Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Dubravki Filipovski.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, mi ćemo glasati za predloženi Zakon o klimatskim promenama, kao i za amandman koji su danas podnele naše kolege poslanici.

Srbija je jedna od retkih država koja ovom pitanju danas pristupa na jedan sveobuhvatan i sistematičan način, tako reći, u zakonske okvire unosi ovo važno pitanje koje se tiče klimatskih promena.

Danas, naravno da ovoj temi moramo da govorimo i sa jednog šireg aspekta.

Ja bih želeo da pohvalim vaš rad gospođo Vujović. Po prvi put imam osobu na čelu Ministarstva koja je vidljiva javnosti, koja se zaista zalaže za zaštitu životne sredine i to čini mi se nismo dugo vremena imali priliku da govorimo o konkretnim stvarima kada je reč o zaštiti životne sredine.

Tu moram posebno i da naglasim, obzirom da dolazim sa Zlatiborskog okruga, nekako se tako pogodilo da bude prosto prvi okrug iz koga ćete krenuti u sređivanje Srbije kada je reč o tim divljim deponijama i zaštite životne sredine. Primer je ta regionalna deponija Duboko koja je svima nama tamo zadavala velike probleme.

Vaše Ministarstvo je imalo sluha nakon dosta godina da konačno realizujemo, odnosno taj projekat proširenje te regionalne deponije danas smo sasvim sigurno na mnogo boljem stupnju, razvoju životne sredine kada smo rešili tako jedan veliki problem.

Deponija Stanjevina, takođe u Prijepolju za koju ste imali sluha nakon 40 godina se izmešta. Dugo godina je to bio jedan problem o kome se tako govorilo usput u kampanjama predizbornih lokalnih raznih stranaka i niko do sada nije to pitanje, zaista ovako temeljno realizovao kao što je u pitanju danas vaše Ministarstvo koje je imalo sluha i koje je dalo značajna sredstva da se ta deponija odatle izmesti.

Tu bi, takođe moralo da pomenem kada govorim o našem okrugu i onu Transfer stanicu između Prijepolja i Priboja, tu se takođe rešava jedan veliki problem koji je godinama postojao. Da ne govorim o onim ružnim scenama sa Potpećkog jezera kada ste ekspresno reagovali kada je Ministarstvo, takođe se uključilo u celu tu problematiku, rešilo taj gorući problem. Zaista na taj način pokazujete da konkretno radite svoj posao, što, kažem još jednom, je iskorak u odnosu na neka prošla vremena.

Naravno da čim radite odmah se javljaju dežurni kritičari, oni koji bi da sve uprljaju, ako bi ikako mogli da svačiju grešku izvade negde iz konteksta, pa da naprave da je neko pogrešio, napravio određeni lapsus. Ti ljudi koji vama danas spočitavaju sve te stvari su jedan veliki lapsus građana Srbije. Oni su lapsus tih 12 godina izgubljenih naših života.

Prosto, od 2000. do 2012. godine, imali smo jednu neviđenu pljačku građana Srbije. Umesto da govorimo o tim stvarima, dakle, o tim njihovim nepočinstvima, oni pokušavaju da skrenu pažnju tako što će govoriti o nečijim, eventualno, propustima, ali još jednom kažem – ko radi taj i greši.

Tako da, vama svaka čast. Radite svoj posao, zaista, po prvi put kažem, imamo osobu na čelu Ministarstva koja je vidljiva javnosti, koja upućuje na rešavanje problema koji su godinama gurani pod tepih.

Kada govorimo o tome, svakako moramo da kažemo da Srbija danas izdvaja velika sredstva. Vi ste najavili da ćemo subvencionisati sve kotlarnice, odnosno i one koje se nalaze u državnim firmama, kao što su vrtići, kao što su škole, bolnice, kotlarnice koje treba da pređu … sa uglja na gas, na neka goriva, odnosno na neke energente koji su čistiji po životnu sredinu. Tu su ogromna sredstva, milioni evra koji koje će država izdvojiti za te namene.

Takođe, toplane, mi imamo problem. Danas govorimo o tome da 70% električne energije koju proizvodimo u Srbiji, koju EPS proizvede dolazi nam iz termoelektrana.

Takoreći, mi imamo zaista ogroman problem. Potrebno je po nekim proračunima uložiti deset milijardi evra. O tome upravo govorim. To je ogroman problem koji moramo da sistematski rešavamo. Dakle, deset milijardi evra je potrebno izdvojiti da bi mi prešli na neke čistije energente i da bismo mogli da zaštitimo našu životnu sredinu.

To nije svakako bilo moguće razmatrati dok je Srbija bila u teškoj ekonomskoj situaciji, u teškoj ekonomskoj krizi u koju su nas uvele bivše vlasti. Nije moglo biti reči o tome kako da rešimo ovako nagomilane probleme, kažem, kada smo imali državu na kolenima.

Danas kada imamo stabilnu finansijsku situaciju možemo da govorimo i o ogromnim ulaganjima države u sektor i energetike, i generalno zaštite životne sredine, i to će, svakako, biti ono što ćemo mi u narednom periodu kroz Program „Srbija 2025“ realizovati. Mi smo kroz taj Program, dakle, predvideli izgradnju 29 postrojenja za preradu otpadnih voda, 11 postrojenja za preradu komunalnog otpada.

To su konkretne stvari. Jedna ogromna suma će biti odvojena za rešavanje tih nagomilanih problema životne sredine.

