Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo puta do sada sam u parlamentu rekao da je najveća tragedija jednog društva da izgubi osećaj da prepozna prioritete i da izgubi osećaj da prepozna prave vrednosti.

Na veliku žalost kritičara o kojima je mladi kolega maločas govorio, ovo društvo nije izgubilo osećaj da prepozna prioritete i nije izgubilo osećaj da prepozna prave vrednosti. Mnogo puta je to do sada pokazalo, kao što će pokazati, potpuno sam ubeđen, i u periodu koji je pred nama, kao što je i Vlada Republike Srbije kroz ekspoze i kroz šest ključnih tačaka, principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije, prepoznala prave prioritete. Jedan od tih prioriteta jeste upravo ono o čemu danas govorimo.

Malo čas je koleginica Marina pomenula zaduženje. Zadužujemo se. Tačno. Mi se zadužujemo, ali treba praviti razliku između zaduživanja za plate i za penzije i zaduživanja koje treba da omogući razvoj i da da određene pozitivne efekte kada je reč o rastu BDP. Srbija ima više razvojnih a ne potrošačkih kredita. I to je suština koju ovi kritičari ne razumeju. Dakle, tačno je, zadužujemo se, ulažemo u putnu infrastrukturu, danas govorimo o digitalnoj infrastrukturi, ali, izvinite, to je ulaganje u budućnost, to je ulaganje u budućnost Srbije. I ne vidim razlog zašto bi neko bio protiv toga?

Imamo budžetski deficit i to nije sporno, ali taj budžetski deficit je kontrolisan, taj budžetski deficit nije skup, taj budžetski deficit nije nastao zato što je predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone. Ali, kažem – kontrolisan je i kreće se upravo u parametrima koji su definisani. Javni dug u odnosu na BDP je ispod 60%, što nam govori da i pored toga što je teška situacija, ostvarujemo dobre rezultate. Vlada Republike Srbije ostvaruje dobre rezultate, dobre ekonomske pokazatelje, što opet znači da može bolje i više i uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije.

Ovo je kontrolisani deficit i on će, sigurni smo, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije je sigurna da će omogućiti u perspektivi realizaciju onog cilja, a to je „Srbija 20-25“ ili 2025. prosečna plata u Srbiji 900 evra, a prosečna penzija u Srbija 450 evra. Imao sam potrebu da ovo kažem na samom početku pre nego što krenem da govorim o konkretnoj temi jer se govorilo o zaduživanju, pa prosto da demantujemo kritičare bar na ovakav način.

Dakle, ovaj zajam je po prirodi, kao što sam rekao, investicioni, razvojni i treba da omogući digitalizaciju ruralnih područja u Srbiji koja do sada nisu bila obuhvaćena projektima komunikacione infrastrukture, što je uslov smanjenja regionalnih razlika i smanjenja razlika između sela i grada u uslovima pre svega elektronskih komunikacija.

Strateški posmatrano digitalizacija, tu se u potpunosti slažemo, je neophodan uslov i društvenog i privrednog razvoja jednog modernog društva, uslov globalne povezanosti, a bez visoke zastupljenosti širokopojasnog interneta danas je nemoguće zamisliti ne samo brzu razmenu informacija nego razvoj novih zanimanja i novih grana ljudskih delatnosti, privrede uopšte, tako da se može reći da internet značajno utiče i na porast, kao što sam rekao, BDP, ali internet utiče i na zapošljavanje.

Zato je suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja od ključnog značaja za ravnomeran regionalni razvoj.

Ono što je važno istaći jeste da je Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i kao zemlja Zapadnog Balkana, koji se sa stanovišta EU posmatra integralno obuhvaćeno posebno Digitalnom agendom za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija pokrenula na Digitalnoj skupštini održanoj 25. juna 2018. godine u Sofiji. Cilj ove agende je da je podrška tranziciji celog regiona ubrzanim stvaranjem digitalnog društva, time i digitalne ekonomije ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije ekonomskog sektora, kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i svakako bolje usluge.

