Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice i poštovana ministarko, sa saradnicima, narodni poslanici, dame i gospodo. pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Sa ovim zajmom je predviđena realizacija jednog projekta i to izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima naše zemlje.

Ugovor o zajmu je potpisan prošle godine, 30. decembra 2020. godine, ovde u Beogradu. Evropska banka našoj državi daje zajam, kao što je gospođa ministarka rekla, 18 miliona evra za ovaj projekat. Ovaj projekat je predviđen i u budžetu za ovu godinu, za 2021. godinu kao jedna stavka, kreditna stavka uzeta od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Sa širokopojasnim internetom omogućen je brzi i efikasniji prenos podataka. Kao što smo čuli, uvođenjem ovakvog interneta stvaraju se uslovi za brži i bolji razvoj društva, regiona u ruralnim predelima naše zemlje, daje se mogućnost brže komunikacije, između građana i državne administracije.

Puno pomaže širokopojasni internet u razvoju i u kvalitetnoj usluzi u medicini. Ako gledamo privredu, u trgovini, u bankarstvu, da ne zaboravimo i na veliku podršku u procesu nastave učenika osnovnih, srednjih, bilo kojih uzrasta, u tim predelima i što je važno da, nažalost u poslednje vreme ova nastava se vodi „online“. Znači ova „onlajn“ nastava će se kvalitetnije odraditi, kao što je do sada mogla da se radi. Nadam da nećemo ovakvu epidemiju imati narednih godina, ali šta je tu je, mi moramo za ovu priliku da se snađemo.

Ovaj zajam ima poseban akcenat na izgradnju širokopojasnog interneta, kao što sam rekao, u ruralnim okruženjima, u tzv. belim zonama. Znači, u ovim predelima naše zemlje, nije se moglo izgraditi, ili se nije dalo izgraditi ovaj fiksni širokopojasnim internet. Znači ova internet mreža nije izgrađena, a sa ovim zajmom ćemo izgraditi infrastrukturu, kao osnovu za izgradnju internet mreže.

Što se tiče punktova, rekao bih da su tu kao prioritetne pristupne stanice ovog projekta predviđene osnovne škole. Ako osnovnih škola nema u ovim krajevima, onda sigurno ima zgrada javnih ustanova, kao što su biblioteke, ili zgrade mesnih zajednica. Znači, škole ili javne ustanove će biti, tzv. pristupne tačke ili pristupne stanice gde će se izgraditi ova infrastruktura i preko ovih pristupnih tačaka će izabrani operater da izgradi mini mrežu od kuće do kuće i tako će se širiti ova internet mreža.

U prvoj fazi, kao što je rečeno, predviđeno je da ovih pristupnih tačaka ili pristupnih stanica ima oko 500, da li je to škola, da li je to druga javna ustanova, znači 500 ovih stanica koje će da povežu oko 80 hiljada domaćinstava u toj okolini.

U drugoj fazi je predviđeno da se ovo proširi. Sa 500 pristupnih stanica na 900 pristupnih stanica i ova mreža će se proširiti na 135.000 domaćinstava. Sa ovim projektom se daje podrška da se smanji razlika digitalne nejednakosti između sela i grada, da se u tim predelima razvija celo društvo, ekonomija, medicina kao što sam rekao i da bude što kvalitetnija nastava u tim predelima naše zemlje. Sa ovim ćemo, nadam se, malo smanjiti odliv stanovništva u tim predelima naše zemlje.

Da se vratim na finansijski deo ovog zajma. Kao što sam rekao da je zajam u iznosu od 18 miliona evra, daje se na 15 godina sa tri godine grejs perioda. Za tri godine, znači do kraja 2023. godine se mora izgraditi ova infrastruktura. Znači to je grejs period. Zajam se plaća u polugodinjšim ratama i poslednja rata se plaća krajem 2035. godine. Zajam se daje na varijabilnu kamatnu stopu, a sastavljena je od šestomesečnog euroribora kao referente kamatne stope i plus 1% kao fiksna stopa.

Za neiskorišćeni deo zajma, ako do 2023. godine ne iskoristimo ceo zajam, na preostali deo se plaća jedna marža od 0,5% na preostali deo zajma. Kao što smo čuli za obradu ovog zajma država plaća jednokratnu proviziju od 1% od celog ukupnog zajma i to se može odbiti od dobijenog zajma. Znači, kredit je sa povoljnim uslovima i ovaj kredit ili ovaj zajam se koristi za razvoj naselja u ruralnim predelima i daje punu podršku za razvoj u više segmenata društva, a naročito u razvoju dece u smislu što kvalitetnije nastave ili poboljšanja što kvalitetnije nastave u tim ruralnim predelima naše zemlje. Zato će poslanička grupa SVM glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenica šefa poslaničke grupe SPS narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građanke i građani Srbije, danas je na dnevnom redu parlamenta Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu, projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ovaj projektni zajam predstavlja jedan od načina za realizaciju strategije razvoja digitalnih veština, prioritetnih ciljeva Vlade o digitalizaciji i ostalih dokumenata kojima se Srbija brže uključuje u svet digitalnih društava, kao globalnoj potrebi 21. veka.

U svom uvodnom izlaganju ste, gospođo Matić, zaista rekli mnogo važnih stvari koje definišu današnji Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i negde mi se čini da niko od nas nema dilemu da ovo treba podržati.

Međutim, svesno ću se baviti detaljima zato što mislim da je zbog javnosti važno da kažemo sve ono što su prednosti ovog zakona koliko god da se on smatra nepraktičnim, čim čujete zajam, negde se kod svih građana stvori gorki ukus, ali je kolega govorio i o načinu na koji će on biti otplaćivan i o grejs periodu od tri godine i o roku za koliko mora biti realizovan, tako da mislim da sve što je rečeno ide u prilog svega ovoga.

Brzi razvoj novih tehnologija uslovljava potrebu korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim segmentima života, tako da danas bez interneta je život čoveka skoro nezamisliv. Nezamisliv je i napredak u tom smislu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka.

Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima života. Upotreba informativno-komunikacionih tehnologija je prema podacima na globalnom nivou u poslednjih pet godina porasla tako da obuhvata preko 90% radnih mesta, a u budućnosti će gotovo sve ljudske aktivnosti i sva radna mesta zahtevati korišćenje digitalnih tehnologija, a time i posedovanje digitalnih veština.

Srbija je kao društvo nedvosmislena, pre svega kada je u pitanju taj intenzivni razvoj i veliku pažnju posvećuje ovom pitanju, pri čemu se vodi računa o uticaju digitalizacije na ključne razvojne ciljeva, a to je pre svega brži ekonomski razvoj, ujednačavanje regionalnog razvoja i smanjenje regionalnih razlika posebno razlika uslovima života između urbanih i ruralnih sredina.

Mi smo jutros imali priliku da čujemo jedan apel kada su u pitanju ruralne sredine i eventualno naša obaveza da im u tom smislu što više izađemo u susret i ja zaista mislim da se tome treba posebno posvetiti.

Digitalizacija je važna i mogli bismo reći, jedan ubrzan korak ka dostizanju tih ciljeva. Na tom razvojnom putu Srbija je već ostvarila značajne rezultate i to u nekoliko značajnih segmenata. Danas je veliki broj usluga u raznim segmentima društva građanima dostupan putem novih informacionih tehnologija što uprošćava i ubrzava sve postupke i procedure.

