Hvala predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo ugovor o zajmu koji će omogućiti da u 135.000 domaćinstava u Srbiji dođe širokopojasni brzi internet. Ovaj internet, odnosno širokopojasnu mrežu za pristup internetu izgradiće im država zato što kod privatnih komercijalnih operatera ne postoji komercijalni interes da izgrade tu tzv. magistralnu internet mrežu. Ovim će domaćinstva u oko 800 sela u Srbiji moći da osete sve koristi koje pruža 21. vek, moći će ravnopravno da se uključe u proces digitalizacije, moći će da koriste elektronske usluge uprave, moći će da trguju preko interneta, moći će da koriste elektronsko bankarstvo, moći će takođe da rade preko interneta.

Vreme korone pokazalo nam je koliko je internet bitan. Svako onaj ko je imao pristup brzom internetu nekako je lakše mogao da se prilagodi novonastalim uslovima vanrednog stanja, uslovima delimičnog ili potpunog zatvaranja, nego onaj ko nije imao pristup internetu. Tu govorim i o deci u školama, ali govorim i o svima onima koji su svoj posao mogli da obavljaju preko interneta.

Veliki gradovi u Srbiji, čak i središta opština u Srbiji imaju relativno dobar internet. Problem jesu zabačena sela, sela do kojih je teško, odnosno skupo izgraditi infrastrukturu koja bi se isplatila komercijalnim operaterima. Zbog toga tu dolazi država i država će izgraditi tu infrastrukturu do pristupnih tačaka u selima. Te pristupne tačke najčešće su škole i od škola će sve početi. Oko 800 škola dobiće pristup kvalitetnom i brzom internetu, a onda će od škola komercijalni operateri moći da razvedu tu tzv. „last mile“ mrežu, koja će ići do oko 135 hiljada domaćinstva u Srbiji. Komercijalni operateri koji grade „last mile“ mrežu i koji će od nje imati koristi, imaće obavezu i da održavaju „middle mile“ mrežu, koju je država izgradila.

Ovo nas dovodi do veće ravnopravnosti građana Srbije onih u gradu i onih na selu tzv. digitalne ravnopravnosti, jer više neće biti bitno da li živite u centru Beograda, da li živite u Nišu, Novom Sadu ili živite na nekoj planini, gde je vazduh lep, gde je hrana zdrava, gde je voda zdrava i iz tog svog mesta gde živite, gde ste možda nasledili neku kuću, neku dedovinu, moći ćete ravnopravno da se uključite u sve svetske tokove, jer kao što je nekada tamo šezdesetih i sedamdesetih godina televizor bio prozor u svet, danas internet možemo nazvati prozorom u svetu. Za razliku od televizora koji je bio jednosmeran, internet je dvosmerni prozor u svet gde se ravnopravno uključujete sa svim učesnicima na kugli zemaljskoj.

Izgradnja ove internet mreže širokopojasne u selima Srbije pripala je baš SNS. Ne, slučajno, oni pre nas nisu mnogo brinuli o građanima, više su brinuli kako da napune svoje džepove, a onda da taj novac sakriju od građana Srbije i izvezu na svoje račune na Rajskim ostrvima, kao što su Mauricijus, da izvezu u Švajcarsku, koji je poreski raj, da izvezu u Hong Kong.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, prva je koja je pokazala istinsku brigu za građane na selu, odnosno za svakog građanina Republike Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić, proklamovao je Program Srbija 20-25, koji će omogućiti svim stanovnicima Srbije u svakom selu da do 2025. godine dobiju vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Upravo je SNS smogla snage da uvede novo ministarstvo u sastav državne uprave, to je Ministarstvo za brigu o selu. Sve ovo, i Program Srbija 20-25 i Ministarstvo za brigu o selu i izgradnja širokopojasne internet mreže, do oko 800 sela u Srbiji jeste briga o selu, jeste briga o seljacima, jeste briga o svakom građaninu Srbije.

Zbog toga ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Marković.

Hvala.

Ja bih najpre da se osvrnem na sve ono što je zapravo uticalo na način našeg života, na sve segmente naših života, a to je pandemija Korona virusa i ona je samo dodatno potvrdila da je upotreba interneta postala neophodna i da internet mora svima da bude dostupan kako bismo se prilagodili novonastalim uslovima.

