Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona i mi se zalažemo za ravnomerni razvoj sela i grada.
Ono što je najvažnije, to mi svi znamo, internet je budućnost i bez interneta ne može ništa da se uradi.
Mi imamo problem, e sada da li će neko reći da je to problem ili moda ili velika odsutnost od radnih obaveza kada su u pitanju deca. Deca ne idu u škole, ne izlaze uveče sve je zatvoreno i oni svo svoje vreme provedu pored interneta na društvenim mrežama. I šta je tu problem? Većina tih mladih ljudi, dece, ne čita sve ono što je lepo za ovu državu, i da imamo četiri vakcine, da neko drugi mnogo razvijeniji u ekonomskom smislu nema ni jednu vakcinu ili imaju samo jednu, njih ne interesuje da li su asfaltirani putevi ili nisu, kolika je penzija deke i bake, i kada pogledamo da godinu dana i nešto traje blokada dečije slobode mi smo ukinuli i uzeli dečije pravo. Ne idu u škole, a statistika govori da mali broj dece je zaraženo od virusa Kovida 19.
Sve je zatvoreno, nemaju gde da izlaze, veći stepen rizika postoji kada odu privatno u stan na žurke, nego u nekom lokalu. Vi, kao resorni ministar, siguran sam, da vam je poznata ova tema o kojoj ja govorim, pa da vidimo kako da pomognemo roditeljima i da preusmerimo decu na nešto drugo, a ne da se fokusiraju i sve vreme…
Ja imam petoro unučadi u kući. Od 10 do 18 godina i to je tekući problem. Mi se borimo, ne da vičemo na njih, nego da ih pitam – šta si ti danas pročitao? Onda mi oni nađu nekog jutjubera koji lupa kao otvoreni prozor, onda nekog kako se krevelji u nekom crtanom filmu. Niko od njih mi nije rekao, osim najstarijeg unuka Dragana, da se nešto dobro desilo u Srbiji. Ako mi tako nastavimo i narednih godinu dana, a sigurno, struka kaže da će biti problem sa Kovidom 19 i sledeće godine, kakva je budućnost te dece. Ima nešto što se zove postane navika, i vi naviknete sa tim da živite kao neko što je navikao da pije, ne može bez alkohola, tako i deca dolaze u situaciju da ne mogu bez društvenih mreža.
Onlajn nastava. Kaka onlajn nastava? Prepisuje se sve. Koje znanje? Nikakvo. Ja sebi mogu da dam za pravo da ovo govorim, jer ne samo da imam 12 članova u porodici, živimo svi u jednoj kući, nego pitam decu kada ih sretnem i na ulici, kada ih vidim negde, ja ih pitam nešto što je bitno šta se desilo u proteklom vremenskom periodu.
Šta je još problem? Deca nemaj fizičke aktivnosti. Mi smo najviše u školi voleli fizičko. Ako nemaju fizičke aktivnosti za motoriku, koja je bitna za razvoj organizma svakog mladog čoveka, kako će on sutra ne može da potrči ni kuče kad ga pojuri.
Svi ministri, moramo na to da se fokusiramo, odnosno, vi ste ministri, a mi smo neko ko vas je birao. Naše je pravo da kažemo ono što mislimo, a naravno podržavamo Vladu. I da ne bude tema samo vakcine, vakcine. Zbog te teme, hajde da idemo da pitamo zašto samo 40% zdravstvenih radnika se vakcinisalo. Zašto? Obični ljudi kažu – sigurno tu nešto postoji. Pa, šta postoji? Ne postoji ništa, osim propagande, onih drugih konkurencija ili neko ko ima pravo da kaže – vakcina, ugrađuju ti čip, pa desiće ti se ovo, ono, itd. Time moramo da se bavimo, a ne da se bavimo sada – moj resor je optički kabl, oprostite ministri, ništa loše, ili moj resor je turizam, a ovo drugo me ne interesuje.
Sve je to usko povezano. Ako je tema dnevni red u Vladi Republike Srbije, nešto što nije od bitnog značaja, da kažete – izvinite, sve to prihvatamo, te tačke, ali dajte da vidimo i ovu tačku. Neću da slušam mesec dana jednu ministarku kako je mnogo dobro da istopolni brakovi usvajaju decu.
