Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja tačnog broja poslanika prisutnih u sali da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna, u ovom trenutku, 149 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dana 1. marta ove godine u Sjenici se dogodila otmica i kidnapovanje jednog od nosilaca javnih funkcija, direktora srednje škole. Nažalost, nismo imali adekvatno spreman odgovor nadležnih organa u potpunosti da se da i odgovor na ovo pitanje, pa zato koristim ovu priliku da pitam i MUP i Ministarstvo pravde, ali i Ministarstvo prosvete čiji je zaposleni i funkcioner gospodin Turković koji je bio otet od strane organizovanih kriminalnih udruga i maltretiran radi njegovog političkog stava.

Od četvoro ljudi koji su oteli, kidnapovali, maltretirali gospodina Turkovića samo je jedno privođeno i samo je jedno procesuirano, dok tri ostala lica nikada nisu procesuirana iako se radi o licima koja imaju ozbiljne kriminalne radnje, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, koji imaju dosijee i višegodišnju robiju iza sebe, koji ne smeju ući čak ni u zemlje regiona.

Nažalost, ovaj slučaj pokazuje da još uvek imamo delove kriminala koji su upleteni i u policijske udruge, ali i u organe tužilaštva i pravosuđa.

Zašto sva četiri lica nisu procesuirana? Zašto je samo jedno lice obuhvaćeno, i to u svojstvu građanina? Zašto nije zaštićen gospodin Turković koji je direktor srednje škole u Sjenici, a znamo da je Sjenica nakon ovih prethodnih izbora postala mesto obračuna kriminalaca koji su izgubili poluge vlasti i koji na svaki način pokušavaju da torturom obezbede bilo kakav uticaj u lokanoj vlasti?

Nažalost, ovakav neadekvatan odgovor, s obzirom da se već bližimo da je mesec dana proteklo od ove otmice, koji državni organi nisu dali i nisu uredno procesuirali sve učesnike u ovom kriminalu, u ovom zločinu i ohrabruje i dalje sve one koji misle da kriminalom, silom, torturom, maltretiranjem, otmicama mogu da upravljaju životima građana.

Država mora pod hitno poduzeti sve što je neophodno da bi se ovo u korenu saseklo i moraju se procesuirati sva četiri lica koja su otela 1. marta direktora Tehničke škole iz Sjenice, maltretirala i sprovodila nad njim torturu, batinala ga i tražila da jednostavno za njihove interese politički deluje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je moralo i mora sva četiri lica sprovesti i mora poduzeti istragu koja će biti sveobuhvatna.

Tužilac koji je nadležan za ovaj slučaj samo je optužio jednog od počinilaca prosto praveći se slep, kao da ima koprenu preko očiju, da su u istom kriminalu učestvovala još tri lica, i to lica sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, sa ozbiljnim kriminalnim delima iza sebe, sa odležanim višegodišnjim robijama, lica koja se traže od EU i država u regionu.

Na kraju, Ministarstvo prosvete mora učiniti više da zaštiti one koje je imenovalo za nosioce odgovornih funkcija, posebno jer je reč o školi, posebno jer je reč o odgojno-obrazovnoj ustanovi, jer ako se to može raditi sa onima koji su nosioci odgovornosti obrazovanja i odgoja naših budućih generacija šta treba očekivati učenik tih škola ili kako se trebaju osećati roditelji te dece?

I dalje nije adekvatno pružena zaštita gospodinu Turkoviću koji je predmet ove otmice, i dalje ima veoma ozbiljne probleme i zato je neophodno da država pruži zaštitu ovom licu, a da sve one koji su učestvovali u ovom kriminalu adekvatno sprovede i kazni da to bude najsnažnija moguća poruka kako svi oni koji su do sada na različite kriminalne radnje učestvovali u deobi vlasti shvate da je ovo država u kojoj kriminal i kriminalci moraju biti gonjeni, moraju biti hapšeni, moraju biti procesuirani, a da oni koji se časno, dostojanstveno, pravedno, pošteno bore trebaju nositi sve one funkcije koje su odgovorne i koje su za primer, posebno zato što oni su ti koji trebaju biti uzor budućim generacijama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Hvala.
Potpredsednik Skupštine i narodna poslanica, Marija Jevđić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

Naime, 3. novembra 2010. godine Kraljevo je pogodio strašan zemljotres. Koliko je bio jak govori podatak da je to jedan od najjačih zemljotresa koji je pogodio našu zemlju od kraja 19. veka od kada se meri seizmička aktivnost na ovim prostorima. Vi ste, gospodine predsedniče, mogli da se uverite u jačinu zemljotresa pošto ste među prvima te noći, kao tadašnji ministar unutrašnjih poslova došli u Kraljevo i ponudili svu neophodnu pomoć.

