživačko novinarstvo jednog dela novinara koji nisu pogodni za Dragana Đilasa prikazuju neke nove rezultate, pa ćemo tako, čini mi se, danas ili sutra u toku dana dobiti informaciju o nekim računima na Hong Kongu ili u Hong Kongu, zavisi kako to tumači ili Vuk Jeremić, ili Dragan Đilas, samo kad se dogovore. Izgleda je njima Hong Kong zajednički imenitelj, isto kao što je bila DS.

Čini mi se da prateći put novca Dragana Đilasa možemo da se igramo zanimljive geografije i da bolje upoznajemo one destinacije, lokacije i ona rajska ostrva za koje smo možda čuli samo na časovima geografije ili iz nekih kvizova ili možda filmova.

Mene sad zanima samo kako ćemo objasniti EU, predstavnicima koji brinu o pravima novinara, situaciju koja se desila danas na konferenciji gde su ljudi koji su došli samo da postave pitanje nazvani lažovima, nazvani običnim građanima koji su na njegovu milost pušteni u prostorije Stranke slobode i pravde. Šta ćemo sa tim što im se preti da će odgovarati? Pazite, upućuju im se pretnje – odgovaraćete za sve što radite. Da li to sada znači da novinari koji su ove dokaze izneli, a rade za „Večernje novosti“ i bavili se istraživačkim novinarstvom, kada šetaju sa svojim porodicama moraju da se osvrću i da brinu za svoju bezbednost?

Današnja konferencija je poslužila i tome da čujemo konačno da Dragan Đilas neće otići na poligraf, kao i mnogo koji ovih dana izbegavaju da istinu dokažu na poligrafu kada imaju priliku. Toj grupi ljudi se pridružio i Dragan Đilas rečima – zar da idem na ovaj Vučićev poligraf, poligraf koji je on napravio.

Ja veću budalaštinu nisam čuo jer ne znam kako je to Vučić mogao da napravi poligraf, ali sam uveren da je građanima jasno da sem golih laži i neistina koje iznosi svakodnevno, Dragan Đilas nema šta drugo da ponudi građanima ni Beograda, ni Srbije i da ćemo u narednim danima shvatiti uopšte koliko je to bogatstvo i koliko on to novca ima.

Ono što je danas posebno interesantno, niko od medija koji su pod direktnom njegovom upravom i komandom nije našao za shodno da mu postavi bilo kakvo pitanje. Nisu se pojavili ni oni istraživački novinari koje on brani, proglašava ih herojima, tako hrabrima, nisu se ni oni pojavili da mu upute bilo kakvo pitanje.

Sve se svelo na to - ja znam šta je istina, vi lažete, a da vam dokaze priložim neću i baš me briga. Konferencija se završila tako što se okrenuo i otišao, a na pitanja jako prosta, na koja može da odgovori bez bilo kakve prethodne pripreme ili bez bilo kakve provere da se priseti, jer bogatstvo je ogromno, dakle samo su ga pitali da li je istina da je 2018. godine, prijavio da je vlasnik ili suvlasnik 26 firmi. Na to pitanje je odbio da odgovori.

Takođe, odbio je i da odgovori da li će se ikada odlučiti da na poligrafu dokaže sve ono što govori. Kako stvari stoje, uveren sam da ćemo u narednih nekoliko dana, ako ne i nedelja, otkriti o kojih se to još 15 lokacija govori kada se priča o enormnom bogatstvu koje taj čovek ima, ali sam uveren i da će i Vladimir Orlić i gospodin Aleksandar Martinović i Sandra Božić i prof. Atlagić, svako ko se usudio da priča o ovim stvarima još jednom proći kroz "toplog zeca" medijskog ili na društvenim mrežama gde svako ko ustukne i govori o ovim stvarima biva satanizovan i provučen kroz blato.

Da sve ovo njima nije dovoljno pokazali su jednim od svojih najmorbidnijih obračuna tako što su Vladanki Malović, našoj stranačkoj koleginici pretili šišanjem. Opet, zanimljivo, niko od određenih institucija se nije našao da zaštiti njena prava, pre svega kao žene. Sa time ću završiti.

Poštovana ministarko Vujović, vama želim mnogo uspeha u narednom periodu. Očekuje vas mnogo izazova, nažalost, u takvoj ste situaciji kao i svi mi, ne da se samo bavite svojim poslom koji se tiče ekologije i ne samo da se bavite ovako dobrim stvarima i zakonima koji su bili svetlosnim godinama udaljeni od nas do neke 2012. godine, već ćete morati na svakodnevnom nivou da se borite i da se branite od neosnovanih napada onih ljudi koji po svaku cenu žele da se vrate na vlast, da li je to Dragan Đilas, da li je to Boris Tadić, Vuk Jeremić ili ovaj njihov Boško Obradović, kojim su se pojačali, izgleda sada u međuvremenu posvađali.

Za Srbiju i za svu našu decu, "Za našu decu" kako se i zove naša lista i ovakvi zakoni su preko potrebni i nadam se da ćemo u narednom periodu imati prilike da još neki zakon od opšteg interesa za građane Srbije izglasamo ovde, jer za Srbiju nema preče stvari i za politiku Vlade Srbije, ali pre svega Aleksandra Vučića, od kreiranja baš onakvog mesta kakvo svi želimo za nas i za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Irena Vujović.