Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, o potrebi stvaranja boljih uslova za život na selu, kao i o značaju ulaganja u infrastrukturu u ruralnim sredinama kako bismo zadržali mlade ljude da ostanu i da žive u svojim mestima govorila sam više puta u ovom viskom Domu.

S tim u vezi, današnja tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj govori upravo o spremnosti i rešenosti Vlade Republike Srbije da te uslove i omogući, ali i realizuje.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u tom smislu omogućiće kvalitetan internet koji će pokrivati ruralna područja i na taj način imaće poseban značaj za povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi koji žive i rade na selu.

Može se reći da je u pitanju projekat koji će u velikoj meri olakšati život na selu, jer je danas digitalizacija i razvoj elektronskih komunikacija jedan od neophodnih uslova za razvoj i napredak svake sredine i svakog društva.

U prethodnih godinu dana svedoci smo da je internet bio ključno sredstvo za prevazilaženje brojnih problema koji nam je virus Kovid 19 doneo i da smo u tom slučaju posebno imali problema u obrazovanju, ali i mogućnost rada i ispunjavanja radne obaveze uopšte. Ceo sistem nastavio je i da funkcioniše upravo zahvaljujući internetu, odnosno tu pre svega mislim na onlajn nastavu, ali i na rad od kuće.

Pandemija je, slobodno možemo reći, ogolila dodatno digitalnu nejednakost između dece u ruralnim i dece u urbanim sredinama.

Prema podacima do kojih sam došla pripremajući se za današnje izlaganje, preko 80% mladih u Srbiji svakodnevno koristi internet, a svaka deveta mlada osoba u Srbiji nema kvalitetan pristup internetu, što dalje implicira da u prosečnom razredu u Srbiji najmanje tri učenika nemaju dobre uslove za onlajn učenje.

Upravo je ovaj projekat prilika da prevaziđemo i ovaj problem i imajući u vidu da danas deca širom sveta koriste internet ne samo za međusobnu komunikaciju i ne samo za učenje, već i za pravljenje određenih programa i softvera kako bi unapredili život u svojim lokalnim zajednicama.

Jedan od primera gde je unapređen i život u globalnoj zajednici jeste i sedamnaestogodišnji dečak iz Vašingtona, o kome smo imali priliku da čitamo prethodnih meseci, a koji je napravio sajt za praćenje zaraze korona virusom.

Upravo zbog toga je važno što danas diskutujemo o ovom projektu, kao što je važno i Projekat „Povezane škole“, koji smo ratifikovali krajem prošle godine, jer doprinosi da deca u ruralnim sredinama imaju dostupne i kvalitetne računarske mreže i računarsku opremu, ali takođe i pristup internetu i na taj način imaju priliku i mogućnost da realizuju neke od svojih ideja i da budu pripremljena za izazove koji ih očekuju u budućnosti, odnosno da ne zaostaju za svojim vršnjacima koji žive u gradskim sredinama.

Naravno, najveće benefite od ovog projekta svakako očekujemo u sektoru obrazovanja, jer će ovim projektom biti obuhvaćeno povezivanje internetom preko 500 osnovnih i srednjih škola, kao i drugih javnih ustanova u ruralnim područjima i preko 80.000 domaćinstava u okolnim sredinama.

Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir da je tokom pandemije korona virusa u ruralnim sredinama imalo određenih problema prilikom izvođenja i organizovanja onlajn nastave, dok u gradskim sredinama to nije bio slučaj i onlajn nastava se odvijala sasvim normalno.

U seoskim područjima su posebno prosvetni radnici izneli veliki teret ovih novonastalih okolnosti i s tim u vezi smatram da će upravo i ulaganje u komunikacionu infrastrukturu, kao i u računarsku opremu, ali i u modernizaciju škola, upravo doprineti prosvetnim radnicima da lakše obavljaju svoj posao, kao i da izvode nastavu kvalitetnije i bolje.

U širem kontekstu, upravo ovo ulaganje doprineće jednom mnogo većem društvenom problemu, a to je da će uticati pozitivno na opstanak naših sela. Zato je ovo odličan primer kako kvalitetnim projektima možemo da predupredimo i da rešimo velike i šire društvene probleme.