Tu se postavlja pitanje zašto nam je potreban pristup internetu, ali ne samo to, već i veća brzina prenosa podataka. Pre svega zbog nastave koja se u prethodnih godinu dana odvija onlajn. Sve što je urađeno pre pandemije u oblasti obrazovanja, mislim na uvođenje digitalnih udžbenika i digitalnih učionica, olakšalo je funkcionisanje u toku pandemije.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi u kojoj učenici nisu izgubili ni jedan čas nastave u toku pandemije. Mi živimo u eri u kojoj čak i najmlađi osnovci u najudaljenijim selima koriste smart telefone. Zaista je neophodno da svima njima obezbedimo kvalitetniji, brži i jeftiniji pristup internetu.

S druge strane, svakodnevno raste broj zaposlenih koji svoje poslove obavljaju od kuće. Porasla je prodaja onlajn proizvoda različite namene, odnosno naručivanje od kuće i to je u ovim uslovima pandemije jedina grana koja beleži veliki rast.

Naše aktivnosti u parlamentu takođe su vezane za komunikaciju sa kolegama iz drugih zemalja, iz drugih parlamenata, odvijaju se takođe onlajn, ali i brojne druge konferencije.

Danas je svetska diplomatija, bilo da su u pitanje bilateralni ili multilateralni sastanci, nezamisliva u ovom momentu bez interneta. Svedoci smo dase susreti najvažnijih svetskih lidera takođe održavaju onlajn.

Iz svega ovoga možemo da zaključimo da je danas nezamislivo poslovati, obrazovati se, jednostavno funkcionisati u modernom svetu bez upotrebe interneta. Svi smo mi korisnici usluga koje sam nabrojala bez obzira da li živimo u centru grada ili u udaljenim seoskim sredinama.

Smatram da je korišćenje interneta možda čak više potrebno ljudima koji žive u udaljenim seoskim sredinama, pre svega što na taj način štede ne samo novac veći i vreme, jer korišćenjem ovih tehnologija omogućava nam se da se brzo informišemo, da plaćamo račune bez odlaska u poštu, da ne čekamo u redovima, možemo da apliciramo za različite vrste podsticaja za pokretanje posla i to bez čekanja, da pratimo prijavljujemo se na konkurse iz različitih oblasti. I, ako želimo da idemo u korak sa razvojem tehnologije, pokrivenost mrežom mora da bude istog intenziteta na celoj teritoriji Srbije.

Kratko bi se osvrnula na ekspoze premijerke Brnabić, u kome je istakla digitalizaciju kao jedan od prioriteta Vlade Srbije. Istakla je takođe da je cilj Vlade Srbije da naša zemlja postane jedan od vodećih digitalnih habova u Evropi. Naši potencijali u oblasti ljudskih resursa u ovoj oblasti su globalno prepoznati. Beogradski, novosadski start-ap ekosistem uvršten je među pet najboljih u svetu kada je reč o kvalitetnom i dostupnom inženjerskom kadru.

Vlada je investirala oko 100 miliona evra u oblasti inovacione infrastrukture, u naučno-tehnološke parkove, start-ap centre, naučne institute i univerzitetsku infrastrukturu. Svi zajedno moramo da radimo na digitalnoj budućnosti Evrope, jer intenzivnija saradnja među evropskim zemljama, bolja razmena znanja i iskustva neophodni su za jačanje jedinstvenog evropskog tržišta i njegovu konkurentnost na globalnom nivou.

Sada bih se osvrnula i na digitalnu agendu za zapadni Balkan koji je pokrenula Evropska komisija 2018. godine na digitalnoj Skupštini u Sofiji, a godinu dana pre toga ta ideja je zapravo pokrenuta na samitu u Trstu koji je održan u okviru berlinskog procesa gde su lideri zapadnog Balkana podržali digitalnu integraciju kao jednu od četiri komponente višegodišnjeg akcionog plana za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja.

Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan obuhvata ulaganje u širokopojasnu povezanost na prvom mestu i o tome mi danas upravo govorimo i prema rečima ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, koja je jedna od potpisnika ovog ugovora, Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za Ekonomsko-investicioni plan EU za Zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomijama i izvorima novog rasta.