Ja bih pomenula, kao jedan od uspešnih koraka, digitalizaciju i objedinjavanje 13 različitih baza podataka o stanovništvu, jedinstveni registar stanovništva, kao i uvođenje elektronske uprave, čime je obezbeđeno efikasnije funkcionisanje institucija javne vlasti, a time brže i jednostavnije ostvarivanje prava građana i negde se smanjuje taj problem koji generalno naša država i jeste imala sa birokratijom u proteklom periodu.

Ovi primeri su samo ilustracija koja potvrđuje neophodnost izgradnje digitalnog društva koja mora biti u toku svih događanja ,koja brzo dolazi do aktuelnih informacija, koja poseduje informacije neophodne za donošenje značajnih odluka na svim nivoima društva, jer je, tu ćemo se čini mi se svi složiti, informacija neophodan uslov razvoja i ne kaže se za džabe da onaj ko poseduje informaciju, zapravo poseduje glavni instrument moći.

Kada je u pitanju evropski put Srbije, moramo podsetiti da se na razvoj interneta odnosi pregovaračko Poglavlje 10. – Informatičko društvo i mediji, pri čemu je naveći razvojni izazov povećanje pokrivenosti i pristupačnosti interneta i usklađivanje standarda u snabdevanju velikog broja korisnika sa tehničkim standardima Evropske unije.

Osnovni ciljevi Evropske unije u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, tačnije 13 specifičnih ciljeva koji se odnose na digitalnu transformaciju sadržani su kako u evropskoj strategiji iz 2010. godine tako i u digitalnoj agendi Evrope.

Za Srbiju ovo pregovaračko poglavlje treba da otvori prostor za pregovore u daljem usklađivanju našeg pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU što smo u velikoj meri, čini mi se, već i postigli, ispravite me ako grešim.

Takođe, digitalizacija je i preduslov razvoja drugih delova javnog sektora, kao što su e-uprava, e-zdravlje, elektronsko pravosuđe, elektronsko obrazovanje ili e-trgovina i neke druge usluge.

Digresija blaga da u ovo vreme pandemije Korona virusa, čini mi se da smo tek sada zapravo shvatili koliko je važno funkcionisati na ovaj način, koliko to menja sve ona naše osnovne navike da u stvari u momentu kada smo bili prinuđeni da to bude totalni lokdaun, da to bude vanredno stanje. Mi koristimo te usluge i inspirisala me je e-trgovina, jer smo tada negde prvi put prepoznali da u stvari možemo i tu aplikaciju – „Donesi“ i te kako iskoristiti i bilo nam je jedino rešenje, naročito u Beogradu. Možda su manje sredine imale manje problema, ali je Beograd zaista bio opterećen ozbiljnom blokadom i bojim se da još uvek ovako limitirani i jesmo u problemu.

Dakle, kao kandidat za članstvo u EU postali smo deo digitalne agende Evrope i njom je konkretno obuhvaćeno posebnom digitalnom agendom zapadni Balkan, koji je Evropska komisija pokrenula 2018. godine na digitalnoj Skupštini održanoj u Sofiji. Ovom agendom promovisani su glavni ciljevi koji treba da ostvare države zapadnog Balkana. Jedan od tih ciljeva o kome, na neki specifičan način govorimo i danas, jeste upravo ulaganje u širokopojasnu povezanost, odnosno u izgradnju komunikacione infrastrukture za povezivanje na internet što većeg broja sredine i korisnika. Dakle, to je zadatak realizacije projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima.

Zajam u visini od 18 miliona evra, koji je Srbiji odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj, obezbediće povezanost preko 500 seoskih škola, to ste čini mi se rekli u svom uvodnom izlaganju i drugih javnih ustanova, ali i preko 80 hiljada domaćinstava koja se nalaze u mapiranim područjima. Možda je ovo i najvažniji detalj koji treba istaći.

Mi moramo da kažemo da je za seoska područja danas, osim osnovne infrastrukture kojom se naravno olakšava život, neophodna i ta digitalna povezanost. Seoske sredine koje su povezane internetom imaju mnogo manji osećaj izolovanosti i napuštenosti. Čini mi se da tome treba posebno posvetiti pažnju, jer je internet danas onaj neophodan pogled na svet, kao što je to pre nekoliko godina, 30 ili 40, bilo posedovanje televizora ili fiksnog telefona u nekom trenutku kada se pojavio, pod okolnostima da su mladi najvažnija ciljna grupa ovog projekta, jer moramo da priznamo sebi jednu bolnu istinu, a to je da najpre želimo da nam opstane selo koje jeste ugroženo u dobroj meri da oživi, da proizvodi hranu, pre svega za grad. Da bi se sve to realizovalo mi na selu moramo imati mlade, jer starije stanovništvo sve manje kapaciteta ima za taj vid življenja na selu.

Možda ovo jeste korak više i možda ovo jeste jedan od koraka koji će mlade zadržati na selu, upravo posedovanje interneta i mobilnih telefona jeste za njih najdragocenije, jer u tom smislu će onda zaista biti povezani bez razlike koliko su udaljeni od nekih velikih centara, da ne govorim o Beogradu, nego i regionalnih. Ovaj projekat posmatramo i sa aspekta modernizacije obrazovnog procesa u ruralnim sredinama, jer su upravo obuhvaćen, koliko sam razumela, seoske škole. Mi smo pre nekoliko meseci u Skupštini imali diskusiju o jednom zajmu za širenje informatičke pismenosti, odnosno digitalno povezivanje škole i nabavku opreme za nastavni kadar. Tu mislim na nabavku, ako se ne varam, oko 50 hiljada laptopova koji su bili neophodni. Obrazovni sistem jeste baza sticanja informatičke pismenosti, tako da neophodan uslov za ostvarivanje ove funkcije predstavlja upravo povezanost obrazovnih ustanova internetom.

Svi smo svedoci koliko je od presudnog značaja za nesmetano odvijanje procesa obrazovanja u ovo vreme pandemija korona virusom bila upravo informatička povezanost. U tom smislu, škole u urbanim sredinama koje imaju internet mogle su bez bilo kakvih problema da prate tu onlajn nastavu. Nastavnici su mogli da komuniciraju sa učenicima i sa roditeljima i to je bio jedan proces prilagođavanja koji je na ovaj način, čini mi se, tekao malo lakše. Beskrajno smo, i to se uvek mora pomenuti kada govorimo o pandemiji, zahvalni lekarima koji se posvećeno i požrtvovano i svim snagama bore za zdravlje svakog od nas.

I želim da se zahvalim takođe, osim lekarima čiji je doprinos nemerljiv i zaista im svi dugujemo veliko hvala, i svim prosvetnim radnicima i svim školama, roditeljima, ali dugujemo posebnu zahvalnost našoj deci, koja su se prosto prilagodila. Uspešno su apsolutno svi savladali sve izazove onlajn nastave. Nije izgubljen praktično nijedan čas, ne može se, slažem se potpuno sa kolegom Markovićem, ne može biti identično predavanje koje je onlajn i ono koje je interaktivno, kada učenici imaju nastavnika prekoputa, ali nažalost, ovo vreme diktira svoje uslove. Ono što svakako jeste za pohvalu jeste da su se deca prilagodila ovom novom momentu, koliko god su najveće žrtve istog, upravo iz razloga jer oni i kroz svoj odlazak u školu imaju i taj vid druženja i socijalizacije koji im je sada u periodu od već godinu i nešto malo jače zaista uskraćen.