Obezbeđenje kvalitetnog interneta kojim bi bilo pokriveno celokupno područje Srbije doprinosi i unapređenju ruralnih i udaljenih oblasti, stvaranju povoljnog privredno ambijenta, unapređenju industrijskih oblasti, ali i povezivanju privrednih regiona naše zemlje.

Internet, kao što znamo, je danas potreba i poslovnih komunikacija i takođe jedno od osnovnih sredstava elektronskog poslovanja. U tom smislu, širenje mreže na ruralna područja benefite će osetiti i naši poljoprivredni proizvođači koji će na taj način mnogo lakše moći da dođu do kupaca za svoje proizvode i moći će mnogo lakše i uspešnije da prezentuju, ali i da prodaju svoje proizvode putem interneta.

Ono što je posebno važno jeste da i mladi na selu neće više imati osećaj da su građani drugog reda, jer nemaju mogućnosti da koriste mobilne telefone i računare kao sredstvo komunikacije i veze sa svetom, a ova prilika da realizujemo ovaj projekat svakako da će doprineti da se našem selu približe sve informacije koje dolaze iz sveta, brz protok informacija i iskustava koje će imati priliku da razmenjuju, ali takođe će uticati na modernizaciju sela i na razvoj seoskog turizma kao vrste turizma koja je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji.

Ono što je od višestrukog značaja za razvoj ruralnih područja svakako jeste i mogućnost da naši građani u ruralnim područjima mogu da koriste elektronske ustupke javnog sektora i što će im olakšati život i smanjiti mnoge situacije i komplikovanosti sa administracijom.

Na kraju, iskoristila bih priliku i prisustvo ministarke Matić i ukazala na potrebu ne samo poboljšanja signala interneta, već i na potrebu poboljšanja signala mobilne telefonije u selima širom Srbije sa čime se naši građani još uvek često susreću, a što im onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje.

Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije ne utiče samo da održavamo one navike koje su sredstvo 21. veka i, naravno, odraz digitalnog društva u kome se nalazimo, već i ostvaruje nam određene jednake polazne mogućnosti za sve sfere društvenog života.

Ovaj zajam i efekti koje se očekuju od izgradnje širokopojasnog interneta za mnoga ruralna područja u Srbiji poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se kroz proces digitalizacije transformiše i pruža kvalitetnije usluge građanima i stvara sve više radnih mesta sa visokom platama i ne samo u IT sektoru, nego i u drugim oblastima.

Predlog zakona koji je na dnevnom redu važno je da usvojimo, jer širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet, gde će omogućiti i veća brzina prenosa podataka.

Sve ovo u velikoj meri utiče na poboljšanje kvaliteta života naših građana, u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Upravo je predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, kada je predstavio plan Srbija 2025, najavio velika ulaganja u obrazovanje, što podrazumeva i ulaganje u ove oblasti. Znači, brz internet za sve učenike i studente, a posebno je jako važno i za digitalne udžbenike i za digitalne učionice. Opremanje škola u selima informacionom mrežom znatno poboljšava kvalitet nastave i omogućava nastavu na daljinu, što se pokazalo izuzetno važnim i u vreme pandemije u kojoj se nalazimo.

Važnost realizacije ovog projekta ogleda se u činjenici da postoje mnoge strategije i agende koje se odnose na unapređenje javnog upravljanja i poslovnog ambijenta putem podrške novih tehnologija i inovacija, upravo kroz digitalizaciju, u ovom slučaju i uvođenje širokopojasnog interneta.

Uglavnom, kada govorimo o ovim stvarima, kada govorimo o IT tehnologijama, o novim softverskim paketima, novim softverima, novim rešenjima, jasno je da Srbija ide dobrim putem, ide u korak sa savremenim svetom. Neko može da komentariše, da postavi pitanje da li je to skupo ili nije skupo, koliko to košta itd. Ovo nije skupo. Nije skupo kada ulažete u mlade, kada ulažete u obrazovanje jer to su temelji naše budućnosti.