Da li to moja deca i vaša i druga treba da čitaju? Jel to? Da li je to edukacija? Da li je to budućnost? Mi moramo medijski doziramo u ovom vremenskom periodu kad su svi kod svojih kuća šta će da ide i šta će da se emituje.
Vi ste resorni ministar, zavisite i od turizma, odnosno Srbija zavisi od turizma i mi smo prva država koja ima najveći broj vakcina, ali šta vredi, evo, u gradovima se dešava da postoje vakcine, a za sutra se niko nije prijavio?
Ajmo da krenemo po selima. Ja sam dao nalog u Jagodini već pre četiri dana, spiskove po selima i idemo u svako selo. Kada vidi onaj gospodin poljoprivredni proizvođač da mu je došao lekar, medicinska sestra, a da pre toga im se objasni da on ne prima vakcinu zbog Vučića, zbog Vlade i zbog Žarka Obradovića, nego da zaštiti sebe i svoju porodicu.
Ja sam mojoj porodici rekao da kada dođe neko na kafu, živim na selu, svakoga dana 10-15 ljudi, pita da li se vakcinisao. Ako nije, zahvalite mu se i kažite -kada prođe ovaj virus može da dođe na kafu. Da li to treba da radimo, da me pola ljudi mrzi, jer ne shvataju. Oni misle da sam morao da se vakcinišem jer sam političar. Nisam morao, ali sam morao zbog porodice, zbog ljudi sa kojima se zdravim, viđam. Evo, ja kada se nađem na Terazijama, dok čekam da mi dođe auto, ali moj privatni auto, ne državni, vozač, dok čekam da mi dođe auto, svaki drugi čovek me nešto pita i to znači da može da mi prenese virus.
Onda kažu - mogu da rade kafići, ali ne može da se peva. Na 12 metara iz usta izlaze kapi. Ko je taj ko može da pljune na 12 metara? On može da ide na takmičenje, na olimpijadu.
Ozbiljno vam kažem. Ja pričam kao običan čovek i svi mi poslanici smo nemoćni. Svako od nas ima ta pitanja u gradovima gde živimo, da vidimo kako da rešimo problem društvenih mreža. Mi to ne možemo da zaustavimo. Da li će to ići preko škola, preko roditelja ili ćete da kažete – evo, dva sata imaš pravo ti kao neko ko je maloletan da budeš na društvenim mrežama, a da isključiš onaj aparata, pošto sada 95% onih koji žive na selu imaju svoj uređaj satelitski preko koga mogu da imaju signal i da budu na društvenim mrežama. To je najveće zlo danas, dame i gospodo. Zlo današnjice i zlo budućnosti.
Ja sam za to da nam deca idu u školu, da nam sve radi. Vi ste ministar turizma i trgovine. Da li možete da mi objasnite kako to rade veliki marketi, gde su 85% stranci vlasnici velikih marketa, a ne mogu one male prodavnice, čiji su vlasnici porodica, otac, sin, snaja, ćerka itd?
Pa, i ovaj će da drži fizičku distancu što ima malu radnju. I on će da kaže - na dva, tri metra mora da budete jedan od drugog itd, ali mi smo ga zatvorili. Dok ste ga zatvorili, prebacili ste njegove kupce u veliki market, gde je 80% robe iz inostranstva i uništavamo svesno ili nesvesno našu privredu.
Molim vas, ja vas mnogo poštujem. Pustite vi CEFTA-u. Dakle, CEFTA-om je potpisano da postoji uvoz svih proizvoda u Srbiji, ali vlasnicima marketa mora da se kaže – u redu, ajde 50% robe iz uvoza, 50% domaće robe.
Pa, mi nemamo meso, dame i gospodo. Malo se time bavim. Nemojte da mi zamerite, kolege poslanici. Mi imamo meso koje jedemo po tim marketima staro godinu dana, duša mu izmrzla i mogu da kažem CEFTA-om je to uređeno. Jeste i neko pre nas, ali kako da spasimo tog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji se stvarno muči? Jednom godišnje prima platu. Kada ga zakače elementarne nepogode, pet godina treba da se vrati za ono što je uložio te godine. Naravno, bez interneta, to je nerazvijena država, ali da internet koristimo u ekonomiji, u informaciji.