U obrazovanju i obrazovnim generacijama je naša budućnost. Danas uz klasična znanja, među kojima su istorija, srpski jezik i književnost, geografija, ali i znanje iz prirodnih nauka, potrebna i nova znanja za 21. vek, to su pre svega informatička znanja i digitalne veštine koje će omogućiti ubrzani razvoj društva i povezivanje sa svetom koji uz internet više zaista nije daleko. To je jedan od razloga zašto nam je neophodno da sve obrazovne ustanove, sve škole danas imaju taj brzi internet i omoguće svim učenicima, gde god da žive, sticanje tih informatičkih znanja, brzu razmenu informacija i lakši život i njima i njihovim porodicama.

I na kraju, prema statističkim podacima u Srbiji, internet nedostaje u oko 30% domaćinstava u ruralnim područjima, dok u urbanim područjima interneta nema u oko 13% domaćinstava. Zadatak našeg društva na putu ka razvijenom informatičkom društvu jeste upravo dostizanje maksimuma u pokrivenosti internetom, kao prethodnicom modernog razvoja i modernog društva.

Naravno, ne možemo da ne pomenemo ovde da osim obezbeđivanja pristupačnosti interneta, društvo mora voditi računa i o svim rizicima koje korišćenje interneta nosi sa sobom i tu smo imali i u proteklim danima čak i u skupštinskoj raspravi, čini mi se nekoliko puta, pomenute razne zloupotrebe interneta. Njegova zloupotreba je vidljiva i nažalost sve prisutnija, posebno među decom, koja posebno u ovo doba korone mnogo više vremena provode na internetu, i to bez kontrole roditelja, jer prosto su okolnosti takve da negde nisu u poziciji ni da to isprate. Treba ih sačuvati od negativnih pojava kada je internet u pitanju i to uglavnom nije lako, tim pre što se svi ti trendovi, koji su nažalost loši i pogubni po generacije, nekako najlakše uvek prime među tom decom, to uvek bude najlakše za implicirati.

Potpuno se slažem da bezbednost na internetu mora biti jedan od prioriteta informatičkog društva i još jednom apelujem na sve društvene faktore i nadležne organe da se još ozbiljnije posvete ovom problemu, ali apelujem i na sve nas koji smo zreli i odrasli ljudi da svojim lošim primerom kada je u pitanju korišćenje interneta i socijalnih mreža ne inspirišemo našu decu. Morali bismo da u tom delu najpre mi povedemo računa šta je vokabular koji koristimo, šta je način na koji komuniciramo, šta je način na koji se obraćamo i širokoj javnosti i jedni drugima, da bismo smanjili taj negativan uticaj na decu, koja s pravom prepisuju od nas.

Dakle, bojim se da je naše elementarno nevaspitanje, kada kažem naše, onda svakako mislim jedne ozbiljne manjine, ali ona postoji, ključni motivator za nemali broj dece i tome treba stati na put, ako nikako drugačije, ono makar na način što ćemo stalno ukazivati i jedni druge opominjati da negde moramo snositi odgovornost, pre svega zbog činjenice da smo javne ličnosti i da u dobroj meri utičemo na taj javni diskurs koji je, čini mi se, davno zapao u krizu.

Dakle, internet je značajan deo našeg puta u Evropu i u svet i projekti poput ovog o kome danas govorimo, a to je izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture za internet u ruralnim sredinama, rekla sam i na početku, višestruko je značajan i dragocen.

Iz svih razloga o kojima sam govorila poslanička grupa SPS će svakako podržati zakon kojim se potvrđuje Ugovor o zajmu za realizaciju ovog projekta u kome nas finansijski podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Da ne bih zvučala kontradiktorno, jutros sam imala poslaničko pitanje koje je možda bilo malo oštrije kada su u pitanju evropski zvaničnici, ali ovo samo potvrđuje činjenicu da mi zaista jesmo rešeni da naš put u Evropu nema alternativu, ali da i te kako umemo da odreagujemo na ono što je jedna očigledna nepravda, jedan očigledan, čak više ne ni dvostruki aršin, nego pritisak pred kojim se teško odoleva.

Bilo kako bilo, sve zakone koji su za dobrobit naše dece i koji će im unaprediti život Skupština Srbije će, sigurna sam, podržati i doneti, a sve ostalo ćemo ostaviti na kraju i sudu istorije, jer sam gotovo sigurna da aktuelno državno rukovodstvo može da odgovori svim pritiscima, koliki god oni bili u aktuelnom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedna informacija. Dobili smo obaveštenje od Radio-televizije Srbije da će današnje zasedanje Skupštine Srbije biti u direktnom prenosu do 16.55 časova zbog ranije preuzetih obaveza. Do tada će biti direktnog prenosa.
Reč dajem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" narodnom poslaniku Zoranu Tomiću.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, dragi građani Republike Srbije, kada smo glasali o Vladi Republike Srbije sećate se da je jedan od prioriteta koji je stavljen pred ovu Vladu dalji razvoj naše ekonomije, a zajedno sa razvojem ekonomije odnosi se i na razvoj obrazovanja, kroz realizaciju Programa "Srbija 2025".

Inače, kao zemlja videli smo da smo i u segmentu digitalizacije i razvoja u korišćenju informacionih tehnologija daleko odmakli i koristi svega toga se i te kako pokazuju u ovo vreme pandemije virusa korona, kada dokazujemo da se uspešno i zahvaljujući organizaciji preko e-Uprave borimo protiv ove pošasti i organizacije same vakcinacije.

Kada govorimo o internetu, internet je inače danas jedna od važnih komponenti u životu ljudi. Videli smo i sami da zahvaljujući internetu možemo uspostaviti i dobru komunikaciju sa ljudima, razmenu informacija, dobijate i pravovremene informacije, ali pored toga omogućiti i da segmente kupovine i trgovine prebacimo u taj virtuelni svet i da se bavimo poslom sedeći od kuće ili, kako bismo rekli, dok smo u fotelji. Tako da, koristi interneta su velike i danas kada govorimo o ljudskim pravima apsolutno da jedno od prava na koje treba staviti akcenat jeste i pravo na pristup internetu, odnosno na pravo pristupa informacijama.

Vlada Republike Srbije još u periodu kada je nju vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, kao jedan od glavnih ciljeva je stavila međusobno povezivanje ljudi u Srbiji. To se nije odnosilo samo na putnu infrastrukturu. Kao što vidimo, mi smo mnogo učinili kada je u pitanju putna infrastruktura. Izgrađeno je 320 kilometara auto-puteva, Programom "Srbija 2025" predviđena je i rehabilitacija ili rekonstruisanje preko 5.000 kilometara puteva i vidimo da je i naš predsednik Vučić na terenu i danas i ovih dana, intenzivno obilazi radove, tako da je Srbija zaista jedno veliko gradilište. Ali pored toga to se odnosi i na povezivanje ljudi putem interneta, odnosno na taj način uklanjanje tih geografskih barijera koje su postojale, odnosno to je u ovom segmentu o kome pričamo - digitalizacija u našoj zemlji.