Pokrenuvši ovu agendu Evropska komisija se zajedno sa resornim ministrima svih zemalja Zapadnog Balkana dogovorila oko ključnih ciljeva i akcija. Jedan od tih ciljeva je ulaganje u širokopojasnu povezanost jer su elektronske komunikacije, odnosno povezanost internetom preduslov svakog razvoja tržišta pre svega koji se danas ne može ni zamisliti bez brzog protoka, niti razmena informacija. Ovu agendu finansijski podržava Evropska banka za obnovu i razvoj kroz odobravanje zajmova, tako da se ovaj zajam odobren Srbiji može smatrati delom Agende za Zapadni Balkan.

Kada je u pitanju Srbija prethodnicom ovog projekta zajma, o kome danas govorimo, možemo smatrati donaciju Evropske banke za obnovu i razvoju u iznosu od 1,7 miliona evra.

Sporazum o ovoj donaciji namenjenoj upravo projektu širokopojasni internet u ruralnim područjima u Srbiji, potpisan je 27. januara, o tome je već bilo reči, a namenjen je za izradu, odnosno pripremu projektne dokumentacije. Možemo reći da je bilo izvesne simbolike u datumu potpisivanja ovog Sporazuma o donaciji, potpisan je baš na Svetog Savu, a to je školska slava, kada znamo da će ovim projektom biti obuhvaćeni, pre svega škole u ruralnim područjima, koje će uvođenjem interneta imati mogućnost da, kao i njihovi vršnjaci u gradskim sredinama, pre svega učestvuju u „onlajn“ nastavi.

To se odnosi i na prosvetne radnike u mnogim seoskim sredinama, koji zbog nedostatka interneta nisu mogli da obezbede elektronsku komunikaciju sa decom, niti da obezbede nastavu na daljinu, što jeste bio ozbiljan problem. U tom smislu, zajam za ovaj projekat kojem su predviđena sredstva u iznosu od 18 miliona evra, predstavljaju svojevrstan nastavak projekta, kojim će se izgraditi potrebna komunikaciona infrastruktura za širokopojasni internet u ruralnim sredinama Srbije.

Inače, cilj ovog projekta jeste, dakle da dve trećine domaćinstava u Srbiji koja sada nemaju širokopojasni internet, budu njime pokrivene. Prema podacima iz 2020. godine, u Srbiji 80,8% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što čini povećanje od 1,2% u odnosu na 2019. godinu, a 8,3% u odnosu na 2018. godinu.

Zastupljenost ove vrste internet konekcije najveća je u Beogradu, iznosi 93,9%, u Vojvodini 74,7%, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji recimo 77,5% itd. Kada je reč o gradskim naseljima, ona iznosi 87%, dok je samo 70,1% ruralnih srpskih domaćinstava povezano fiskalnim širokopojasnim mrežama.

Dakle, zahvaljujući pre svega ovom projektu, dakle ovome o čemu danas govorimo, projektu digitalizacije, koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj i bilateralni donatori, u okviru investicionog okvira za Zapadni Balkan, oko 80 hiljada domaćinstava i 500 škola i javnih institucija širom Srbije, dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brzi pristup internetu, već menja celokupni način upotrebe interneta, budući da omogućava preuzimanje potrebnih i traženih informacija sa interneta na znatno brži način. Takođe, razvoj širokopojasnih mreža utiče i na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi, i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Pandemija uzrokovana korona virusom u 2020. godini pokazala je da je brzi internet presudan za rad od kuće, pristup administrativnim, finansijskim, medicinskim pre svega i drugim uslugama, ali i njegova posebna uloga je došla do izražaja u obrazovanju.

Internet je bio gotovo presudan za nesmetano odvijanje procesa obrazovanja. Sa „onlajn“ nastavom susreo se čitav obrazovni sistem. Dakle, nije „onlajn“ nastava bila namenjena samo urbanim sredinama, već su na ovaj metod nastave na daljinu bili usmereni i učenici iz čitave zemlje, iz manjih gradova, ali i iz zabačenijih, siromašnijih sredina, u kojima je internet jako spor ili ga, nažalost čak i nema.

Sistemska podrška digitalizaciji formalnog obrazovanja u svim sredinama doprineće i razvoju IT kadrova, kao i strateški cilj koji je definisan u Strategiji razvoja IT industrije. Mora se raditi, naravno na unapređenju telekomunikacione infrastrukture i uvesti internet u svako selo, u svaku seosku školu, jer naša Strategija razvoja sela i ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju podrazumevaju i stvaranje boljih uslova za život na selu, što upravo i činimo i radimo.