Može li se izračunati cena, odnosno koliko vredi softver koji se kupi, a koji ničemu ne služi, koji se nikada ne upotrebi, a kupi se novcem građana Republike Srbije? Mi takve primere imamo u prošlosti. Sva sreća za građane Srbije to jeste deo njihove prošlosti, ali nekako i način takvog jednog delovanja, ophođenja prema budžetu i prema novcu građana Srbije i samog poslovanja, vođenja politike vidimo kakve su posledice danas, kada je javnost i te kako informisana o mnogobrojnim računima Dragana Đilasa u mnogobrojnim zemljama širom sveta, počev od Mauricijusa, preko Švajcarske, Hong Konga itd.

Kada sam malopre spomenula softver, želim da iznesem jedan primer, koji je jedan od mnogih u nizu od desetine ili stotine drugih primera, kako je izgledalo ulaganje Dragana Đilasa u budućnost u Srbiji. Bivša vlast u Beogradu na čelu sa Draganom Đilasom kupila je softver, tzv. SAP ERP 2009. godine, koji nikada nije upotrebljen. Tako su oni išli u korak sa modernim svetom. Softver plaćen oko 10 miliona evra nikada nije stavljen u upotrebu. Ideja, ako uopšte mogu da kažem ideja, jeste bila da se uvežu gradske službe, sekretarijati, neke druge institucije i o tome govori ova činjenica da škola ili obrazovanje ili mladi nisu bili prioritet, da ne pričam i o zdravstvu.

Svejedno, ovaj softver nije upotrebljen, a ono što je interesantno jeste da je sa istom firmom gradska vlast tada, nakon ove činjenice da su kupili softver, da ga nisu stavili u upotrebu, potpisala još jedan ugovor. Kupili su softverski paket vredan pola miliona evra za, kako se navodi, konsultantsko-servisne usluge. Tako je Dragan Đilas ulagao u budućnost građana Srbije. Ovo je samo jedan primer kada govorimo o softverima IT tehnologije, obrazovanju mladih i generalno o IT sektoru u Srbiji. Ko zna koliko još takvih primera ima?

Nije ni čudo što se suočavamo sa ovim vestima prethodnih dana, naročito poslednjih desetak dana. Ovde je potpuno jasno da nije sporno da neko može da zaradi i veliku količinu novca, da zaradi milione, iako je to teško običnim građanima da zamisle i nije sporno biti uspešan u privatnom sektoru, ali jeste sporno da vam se bankovni računi mnogostruko uvećavaju baš za vreme dok obavljate javnu funkciju, dok ste na vlasti, dok treba odgovorno da rukovodite i da upravljate novcem građana Republike Srbije. Nije problem imati ovoliko novca, ako je on prijavljen, ako je stečen legalno i ako je plaćen porez na njega.

Sve ovo izaziva ogromnu sumnju, jer imajući u vidu šta je sve izneto, da jednostavno Dragan Đilas, ne samo da ne može da demantuje, već on ne može da se upristoji da odgovori na pitanje novinarima ovih dana. Ovoliko sumnjivih pitanja, zaista otvara prostor da nadležne institucije deluju. Njima će biti potrebno dosta vremena i truda i rada i energije i snage da uđu u trag svim ovim situacijama sa kojima smo upoznati prethodnih dana i da to prezentuju građanima Srbije kako je bivši režim koristio njihov novac.