Dok se, kao što vidimo, ova vlast svojski trudi da prepreke među ljudima ukloni i da učini život građanima Republike Srbije znatno boljim, tako i ova bivša vlast i tajkunski režim se maksimalno trude da dele ljude, da te barijere proširuju među građanima i da svoju mržnju na taj način šire. Tako da, za njih vidimo da postoje podobni i nepodobni novinari, o kojima smo mogli da vidimo i na prethodnim konferencijama Dragana Đilasa, ali i na današnjoj konferenciji gde je ponovo stavio do znanja da je izgleda on jedini taj koji je podoban da kaže ko je novinar, a ko nije novinar u Srbiji.

Pored toga, kada imate ljude koji se bore da istina ispliva i da se to pokaže građanima oni dobiju raznorazne pretnje, onda se trude na svojim mrežama ispadnu mnogo pametni, pa stavljaju neke zatvorske rešetke, što se verovatno okarakteriše kao jedan vid pretnje.

Onda se takođe preti ljudima šišanjem, znači opet nikakva borba argumentima, nikakve napore da ulože i da zapravo ospore to što se o njima tvrdi, a zapravo sve je to istina i naravno trude se da preko interneta i društvenih mreža apsolutno šire mržnju da se bave nekim politikanstvom, kao što možemo videti na primeru propalog diplomate Vuka Jeremića i u prethodnom periodu smo te tvitove pokazivali, verovatno se malo opametio, pa je sada te svoje tvitove skratio na jednu reč gde prosto voli da maršira ljude koji god pokušaju neke argumente da iznesu ili svoje stavove da ukažu. Naravno, internet koriste maksimalno za bavljenje politikom, odnosno za međusobno pravdanje zbog čega je ko i koga isključio iz stranaka, a danas kao što vidimo se i te kako lepo slažu.

Inače, sve ovo što oni rade kada je u pitanju internet i kada su u pitanju odnosi među ljudima i u skladu sa politikom koju oni vode tzv. Kalimero politikom. Za razliku od njih koji su, dok su i bili na vlasti, jedino znali za statistiku svog dubokog džepa gde su se trudili da se samo oni okoriste i da ih građani nisu interesovali, ova vlast se maksimalno trudi da probleme građana Republike Srbije reši, a sve u cilju da svi živimo bolje i da budemo ponosni na našu državu, tako da je ovaj projekat o kome danas raspravljamo ovde, odnosno konkretno o Sporazumu o zajmu za realizaciju projekta, treba da pomogne da u tim predelima ruralnim predelima naše zemlje, odnosno belim zonama dođe brzi internet koji će omogućiti da budu povezani sa svetom.

Inače, kao što je uvažena ministarka rekla, sam ovaj projekat izgradnje širokopojasne komunikacioni infrastrukture u ruralnim područjima je projekat koji je podržan od strane Evropske banke za obnovu i razvoj i radiće se i realizovaće se u dve faze.

Konkretno mi danas govorimo o prvoj fazi, a druga faza je planirana u narednom periodu. U ovoj fazi, kao što ste i vi rekli biće obuhvaćeno 500 škola, akcenat se stavlja na podizanje kvaliteta obrazovanja dece u tim područjima, u drugoj fazi biće obuhvaćeno 900 škola što će omogućiti kvalitetniju realizaciju nastave u samim školama, o mogućnosti da deca dobiju visokokvalitetni sadržaj kako bi gradivo uspešno savladali, ali pored toga mogućnost da nastavni kadar i ljudi u tim školama mogu da učestvuju na seminarima gde će se edukovati, odnosno dalje usavršavati, ali i raditi na razvoju brojnih projekata, pa učestvovati i na međunarodnim projektima.

Ovo je dokaz da kada Vlada Republike Srbije i ova vlast kaže da se zalaže za ravnomerni regionalni razvoj, da to zaista jeste na delu, a ne samo na rečima, tako da onaj kvalitet sadržaja koje deca u velikim gradovima poput Beograda, Niša, Novog Sada imaju, kada je u pitanju obrazovanje i internet, tako će imati deca u ovim ruralnim područjima.

Pored toga, ideja jeste ne samo razvoj i obrazovanje škola, već je ideja da internet dođe do domaćinstava u ovom području, tako da će zapravo škole biti samo čvorišta, kada je u pitanju pristup internetu preko ove širikopojasne komunikacione infrastrukture, kao što u Predlogu sporazuma ovde piše, napraviće se neutralna infrastruktura, gde će se nakon toga, prilikom izbora na javnom tenderu provajdera, omogućiti da dalje razvija tu mrežu ka domaćinstvima, tako da i ta domaćinstva koja u prethodnom periodu nisu bila komercijalno interesantna da dobiju taj kvalitetni i brzi internet, moći će na ovaj način.

Tu konkretno u prvoj fazi govorimo o osamdeset hiljada domaćinstava, u drugoj fazi govorimo o 135 hiljada domaćinstava koje će dobiti, što je jasan dokaz da zapravo na ovaj način uspešno realizujemo jedan važan segment programa Srbija 20-25.

Inače, to su krajevi u Republici Srbiji koji su zbog nemara prethodnih vlasti devastirani, čije potencijale nisu znali da koriste, ali to su krajevi koji imaju zaista veliki turistički potencijal, koji imaju i mlade ljude, a koji su na žalost u prethodnim godinama, za vreme žutog režima morali da beže u veće gradove ili u druge države, da bi se snašli za posao i zahvaljujući ovakvim projektima, biće stimulisani da ostanu, jer dovođenje interneta daje veliku šansu za razvoj omladinskog preduzetništva, za bavljenje digitalnom ekonomijom. Takođe, mogućnosti da se ti krajevi, odnosno turistički potencijali mnogo bolje promovišu ka potencijalnim gostima i da zapravo na taj način ova područja više ne budu na taj način devastirana, odnosno da ne budu više područja u kojima ljudi neće želeti da žive.

Sam ovaj projekat, prva faza o kojoj govorimo, realizovaće se do 2023. godine i finansijski je podržan sa 18 miliona evra, što je jako važno za realizaciju ovih ciljeva o kojima smo govorili, ali nije nešto sa čime sada krećemo.

Dakle, kao što je ministarka rekla, radilo se u prethodnom periodu i na analizi, celokupne teritorije Republike Srbije, tako da su konkretno mapirana područja koja su nazvana belim zonama, gde će se ovaj projekat usmeriti, što je još jedan dokaz i ozbiljnost svakog projekta ili posla kojem ova vlast pristupa, da se radi sistematski, da se radi objektivno.

Ono što je jako bitno da kažemo da zahvaljujući i reformama koje su sprovedene u prethodnom periodu, Srbija danas za ovako važne i velike projekte može obezbediti finansijska sredstva i to po povoljnim uslovima. Tu bih čisto zbog građana Srbije spomenuo da danas, odnosno nekoliko dana, u stvari „Fičers“ rejting agencija, ocenila kada je u pitanju kredibilitet Srbije i njen bonitet sa BB plus, što je dokaz da smo država koja može po povoljnim uslovima i da dobije potrebna finansijska sredstva za realizaciju ovako kvalitetnih projekata, dok na žalost u prethodnom periodu, odnosno za vreme žutih tajkuna, nije se o tome vodilo računa, nije se vodilo računa kakvi su ti zajmovi koji se uzimaju, već je bilo bitno kako da se dođe do novca i da se taj novac strpa u džep.