Kažem, kada danas država ima novca možemo da razgovaramo i o ovim temama, možemo da razgovaramo o načinima kako da sačuvamo životnu sredinu, kako da gradimo autoputeve, kako da gradimo nove bolnice, kako da budemo prvi, praktično, hajde da kažem, u regionu smo prvi, a u Evropi drugi po stopi vakcinisanih, onda možemo da govorimo o dobrim rezultatima, što građani Srbije od nas i očekuju.

Nismo mogli pre osam godina ni da pomislimo na zaštitu životne sredine, ni na gradnju puteva, bolnica, škola, kada ste imali na vlasti one, da ih tako nazovem, kleptomane, koji su samo gledali kako će gde da ukradu koji evro, koji dinar od građana Srbije.

Malo im je bilo da u Srbiji imaju račune, nego su otvorili u čak 17 država svoje račune, pa su gomilali pare. Evo, čujemo danas da Đilas i ne zna da ima na Mauricijusu 5,7 miliona evra. Negde se zagubila u njegovom proračunu ta cifra.

Čujemo da imaju i po Švajcarskoj određene svote, da su svuda po svetu, praktično, držali novac opljačkan od građana Srbije. Kako smo onda mogli da razgovaramo o bilo kakvom razvoju Srbije kada ste imali ljude koji su na sve načine gledali kako što više da ovaj narod ojade i da na svoje račune stave što veći iznos budžetskih sredstava?

Danas, kada često govorimo o ovim temama, kada kažemo - danas gradimo puteve, gradimo škole, gradimo bolnice, neki kažu – pa, ne gradi to Vučić, ne gradi to Srpska napredna stranka, to je novac svih građana Srbije. Pa, mi ih podsećamo da su i pre osam godina građani plaćali porez, da je i tada država imala sredstava, mogla je da gradi sve ovo što mi danas gradimo, ali to očigledno nije rađeno. Zašto? Pa, zato što su nekome bili bitni njihovi privatni računi na koje su sklanjali novac građana Srbije, nego da ulažu u ono što je zaista bilo potrebno, a što mi danas moramo da ovde ispravljamo.

Prosto, da su tih 12 godina radili, kao što sada Srbija radi, mi bi danas bili, siguran sam, na jednom evropskom nivou, davno bi bili članica EU i sigurno bi nam mnogo bilo lakše nego što je danas. Ali, još jednom kažem, danas se vodi domaćinska, odgovorna politika. Mi ćemo se truditi da državu održimo na ovom kursu i za to imamo podršku građana Srbije, zato građani Srbije prepoznaju ko danas radi u interesu građana Srbije, ko radi za našu državu, a ko je radio za privatne račune, za sopstvene firme i zato građani Srbije daju ovako veliku plebiscitarnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, Srpskoj naprednoj stranci, a zato su oni koji zagovaraju bojkot, koji su, praktično, nestali sa političke scene, zato što nemaju ni za cenzus, zato što građani Srbije nikada više neće dati poverenje ljudima koji su ih opljačkali i unazadili za vreme dok su bili na vlasti.

Mi ćemo svakako glasati za predloženi zakon i još jednom čestitam na rezultatima gospođi ministarki, zato što konačno imamo priliku da razgovaramo o ovim temama koja su svakako važne, a koje su godinama nekako bile gurane u treći, četvrti plan, a danas imamo priliku i u plenumu i na svakom drugom mestu da razgovaramo o ovom važnom pitanju.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Dabiću.

Dakle, pokušaćemo ovako - da najavim troje unapred, da prestane pritiskanje prijava.

Sada će sledeća dobiti reč Milanka Jevtović Vukojičić, pa Jelena Žarić Kovačević i neka se posle toga pripremi Dejan Kesar i polako, kada oni završe, onda će se oslobađati mesta.

Dakle, narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da najpre želim da pohvalim što je Vlada usvojila predložene amandmane narodnih poslanika, a sve sa ciljem kako bi se još bolje unapredio kvalitet zakona.

Zakon o klimatskim promenama pokazuje u stvari da Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem uporno, odgovorno, marljivo i vredno radi na svim frontovima.

Zakon o klimatskim promenama jeste u stvari zakon o unapređenju životne sredine, a unapređenjem životne sredine podižemo i zdravlje građana Republike Srbije koji je prioritet broj jedan u ciljevima koje je prezentovao Aleksandar Vučić u ciljevima ove Vlade.

Takođe, želim da naglasim da ovim Predlogom zakona prvi put se na jedan planski i sistematičan način uređuje pitanje emisije gasova sa efektima staklene bašte, a sve u cilju njihovog smanjenja, očuvanja zdrave životne sredine i smanjenja svih onih štetnih posledica koje iz ovakve emisije mogu da nastanu, a svedoci smo i izvršeni su proračuni da je od 2020. godine ukupna šteta koja je pričinjena od elementarnih katastrofa i nepogoda od poplava, suša koštala Republiku Srbiju oko sedam milijardi evra.

Planski dokumenti i strategija i akcioni plani i Program za praćenje klimatskih potreba i formiranje tela saveta Vlade, Nacionalni savet za zaštitu životne sredine, sagledaće na jedan detaljan način sve ciljeve na kojima će se raditi kako bi se na adekvatan i pravovremen način reagovalo.

Ono što moram da istaknem, gospođo ministarko, da ste za ovo kratko vreme pokazali da vam je jednako značajno i da ste jednako angažovani i kada je u pitanju zaštita životne sredine i u Beogradu, ali i u onim krajevima koji su 600 kilometara udaljeni od Beograda, odnosno 300 kilometara u jednom pravcu. To ste pokazali na uklanjanju deponije "Stanjevina" kod Prijepolja, koja je više od dve decenije bila prava tempirana ekološka bomba, koja se nalazi kraj samog magistralnog puta Beograd-Prijepolje.