Ovaj projekat je važan za klaster 4 u okviru pregovora sa EU po novoj metodologiji, a klaster 4 se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor, ali je takođe povezan i sa klasterom 5 koji je posvećen resursima i razvoju poljoprivrednih politika.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan takođe obuhvata povećavanje sajber bezbednosti, poverenje i digitalizaciju industrije, zatim jačanje digitalne privrede i društva, to podrazumeva jačanje alata u oblastima e-uprave, e-nabavki, e-zdravstva, ali i razvoj digitalnih veština među građanima, bez kojih naravno ovo ne bi bilo moguće.

Na kraju, možda i najvažniji segment ove digitalne agende, a to je podsticanje istraživanja inovacija, jer digitalna agenda će podržati uspostavljanje nacionalnih istraživačkih centara i razvoj najsavremenije e-infrastrukture na Zapadnom Balkanu i integrisati ih u digitalni evropski istraživački prostor. To će nove generacije istraživanja i inženjera organizovati vrhunsku obuku i istovremeno promovisati saradnju širom Evrope. Srbija je spremna, naravno i ima kapacitet, da predvodi region u promenama koje stvaraju nove i jednake mogućnosti za sve.

Proces digitalizacije poboljšaće standard i kvalitet života, smanjiće se troškovi, kreirati nove vrednosti u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacije i rasta.

Usvajanje ovog Predloga zakona svakako će biti značajan pokretač razvoja u svim oblastima koje sam već navela, a samim tim smatram da je izuzetno značajno njegovo usvajanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Jugović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas jedna veoma važna tema za ravnomeran razvoj Srbije, jedna veoma važna tema za stvaranje uslova za jednake šanse svih građana u našoj zemlji, bez obzira u kom kraju Srbije oni živeli, da li živeli u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili u nekim ruralnijim sredinama.

Prethodnih godina državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Vučićem uložilo je ogromne napore da zemlju ekonomski oporavi, da otvori nova radna mesta, tako da danas, pored toga što imamo ekonomiju sa najvišim rastom u Evropi, pored toga što imamo nove fabrike, nova radna mesta, pored toga što imamo rekordno nisku stopu nezaposlenosti, ja bih se osvrnuo na jednu veoma važnu činjenicu. Danas se u Srbiji fabrike ne otvaraju samo u velikim centrima. Danas se u Srbiji fabrike otvaraju i u manjim, nerazvijenijim, ruralnijim sredinama, poput Lebana, poput Dimitrovgrada, poput Malog Zvornika.

Naravno, do pre nekoliko godina to je bilo nezamislivo, bilo je nemoguće. Najpre je bilo potrebno obezbediti preduslove, kvalitetnu putnu infrastrukturu, kvalitetnu komunalnu infrastrukturu, kvalitetnu električnu infrastrukturu, što je prethodnih godina državno rukovodstvo, Vlada i predsednik Republike u velikoj meri ostvarilo.

Srpska napredna stranka vodi politiku koja nastoji da obezbedi iste ili približno iste uslove za život za sve građane Republike Srbije, ma gde oni živeli. Sledeći korak u tom smeru je realizacija projekta o kome mi danas raspravljamo, dakle, projekta izgradnje širokopojasne infrastrukture u ruralnim oblastima.

Dakle, država će u ruralnim oblastima, gde operateri nisu imali ekonomski interes, izgraditi širokopojasnu infrastrukturu gde će fokus biti pre svega na školama kao pristupnim tačkama, odakle će se dalje povezivati domaćinstva koja nisu ranije bila u mogućnosti zbog udaljenosti tih naselja od gradskih sredina.

U prvoj fazi 500 škola u seoskim područjima biće povezano na postojeću širokopojasnu mrežu, dakle na internet sa brzim protokom podataka, a dalje na škole kao pristupne tačke povezaće se u prvoj fazi negde oko 80 hiljada domaćinstava.

Ovo je veoma važno za naše ruralne sredine, posebno za obrazovanje u tim krajevima, jer ćemo na ovaj način omogućiti kvalitetniji nastavni proces u ovim školama, ali i realizaciju nastave na daljinu, što smo videli koliko je važno u ovim teškim pandemijskim vremenima korona virusa. Na ovaj način iste ili bar približno iste uslove za obrazovanje imaće deca i u Beogradu i na Kopaoniku i na Zlatiboru i u Novom Sadu itd.