Dakle, ne samo za starije, već i za mlađe generacije koje danas bez elektronskih komunikacija, bez mobilnog telefona, bez interneta, ne smatraju da imaju kvalitetan socijalan život i dostupnost potrebnim informacijama za život i rad.

Ovim projektom potvrđuje se odlučnost Vlade Republike Srbije da će svi građani koji su do sada bili bez interneta ili na neki način izopšteni, dobiti pristup internetu, što se posebno odnosi na učenike u ruralnim područjima.

Plan države jeste da do 2025. godine, uz širok program podsticaja za izgradnju širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima, nijedno domaćinstvo u Srbiji ne bude bez pristupa fiksnom širokopojasnom internetu. Ova Vlada je temu informacionih tehnologija i digitalizacije stavila u sam vrh svojih prioriteta.

Vlada Srbije prepoznala je značaj digitalizacije za celokupni ekonomski i društveni proces i progres pre svega. Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci, ali i kao čitavo društvo. U tom smislu se planira i veća stopa ulaganja u ovaj sektor. U ovom trenutku prema podacima stopa ulaganja u IT sektor u Srbiji po glavi stanovnika je nešto više iznad 80 evra, a planirani trend rasta do 2025. godine jeste 150 evra po glavi stanovnika. Dakle, planira se ubrzani, skoro udvostručeni rast, što je veoma pozitivno.

Govoreći o razvojnim prioritetima ove Vlade, premijerka Srbije Ana Brnabić je istakla da će jedan od prioriteta biti podrška razvoju sela i poljoprivrede. Po njenim rečima planirana su veća ulaganja u znanje, nauku za primenu u poljoprivrednoj proizvodnji, što uključuje naravno i digitalizaciju i širenje interneta kako bi mladi ostali na selu, jer otežan pristup ruralnog stanovništva savremenim i kvalitetnim obrazovnim uslugama takođe predstavlja jedan od ozbiljnih uslova migracije upravo mladih sa seoskog ka gradskom području ili urbanom području.

Prošle godine u martu mesecu usvojena je i Strategija razvoja digitalnih veština za period od 2020. do 2024. godine, čiji je osnovni cilj unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući i pripadnike osetljivih društvenih grupa. Posebni ciljevi su, to želim posebno da istaknem, unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada, kao i celoživotno učenje IT stručnjaka.

Tako možemo reći da je digitalizacija ruralnih područja Srbije značajan deo ove strategije i jedan od njenih, da kažem ključnih ciljeva. Naravno, da će ovaj predlog o kome danas govorimo imati podršku poslaničke grupe SPS, o tome je govorila i koleginica Paunović.

Neretko zloupotrebljavam skupštinsku govornicu. Maločas me je kolega podstakao, nadam se da se nećete naljutiti, da uvek postoje kritičari. Ne sumnjam da će postojati kritičari i kada govorimo o ovoj temi, ali potpuno je jasno šta je cilj tih kritičara, destabilizacija Srbije. Oni nemaju drugi cilj i taj cilj pokušavaju da realizuju kroz jednu vrstu pre svega, pritisaka, putem recimo evropskih parlamentaraca ili da nametnu uređivačku politiku u medijima, a onda na sve to prete ponovnom nekakvom ulicom. Kao da se neko plaši te ulice. Nismo ih se plašili 2000. godine, zar misle da ih se plašimo danas, 2021. godine?

Taj kontinuitet napada se nastavlja. Drago mi je, prošle nedelje sam govorio u parlamentu i govorio sam o tome kako je jedna nevladina organizacija napala i u negativnom kontekstu govorila o kolegama parlamentarcima. Bez obzira što smo iz različitih poslaničkih grupa, reč je o gospodinu Martinoviću, gospodinu Bakarecu, rekao sam šta je stav poslaničke grupe SPS. Nije ovde bitno ko pripada kojoj političkoj stranci, mi imamo jedan cilj, koji želimo zajedno da realizujemo, a to je ono što je definisano u ekspozeu Vlade Republike Srbije. Naš drugi cilj je da štitimo institucije sistema, da zaštitimo Skupštinu kao najviši organ zakonodavne vlasti. To što drugi ne poštuju, neka oni razmisle, nisu je poštovali ni dok su bili u ovom parlamentu, a kamoli sada.