Ma koliko se i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, pa i mi ovde narodni poslanici trudili da rešimo probleme građana i da na to ukažemo, uvek imamo neke dežurne kritičare koji će eto kritiku radi kritike čisto plasirati i pokušati da izvrću samu realnost, što nije ništa neobično, jer je to deo njihove Kalimero politike koju oni sprovode, gde su se oni samo bavili sopstvenim dubokim džepovima, i dok su bili na funkcijama, razmišljali su o podizanju koeficijenata svojih plata, dodeljivanju sredstava svojim bliskim organizacijama i udruženjima bez javnih poziva, troškarili su po svetu i radili su maksimalno na iznošenju novca građana Srbije, van Srbije.

Kao što vidite, ovde jasno govorim i o Draganu Đilasu i o Vuku Jeremiću, i o njihovim megafonima, a kada govorim o lokalu, apsolutno i zbog kraja iz kojeg dolazim, a odnosi se na Despota Aleksića iz Trstenika.

Za bilo koji problem da se mi uhvatimo i da radimo stvarno na njihovom rešavanju, kako bismo unapredili kvalitet života građana, oni imaju uvek svoje kritike i odgovore, da, mi bismo to uradili drugačije, da mi bismo hiljadu evra dali plati prosvetnim radnicima, lekarima, pa čak idu do te mere da bi neku privatnu svojinu pretvorili u državnu, bavili bi se nacionalizacijom.

Prosto, pitanje za njih, ako su već tako sposobni i ako imaju tako dobar plan, zašto taj plan nisu realizovali dok su bili na vlasti, zašto za vreme dok su oni bili na vlasti, lekari i prosvetari nisu imali platu od hiljadu evra, nego se Dragan Đilas hvali, kako je ljudima u svojoj kompaniji obezbedio platu od hiljadu evra dok je on bio na vlasti.

Onda, konkretno pitanje novinara koje je bilo, na koje, naravno, nije hteo da odgovori, a kako ste obezbedili platu od hiljadu evra svojim radnicima, kada su ljudi tada radili za 15 hiljada dinara.

Jasno nam je, s obzirom da je u nekim svojim izjavama i govorio da ljudi koji su mahom na funkcijama, da do tih para dolaze tako što zloupotrebljavaju svoje funkcije, a znamo koje funkcije on obavlja.

Inače, pošto sam analitičar po prirodi, uradio bih jednu malu analizu, pošto je retorika njihovih stranaka malo levičarska, možda i više, čak i radikalna i pošto oni kažu da bi oni delili taj novac koji postoji sa svim građanima Srbije, pa hajde da izanaliziramo.

Kada bi Dragan Đilas podelio tih šest miliona evra koji su pronađeni na računu na Mauricijusu, koliko bismo kilometara, odnosno koliko bismo infrastrukturu širokopojasnog interneta imali? Ne mora račun na Mauricijusu, može u Hon Kongu, gde je utvrđeno samo na jednom da postoje 3,5 miliona evra, a neću pričati o ostala tri, gde se procenjuje da je oko 11 miliona, ili ako možda evri nisu dovoljno dobri, ajmo u švajcarskim francima.

Šta je sa računom u Švajcarskoj, gde ima oko 2,8 miliona švajcarskih franaka na računu? Zamislite kakva bismo sila, kada je u pitanju internet bili, kada bi ova sredstva bila uložena u širokopojasni internet i da je on ta sredstva uložio kada je mogao? Dobro. Možda sam i pogrešio sa analizom, možda ne treba o tim sredstvima da pričamo.

Hajde da pričamo o jednom interesantnom projektu koji je on uradio kao gradonačelnik Beograda, za koji se i te kako hvali, to je most na Adi, koji je, siguran sam, rekorder kada je u pitanju vrednost.

Imate ovde gore prikaz mosta u Francuskoj – „Viduc de Millau“ izvinjavam se zbog svog francuskog, nije baš dobar, gde je 400 miliona evra cena, dužina 2.460 metara, visina 343 metara i ima sedam pilona. Po kilometru, znači, cena bi bila oko 160 miliona evra, a na Adi gde je 400 i plus miliona evra, a početna vrednost, podsetiću građane, je bila 160 miliona. Još se ne zna kako smo došli do tih 400 plus, ali saznaće se, otprilike, vrednost bi bila za 0,9 kilometara 400 miliona evra.

Uzmimo sad tih 160 miliona evra koje su procenjene da je realna vrednost projekta, odnosno 161, pardon, koliki bismo internet, odnosno infrastrukturu sa 239 miliona evra mi mogli da napravimo u Srbiji. To bi bio fantastičan rezultat.

Hajde da se osvrnemo možda na propalog ministra diplomatije, Vuka Jeremića koji je ostao upamćen u istoriji naše diplomatije kao osoba koja je najviše putovala po svetu i gde je na osnovu Izveštaja Revizora utvrđeno da je potrošio 3,7 miliona evra, a efekti njegovog rada su vidljivi. Konkretno kada pričamo o AP Kosovo i Metohija vidimo koliko se borio za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i radio na tome da se ne prizna lažna država Kosovo.

Konkretno u 94 zemlje je on, znači, sa 3,7 miliona evra putovao, baškario se po hotelima, tu su bile i dnevnice, a ovo su efekti njegovog rada. Ovo su sve zemlje koje su u njegovo vreme, odnosno vreme Demokratske stranke priznale tzv. republiku Kosovo, odnosno lažnu državu.

Onda, hajde da kažemo neka smanji ove troškove, da su realni troškovi možda bi bili i trećina, dobro, ministar spoljnih poslova, trebao je da putuje, zamislite onda koliko bismo sa tim sredstvima možda kilometara uradili, odnosno koliku bismo infrastrukturu kada je u pitanju internet uradili, da ne pričamo o kilometrima puta. Inače, o tome se već puno diskutovalo i u javnosti rađene su analize itd.

Tako da, kada govorimo o internetu, zapravo, jedino čime su se oni bavili je bilo sopstveni interes omogućiti svojim preduzećima, svojim prijateljima da budu dominantni u tome, a državna preduzeća su prosto koristili kao način da uhlebe stranačke kolege i da apsolutno ne rade ništa ni po pitanju razvoja interneta ni infrastrukture, ni komunikacija.

Konkretno, pre nekog perioda imali smo priliku da vidimo efekte gde SBB u Beogradu postavio 59 kilometara nelegalnih kablova, gde se procenjuje da je šteta koja je učinjena i Gradu Beogradu i Republici Srbiji između 3,5 i 5 miliona evra, a da ne pričamo o šteti koju su napravili građanima Republike Srbije na čije strujomere su se nakačili da bi imali te pojačivače signala slanja interneta.

Eto, i ovo su možda neka sredstva koja su mogla da se ulože u razvoj interneta u ovom devastiranom području, belim zonama, gde i ti ljudi zaslužuju da imaju internet od 100MV po sekundi, da i njihova deca mogu kvalitetno da prate onlajn nastavu, pa čak i studenti možda da studiraju na daljinu kada su u pitanju strani univerziteti.