Inače, to je put koji vodi prema Crnog Gori, ali za mene mnogo značajnije je to što je to put koji vodi ka manastiru Mileševa, koji je izgrađen u XIII veku. Izgradio ga je unuk Nemanjin, kralj Vladislav. U njemu su bile položene mošti Svetog Save i u tom manastiru Mileševa nalazi se freska "Belog anđela", koja je pod zaštitom UNESKO-a.

Ne samo da ste uklonili deponiju "Stanjevina", nego se radi, s obzirom da se ona nalazila na samoj obali Lima, i na potpornom zidu na reci Lim. Naravno, ova površina, koja je nekada bila ruglo ovog dela Srbije, postaće zelena površina.

Takođe, moram da naglasim i vaše veliko zalaganje, zalaganje Ministarstva za zaštitu životne sredine, kada se radi o regionalnoj deponiji "Duboko" u Užicu, moram da istaknem da je Ministarstvo opredelilo 96 miliona dinara za proširivanje dela deponije "Duboko". Inače, ova deponija je predviđena za devet opština Zlatiborskog okruga.

Takođe, moram da istaknem i transfer stanicu koja će imati reciklažno dvorište i koja bi trebalo da bude izgrađena za dve godine u opštini Nova Varoš.

Zagađivanje voda je veliki ekološki problem. Tu ste pokazali brzom i efikasnom akcijom da je moguće otkloniti 10 hiljada kubika plutajućeg otpada koje je pretilo da uništi reku Lim, ali pretilo je i da obustavi rad na Potpećkoj hidroelektrani. Ne samo to, odmah ste stupili u kontakt sa nadležnima iz susednih država Crne Gore i BiH, jer naravno da pitanje Lima i pitanje reke Drine može i mora da se sprovodi samo u zajedničkim aktivnostima sve tri države.

Takođe, želim da istaknem da je u cilju odsupmporavanja, odnosno u cilju smanjenja dopiranja štetnih gasova u vazduh sumpor-dioksida pre svega, oko 400 miliona evra u prethodnih šest godina uloženo je na ove projekte.

Takođe, istakla bih projekat "Duboka prerada" u Rafineriji nafte u Pančevu, koja je prošle godine otpočela sa radom, a čiji rad će dovesti do toga da 98% manje ugljen-dioksida dolazi u vazduh i na taj način obezbediće se bolja životna sredina i bolje zdravlje naših građana.

Tako to radi odgovorna Vlada, tako to radi vaše Ministarstvo na čijem ste vi čelu, a šta su radili oni do 2012. godine najbolje pokazuje pljačkanje Dragana Đilasa, žutog tajkunskog preduzeća, jer nikakva on opozicija nije. On nije ni učestvovao na izborima. On je samoproglašena opozicija, a u stvari je vođa jedne kriminalne žute hobotnice, koja je svoje pipke svila oko narodnih para.

Jedini način na koji je funkcionisala vlast do 2012. godine je pljačka narodnih para i njihovo lično bogaćenje. Ni o narodu, ni o boljem kvalitetu života građana ni Dragan Đilas, ni Jeremić, ni Marinika Tepić nisu vodili računa, jer njih je zanimalo samo svoje lično bogaćenje.

Dokaz za to imamo i danas, Dragan Đilas, mislili smo da je on profitirao 619.000.000 evra jer je opljačkao, naravno, samo budžet Grada Beograda za 1.200.000.000 i nije se libio da u toj pljački opljačka i trudnice za 400.000.000 dinara, nije se libio da opljačka i socijalno ugrožene za 120.000.000 dinara, nije se libio da protivzakonito povećava cene vrtića i da je nakon njegovog odlaska sa vlasti taj novac, naravno, roditeljima odgovorna vlast u Beogradu, koju smo inače preuzeli, morala da vrati. Nije se libio da svoje račune iznosi u poreske rajeve. Koliko je tih računa nezavisno istraživačko novinarstvo počelo da objavljuje ovih dana?

Pozivam sve nadležne organe i Tužilaštvo i sud i Upravu za sprečavanje pranja novca i Poresku upravu da se detaljno pozabave pitanjem novca Dragana Đilasa, jer on je taj novac stekao na pljački naroda, stekao je za osam godina bavljenja politikom, stekao je za osam godina vršenja vlasti.

Kojim poslom se Dragan Đilas bavio pa je stekao tolike milijarde? Samo u Mauricijusu i Švajcarskoj ima preko 6.000.000 evra. Pljački mora doći kraj. Rad, red, odgovornost i disciplina je politika koju vodi Aleksandar Vučić, to je politika u koju narod veruje i to je politika kojoj građani Republike Srbije iz izbornog ciklusa u izborni ciklus daju sve veće poverenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Kao što sam najavila, reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedavajuća što ste mi dali reč. Vi danas imate problem sa sistemom i sa javljanjima. Ja mogu da kažem da mi je drago što ovoliko mojih kolega i koleginica čeka da danas dobije reč, pošto sam u prošlom mandatu bila svedok kako su prekoputa nas klupe bile prazne i tada smo isticali kako su poslanici i poslanice SNS vredni ovde u parlamentu.

Uvažena gospođo Vujović sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona i istakli ozbiljnost koju ćemo usvajanjem predloga pokazati sada i u borbi sa klimatskim promenama.

Uticaj klimatskih promena na našu privredu jeste evidentan, naročito proteklih godina. Poplave, suše, požari, toplotni talasi, sve to nanosi štetu koja se, nažalost, meri u milijardama evra i tačnije od 2000. godine do danas šteta je procenjena čak na oko 7.000.000.000 evra. Više od 70% gubitaka, naravno, povezano je sa sušom ali sledeći veliki problem su poplave, sa kojima smo imali prilike da se nažalost susretnemo i sa njihovim posledicama.