Posledice su bile ogromne. Stradale su dve osobe, oko 200 ljudi zadobilo je lakše telesne povrede, oštećeno je oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i želim da pohvalim i tadašnjeg ministra prosvete, gospodina Žarka Obradovića koji je uspeo da do sledeće školske godine obnovi sve škole i da se đaci vrate u bezbedne i obnovljene škole. Nekoliko stotina privrednih objekata je tada oštećeno. Posledicu zemljotresa direktno je osetilo oko 80.000 Kraljevčana.

U poslednjih deset godina obnovljena su oštećena domaćinstva, izgrađena je nova infrastruktura, ali 16 stambenih zgrada i pet prizemnih kuća sa 360 stanova koji se nalaze u Dositejevoj ulici u Kraljevu još uvek nisu adekvatno sanirane. Tu je planirana urbana regeneracija naselja, koje je izgrađeno između 1947. i 1955. godine. Projektom je umesto sanacije planirano rušenje postojećih zgrada i izgradnja četiri nove zgrade sa 366 stanova.

Građanska dozvola za izgradnju je, prve zgrade sa 103 stambene jedinice, izdata je 2016. godine i radovi su krenuli 2018. godine. Završena je prva zgrada i tu nastaju problemi.

Razvojna banka Saveta Evrope trebala je da obezbedi grant od 300.000 evra za stručni nadzor, ali kako nije, grad Kraljevo je obezbedio nadzor koji su obavila naša javna preduzeća. Grad je izvršio izgradnju spoljne infrastrukture i sve što je bilo potrebno, ali je problem što su radovi na izgradnji grejnih instalacija urađeni u skladu sa projektom i temperatura na gornjim spratovima ne prelazi 17 stepeni.

Da ne bi nastao problem i prilikom izgradnje ostale tri zgrade, potrebna je pomoć Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u vidu nezavisne ekspertize kojom bi se utvrdilo gde je nedostatak postojećeg projekta da ne bismo došli u situaciju da izgradimo još tri zgrade i da se javi problem kao kod prve zgrade, odnosno problem u grejanju na višim spratovima.

Moje konkretno pitanje je, može li da se ubrza izrada izveštaja i rešavanje nastalog problema, jer čitave porodice čekaju na useljenje, tačnije 106 porodica.

Kada govorim o izgradnji još tri zgrade koje se čekaju da se izgrade, tada govorim o još 260 porodica koje, još jednom želim da naglasim, žive u zgradama koje su izgrađene još 1947. godine sa zajedničkim kupatilom na spratu, u krajnje ne humanim uslovima.

Zato apelujem na ministarstvo da što pre utvrdi nastali problem, otkloni i omogući našim građanima dostojan život. Zahvaljujem.

Hvala, Marija.
Reč ima Đorđe Milićević.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih pitanje uputio Vladi Republike Srbije.

Naime, jedno od najznačajnijih spoljno-političkih pitanja u poslednjih 20 godina za Srbiju je proces pristupanja EU. Pristupni pregovori otvoreni su još 21. januara 2014. godine. Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35. Do danas je otvoreno 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Uprkos svim našim naporima da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz zahteva EU na koje smo se obavezali, reakcije nekih evropskih zvaničnika su često izostajale ili su bile neprimerene ili su bile neohrabrujuće rekao bih sa sigurnošću.

Poslednja u nizu takvih izjava je jučerašnja izjava gospodina Bilčika, koji je, kako sam razumeo, ima onlajn debatu sa evropskim pokretom u Srbiji, kada je rekao pored ostalog, da bi Srbija sa svojih reči, da je okrenuta ka članstvu EU, trebala da pređe na opipljiva dela. Iskreno mi nije jasno na kakva se opipljiva dela misli, ali jasna je opredeljenost i odlučnost Srbije kada je reč o putu evropskih integracija. Tu opredeljenost i odlučnost potvrdila je i Narodna skupština Republike Srbije raspravljajući o izveštaju Evropske komisije upravo ovde u plenumu.