Ono što je takođe veoma važno je da će razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri uticati i na poboljšanje svakodnevnog kvaliteta života ljudi, uticaće na realizaciju svakodnevnih aktivnosti, takođe nadamo se da će u nekoj meri uticati i na ostanak stanovništva u svojim selima, dakle u ruralnim sredinama, da ćemo ako ne sprečiti, ono bar donekle usporiti odliv stanovništva iz seoskih sredina. U prvoj fazi ovaj projekat koštaće našu zemlju negde oko 18 miliona evra.

Poštovani građani Srbije, zamislimo šta smo mogli sve da učinimo sa 619 miliona evra koje je Dragan Đilas ukrao od države, ukrao od građana, ukrao od naše dece? Mogli smo sagraditi stotine škola, stotine školskih dvorana, sportskih terena, kilometre puteva i auto-puteva, obezbediti svakom domaćinstvu u Srbiji internet sa velikom brzinom protoka podataka, svakom učeniku, ali nažalost svi ti potencijalni putevi, škole, tereni završili su na više od 50 računa u 17 zemalja sveta.

Istraživačko novinarstvo došlo je do podataka da samo na računima u Švajcarskoj, Mauricijusu, Hong Kongu Dragan Đilas poseduje više od 10 miliona evra. Pitam se šta će jednom poštenom čoveku za kakvog se izdaje Dragan Đilas 50 računa u 17 zemalja sveta, nekoliko ofšor kompanija, ako posredi nisu neke nezakonite radnje, ako posredi nije pokušaj da se sakriju neki tragovi, ako posredi nisu neke malverzacije. Nedeljama unazad Dragan Đilas se trudio, ubeđivao građane Srbije da nema čak račune ni u Švajcarskoj ni na Mauricijusu, onda, gle čuda, ispostavi se da nema bankovne račune u te dve zemlje, već čak u 17 zemalja i pitanje je da li je to konačan broj. Nadam se, duboko sam uveren, da će naši nadležni organi, Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, istražiti do detalja šta se sve tu dešavalo i kako, na koji način i iznad svega da li je protivzakonito, a na osnovu činjenica do kojih je istraživačko novinarstvo došlo, očigledno jeste bilo nezakonitih radnji, odnosno pre svega kada je u pitanju utaja poreza.

Građanima Srbije je sada jasno zašto Dragan Đilas ne sme na poligraf, jer zna se ko ne sme na poligraf, onaj ko laže, ko nešto krije. Treći razlog ne postoji i to je u redu, čovek zna da krije nešto, ne želi na poligraf, poštujemo. Ali nije u redu i ovom prilikom izrazio bih svoje zaprepašćenje, svoje zgražavanje odnosom Dragana Đilasa prema novinarima, prema novinarima koji su mu nepodobni, odnosno, kako on kaže koji ne zadovoljavaju njegove uslove ili u prevodu oni koji nisu na njegovom platnom spisku. Ovom prilikom pružiću maksimalnu podršku novinarki Andrijani Nešić i čitavom istraživačkom timu „Večernjih Novosti“, da nastave da istraju u ovom poslu koji su započeli, jer građani Srbije zaslužuju da znaju istinu.

Draganu Đilasu poručujem da je prošlo vreme kada su oni spaljivali RTS, on i njegova klika, odnosno ekipa čiji je on bio deo. Prošlo je vreme kada su prebijali tadašnjeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića. Prošlo je vreme i državni organi više neće dozvoliti upade u Javni medijski servis testerama samo iz razloga što im se ne sviđa izveštavanje novinara.

Kada je u pitanju ovaj predlog zakona, naravno, kao i sve moje kolege podržaću ga, naročito zato što će on dati dodatni impuls za oporavak naših najugroženijih sela, dodatni impuls za pokušaj da mladi ljudi ostanu u svojim mestima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, za Srpsku naprednu stranku, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, jednakost svih građana, kako dece, tako đaka, mladih, odraslih i starih lica u svim segmentima života je prioritet svih prioriteta i to je ono na čemu sve ove godine radi SNS.