Na njihovu veliku žalost ponovni ulazak u parlament je za njih pluskvamperfekat. To se više neće, u to sam potpuno siguran, to se više neće desiti. Ali, oni se svakako ne zaustavljaju sa kritikama. Sada, postavlja se pitanje – odakle tolika nervoza? Odakle tolika bojaznost, odakle tolika histerija baš sada?

Mi smo o tome govorili ovde kada je predsednik jasno, predsednik Srbije, jasno rekao - jedan od šest ključnih principa i načela je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i rekli da je ono što se dešavalo u periodu iza nas ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine u parlamentu, tek tada su pokazali nervozu.

Pa zašto nervoza, ako ništa ne krijete? Odakle, ako je predsednik rekao – evo, ja ću biti prvi predmet provere? Ako smo mi kao poslanici rekli – pa, evo mi želimo, takođe. Proveravali ste vi nas, ali nema nikakvih problema, mi ponovo želimo da budemo predmet provere.

Odakle ta nervoza kod vas? Smeta vam što je Srbija uređena pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema. To vam smeta, što ovo fabrikovanje afera, recikliranje, izvlačenje nekih afera koje su odavno imale sudski epilog. Šta je cilj svega toga? Cilj svega toga je da se prikrije istina, jer nikako da dođemo do istine. Jedan dan je, odnosno u kontinuitetu je predmet napada predsednik Republike, juče je to bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa su želeli da deluju šaljivo sa nekakvim saopštenjem. Nisu oni delovali šaljivo, oni su nama delovali tragikomično. Ako su želeli da nas zastraše, mnogo smo se uplašili.

Jedna stvar je ovde jako važna. Gospodo, izađite pred građane Srbije i saopštite istinu. Maločas je kolega govorio, ako zakažete konferenciju za novinare, dopustite novinarima da vam postave pitanje. To svako radi, počev od predsednika do svakog poslanika, do svake poslaničke grupe. To je kulturološki, to je politički korektno, a ne da odigrate nekakav politički monolog, jer čemu onda svrha takve konferencije za štampu. Zašto ste je zakazali?

Jel to savremeno demokratsko društvo za koje se zalažete? Jel to sloboda medija koju pokušavate da nam nametnete kroz pritisak preko evropskih parlamentaraca? Neće moći. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija jeste i Srbija će to biti i u narednom vremenskom periodu. To ćemo vrlo jasno, nemamo mi problem, mi ćemo to vrlo jasno reći i evropskim parlamentarcima. To je bila njihova, između ostalog, konstatacija.

Šta je problem gospodinu Đilasu? Aleksandar Vučić? Juče Ivica Dačić? Sutra će biti neko drugi. Znate zašto? Zato što nema petlju, da tako kažem, da ode na poligraf i da odgovori samo na dva ključna pitanja. Gospodine Đilas, imaš li račune u Hong Kongu i na Mauricijusu? Ima li na tim računima toliko o toliko novca? Čemu strah ako znate da ste u pravu?

Nemojte samo da ponovo gledamo onu predstavu i onu režiju i da suze i nažalost decu koristite u svrhu političkog marketinga da bi na taj način došli do političkih poena, da pokušavate od sebe da napravite žrtve i da pokušate da pronađete nekoga u Srbiji ko se oseća kao žrtva. Pogrešili ste i vreme i mesto. Nije ovo više Srbija kada ste mogli da prebacujete taj novac, a ja želim da verujem da su novinari koji su o tome pisali podstaknuti dobrim informacijama i da će nadležni organi i nadležne institucije odreagovati na pravi način. U tome će svakako imati podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
Sledeći je narodni poslanik Nemanja Joksimović.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim će se finansirati izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Ovaj projekat sastoji se iz dva dela. Prvi deo odnosi se na projektovanje i izgradnju širokopojasne mreže do 500 seoskih škola, dok se drugi deo Projekta odnosi na izgradnju širokopojasne mreže od seoskih škola kao pristupnih tačaka do 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima širom Republike Srbije.