Ovaj zakon će uspostaviti sistem za podršku sektorima koji su najviše ugroženi, odnosno najviše pogođeni klimatskim promenama. To su svakako sektor zdravlja, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ukoliko budemo uspeli da štitimo ove sektore sačuvaćemo privredni rast, ali ćemo usvajanjem ovog predloga zakona odgovoriti i potrebi usklađivanja naših pravila sa pravilima koja važe u EU.

Naravno, usvajanjem, posle usvajanja ovog zakona, odnosno Predloga zakona očekuje se svakako i izrada strateških dokumenata, raznih strategija i akcionih planova koji će dati smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, poljoprivrede, industrije, građevinarstva, saobraćaja, upravljanja otpadom itd.

Pozitivni efekti koji se na kraju očekuju od primene ovog zakona, sutradan svakako su i popravljanje celokupnog stanja u životnoj sredini, bolji kvalitet vazduha i shodno tome i očuvanje zdravlja građana Srbije.

Želim samo kratko da pohvalim vaš tim, gospođu Vujović, koji je radio na ovom predlogu, naročito zbog toga što je sprovedena široka javna rasprava širom gradova Srbije i što su predstavnici privrednog sektora mogli da učestvuju, ali takođe i predstavnici naučne zajednice i predstavnici civilnog sektora.

Napori resornog ministarstva i Vlade, koji su usmereni na sprečavanje elementarnih nepogoda koje izazivaju klimatske promene su veliki. Takođe, možemo da govorimo i o tzv. „zelenim radnim mestima“, o privlačenju investicija koje će voditi računa o postojanju ekoloških standarda. To će pospešiti ekonomski rast i popraviti životni standard građana, što je, kao što svi znamo, visoko na listi prioriteta rada Vlade Republike Srbije.

Ono što je od direktnog značaja za lokalne zajednice jeste konkurs koji želim da pomenem kod Ministarstva zaštite životne sredine, na kome je 28 lokalnih samouprava dobilo sredstva za izradu i za izgradnju postrojenja i kanalizacionih mreža.

Još tri konkursa su bila koja su raspisana i koja su u vrednosti oko 400 miliona dinara, a koja se odnose na zamenu kotlarnica u lokalnim samoupravama, na zamenu individualnih ložišta i na pošumljavanje, što je jako važno.

Sve ovo naravno biće rezultati rada Vlade Srbije, ali i saradnje vašeg ministarstva i Vlade Srbije sa lokalnim samoupravama na koje se odnose ovi konkursi, a koji su dati u oblasti zaštite životne sredine.

Dakle, pokazali smo da i u ovoj oblasti želimo da preduzmemo ozbiljne korake. Naravno, za razliku od prethodne vlasti koja se pozabavila, dobro pozabavila otvaranjem računa u bankama u inostranstvu, ali se nikako nije pozabavila popravljanjem životnog standarda naših građana.

Proteklih dana mogli smo da vidimo dokaze da je Dragan Đilas koji pretenduje da vodi Srbiju, koji pretenduje da se vrati na vlast, da on upravo ima račune u bankama u inostranstvu na kojima su iznosi koji se mere milionima evra.

Da budem iskrena, ja od njega nisam ni očekivala da će izaći i reći istinu ni kolika je njegova imovina ni na koji način je zaradio taj novac i da li to ima bilo kakve veze sa eventualnim zloupotrebama raznih položaja na kojima je on bio u svojoj političkoj karijeri.

Postavlja se pitanje zašto jednostavno ne izađe i ne kaže - da, imam firme u inostranstvu, imam račune u inostranstvu, ali to nema nikakve veze sa funkcijama na kojima sam ja bio. To nema nikakve veze sa možda tenderima ili javnim nabavkama, niti sa drugim firmama koje sam angažovao ili sa njima sarađivao dok sam vršio funkcije.

Zašto on nije u situaciji da izađe pred javnost Srbije i da kaže tako nešto? Zašto uopšte neko ko želi da vodi Srbiju ne bude fer pre svega prema građanima Srbije i javno saopšti informacije koje oni žele da znaju, a smatram i da je normalno da građani Srbije budu upoznati sa tim da li i na koji način se trošio njihov novac?

Da li se novac otimao od građana? Da li su ozbiljni iznosi novca ispumpavani iz budžeta Beograda ili iz budžeta Srbije dok je Dragan Đilas bio ministar, da li su se skladištili na računima u Švajcarskoj, Mauricijusu i ko zna gde sve, građani Srbije to imaju pravo da znaju?

Međutim, umesto istine, Dragan Đilas nam nije dao potpune informacije. Čak smatram da je išao i do krajnjih granica licemerja kada je rekao da je baš eto mogao da zaradi toliki novac i da je prao prozore. Šta sada vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici, kako građani Srbije koji svojim poštenim radom zarađuju novac, pa čak i pranjem prozora, kako oni gledaju na njegovih 619 miliona evra ili na sve te pare koje su završile na Mauricijusu?

Da li su oni pranjem prozora i vršenjem poslova i poštenim radom mogli da zarade 619 miliona evra i da prebace svoje pare na račune na Mauricijusu?

Mislim da su saznanja do kojih su došli novinari „Novosti“ strašna. Mislim da je njihov istraživački rad dao rezultate i pre svega je upoznao javnost sa ozbiljnim, osnovanim sumnjama da su građani Srbije opljačkani, da su građani Srbije oštećeni time što je ogroman novac odlazio na Đilasove račune u inostranstvu.