Podsetio bih da je Srbija bila ta koja je uvek pristajala na ustupke i dogovore u celom procesu. Posebno bih istakao međustranački dijalog u kojem smo bili spremni, kao što smo i sada, da sednemo i da sa svim političkim strankama, ponavljam, sa svim političkim strankama, uključujući i opozicione, čujemo zahteve i kroz ozbiljan politički dijalog dođemo, između ostalog, do kompromisnih i pravičnih rešenja i da prihvatimo predloge, ukoliko uopšte neke sugestije i predlozi i postoje, jer izborni uslovi, to je vama jako dobro poznato, nisu menjani od 2008. godine.

Taj dijalog bojkotovao je jedan deo opozicije, a ne politički predstavnici vladajućih stranaka, a to se tada pripisuje kao neuspeh nama koji smo vodili dijalog, a ne onima koji su ga bojkotovali.

Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, takođe, bilo je raznih ustupaka sa naše strane, uprkos svim pritiscima i blokadama koje dolaze sa prištinske strane, a na kraju su evropski zvaničnici često ostajali nemi. Ni ovaj napredak nije do danas odmakao, jer nijedan dijalog ne podrazumeva ucenu, već kompromis.

Ovih dana je takođe ponovo pokrenuta tema o principima nove metodologije pristupanja EU, koja znači da će osim Evropske komisije biti uključene, između ostalog, i sve članice EU u praćenju kandidata za pristupanje i podrazumevaju ubrzavanje pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU, što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavlja obuhvaćenih u šest klastera, kako je definisano.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da pohvalim veliku posvećenost Vlade Republike Srbije evropskom putu i sve napore koje čini Srbija da što pre postane punopravna članica EU. Tu i parlament, kao što sam rekao, ima značajnu ulogu u usklađivanju relevantnih zakonskih okvira. Iskreno mislim da smo mnogo više toga učinili od onoga što se od drugih kandidata traži, uvereni da je za Srbiju članstvo u EU važno zbog opšteg napretka našeg društva.

Pitanje za Vladu Republike Srbije bi glasilo – kako je Srbija prihvatila novu metodologiju EU za kandidaturu i za kandidate, kakvo je mišljenje Vlade o tome na koji način se može ta nova metodologija odraziti na dinamiku našeg evropskog puta, odnosno na dinamiku otvaranja novih poglavlja?

Takođe, postavio bih još jedno, ovih dana aktuelno, pitanje. Evropska unija koja se temelji na četiri osnovne slobode, a to su sloboda kretanja lica, usluga, kapitala i robe, ukoliko se pozivamo na ove slobode, kako je moguće da EU uspostavlja i uslovljava svoje države članice kao i treće države u pogledu vakcinacije, govori o izdavanju određenih digitalnih zelenih sertifikata koji bi predstavljali dokaz o vakcinaciji građana, a pri tome se navodi da će se za treće zemlje odrediti neki punktovi gde će oni moći da prilažu potvrde o vakcinaciji iz svojih zemalja. S obzirom na to da nigde nije precizirano o kojim proizvođačima vakcina je reč, postavlja se pitanje da li će naši građani koji su vakcinisani vakcinama različitih proizvođača, ali i oni koji nisu vakcinisani ili se zbog različitih razloga ne mogu vakcinisati, moći da uđu u neku od država članica EU?

Na samom kraju, iskoristio bih priliku da pozovem naše građane da se zbog zaštite svog zdravlja, ali i zdravlja svojih porodica, vakcinišu. Država je pokazala ozbiljan i odgovoran odnos, Srbija je jedina država koja u Evropi ima sve četiri vakcine i važno je da građani Srbije isto tako pokažu jedan visok stepen lične odgovornosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Mirković ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da pet minuta nije dovoljno za ovu temu i sva pitanja koja želim da postavim, ali ću se potruditi da budem kratak i sažet.