Cilj ovog projekta jeste da obezbedimo brz internet do što većeg broja seoskih naselja čime će se povećati kvalitet života u tim sredinama. Takođe, uvođenjem ovog sistema omogućiće se i brži razvoj ruralnih sredina u Srbiji, dalji razvoj industrijskih oblasti, ali i bolje povezivanje privrednih regiona.

Realizacijom ovog projekta olakšaće se i komunikacija između države i građana, trgovina i plaćanje sa udaljenih mesta, ali i unaprediti proces učenja. Upravo je posebna pažnja ovim projektom usmerena na obezbeđivanje brzog interneta u školama seoskih područja, kako bi znatno poboljšali kvalitet nastave, efikasnost učenja, ali i omogućili realizaciju nastave na daljinu. Realizacijom ovog projekta svaki đak će, bez obzira na to u kom delu države živi i ide u školu, imati pristup brzom internetu, digitalnom obrazovanju, kao i novom vidu socijalne uključenosti koja je jako važna za mlade ljude.

Naš cilj je da našoj deci, deci Srbije, omogućimo jednake uslove za obrazovanje, jer je upravo ulaganje u našu decu- ulaganje u budućnost Srbije. Takođe, ovim projektom sprečiće se i migracije ka velikim urbanim sredinama, odnosno omogućiti ostanak stanovnika u seoskim područjima, uz istovremeno podsticanje pozitivne migracije ka ruralnim sredinama. Obezbediće se i rešavanje problema digitalne nejednakosti između gradskih i seoskih sredina, formiraće se nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima i stvoriti mogućnost za poslovanje čak i uslovima krize, poput ove koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Širokopojasni internet pristup ojačaće i ekonomski i socijalni razvoj ovih sredina pružajući povezanost ne samo javnih i obrazovnih institucija, bolnica, poslovnih subjekata, već i domaćinstava, novootvorenih kompanija, kao i sve veće populacije radnika koji rade na daljinu.

Moram da napomenem da je ovaj projekat jedan od 12 infrastrukturnih projekat koje je Srbija predložila u okviru Ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan. Upravo ulaganje u digitalnu budućnost jedan je od prioriteta ovog plana Evropske unije u okviru kojeg je poseban akcenat stavljen na obrazovanje, preduzetništvo, zdravstvo, energetiku, istraživanje, inovacije, pametni rast, kao i ulaganje u širokopojasnu mrežu.

Treba napomenuti i da je ovaj projekat deo šire inicijative, odnosno prvi od dve faze i da će se u narednoj fazi graditi širokopojasna infrastruktura do 900 škola i do 135.000 domaćinstava, što je jako važno da građani znaju. Jer upravo ulaganje u razvoj infrastrukture, bez obzira na to da li se radi o telekomunikacionoj ili putnoj infrastrukturi, predstavlja ključ za dalji ekonomski razvoj naše zemlje, što je jedan od prioriteta i ove Vlade Srbije.

Ali ovaj projekat ima i šire značenje. On pokazuje da je Aleksandru Vučiću i SNS stalo do svakog građanina Republike Srbije, bez obzira na to u kom delu države živi. Nama je bitan svaki grad, svaka opština, svako selo, svaka mesna zajednica i svaki čovek u Republici Srbiji, dok je Draganu Đilasu jedino stalo do miliona evra koje je oteo od građana Republike Srbije i koje je probao da sakrije u Švajcarskoj, preko Mauricijusa, pa se do Hong Konga. I malo mu je to. Malo mu je što je od građana već oteo 619 miliona evra, pa sada na sve načine pokušava da se vrati na vlast, ne bi li nastavio tamo gde je stao. Jedini problem na tom putu prave mu građani Srbije koji nikada više neće glasati za njega i njegove prevarante iz bivšeg režima.

Videli su građani Srbija jako dobro kako u praksi izgleda ta borba za državu i narod. To je isključivo borba za njihov lični interes, za milione evra koje su strpali u svoje džepove i bezbroj nekretnina koje ni sami više ne mogu da prebroje, dok su stotine hiljada građana Srbije ostavili na ulici i bez posla. Zbog toga im građani Srbije nikada više neće dati svoj glas, jer je glas za Dragana Đilasa i njegove saradnike iz bivšeg režima isključivo glas za ponovno čerupanje državne kase i njihovo lično bogaćenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarka, poštovani kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Ja ću govoriti o problemima i glasam uvek za Predloge zakona koji se tiču svih nas koji živimo na teritoriji Srbije.