Prosto jedno pitanje koje postavljaju i građane Republike Srbije, zar ovakvim ljudima treba dati ponovo šansu da vode ovu državu? Jasan odgovor je nikada. Nikada.

Oni govore stalno kako imaju nekakav plan za dan posle sutra. Mislim, iskreno, to meni tako zvuči holivudski kad oni kažu „dan posle sutra“. U stvari, oni nemaju nikakav plan. To su čisto neke fraze koje su oni nabacali.

Kada pogledate kada pričamo sa aspekta interneta i digitalne pismenosti, njihove sajtove na kojima su oni to postavili jasno je da je to nekoncizno, nepregledno, da je nabacano, kao da su, eto, plan kovali možda na nekom sastanku u Trstu gde je jedan igrao Nitendo, drugi je tvitovao i onda su neke stvari nailazile na internet i kaže – e, ovo je dobra stvar, hajde ubaci, da to bude u naš plan. Mnogo toga su stvari za koje su se zalagali dok su bili na vlasti i nikada nisu sproveli, odnosno svesno su obmanjivali građane Republike Srbije.

Za razliku od njih i tog perioda koji se nikad ne povratio u Republici Srbiji, danas je Republika Srbija sasvim drugačija zemlja. Zemlja šampiona, gde je stopa nezaposlenosti ispod 9%, gde smo zaista najbolji u privlačenju direktnih stranih investicija, gde gradimo nove autoputeve, radimo na zaštiti životne sredine. Daleko smo odmakli u procesu digitalizacije, radimo na povezivanju ljudi kada govorimo o izgradnji ove internet, odnosno komunikacione infrastrukture i to su sve stvari koje ljudi znaju da vrednuju i da cene, jer su to su potrebe koje su oni tražili. To su problemi na koje su nam oni ukazivali i koje mi rešavamo.

Vidimo koliko smo uspešni i konkretno kada pričamo o vakcinaciji i drago mi je da će stići i nova doza „Sputnjik V“ vakcine, koja je upravo objavljena informacija, a sve zahvaljujući autoritetu i borbenosti našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji bez obzira što smo mi možda geografski mala zemlja, možda i u političkom smislu nismo toliko jaki na tom tržištu za borbu kad je u pitanju vakcina, ali imamo njega koji se svojski zalagao i putem te diplomatije obezbedio da se obezbede vakcine.

Izgradili smo dve kovid bolnice, unapredili zdravstveni sistem, uskoro dolazi treća kovid bolnica, a reći ću da smo prethodne dve uradili za četiri meseca, što se nikada u istoriji Republike Srbije nije desilo.

Tako da, sve ovo što pričam i ovaj projekat koji ćemo realizovati i koji ćemo podržati ovde, apsolutno su potvrda da Program „Srbija 2025“ se sprovodi uspešno i da ćemo ga sprovesti na taj način da će zaista plate prosečne u Srbiji biti 900 evra, prosečne penzije 440 evra, da ćemo imati nove autoputeve, da ćemo imati novu infrastrukturu, da ćemo imati fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da ćemo imati kanalizacije, što je jedna istorijska tekovinu, koju i prethodnici nisu umeli da urade, a nešto što naši građani zaslužuju odavno i to ćemo uspeti da završimo u ovom mandatu.

Zato, u danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, će podržati Predlog ovog Sporazuma, podržaće realizaciju samog projekta, i svakako i narednu fazu koja se očekuje, jer ono za šta se mi zalažemo, to je da se borimo za budućnost naše dece, ali bolju budućnost dece i ljudi i u ovim područjima Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica poslaničke grupe SPAS Marina Raguš.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje širokopojasnog interneta, odnosno širokopojasne mreže ruralnih delova naše zemlje, svakako je dobra vest. Mislim da preterano puno ne treba objašnjavati kolege koje su ranije govorile, uglavnom su iznele sve potrebne podatke.

Ono što posebno treba reći jeste da je to zapravo deo mnogo ozbiljnijeg projekta koji bi trebao ne samo da smanji digitalni jaz koji postoji između urbanih i ruralnih sredina, već da postavi infrastrukturu razvoja sela, i možda u nekoj perspektivi i ono zbog čega se i zašta se SPAS zalaže, to nije nepoznanica, a jeste demotropolizacije.

Veliki je pritisak na gradove u Srbiji, a pri tome, naravno, naša sela, kao što znamo, ostaju napuštena, devastirana i prazna.

Odlična je ideja da se počne sa infrastrukturom zato što kada god govorite o nekakvim planovima, prvo što vas pitaju jeste kakva je infrastruktura.

Dakle, to su putevi, to je danas u ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji internet, odnosno mreža koja je stabilna, koja ima brzi protok podataka i informacije.

Zašto je to bitno? Mi smo deo globalne zajednice. Pokretljivost radne snage je veća i brža nego ikada. Ono što je pretpostavka da se funkcioniše u ovom svetu, pored te digitalne funkcionalne pismenosti jeste da vi možete svakome koga želite da privučete spolja ili da ubedite da iz grada se vrati u selo, obezbedite dobre, makar minimalne civilizacijske uslove. Na današnji dan, taj minimum civilizacijskih uslova jeste dobar, jak i stabilan internet.

Ono što je, takođe, vrlo bitno jeste da se ovom mrežom, zapravo, šalje poruka i telekomunikacionim operaterima koji ne smatraju da je komercijalni poduhvat da internetom povezuju naselja, sela koji nemaju veliki broj stanovnika. Upravo ovim projektom koji će imati, koliko ja dobro razumem saradnike gospođe ministar i gospođu ministar, nekoliko faza, neće se povezati samo škole, već će to u perspektivi biti dobra infrastruktura za startape koji će možda početi da funkcionišu u našim ruralnim delovima naše prelepe zemlje i to je ono u šta treba ulagati i na čemu treba insistirati i zato je ovo dobar zajam.

Znam da će neki ekonomisti, ljudi koji se bave finansijama reći – da, ali zaduženost je problematična uvek, pogotovo kada se država zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu. Međutim, kontra argument, takođe, može da bude da novac nikada nije jeftiniji, da se svi zadužuju. Opet, sa druge strane možemo da čujemo, sa pravom naravno svih onih koji su dobronamerni i zaista iskreni patrioti, da li taj euribor je problem zato što u perspektivi može da se menja, pa te kamatne stope mogu da budu neki put i onako violentne, kako bi to rekli finansijski stručnjaci.

Tako je, kako je. Svi se zadužuju. Ovo je taj trenutak. Dobro je da se mi zadužujemo smisleno, sa varijantom da ulažemo u projekte koji mogu da nam budu osnova budućeg razvoja. U ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji za mene i našu poslaničku grupu jedan od najsmislenijih ulaganja danas jeste ulaganje u digitalnu infrastrukturu.

Vi ste, gospođo ministar, takođe, i ministar u oblasti turizma. Jedna od ne bezazlenih grana turizma je svakako i zdravstveni turizam. Mi smo danas slušali o svim štetnim posledicama korisnika tehnologije. Dajte da vam navedem jedan primer dobre upotrebe tehnologije i za šta je preko potreban brz i stabilan internet.