Dakle, imamo nekoga ko je ušao u politiku, kako je sam rekao i sam prijavio, sa oko 70.000 evra, a posle osam godina provedenih na funkcijama izlazi iz politike kao ozbiljno bogat čovek sa milionskim svotama koje se nalaze u Švajcarskoj, na Mauricijusu ili sa firmama koje su u Luksemburgu ili u Holandiji.

Zašto sve ovo pričam? Naravno, ja uvek imam konkretan primer, pa ću vam i danas dati konkretan primer iz čega ćete videti razloge za zabrinutost ne samo narodnih poslanika, već i građana Srbije.

Dragan Đilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika Republike Borisa Tadića, odnosno savetnik predsednika Republike Borisa Tadića i istovremeno vlasnik firme koja je imala monopol, dakle koja je jedina mogla da kupuje prostor za reklame od javnog servisa, a onda je isti taj reklamni prostor preprodavala.

Sa razlogom se postavlja pitanje – do koje mere je zloupotrebljen javni servis? Da li su zloupotrebljeni državni resursi i politička moć čoveka koji je naravno bio na čelu, odnosno na određenim visokim funkcijama i visoki funkcioner DS?

Ako sve to imamo u vidu jasno je koliko je važno da se ova istraga završi, odnosno da ova istraga ide do kraja, da se rasvetle sve kriminalne radnje i da građani Srbije o čijem se novcu zapravo radi saznaju istinu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Žarić Kovačević.

Da najavim novi trio. Kao što smo najavili, sledeći je narodni poslanik Dejan Kesar. Posle njega reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević i neka se pripremi narodna poslanica Milica Obradović.

Dakle, reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicama, poštovani građani Srbije, izuzetno mi je drago što danas na ovom mestu možemo da razgovaramo i da debatujemo kako o predloženom zakonu, tako i o amandmanima na predloženi zakon o klimatskim promenama.

Pre svega, na početku svog izlaganja želeo bih da istaknem značaj ovog zakona koji će, pre svega, svojim odredbama i postavljenim ciljevima uticati na stvaranje pravnog okvira za još bolju zaštitu životne sredine, a pre svega na zdravlje svih naših sugrađana.

Želeo bih da kažem da ovaj predlog zakona pokazuje da smo kao država u ovom trenutku sazreli, a da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića uticala da se nakon sprovedenih teških reformi kojima smo obezbedili stabilnost Srbije danas možemo posvetiti još boljoj zaštiti životne sredine.

Naravno, teren zaštite životne sredine nije teren na kom država treba sama da reaguje, već to moramo da radimo svi zajedno. Isključivo zajedničkom svešću i zajedničkim naporom moramo da utičemo da našu okolinu učinimo boljom za život svih nas. Zato smatram da je ovaj predlog zakona samo prvi u nizu zakona kojim ćemo postaviti najviše ciljeve u ovom procesu, a takođe te ciljeve i realizovati kako smo to do dan danas radili u gotovo svim oblastima.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i vi, ministarka, ste naprali ovim predlogom zakon krupan korak napred, pre svega pokazujući nameru i zainteresovanost da ovim predlogom zakona stvorite bolje uslove za život svih građana Srbije.

Čitajući ovaj predlog zakona, došao sam do zaključka da je zakon vrlo detaljno napisan, da su najvažniji instituti podrobno definisani, a da ono što je mnogo važnije, da su ciljevi realni i ostvarivi. Ukoliko govorimo o razlozima donošenja ovog zakona, tu bih pre svega želeo da kažem da će se uspostaviti sistem za monitoring, praćenje i verifikovanje onih podataka koji su od značaja za klimatske promene, zatim ispunjavanje naših obaveza prema Međunarodnoj zajednici, kao i usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU.

Upravo na ovom primeru danas pokazujemo da je Srbija danas i da će Srbija u narednom periodu biti ozbiljan i odgovoran partner svim institucijama EU. Kada govorimo o ciljevima koji se žele postići ovim predlogom zakona, takođe tu bih vaše ministarstvo želeo da pohvalim, jer ste ovim predlogom zakona obuhvatili sve one oblasti i sektore koji su od značaja za našu državu. Tu pre svega mislim na proces usklađivanja razvoja sektora, kao što je energetika, rudarstvo, građevinarstvo, saobraćaj, a pre svega što utiče na njihovu konkurentnost i opstanak na samom tržištu.

Takođe, ovim predlogom zakona je predviđena i odgovornost za sprovođenje pojedinih odredbi i to u odnosu na Agenciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo za građevinarstvo, Ministarstvo rudarstva i energetike i druge pripadajuće organe i agencije.

Ono što je mnogo važnije jeste što uspostavljanje sistema za smanjenje nezdravih čestica je jedan od uslova održivog ekonomskog razvoja i smanjenje rizika, šteta i gubitaka od elementarnih nepogoda i katastrofa.

Zašto je to u ovom trenutku bitno? Bitno je pre svega zato što se Srbija u periodu od 2000. do 2015. godine suočavala sa elementarnim nepogodama koje su nam donosile kako ljudske, tako i novčane gubitke. U prilog ovoj činjenici ide podatak da je Srbija za taj period izgubila nešto više od pet milijardi evra.

Kada govorimo o elementarnim nepogodama, tu pre svega govorim o sušama, o poplavama i visokim temperaturama. Zato je veoma važno da u danu za glasanje podržimo Predlog zakona o klimatskim promenama kojim ćemo pre svega izbeći ovakve događaje i pokušati da taj iznos novca uložimo u dalju modernizaciju Srbije.