Kada pitate bivši režim kako su usmeravali novac građana Srbije, oni u ovoj situaciji mogu danas da izađu sa globusom ili sa mapom, sa kartom sveta i da pokažu lokacije gde su ti novci trenutno, od zemlje do zemlje, od kontinenta do kontinenta. Kada pitate odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS gde se usmerava novac, mi onda pokažemo puteve, pokažemo bolnice, pokažemo škole, vrtiće, pruge, nove fabrike. Danas, kada govorimo ovoj temi, govorimo i o modernizaciji, o savremenom načinu rada u našim školama. To je razlika između nas i njih, i to jasno građani govore, iz izbornog procesa u izborni proces daju sve veću podršku politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena ministarko sa pomoćnicima, gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, razvoj ruralnih oblasti, povezivanje industrijskih zona, povezivanje privrednih delova naše zemlje, unapređivanje i ulaganje u nove tehnologije i inovacije u poslovanju, zar bi i jedan od ovih navedenih ciljeva mogao da se ostvari bez stabilne internet konekcije i bez brzog interneta? Ne bi. Danas ono što smo podrazumevali pod dobrom infrastrukturom za privredni razvoj, dobre puteve, dobru električnu mrežu predstavlja i dobar internet pristup, brz internet, i to je praktično danas glavna komunikacija i glavni preduslov za industrijski razvoj. To je nešto na čemu mi iz SDP insistiramo, nešto što može da unapredi našeg radnika, nešto što može da mu poveća cenu i da ga zaista opskrbi sa neophodnim veštinama i znanjima.

Zbog toga ćemo ovaj zajam svakako podržati od 18 miliona. Od toga skoro dva miliona, 1,7 miliona su bespovratna sredstva i, naravno, njime želimo i jako mi je drago što se finansira širokopojasna infrastruktura, ja sam već o tome pričao, u ruralnim regionima naše zemlje. To je, još jednom kažem, dobar preduslov, ali obavezan preduslov za razvoj, industrijski razvoj naših krajeva, a znamo da su ruralni krajevi na kojima se ovde potencira, reći ću, najmanje razvijeni krajevi u našoj zemlji.

Znači, preko 500 ruralnih naselja će biti pokriveno, 500 škola u ruralnim područjima i preko 80 lokalnih domaćinstava. Širokopojasni pristup građanima omogućava, osim telefona i TV, da mogu da koriste i neke jako savremene servise i usluge – e-banking, e-poslovanje, e-zdravstvo, e-školstvo itd.

Znači, sada će neka baka, na primer, u novopazarskom selu Muhovu moći da se vrlo jednostavno prijavi za vakcinaciju u našem domu zdravlja ili da nam da informaciju da mi organizujemo naše službe, a to činimo u Novom Pazaru, i da pošaljemo ljude koji će vakcinisati i u tim ruralnim oblastima. Na primer, neki će student preko KoBSON-a Narodne biblioteke Srbije u okolini Brodareva, u Prijepolju moći da lista najsavremeniji udžbenik u bilo kojoj svetskoj biblioteci i na taj način bravurozno spremiti svoj ispit i da dođe do zaista kvalitetnog znanja.

Znam da je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u prethodnom mandatu, kao državna sekretarka, bila član Komisije za saradnju sa UNESKO za IT oblast i za informaciono društvo. Takođe, znam da je ministarka bila na čelu radne grupe za definisanje Nacionalne širokopojasne mreže. Znači, vi ste bili i promoter i kreator ove ideje da brz i kvalitetan internet stigne u sve krajeve naše zemlje.

Vreme u kojem danas živimo na najbolji način pokazuje šta znači i šta će značiti ljudima u ovim krajevima internet pristup, jer mi danas preko interneta se školujemo, razgovaramo, kupujemo, uče naša deca itd. Znači, ovo vreme je pokazalo da je vaša ideja i ono na čemu ste insistirali bilo jako bitno.

Nama u SDP glavni kriterijum za delegiranje naših funkcionera na javne pozicije jesu pristojnost i rezultati, minimum populizma i maksimum profesionalnosti. To je maksima našeg lidera na kojoj on uvek insistira.

Socijaldemokratska partija je lider u promovisanju ženskog preduzetništva, ženskog poslovanja, ženskog lideršipa i mogu da zaključim da je ministarka Matić pravi predstavnik naših političkih svetonadzora.

Želim da i vas, ministarka, i nas ljudi upamte po hajratima, po dobrim projektima koje će koristiti generacije posle nas. Na dobrom ste putu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani dragi građani Srbije, današnja tema o kojoj raspravljamo i za koju tražimo podršku od skupštinske većine, širokopojasni internet, digitalizacija Srbije, ali sa posebnim akcentom i sa zadatkom razvoja interneta u ruralnim predelima, u seoskom području zaista je tema koja zavređuje svu pažnju poslanika, ali i srpske javnosti.