Nekoliko zemalja u Evropi i u svetu radi već ozbiljne projekte sa decom sa posebnim potrebama, kao što su autistična deca, kao što su deca koja imaju problem sa disleksijom. Zamislite, određene video igrice, koje su komercijalne video igrice, koje deca inače vole da igraju, kada su se malo preradile, pokazale su da daju izvanredne rezultate kod dece sa posebnim potrebama, pa su otišli korak dalje. Uspeli da nivo rada centralnog nervnog sistema kod te dece tokom igranja tih igrica, da ne zbunjujem preterano građane koji možda nemaju ta tehnička predznanja, ali radi se o spektralnoj analizi, o zvukovima, sve to poboljšava rad njihovog centralnog nervnog sistema. Išli su korak dalje, da taj nivo dok igraju te visoko-tehnološke igrice zadrži i posle toga. Pa su išli i korak dalje i ta deca, polako ali sigurno u nekoj perspektivi mogu da se uključe u društvo, a ne da ostanu na marginama društva. Autistična deca u ne malom procentu pokazali su izvanrednu sposobnost da se snalaze sa visokim tehnologijama i to da se socijalizuju sa grupama koje nemaju tu vrstu, uslovno rečeno, problema. Taj problem se prevazilazi, zato što mi neretko kada razmišljamo o brojevima, o statistikama, zaboravimo da razmišljamo o kvalitetu života, posebno tih porodica, recimo.

Šta će, recimo, ta autistična deca ili deca koja imaju druge posebne potrebe, a primaju, primera radi, finansijsku podršku od naše države, da rade kada im preminu roditelji? Ko će o njima da vodi računa? Da li oni i dalje primaju ta sredstva? Kako će da ih koriste? Oni imaju posebne potrebe. E, tu ja vidim mogućnost za razvoj ne samo naše privrede, nego razvoj celokupnog kvaliteta života i dobru upotrebu tehnologije.

Znači, tehnologija ne treba da bude strah. Ona sa sobom nosi mnoge izazove. Da li će mnoga zanimanja koja danas postoje biti bezvredna? Pa, reći ću vam otvoreno – dve trećine hoće. Možete slobodno te diplome da bacite u kantu za otpatke. Ali, otvaraće se neka druga zanimanja. Odgovorna država na vreme vodi računa o tome.

Da li upotreba tehnologije može da privuče na mreži predatore? Pa, da, zato što su oni oko nas. Oni samo koriste nova sredstva. Odgovorna država to može da zaštiti, svakog korisnika internet mreže. Na koji način? Znate kako, mi smo se opredelili da idemo ka EU i, evo, idemo od šezdesetih godina. Nekad se to zvala zajednica, sada se to zove Unija. Dug nam je taj put u Evropu, ali odlično je primeniti te standarde.

Najjači narativ u oblasti digitalizacije danas na teritoriji najrazvijenijih evropskih zemalja EU bloka jeste digitalna suverenost i suverenost nad podacima. Šta to znači? To ide do te mere i gospođa ministar to jako dobro zna, ona je ministar i trgovine, vi u svom prostoru imate veliki IT gigante inostrane koji ostvaruju neverovatne profite, ali isto tako i kradu vaše podatke zato što svaki put kada kliknete nešto od interesovanja na mreži, to njima koriste da vas zasipaju reklamama, a sve te podatke prodaju kompanijama koje zarađuju od vas.

Šta radi Evropa? Evropa je rekla – ne. Naši podaci, Evropljana, ne mogu da idu trećim zemljama i te treće zemlje, misli se prvenstveno na najveće moguće gigante, od Amerike, Kine itd, koje rade na našoj teritoriji moraju da poštuju naše zakone. Ja verujem da vi mislite o tome i da će u perspektivi, više sam nego sigurna, da i to dođe na dnevni red – zaštita podataka, motivacija naših kompanija da rade iste poslve kao te međunarodne kompanije.

Zašto ne bi postojale srpske platforme, srpske mreže, umesto „Fejsbuka“, „Instagrama“ ili bilo koje druge mreže? Za „Tviter“ se ne bih sekirala, „Tviter“ koristi 15,4% građana, to odmah da vam kažem. Trista hiljada naloga je neaktivno, a od toga desetine hiljada je falsifikovanih, nepostojećih naloga. Da ne označavam kako se ti nalozi nazivaju. Znači, ti ljudi koji misle da ostvaruju širenje mržnje na tviteru žive u virtuelnoj realnosti zato što 15,4% ljudi samo prati „Tviter“. Problemi su drugi.

Šta je poenta? Poenta je da sledimo primer EU ka kojoj idemo. Mi ovde imamo svoje zakone, imamo svoj Ustav. Ustav ne poznaje i ne prepoznaje privatnu i javnu ličnost, već ličnost i svaka ličnost ima pravo na svoj fizički integritet, na svoj psihički integritet, na svoje dostojanstvo. Ne možemo mi zato što smo u javnosti da budemo izloženi baražnoj paljbi sa svih mogućih strana. Zašto? Onako. Znači, ovde je na ispitu država, da svakog pojedinca zaštiti i zaštiti njegova Ustavom garantovana prava.

Sad ću vam dati primer. Izvesna političarka u Irskoj bila je izložena takvim seksističkim napadima na društvenim mrežama da je presavila tabak, tužila kompaniju koja obezbeđuje platformu za tu društvenu mrežu, dobila postupak i šta je sledeći korak bio? Ta kompanija je morala da izbriše sve gde se njeno ime i prezime stavljalo u taj mizogeni kontekst, sa svim metapodacima. To se zove pravo na zaborav, jer niko nema prava, iako će „Tviter“ da vam kaže, kad se požalite na to, da je to u skladu sa njegovom politikom. E, pa nije u skladu sa našim zakonima.

To je ono što SPAS i ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije očekujemo u perspektivi – potpunu digitalnu suverenost i potpunu zaštitu podataka.

Daću vam još jedan primer, takođe, preslikan sa teritorije EU. Da li znate da svako ko ima bilo kakvo komunikativno sredstvo koje koristi internet od provajderea može da traži da proveri ko mu se kada kačio na telefon, na internet, na mejl ili bilo koji drugi nalog koji ima, jer i to je takođe pokušaj krađe podataka.

Dakle, ovo je vrlo, vrlo osetljiva i ozbiljna oblast, a da mi ne bi promišljali na ove načine, posebno u delovima koji se tiču infrastrukture, ko je odgovoran za podatke koji će ići tom mrežom, znamo da RATEL ima tu nadležnosti, ko je odgovoran za bezbednost tih podataka. Danas čak ni fizički ne morate da budete blizu nečijeg kompjutera, već je dovoljno da se prikačite na kabl i imate protok svih podataka, kako pojedincima, tako privrednicima, tako od države.

Postoji još jedan primer, ali sada sa druge strane, pozitivan primer iz velikog sveta, ali ne tako nama dalekog, dobre upotrebe tehnologije, a radi se o nečemu o čemu bih volela da gospođa ministar porazmisli. To je upotreba 3D printera. To je, inače, tržište koje se poprilično razvija u svetu i daću vam jedan koristan primer.