Ukoliko govorimo o temi zaštite životne sredine, takođe bih želeo da govorim i o temi koja je vrlo zastupljena u medijima, kako štampanim, tako i elektronskim, a to je upotreba motornih vozila i možda njihov manji doprinos nešto nezdravijem vazduhu. Zato mi je veoma drago što je u predlogu zakona u članu 17. jasno definisana obaveza prodavaca motornih vozila da je potrebno obezbediti dostupnost podataka o ekonomičnosti i potrošnji goriva i emisije CO2.

Takođe, prodavac motornih vozila je dužan da o svom trošku postavi oznaku o potrošnji i ekonomičnosti. Ova odredba je samo pokazatelj da je Ministarstvo želelo da utiče na svest budućih kupaca motornih vozila, da svojim odabirom tih istih motornih vozila mogu da utiču na zaštitu životne sredine.

U prilog ovoj činjenici ide da je Ministarstvo u decembru 2020. godine donelo uredbu kojom se definišu načini i uslovi za subvencionisanje, odnosno pomoć države za kupovinu električnih, odnosno motornih vozila.

Kada govorimo o tekstu zakona, samo bih želeo da se osvrnem na one najvažnije delove. U poglavlju jedan su definisani svi oni ciljevi koji se žele postići ovim zakonom, a jedan od najvažnijih jeste svakako opšti interes Republike Srbije u cilju smanjenja nezdravih čestica. Kada govorimo o poglavlju dva, tu su definisani svi

oni dokumenti koji predstavljaju osnov za sprovođenje ovog zakona, a to jesu pre svega strategija, akcioni plan, kao i pravilnik u odnosu na izmenjene klimatske promene. Isto tako osim mera koje se odnose na motorna vozila, želeo bih da govorim danas pred vama i o svim onim stvarima koje je ministarstvo uspelo da uradi za veoma kratak period, od kada je ministarka Vujović na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Podsetiću građane Republike Srbije da je Vlada Republike Srbije formirana u novembru 2020. godine i da je premijerka Brnabić tada prilikom čitanja ekspozea poseban akcenat stavila na zaštitu životne sredine. Veoma mi je drago što ste vi ministarka prepoznali značaj ove oblasti i to što ste prepoznali one ciljeve koje je premijerka istakla ovde pred narodnim poslanicima. Isto tako, nažalost susrećemo se sa svim onim medijima i susrećemo se sa onim pojedincima koje možemo isključivo nazivati politikantima koji čak nisu sačekali ni 100 dana rada Vlade, pa da pokušaju da umanje napade na sve ono što ste vi uspeli da uradite za veoma kratak period.

To samo govori o tome da vaše znanje, vaše iskustvo, vaša posvećenost i ono što je najvažnije, vaš rad na terenu, nisu blagonaklono gledani od strane onih koji iza sebe imaju samo neuspeh i loše odluke. Govorim o svim onim ljudima, govorim o svim onim funkcionerima koji se danas nalaze na čelu onih stranaka, koje su naravno, ispod cenzusa, koji u tom trenutku do 2012. godine, nisu imali vremena za Srbiju, nisu imali sluha za građane Srbije i nisu imali želju da temu zaštite životne sredine podignu na lestvicu više.

Kada govorimo o rezultatima u svim oblastima oni su očigledni, i kada govorimo o rezultatima koje je postiglo vaše ministarstvo, oni su takođe, očigledni. Ali, takođe, je očigledno da pojedinci iz opozicije pokušavaju da relativizuju vaše rezultate na skoro beznačajan način. Vi ste postavili temu zaštite životne sredine na ono mesto koje ona zaslužuje i pokazali ste da samo terenskim radom i u kontaktu sa građanima možemo da ostvarimo krupne stvari za veoma kratak period.

Podsetiću sve da je Ministarstvo ekologije, tada od 2009. do 2012. godine bila institucija čiji budžet je korišćen za partijske interese i bogaćenje pojedinca. Tada je ministarstvo sprovelo akciju „Očistimo Srbiju“, pa je umesto čišćenja deponija i određenih mesta u Srbiji očišćen budžet tog ministarstva za milion evra. Tada je zakupljen pano na jednom sportskom događaju za period od dve godine u iznosu od 500 hiljada evra, a zatim je zakupljen još jedan pano u ulici Pop Lukinoj na Savskom Vencu, takođe, za iznos od 500 hiljada evra za period od mesec dana.

Zamislite onda građani, šta se sve dešavalo u periodu od 2009. do 2012. godine, kada je tada na čelu bio nekadašnji ministar Oliver Dulić, i gde su završavale pare građana Srbije za taj period.

Ali, dok o njima govore krivične prijave, zloupotrebe, pronevere, o vama ministarka i vašem ministarstvu govore isključivo rezultati. Ne bih želeo da mi građani Srbije zamere što ću u nekoliko minuta pročitati sve ono najvažnije što ste vi uspeli da uradite za veoma kratak period.

Pre nešto više od četiri meseca je zatvorena nesanitarna deponija „Stanjevina“ u Prijepolju, koja je dugi niz godina bila gorući problem. Ministarstvo je izdvojilo sredstva za proširenje deponije regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko u Užicu, u kojem se odlaže otpad iz devet lokalnih samouprava Zaltiborskog i Moravičkog okruga. Ove godine će se graditi transfer stanica u Novoj Varoši za četiri opštine i to; Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica.