Ulaganje u obrazovanje za SNS, Vladu i predsednika Aleksandra Vučića jeste ulaganje u razvoj i napredak društva. Jednaki uslovi na obrazovanje svakog učenika, bez obzira da li je to učenik iz Beograda, da li je učenik iz nekog brdsko-planinskog sela, iz okoline Sjenice, iz okoline Priboja, iz okoline Nove Varoši je sasvim svejedno. Svako dete i svaki učenik mora da ima jednake šanse za pristup obrazovanju i za obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima i u skladu sa svojim potencijalima.

Dvadesetprvi vek jeste vek digitalizacije i vek interneta. Dvadesetprvi vek jeste i vek koji će biti zasnovan na znanju, inovacijama i na ekonomiji koja se temelji na znanju i inovacijama. Upravo, to je i cilj SNS, cilj naše Vlade i cilj predsednika Aleksandra Vučića.

Ovaj projekat izuzetno je važan radi unapređenja obrazovanja i radi dostupnosti obrazovanja dece u selima, ali takođe značajan je i sa aspekta ravnomernog regionalnog razvoja, kako onih građana koji se nalaze u gradovima, tako i onih građana koji se nalaze u seoskim sredinama. Ovde bih ponovo naglasila brdsko-planinska sela, posebno sela koja se nalaze u pograničnim područjima Republike Srbije sa susednim državama. Ovo naravno znači i veću šansu da mladi ljudi ostanu na selu, da nam se sela ne prazne, da mladi ljudi nađu šansu za svoj opstanak i zaposlenje upravo u mestu gde su rođeni, na svom ognjištu i onde gde su njihovi koreni.

Ovaj ugovor o Zajmu omogućiće i poljoprivrednim proizvođačima iz ruralnih sredina da upravo kroz korišćenje interneta imaju mnogo veće tržište za prodaju svojih namirnica, odnosno za prodaju onoga što oni nude na tržištu, nekada na pijacama, a sada mogu mnogo veće tržište da imaju, upravo zbog interneta.

Ovaj zakon i ovaj zajam doprineće i razvoju turističkih potencijala jer znamo da je Srbija posebno u njenim ruralnim predelima i te kako bogata zemlja kada su u pitanju turistički potencijali, kulturno-istorijski spomenici i naša baština.

Ono što moram da istaknem to je da i ova vlada još od vremena Aleksandra Vučića kada je bio premijer 2014. godine i te kako je radila na utvrđivanju strategije digitalnog razvoja društva ali i kasnije premijerka Ana Brnabić upravo kao jedan od ciljeva navela je dalju digitalizaciju i hvatanju u korak sa četvrtom industrijskom revolucijom što je na kraju krajeva i ova pandemija Kovida-19 pokazala da je Srbija gotovo jedina zemlja u Evropi koja je zahvaljujući elektronskoj nastavi nije imala jedan, jedini čas izgubljene nastave. Moram da ukažem da je Vlada i te kako mnogo učinila na izgradnji naučno-tehnoloških parkova. Oni su izgrađeni i u Beogradu, i u Novom Sadu i u Niš, i u Čačku. Moram da kažem da je dosta urađeno na unapređenju kvaliteta života običnog građanina kroz elektronsku upravu, kroz sistem koji omogućava svakom roditelju da na primer dete u prvi razred osnovne škole upravo upiše ne odlaskom u školu nego koristeći digitalne servise. Takođe, što se tiče rođenja deteta, prijavu u matične knjige rođenih, prijave prebivališta za decu, upisa u vrtiće i tako dalje.

Želim da navedem da je ova Vlada nasledila užasno teške uslove, školske uslove, a tu mislim na objekte, na školske objekte gotovo u svim mestima, a posebno u mestima koje su dalje od Beograda. Dragan Đilas, pljačkaš i tajkun narodnih para, onaj koji je opljačkao budžet Republike Srbije za milijardu i dvesta miliona evra, onaj koji je na računima u 17 stranih zemalja sakrio svoj novac, otet od građana Srbije, ostavio je škole đacima takve da su imali poljske vc i čučavce, odnosno toalete čučavce. Za sve ove godine radilo se na obnovi prosvetne infrastrukture. Vlada je vredno i odgovorno radila i moram da kažem da u opštini iz koje ja dolazim u Priboju, dve škole i to OŠ "Desanka Maksimović" i mašinsko elektrotehnička škola zahvaljujući ulaganjima Vlade, odnosno Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, 600 miliona dinara dato je kako bi te škole danas mogle da se pohvale da imaju najbolje uslove ne samo u Priboju nego gotovo i u čitavoj Srbiji, sem toga Vlada je učinila mnogo na opremanju i dogradnji i predškolske ustanove, dečiji vrtić "Neven" u starom delu grada, a takvih objekata kao što je u Priboju je naravno širom Srbije.