Ono o čemu mi danas raspravljamo i zašta hoćemo da dobijemo podršku skupštinske većine je nešto što je drugima bila misaona imenica i nešto što drugi nisu mogli da obećaju ni kao predizborno obećanje, a kamoli da to sprovedu u delo.

Kvalitet infrastrukture u seoskom području nije više samo put, struja, voda, moramo više i moramo bolje. Da li je potreban internet? Internet je preko potreban, neophodan i još jedan je od razloga zbog koga će se neko odlučiti da ostane u selu. Ali, to nije dovoljno, moramo ići dalje od toga. To mora biti i proizvodnja zdrave hrane, to mora biti i seoski turizam, to moraju biti novi uslovi i načini trgovine gde će upravo ono što se proizvede u selu naći put da dođe do Niša, Novog Sada, Beograda, Kragujevca, da nađe put do balkanskih, ali i evropskih gradova. Jedan od razloga zašto ovo mora biti podržano je upravo taj da taj prozor u svet bude širokopojasni internet.

U prvoj fazi, evo u razgovoru sa ministarkom i članovima njenog kabineta, u prvoj fazi ovog projekta je to upućeno za opremanje škola, školskih učionica, ali će svakako biti moguće upotrebiti u selima i za mesne zajednice, za domove kulture i za sve one kojima je internet potreban.

Evo prilike, evo i poziva predsednicima opština, gradonačelnicima da za svoja nerazvijena seoska područja uzmu učešće. Neka se obrate ministarstvu, neka naprave konekciju i dogovor sa ministarstvom da pomognu u delu ne samo implementacije, nego i samog obučavanja i primene ne samo, kažem, u školama i učionicama, nego upravo i u seoskim mesnim zajednicama, domovima kulture i bilo gde gde je taj internet potreban, možda u nekoj ambulanti ili bilo gde, bukvalno bilo gde.

Bilo bi dobro, takođe i na Odboru za finansije smo pričali o tome, da moraju timovi iz ministarstva, stručni timovi, obučeni timovi, ljudi koji se bave tim biti na terenu i pomoći da se taj softver i hardver koji je završio u školama jednostavno i objasni i pokaže učenicima, učiteljima, onima koji će biti korisnici i način na koji to da jednostavno koriste i upotrebe. Za jednog jedinog učenika vredi i za tog jednog jedinog učenika, čim postoji škola, postoji i budućnost za to selo, postoji i mesna zajednica i postoji razlog da ti ljudi ostanu na tim mestima.

Dok razmišljam o ovome, eve kratkog i jasnog primera, a to je upravo prijavljivanje za vakcinaciju, za imunizaciju i način na koji se naši građani prijavljuju.

Naravno da je uz pomoć interneta, digitalizacije koja je na većem delu Srbije u primeni, koja je već primenjena, ali još jedan od razloga zašto taj internet treba da bude dostupan svima, naravno dok nemaju tog interneta predsednik je uspeo da organizuje i da obezbedi vakcinu za sve.

Ali, nije dovoljno obezbediti vakcinu koja će biti smeštena u ambulante, domove zdravlja i bolnice u gradovima. Mobilni timovi u što kraćem roku, u što kraćem vremenu da obiđu starije ljude i da upravo i starijima, ali i mlađima koji u jednom trenutku nemaju internet omogući upravo potrebnu imunizaciju.

Poziv predsednicima opština nije formalan, nego je suštinski. Predsednici opština kao izabrani ljudi za te opštine, za ta sela upravo moraju da se uključe zajedno sa svojim timovima u implementaciju ovih projekata.

Dobro je da imamo za koga da radimo ovo, jer da nije bilo politike Aleksandra Vučića od 2012. godine do sada mi ovo ne bi imali gde da instaliramo i ne bi imali za koga da široko pojasni internet dovedemo u sela.