Dalje, vi vidite koliko lažnih profila ima. Kako vi kao Ministarstvo za telekomunikacije da se borimo protiv toga? Lažni profil i sada kaže - sekretar Skupštine jaše magare, lupam, montaža. Neka mi oprosti sekretar Skupštine. Da ne kažem nešto ružnije šta se sve priča i piše na tim društvenim mrežama.
Kako da zaštitimo one koji su na vlasti, koje je narod birao kao predsednika Srbije, gde mu se preti preko društvenih mreža, njemu i njegovoj porodici. To obični ljudi kažu – e, vidite, Vučiću prete, a šta će meni da rade kao običnom čoveku, ko će mene da zaštiti?
Dame i gospodo, svako od ministara, nemoj da se držite ko baba za plot, samo ono što vam je resor, nego malo šire. Ovo je sada vanredno stanje, gospodo. Svetsko vanredno stanje, zapamtite. Od avgusta meseca u celom svetu će biti takva ekonomska kriza nezapamćena poslednjih sto godina i tu mogu da preteknu samo oni koji imaju određene neke rezerve i dobar budžet koji se puni od izvornih prihoda. To država Srbija ima u ovom trenutku, ali država Srbija ne može da daje pomoć za radnike svaka tri meseca plate.
Svaka čast lekarima i stručnjacima, ali oni gledaju samo svoju struku. Moramo malo šire da gledamo. Da li smo mi dobili nešto što ne rade pojedini objekti? Da li smo dobili nešto? Ništa. Isti broj povećanja, neki dan manje za 1%, 2%, a neki dan više itd. Znači, moramo da se pomirimo, sa tim da živimo i da poštujemo mere. Znači, tu je problem samo poštovanje mera.
Inače, postoji diskriminacija između običnog čoveka koji ima malu prodavnicu. Gde vidite malu prodavnicu u selu ili u gradu, tu mu je bio veliki prozor do puta, napravio izlog, ostao bez posla dok su bili oni žuti, prodali njegove fabrike i preduzeća i dobrostojeće i one koje su bile loše i on tako prehranjuje porodicu. Onaj na šarenoj pijaci isto.
Pazite, vi ćutite. Zatvorena su stovarišta, ljudi moji. Pa, gradi se. Evo, koliko u Beogradu ima dizalica. Pa, gde će da kupe građevinski materijal? Pa, kako će to na placu, gde stoji 95% građevinskog materijala, da se neko zarazi?
Svakoga dana da tražite vi da gostujete na televiziji, ovo se radi o vašem resoru, jer ako stane trgovina, onda se ne puni budžet, ostaju građevinci bez posla, mislim na građevinski materijal. Ako prodavnice ne rade, mi imamo preko 400 hiljada ljudi koji su zaposleni sa vlasnicima u malim samostalnim trgovinskim radnjama i nećemo da ćutimo zbog toga. Hoćemo da pomognemo predsedniku Vučiću. Kada on njima nešto kaže, oni ga napadnu. Napadnu ga zato što treba da se puni budžet, a povećane plate lekarima, jednokratna pomoć, penzije povećane, radnicima malim, srednjim i velikim preduzećima četiri puta je data određena cifra itd.
Poštovana gospođo, nemojte, to nije moj opis posla. Pa, nije moj opis posla kao narodnog poslanika i predsednika stranke da idem u Egipat i da vraćam prijateljske odnose između Egipta i Srbije. četiri puta do sada sam bio i više nije isto kao pre tri godine. Egipat je jedna najmoćnija država na Bliskom istoku, hoće da sarađuje sa Srbijom. Nama trebaju oni tamo gde se odlučuje u Generalnoj skupštini UN i mnogo nam je bitna ta država koja će da lobira afričko-arapske države u interesu Srbije, a ne da lobira da potkupljuje, nego istinom da se bori, a istina jedino može ako imate kontakt, da putuju svi koji su članovi nekih prijateljskih grupa, da putuju ti poslanici, da obilaze, da vi obezbeđujete novac, mada ima, da putuju u sve te zemlje. Taj stalni kontakt, ljudi, mnogo znači. Ja sam imao prijem i u parlamentu Egipta. Razgovarao sam sa poslanicima…
Vreme nije isteklo?