Takođe, ono što zavređuje posebnu pažnju i ono što bi želeo posebno da akcentujem jeste pravovremena reakcija vašeg ministarstva i vas ministarka u cilju rešavanja potencijalne ekološke katastrofe na potezu Potpećkog jezera usled izlivanja otpada 25. januara ove godine. Samo pravovremenom akcijom je došlo do trilateralnog sastanka na nivou ministara između zemalja Srbije, Crne Gore i BiH, a zatim je za samo nekoliko dana došlo do odvoženja desetina hiljada kubika otpada u regionalni centar. Ovom prilikom bih želeo da pored vašeg ministarstva pohvalim i rukovodstvo JP „Srbijavode“ i Elektroprivrede Srbije.

Takođe, građani treba da budu zadovoljni zato što je u ovom trenutku raspisivanje tenderske dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za izgradnju kanalizacione mreže za 28 lokalnih samouprava, uključujući opštine i gradove.

Upravo ovde pokazujemo da mi svi zajedno i dalje sledimo politiku Aleksandra Vučića i SNS, a to je ravnomerni razvoj svih delova Srbije.

Na kraju, sve ovo, uključujući i Zakon o klimatskim promenama, jasno govori o nameri Vlade i vas ministarka, da tema zaštite životne sredine ne bude više u zapećku. Danas smo kao Srbija pre svega finansijski, institucionalno mnogo jači nego 2012. godine kada smo sproveli teške reforme i stvorili temelje da danas možemo da govorimo o životnoj sredini i naravno njenom unapređenju. To pre svega od nas očekuju građani. Samo ovakvim zakonima i akcijama možemo da pokažemo da su za nas jednako važni svi građani i njihov bolji i zdraviji život.

Naravno, u ovom parlamentu ćete uvek imati podršku za ovakve i slične zakone. Očigledno je da ste potrebno znanje i energiju upotrebili za postizanje dobrih ciljeva, kao što je to bio slučaj dok ste bili na čelu opštine Savski venac. Nadam se da ćete svojim zalaganjem doprineti da Srbija bude još bolje i zdravije mesto za život naše dece i svih nas. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Kesaru.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ne, pet. Imam sasvim dovoljno vremena. Koristiću vreme poslaničke grupe, mislim da je to 15, a imam i vreme poslaničke grupe. Polako, ne žurimo nigde, a tema je jako značajna i važna da bi skraćivali.

Dakle, najpre uvažena gospođo ministar, mislim da je jako dobro što ste prihvatili amandmane koje su podneli narodni poslanici, jer to je pokazatelj da zapravo parlament jeste mesto gde mi razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja, a na ovaj način vi pokazujete da vam je stalo da dođemo do kvalitetnih zakonskih rešenja kako bi realizovali ciljeve koje ste definisali ovim izuzetno važnim i značajnim zakonom.

Sa druge strane, samim predlogom, samim zakonskim predlogom vi pokazujete da i normativno, praktično radite na realizaciji tih ciljeva. Normativno kroz upravo ovakav zakonski okvir koji ćemo nadam se danas tokom dana usvojiti, a praktično kroz delovanje konkretno ono što ste uradili pre nekoliko dana u opštini Kosjerić, obilazeći opštinu Kosjerić i realizujući jedan izuzetno važan i značajan projekat.

Sada, najpre, nekoliko reči o samom zakonu, a onda ću se kratko osvrnuti na ono o čemu su kolege maločas govorile o jednoj temi koja, smatram da je jako važna za građane Srbije.

Dakle, sam Zakon o klimatskim promenama predstavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva kada se seku šume koje apsorbuju ugljenik. Taj ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Dokazano je da globalno zagrevanje se ne dešava samo od sebe, već je posledica antropogenog faktora, posledice decenijama je najtoplija unazad recimo 150 godina. U našoj zemlji primetan je porast ekstremnih vremenskih prilika i pogubnih efekata do kojih dovode.

Danas je prosečna temperatura na zemlji za skoro stepen viša u odnosu na onu pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi počeli masovno da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Dvadeset najtoplijih godina desilo se upravo u poslednjih 22 godine, a godina 2015. do 2018. čine četiri najtoplije godine. Ovakav trend mogao bi da poveća prosečnu temperaturu na našoj planeti za 1,4 do 6,4 stepena do kraja ovog veka. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine temperature rastu u Srbiji, posebno u poslednjih 15 godina. To su podaci koje smo mogli da sagledamo.

Rizik i pretnje mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i da izazovu nestašicu pijaće vode, predviđa se izumiranje brojnih biljnih i životinjskih vrsta, jer se staništa menjaju brže nego što vrste mogu da se prilagode. Sve je više oluja, sve je više poplava, suša, požara, zemljotresa u svetu koje su posledica klimatskih promena.

Povećanje temperatura je glavni razlog otapanja leda što dovodi do rasta nivoa mora i opadanja glečera. Milioni ljudi u svetu mogli bu da budu ugroženi upravo učestalošću malarije, bolesti koja se prenosi preko vode i neuhranjenošću. Suočeni sa svim negativnim scenarijima koji su posledica klimatskih promena, nameće se pitanje kako sprečiti i kako usporiti globalno zagrevanje i uopšteno klimatske promene u celini. S obzirom na to da veliki udeo ima ljudski faktor, važno je da svako od nas pojedinačno da svoj doprinos u očuvanju naše planete, jer drugo mesto za život mi nemamo.

Pitanje očuvanja i zaštite životne sredine bave se mnoge međunarodne i nacionalne organizacije i agencije. Postoji veliki broj sporazuma, ali nije dovoljno da oni samo postoje na papiru, već ih je potrebno i u praski primenjivati. Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – „Životna sredina i klimatske promene“.