Ne treba biti sad veliki stručnjak, pa doći do zaključka da postoje ozbiljni problemi za sela, ali pokazao je primer situacije sa Kovidom da se upravo selo našlo kao prvi, ja mislim i najznačajniji, u odbrani Srbije od Kovida, a to je upravo selo, hrana koja se proizvodi u selu i stabilnost koju dobijamo. Jer, ne zavisimo, sa jedne strane kada je hrana u pitanju, ni od koga, a sa druge strane uz Aleksandra Vučića ne zavisimo ni kada je imunizacija u pitanju ni od zapada, istoka, ni juga, ni severa, nego zavisimo isključivo od sebe, odnosno od našeg predsednika i od njegove moći i snage da u ovim teškim trenucima se izbori, bukvalno izbori za svaku vakcinu. Način na koji se sada Srbija ponaša može da služi za primer svim evropskim i naravno svetskim državama.

Dok mi raspravljamo o bežičnom internetu, o širokopojasnom internetu u seoskim mesnim zajednicama na seoskom području za male škole, pa i za jednog učenika, dok vodimo brigu o tome da se nađe posao za sve, da se uradi putna infrastruktura do svakog sela, do svake kuće, imaju neki drugi koji razmišljaju o tome kako da sakriju što više para, koji ne mogu tačno da utvrde u kojim se to državama i bankama nalaze milioni evra i koji u isto vreme za te milione evra za koje ne znaju ni kako su ih stekli, ni koliko je koji građanin oštećen, ali za koje znaju gde im se nalaze, ne nalaze razloge da se izvinjavaju, da se uvuku i sklone, da se uvuku u mišju rupu i da iz nje ne izlaze dok po njih ne dođe neko iz državnih organa da ih pita – dobro ljudi, odakle vama tolike pare?

Ja bih voleo da u ovom trenutku neko od državnih organa jednostavno nađe načina da građanima iznese istinu o 619 miliona evra, koliko je prihodovala firma Dragana Đilasa, koji u isto vreme pokušava da bude lider, samo ne znam čiji. Njegove laži koje on svakodnevno iznosi, u njih više ne veruje ni on, ne veruju ni njegovi bliski saradnici, nema ih mnogo, ali ni oni mu više ne veruju, a o građanima Srbije nemamo šta da pričamo. Kome veruju građani Srbije, to oni pokažu na izborima.

Sa druge strane imamo ljude koji u ovoj nemoći, u nemoći da urade bilo šta dobro za Srbiju, za svoje neuspehe, za neuspehe jedne propale politike, naravno neopravdano krive Aleksandra Vučića, jedino što mogu to je da prete.

Najnovije pretnje u današnjem danu i pretnje koje su upućene predsedniku su još jedan vid i pokušaj da se destabilizuje Srbija, da se destabilizuje Aleksandar Vučić, da se destabilizuje SNS, pa i ova skupštinska većina.

Poruka je vrlo jednostavna – pretnje im uroditi plodom neće. Na te pretnje mi reagujemo novim projektima, novim zakonima i novim investicijama i novim radnim mestima. Na njihove pretnje Aleksandar Vučić reaguje upravo novim auto-putevima, novim obilaskom svih onih koje je trebao obići, čovek koji je spreman da sasluša svakoga i da svakome služi kao uzor i služi kao neko na koga se mogu ugledati ima pravo da vodi ovu Srbiju, ima pravo da očekuje podršku koju od te Srbije i dobija.

Još jednom, vredi se boriti za svaku školu, za svaku učionicu, za svaki širokopojasni internet u bilo kom selu. Vredi se boriti za svako učenika. Insistiram na tome da u danu za glasanje se prebroji ko je glasao, a ko nije glasao za budućnost naših sela, za budućnost i tog jednog učenika. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Svetlana Milijić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, strukturu i dinamiku društva na globalnom nivou, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost determiniše sve više naučno-tehnološki razvoj i informatička revolucija. Razvoj elektronskih tehnologija komuniciranja je neodvojiv od modernizacije i predstavlja pokretač društvenih promena. Širokopojasni internet jeste način povezivanja na internet koji je 10 puta brži od osnovnog pristupa, odnosno omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Upotrebom širokopojasnog interneta, odnosno njegovim omogućavanjem 80 hiljada domaćinstava širom Srbije, oko 500 škola i javnih institucija dobiće brzi internet, odnosno zahvaljujući procesu digitalizacije koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Vilijem Gibson je jednom rekao - budućnost je već počela, jedino ona nije ravnomerno raspoređena.