Moram da istaknem takođe da je na planu digitalizacije i te kako mnogo urađeno i to baš tokom pandemije Kovida-19, a to je otvaranje Državnog data centra u Kragujevcu koji je najveća elektronska baza podataka koju mogu da koriste naši građani, država ali i privreda. Moram da kažem da je u tom državnom centru, da se nalazi prva platforma za razvoj veštačke inteligencije na čemu Republika Srbija i teži.

Republika Srbija u skladu sa planom „Srbija 2025“ zalaže se da mladi, obrazovani ljudi sa novim znanjima i novim iskustvima ostanu u svojoj zemlji i da još jače pokrenu ekonomski točak istorije i Srbije napred.

Tome u prilog ide i činjenica da je bečki Institut za međunarodne i ekonomske odnose objavio istraživanje, da se u Srbiju do 2019. godine, vratilo 90.000 mladih ljudi i to onih ljudi u uzrasnoj dobi od 24 godine, znači ljudi koji su završili fakultet i koji su svoju šansu videli za povratak u zemlju Srbiju, jer u zemlji Srbiji vide budućnost.

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi gosti na današnjoj sednici, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, podržavam ovaj Predlog zakona koji samo potvrđuje tezu da Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić vode računa o svakom delu Srbije.

Nekada, tačnije 2012. i 2013. godine, imali smo 44 nerazvijene opštine u Srbiji, sada je njih daleko manje. Zašto? Zahvaljujući dobrom radu Vlade Srbije, ulaganjem u sve sektore, naročito što se tiče sektora koji se tiče ovog Predloga zakona, što se tiče digitalizacije, ulaganja u IT sektor, ulaganje u obrazovanje, ulaganje u nauku, Srbija se razvija.

Da nije bilo ulaganja u IT sektor pitanje kako bi se danas odvijala onlajn nastava za sve učenike osnovnih i srednjih škola, koji su na onlajn nastavi zbog Korone, i pitanje na koji način bi se i građani širom Srbije obaveštavali o svim bitnim stvarima i što se tiče borbe protiv korona virusa i svih bitnih vesti.

Kada smo kod borbe protiv korona virusa i lepih vesti, svakako je lepa vest da je danas u popodnevnim časovima u Beograd stiglo novih 100.000 doza vakcine „Sputnjik“ iz naše prijateljske Rusije. Stići će između 5. i 10. aprila i novih milion vakcina iz Kine. Dakle, to samo potvrđuje koliko država Srbija ulaže u borbu protiv korona virusa.

Želim ovom prilikom da navedem odličan primer Izraela, koji kada je došao do procenta preko 60% ljudi koji su primili vakcinu i revakcinu, dakle obe doze, ukinuta su sva kovid odeljenja u bolnicama.

Apel za sve građane – ko se nije vakcinisao, hitno da se vakciniše, jer u našoj istoriji u nekoliko navrata svet ceo su spasile i lična higijena i čista voda i vakcine.

Međutim, dok se Republika Srbija bori protiv korona virusa, dok se mi ovde borimo da usvojimo još jedan odličan Predlog zakona koji se tiče ulaganja u infrastrukturu što se tiče IT sektora širom Srbije, kako u gradskim, tako i u ruralnim delovima, mi imamo udare od strane opozicije, od strane bivšeg režima, od strane Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Poslednje obraćanje i generalnog direktora „Telekom Srbije“ gospodina Vladimira Lučića govori o tome koliko je Šolak nervozan. Šolak je podivljao, Šolak ne može da oprosti što „Telekom Srbija“ nije propao. Šolak i Đilas ne mogu da oproste što SBB nije jedini lider. Ne mogu da oproste što se Srbija razvija.