Za zaštitu životne sredine od različitih negativnih efekata klimatskih promena veoma je važno smanjenje emisije štetnih gasova, koji su jedan od najznačajnijih faktora rizika po zdravlje ljudi i naše planete. Mi, ljudi, smo, nažalost, skloni tome da posmatramo stvari samo sa svog aspekta, nekako kao da prirodu stavljamo po strani, na suprotnu stranu. Kada vidimo rezultate neodgovornog ponašanja, a to su posečene šume i mnogo otpada oko nas, zagađen vazduh, kisele kiše, onda dođemo do zaključka da još nismo izgradili svest o tome da je naša odgovornost najveća za stanje na planeti.

Ne moramo mi svakoga dana da mislimo globalno, dovoljno je da u svakoj lokalnoj sredini budemo odgovorni. U suprotnom, ne mogu ni ministarstvo, ni inspekcije, ni bilo ko drugi da saniraju štetu koju nanosimo i prirodi i sebi.

Dobro je da Srbija, koja je imala prvo Ministarstvo zaštite životne sredine još 1991. godine, i danas veoma odgovorno postupa po pitanju zaštite životne sredine, ali je činjenica da su u pitanju projekti i procesi koji su dugoročnog karaktera. Ekologija je veoma skupa, zato je preventivno delovanje najvažnije. Tu pre svega mislimo na edukaciju dece od najmanjeg uzrasta, da shvate koliko je postupak svakog od nas važan za opšte stanje. Zato imamo i onu ekološku izreku – misli globalno, deluj lokalno. To je suština našeg odgovora na izazove koje nosi industrijalizacija, potrošačko društvo i kapital, a to je zagađivanje i uništavanje prirode, neodgovorno korišćenje pre svega prirodnih resursa.

U kontekstu zaštite od klimatskih promena i prilagođavanja čitavog sveta tim promenama, važno je imati na umu da neće moći ni sve žive vrste a ni sama priroda da se prilagodi svemu, već cenu plaća živi svet.

Jedan primer koji nama danas koristi kao ponos, to je čuvena „Pančićeva omorika“, koja je svojevrsni živi fosil, jer potiče iz doba tercijara, a preživela je i kataklizmično ledeno doba i mi je danas čuvamo kao planetarni relikt. Ali se pitam da li će danas, zbog neodgovornosti nas kao ljudi, nešto ostati i preživeti posle nas ukoliko ne shvatimo da smo mi ti upravo koji su doprineli poremećaju ekološke ravnoteže i klimatskih promena i da smo mi ti koji treba da spasemo upravo planetu. Dakle, treba da krenemo da menjamo sami sebe, pa tek onda to da očekujemo i od drugih.

Imamo podršku ministarstva, imamo jedan odgovoran, ozbiljan, posvećen pristup ministarke, ali sve to nije dovoljno ako sami nešto ne preduzmemo u periodu koji je pred nama, da bi realizovali ciljeve koje definišemo i ovim zakonskim predlogom i svakim narednim zakonskim predlogom.

Danas je više puta i u više navrata govoreno o, moram na to da se osvrnem, odlučnoj borbi protiv kriminala i korupcije koji su započeli predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i mi smo više puta do sada rekli da u potpunosti podržavamo kao poslanička grupa odlučnu, neselektivnu, kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije.

Ovde u parlamentu smo usvojili jedan zakon koji je izuzetno važan i koji daje doprinos toj borbi, a to je Zakon o poreklu imovine. Onog trenutka kada smo usvojili taj zakon, primetna je bila nervoza pojedinaca, jer su oni smatrali i govorili, kritičari tog zakona, da je to pogodno tle kako bi se mi zapravo obračunali sa političkim neistomišljenicima. Mi smo više puta rekli – nema tu selektivnog pristupa ako je neko kršio zakon. Ako se neko obogatio i stekao na nezakonit način imovinu, to će država morati da sankcioniše.

Više puta je rečeno – ako je predsednik Srbije prihvatio da prvi bude predmet provere, ako je svako od nas prihvatio da prvi bude predmet provere, da nakon toga bude predmet provere, čemu onda strah od toga kada je reč o kritičarima tog zakonskog predloga i kada je reč o kritičarima koji uvek imaju nešto da kažu na ovu odlučnu, neselektivnu i ozbiljnu borbu protiv kriminala i korupcije. Kažem – ozbiljnu, jer ovo je bio ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Mi verujemo da će ta borba svakako biti nastavljena.

Nakon otvaranja određenih tema, značajnih tema, kako su se pojedini političari obogatili u Srbiji, vidim da su ti političari pokušali danas da se odbrane na konferencijama za novinare. Ali, znate šta, ako već želite da kažete nešto u prilog svoje odbrane ili da demantujete bilo koga, onda nemojte da držite monolog ili kako to u sportskom žargonu kažu – kata sa zamišljenim protivnikom, vi održite konferenciju za štampu, pokupite se i odete i ne dozvolite novinarima da vam postave i jedno pitanje. Dakle, ako smatrate da ste u pravu, čemu onda bežanje od pitanja koja će vam postaviti novinari? Dozvolite novinarima da vam postave pitanje, odgovorite činjenično, ukoliko možete da odgovorite činjenično, kao što svakoga dana ovde u parlamentu vrlo često nam spočitavaju, kaže – nemamo političku kulturu. Ima ovaj parlament dovoljno političke kulture i zna šta je politička kultura, svako od nas zna šta je politička kultura i najmanje ima govora mržnje, jer oni i ne znaju šta je prava definicija govora mržnje, ali, ovde govorimo o činjenicama. Ako možete, izvolite, osporite te činjenice. Ako ne možete, time će se, mi smo potpuno ubeđeni, u periodu koji je pred nama, baviti nadležni organi, nadležne institucije i u tome će imati punu podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Zahvaljujem.