Svesni smo da stilovi života u ruralnim sredinama se u mnogome razlikuju od urbanih sredina, razlikuju se ne samo po tradiciji, već se razlikuju i po limitiranosti određenih usluga, naročito onih javnih. Ovim projektom omogućiće se poboljšanje socioekonomskih, društvenih, kulturnih i obrazovnih kapaciteta ruralnih sredina, što dovodi do ubrzanog regionalnog razvoja i napretka u evropskim integracijama. Na ovaj način stvoriće se podsticajno ekonomsko okruženje, kvalitetniji uslovi života za žitelje ruralnih područja, što se tiče državne administracije, kao što je portal e-uprava, zatim, kvalitetnije i mnogo brže usluge iz oblasti medicine, usluge iz oblasti trgovine ili usluge plaćanja na daljinu, a da ne govorim o tome koliko je to važno za obrazovanje obzirom da smo svesni da u vreme pandemije korona virusom se učenje na daljinu pokazalo veoma značajnim.

Ovakav pristup, takođe, omogućiće proizvođačima da se upoznaju sa boljim, novim, inovativnim načinima vođenja proizvodnje. Povećava se njihovo znanje o tržišnim i ekonomskim trendovima iz oblasti poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja. Ono što je takođe značajno da se naglasi jeste da informaciono-telekomunikacione tehnologije omogućavaju stanovnicima ruralnih područja da deluju zajednički, da se umrežavaju, da se šire, jačaju u oblasti ne samo poljoprivrede, već stočarstva, trgovine, turizma i naročito preduzetništva.

Zašto je ovo važno? Važno je upravo zbog osetljivih kategorija stanovnika ruralnih područaja kao što su mladi i kao što su žene na selu zbog preduzetništva i zbog novih radnih mesta.

Razvoj informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija ima naročit značaj za osetljive kategorije jer se na taj način smanjuje njihova izolovanost iz protoka informacija. Ono što jeste značajno jeste naglasiti to da se ne samo povećava broj radnih mesta, već se otvaraju nove mogućnosti za žitelje ruralnog područja čime se podstiče socioekonomski razvoj.

Moram da podsetim građane Srbije i sve one ljude koje to interesuje, a interesuje mnoge, jer u poslednjih 10 dana smo svedoci nečega što je Srbiju ostavilo i svakog normalnog građanina zatečenim, a to je 57 tajnih računa u 17 egzotičnih zemalja gospodina Dragana Đilasa, koji je podsetiću građane Republike Srbije u periodu od maja 2007. do juna 2008. godine obavljao posao ministra bez portfelja, zaduženog za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

U šta je to gospodin Đilas ulagao u ovu Srbiju? Jel to možda ulagao u neki metar autoputa, neku školu na selu, neku bolnicu ili bilo šta drugo osim u svoj džep, odnosno u te svoje tajne račune koji sada isplivavaju kao kada se povuče more pa ostane da se vidi šta je iza toga ostalo? Da li je možda ulagao u obrazovanje, nauku, tehnologiju? Nije, ulagao je samo u sebe, u svoje tajne račune, u svoje nekretnine i ulaže i dalje u to da ruši politiku predsednika Aleksandra Vučića koji ovu Srbiju je počeo da diže iz pepela posle pustoši koju su oni ostavili.

Sada imamo nove bolnice, vakcine za sve građane Republike Srbije koje su obezbeđene, građani sami biraju koju će vakcinu da prime, brže idemo od jednog grada do drugog ne samo mi već i deca tih političara koju su iza sebe ostavili pustoš do 2012. godine.

To je Srbija koju mi ne želimo. Mi želimo Srbiju koja će da napreduje, Srbiju koja raste, Srbiju koja je stabilna država, Srbiju koja je bolja za svu našu decu. Živela naša Srbija. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.