Radi se o Ostinu iz Teksasa. Tamo su osmislili da za ljude koji su ostali bez krova nad glavom 3D printerom naprave malo naselje. Taj printer koji koristi, naravno, savremenu tehnologiju ume za dva dana da izgradi dobar deo tog naselja. Reč je o pristupačnim kućama. Tu se, takođe, prave i skloništa posle prirodnih nepogoda, skloništa za napuštene životinje. Dakle, u nekoliko dana vi dobijate naselje.

Sledeći korak je bio da, pošto su beskućnici dobili krov nad glavom u ovom neoliberalnom sistemu koji je pao, samo im niko nije rekao da je kraj, sve veći broj ljudi ostaje bez krova nad glavom, pošto naravno razumeju da je jedna od bitnih potreba svakog čoveka da se potvrđuje radom, napravili su dobru infrastrukturu, dobru internet mrežu, obučili ih i uključili u programe od kojih su oni mogli da zarađuju za sebe u početku, a onda posle i da ostvaruju porodice.

Sad se vraćam na početak. Taj projekat je „Community first“ ili zajednica na prvom mestu. Ljudi su shvatili na koji način mogu da koriste savremene tehnologije da vrate tradicionalne vrednosti. Pazite, ja govorim o Teksasu.

Dakle, takvih primera je bezbroj. Da ne idemo dalje, još jedan pozitivan primer. Svi znamo velike razlike između razvijenog severa i nerazvijenog juga. Italija – osmislila je da na jugu Italije kuće prodaje za jedan evro. Uslov je bio da u nekoliko godina uložite oko 20.000 evra, postavite tu kuću u normalno stanje, oslobođeni ste poreza, možete da živite i da radite. To je bio poziv za digitalne nomade. Tako su oživeli nerazvijeni jug. Da ne pričam kad se desila korona, da su svi sa visokorazvijenog severa krenuli da beže na taj nerazvijeni jug u koji nisu hteli da ulažu, ali to je sad druga tema.

Dakle, ima nekoliko načina kako mi u perspektivi sve ovo što trenutno uzimamo kao pozajmicu, jer je vreme, novac je jeftin, možemo brzo da vratimo i da smanjimo jaz, da podignemo selo, da budemo konkurentni, da digitalno opismenimo decu, a da ne zapostavljamo vaspitnu funkciju obrazovanja. Potpuno sam uverena, evo ovako gledajući ove projekte, planove, programe, pogotovo iz oblasti digitalizacije, da se ide u dobrom smeru.

Ono na čemu treba posebno raditi jeste da se potrudimo da tehnologija ne oblikuje nas, da nam se kroz tehnologiju ne provuče ono što ne želimo i ne preotme nam ekonomiju i razvitak, ne preotme nam naše živote, znači treba samo mudro promišljati, i iznad svega ono što je jako važno jeste da svaki građanin ove zemlje ima osećaj bezbednosti i sigurnosti.

Upravo iz tog razloga naš Pododbor za digitalne tehnologije planira da u „Dejta centru“ u Kragujevcu, poslednje nedelje aprila, organizuje sledeće javno slušanje. To je drugo po redu koje će se ticati informacione bezbednosti i zaštite podataka.

Šta nam je cilj? Cilj nam je da do kraja dođemo do svakog građanina i približimo ovu revoluciju na najefikasniji i najrazumniji mogući način.

Završiću samo sa jednom činjenicom. Kada je „Ipsos“ radio istraživanje za 2019, a 2020. godine su objavili podatke, znate šta su bili odgovori kada su ljudi odgovarali na pitanje – šta koriste od digitalnih tehnologija? Većina njih je rekla da koristi „WhatsApp“, „Viber“, „Signal“, ali da ne koriste internet. Niko nije mogao da razume odgovor koje su ispitanici dali. Kako je moguće da neko koristi sve ove aplikacije, a da nije svestan da ta aplikacija može da se koristi putem interneta? Tu smo mi sada.

Znači, naš je zadatak da približimo digitalne tehnologije na najbolji mogući način, ubrzo završavam, hvala na strpljenju, da kažemo ljudima šta su izazovi i da država iza njih, a mi posebno kao zakonodavci, promišlja sve moguće aspekte kako bi unapredila kvalitet života svih građana Srbije.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, na strpljenju. Izvinjavam se na minutu prekoračenja.

Zahvaljujem se predsednici poslaničke grupe SPAS.
Bila mi je jako zanimljiva diskusija koju sam slušala, vrlo stručna.
Pošto od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa nema više prijavljenih u sistemu, prelazimo na listu govornika po prijavama za reč.
Prvi je narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Kao što ste imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja su obradovani ovakvim Predlogom zakona. Mnogo puta smo u prethodnom mandatu govorili na slične teme o važnosti ulaganja u ruralna područja, a posebno je to važno kada su u pitanju one sredine koje još uvek imaju školsku decu, koje još uvek imaju žive škole, jer su u ruralnim područjima, naseljenim mestima, selima, škole glavni uzročnici i glavni nosioci društvenih aktivnosti.

Škole su simboli države i škole predstavljaju stožer okupljanja u svakom smislu reči. Zato nas raduje ovaj predlog zakona i raduje nas to što smo čuli da će do 2025. godine sve škole biti obuhvaćene ovakvim projektom i što se kreće sa 500 škola.

Pitao bih ministarku da li je već određeno kojih su to 500 škola koje će biti obuhvaćene ovim prvim projektom? Ovo govorim iz razloga što je ovo jako dobra prilika da u mnogim naseljenim mestima u ruralnim područjima iskoristimo ovu šansu da obnovimo ono što se mora obnoviti oko škola. Imamo mi područja, mi smo govorili ovde, recimo OŠ „Paljevo“ kod Tutina i mnoge druge škole koje nisu u stanju da prime, jednostavno, ovakvu vrstu projekta iz razloga što su to devastirani objekti.

Zato koristim priliku da pozovem i Ministarstvo prosvete da se dodatno angažuje kako bismo sve one škole koje su nažalost u ruralnim područjima devastirane, poput ove škole koju smo mnogo puta spominjali u Paljevu koja prokišnjava, koja nema uređene mokre čvorove. Mnogo je takvih škola u ruralnim sredinama, pa da im obezbedimo, napravimo jedan prodor da te objekte dovedemo u poziciju da oni budu jednaki u onoj meri koliko je to moguće svim drugim obrazovnim institucijama u Republici Srbiji.

Zašto je to važno? Zato da pored interneta naša deca imaju i normalne uslove odlaska i sticanja znanja u tim školama i da te škole u stvari budu, kao što jesu, ogledalo naše države kao što sam rekao na samom početku, jer one su jedine državne institucije na tim područjima i ne bi smeli da dozvolimo da naša deca danas u 21. veku, u drugoj, trećoj deceniji idu ili pohađaju nastavu u školama u kojima nemaju sređene mokre čvorove, u kojima prokišnjavaju krovovi, a takvih škola zaista ima, posebno u ovim ruralnim područjima.

Tako da smatram da je to dobar preduslov da to odradimo pre nego što počnemo sa ovim, jako potrebnim i neophodnim projektom dovođenja interneta u svaku od tih škola. Prosto, da bi smo to doveli moramo imati preduslove, tj. da imamo objekte koji su u mogućnosti da prime takvu vrstu instalacija. Hvala.