Prema tome Šolak i Đilas su pokazali veliku nervozu zbog najnovijeg podatka, što mi je jako drago, kako meni tako i mojim kolegama narodnim poslanicima, što jedna državna kompanija kao što je „Telekom Srbija“ je došla do 50% tržišta, od toga preko 50% tržišnog učešća u internetu i oko 50% tržišnog učešća u televiziji.

Čim Telekom krene da se razvija, čim država krene da jača, odmah se bude oni tajkuni i oni kriminalci koji su i protiv Aleksandra Vučića, i protiv Vlade Srbije i protiv svega što je državno.

Ovom prilikom želim da istaknem još jednu stvar koja se tiče interneta i uputim poziv nadležnim državnim institucijama da posebno povedu računa kada je u pitanju bezbednost dece na internetu.

Nažalost, svedoci smo tih situacija da su deca često zloupotrebljena na internetu, da je u nekoliko slučajeva ugrožena njihova bezbednost, kako deci svoj u Srbiji, tako i onima koji kritikuju Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Ovom prilikom, na samom kraju svog današnjeg izlaganja, želim da pružim punu podršku svim onim, počev od predsednika Srbija Aleksandra Vučića, preko Siniše Malog, članice predsedništva Srpske napredne stranke, gospođe Vladanke Malović i svim onim medijima, i svim mojim kolegama narodnim poslanicima koji proteklih dana govore istinu i samo istinu o tajkunskom delovanju Dragana Đilasa, njegovim računima na Mauricijusu, Švajcarskoj i ko zna sve kojim zemljama. Čovek je postao pravi svetski putnik. Ne znam kako stigne da obiđe sve te svoje račune. Dakle, ko god progovori o kriminalu, o organizovanom i privrednom kriminalu Dragana Đilasa i milionskim svotama novca na njegovim računima, on odmah bude izložen najgorim mogućim napadima.

Naravno, želim da pozdravim i ovo što je preneo naš kolega Adam Šukalo, sa sednice Administrativnog odbora, jer smatram da i gospodin Aleksandar Martinović, gospođa Sandra Božić, gospodin Vladimir Orlić, kao i mnoge druge moje kolege, sve kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, pošteno i čestito rade svoj posao, i oni su krivi Draganu Đilasu, Draganu Šolaku, njihovim medijima i njihovim saradnicima, samo zato što govore istinu. Istinu o čemu? O njihovom kriminalu.

Zato i podržavam ovaj Predlog zakona. Jako mi je drago što danas u ovom modernom dobu internet ima veliku ulogu, ima i veliku ulogu da preko interneta i pročitamo, čujemo i vidimo sve i još 619 miliona evra Dragana Đilasa, naravno, ne na većini portala i medija, zato što dobar deo medija, tj. većinu kontrolišu Đilas i Šolak, možemo da vidimo sve o organizovanom kriminalu i pročitamo i Velje Belivuka, onima koji su bili ili jesu u državnim strukturama, možemo da pročitamo sve o kriminalnim aktivnostima i Marinike Tepić i Vuka Jeremića i opet Đilasa.

Svaki dan ću da spominjem Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, sve dok ne budu procesuirani, dok ne budu odgovarali u skladu sa zakonom i dok ne bude taj otet novac od građana Srbije vraćen u budžet Srbije, vraćen onima od kojih je otet.

Možete samo zamisliti, dragi moji građani i drage kolege narodni poslanici, prisutni gosti šta je sve moglo u Srbiji da se uradi što se tiče ulaganja u infrastrukturu, u IT strukturu, ne sa 619 miliona, nego sa 61 milionom evra, a sa 619 miliona evra mogli su da se izgrade i kilometri autoputeva, i nove bolnice, i škole, i vrtići, i da se ulaže u našu decu, i u nauku, i u obrazovanje, i u IT sektor, i u privredu.

Prema tome, ovom prilikom, pružam punu podršku i predloženom zakonu i u danu za glasanje podržaću ovaj zakon, a istovremeno, pružam punu podršku i Vladi Republike Srbije, i predsedniku Aleksandru Vučiću, i svim mojim kolegama pomenutim narodnim poslanicima koji se čestito, hrabro i pravedno bore za bolju Srbiju, za budućnost za našu decu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme poslaničke grupe 37 minuta.
Reč ima narodni poslanik Milica Obradović.
Izvolite.