Naime, poslednjih dana istraživačko novinarstvo je donelo dokaze o kojima smo svi pričali danima i nedeljama unazad, a tiče se enormnog bogatstva koje poseduje Dragan Đilas i njegovih računa na poreskim rajevima poput Mauricijusa. Istraživačko novinarstvo nam je dokazalo da na samo dva računa, jedan na Mauricijusu a drugi u Švajcarskoj, taj čovek ima više od šest miliona evra. Ono o čemu smo mi pričali danima i nedeljama nemušto je Dragan Đilas pokušao da demantuje, ali ispostavilo se da sve što smo govorili je istina.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica kako je Dragan Đilas do tog bogatstva došao, a svima je poznato da njegova saradnja sa Draganom Šolakom je utemeljena i u više poslova. Naime, Đilas je, prema svom priznanju, „Dajrekt mediju“ prodao 2014. godine izvesnom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu. Pre same prodaje, Dragan Šolak je što direktno, što indirektno, ovom bugarskom biznismenu pozajmio 17,7 miliona evra. Dakle, identičnu cifru za koju je kupljena „Dajrekt medija“. Međutim, 2015. godine Georgiev vlasništvo potpuno besplatno prebacuje na firmu „Askanius“ za koju se kasnije ispostavlja da iza nje stoji Dragan Đilas. Dakle, ovde vidite da se radi o fiktivnoj prodaji i da već ovde nisu sve radnje čiste i da ima elemenata kojekakvih zloupotreba i kršenja zakona.

Međutim, kako ovde posao nije završen do kraja i kako bi pare morale da ostanu u tom trouglu Šolak-bugarski biznismen-Đilas, 2018. godine Šolak sa svojom „Junajted grupom“ od Dragana Đilasa i njegovog „Askaniusa“ kupuje „Dajrekt mediju“ i od tada se u bilansima „Askaniusa“ pojavljuje više od 52 miliona evra. Ova svota novca se pojavljuje i na računima koji se nalaze na Mauricijusu, pa se postavlja pitanje da li će nadležne institucije konačno sada odreagovati i sve ovo do čega su došli novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom već jednom preispitati i makar za tren svim građanima u Srbiji pokušati da odgovore na pitanje kako je to Dragan Đilas od preprodavaca žvaka, perača prozora i propalog preduzetnika iz Češke sa 75 hiljada evra, koliko je imao na početku svoje političke karijere, nakon osam godina došao do bogatstva od samo 25 miliona evra u nekretninama?

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da novinari nastavljaju da istražuju tok novca, da ispituju ostale navode i dokaze koje imaju, do kojih su došli i da sada slika pokazuje da nisu ovo jedine destinacije i da ovo nisu jedini računi koje poseduje Dragan Đilas, već da ih ima preko 15.

Dok smo mi nedeljama, mesecima, pa i godinama slušali koje kakve laži na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića, dok smo slušali laži koje su se direktno odnosile na njega, na njegovog brata, dok su besomučno pokušavali tu porodicu da kriminalizuju, ne iznoseći nijedan jedini dokaz, sada kada se pojavljuju konkretni dokazi mi ne možemo da čujemo nijedan argument kako bi Dragan Đilas opravdao ili pokušao da opovrgne ove tvrdnje. Kako i to da pokuša kada je ovo sve istina i kako da pokuša kada svi građani u Srbiji znaju da niste mogli kao gradonačelnik, direktor vladine kancelarije ili ne znam kakav savetnik u Vladi Borisa Tadića da se tako enormno bogatite, jer vam je plata bila svega hiljadu evra?

Dok predsednik Aleksandar Vučić nudi poligraf, nudi da oni sami izaberu pitanja koja će mu se na tom poligrafu postavljati, Dragan Đilas i danas beži od odgovora na ova pitanja.

Za sam kraj, samo želim da ova pitanja uputim i Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde i svim nadležnim institucijama i Agenciji za sprečavanje korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca, da li će sada preduzeti neke korake povodom ovog pitanja, da li će se pokrenuti neke istrage?

Ova pitanja i ove informacije ne tražim samo ja u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, već ova pitanja i ove informacije tražim u ime svih građana Srbije. Vreme je da se odgovori na ove tvrdnje dobiju, jer građani Srbije imaju pravo da to znaju i zaslužuju da znaju gde je njihov novac završio, jer kada je Srbija propadala, a građani ostajali bez posla, Dragan Đilas i svi oko njega su se bogatili i bahatili. Vreme je da se sa time završi, da jednom konačno dobijemo odgovore na ova pitanja i da se takve stvari više nikada ne ponove. Hvala vam. Živela Srbija!