Ovaj zakon i ovaj sporazum o kome sada govorimo je nešto što je vrlo bitno za naše seosko stanovništvo, za naša seljačka područja, za područja sa otežanim uslovima života gde mora biti više ulaganja, gde mora biti direktnog ulaganja, ovo je pozitivna stvar.

Više puta sam u razgovoru sa tim operaterima, sada je to „Mobilna telefonija Srbije“, da li je „Telenor“, da li je VIP ili neki drugi, razgovarao sam i tražio sam od njih da oni u okviru svojih mogućnosti obezbede pokrivenost mreže u nekim seoskim područjima koja se nalaze u delu puta koji ide prema Staroj planini, a baš se nalazi preko Svrljiga. Tu imamo i seoska područja i potrebe.

Ovim sada očekujem da ćemo imati mogućnost da pokrijemo i takvo područje, jer je intencija i želja vas i Ministarstva i naše Vlade i svih nas da se u svakom selu obezbedi taj internet da mogu u svakom trenutku naši ljudi, mladi i oni stari, da mogu da se edukuju, da mogu da vide neke novitete i za mene kao čoveka koji dolazi iz takve jedne opštine, koja jeste lepa, kažem najlepša opština, ali ima potrebe da se u takve opštine mnogo više ulaže. Nije to samo Svrljig, ima još takvih opština koje su brdsko-planinska područja, demografski jedno od najugroženijih, a imamo područja u selima gde ima i dece. Baš zbog te dece mi moramo obezbediti to što sada vi potencirate.

Ja ću za ovo sigurno glasati i uvek ću govoriti pohvalno o takvim stvarima. S tim što je dobro da u nekom narednom periodu imamo mogućnosti da vi kao ministar i trgovine da svoju funkciju upotrebite za nešto što je pozitivno, a to je da se obezbedi bolji plasman naših proizvoda iz naših područja, recimo otkup mleka, i takve stvari. To su stvari koje su bitne za našeg seljaka, da putem interneta, recimo može da obezbedi jedan dobar, kvalitetan svrljiški sir, belmuž ili nešto drugo da u tom delu ide put preko Stare planine i dolazi veliki broj turista iz cele Srbije, ovde iz Beograda, Novog Sada, Subotice.

Ti svi ljudi prolaze preko Niša, preko Svrljiga dolaze do naše opštine i to je stvarno velika potreba. Bilo bi dobro da nađemo načina da ovo bude pokrivenost maksimalna, i sa druge strane da obezbedimo osim interneta, druge osnovne uslove za život te naše dece, tih naših ljudi koji ostaju na tim područjima.

Ja ću kao i do sad potencirati na takvim stvarima. Sad, po prvi put imamo jedno Ministarstvo za selo gde očekujemo da će biti mogućnosti da se neke stvari tu promene, s tim, što sam ja uvek govorio i to ponovo kažem – tuđa ruka svrab ne češe. Bilo bi dobro da svi oni koji vode određena ministarstva, koji vode određene sektore, da osećaju probleme naših seljaka, tog našeg mučenika, tog domaćina koji je štitio, hranio i branio zemlju.

Još jednom uvažena ministarka voleo bih da je u tim područjima i opštinama iz koje ja dolazim da možemo da obezbedimo pokrivenost sa internetom za tu našu decu, a i mogućnost da se kroz to obezbedi plasman proizvoda naših poljoprivrednih proizvođača za one koji dolaze iz drugih krajeva, pa preko Svrljiga idu do Stare planine, to je odmaralište, skijalište, nešto najlepše u Srbiji.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj sporazum, jer mislim da je ovo potreba, ovo je neki početak, ali sigurno da ćemo morati mnogo više da ulažemo u područja kao što je Srvljig, Bela Palanka, Babušnica, Gadžin Han i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a isto to važi za Prijepolje, za Tutin, to važi i za Suboticu, za sva mesta treba isti život, ista mogućnost, a to možemo samo kada donosimo zakone, a ti zakoni da se primenjuju i da budu veća ulaganja u takva područja. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko sa saradnicima, da smo pre dvadesetak godina čuli rečenicu koja govori o olakšanoj komunikaciji među ljudima svi bismo pomislili da se radi o kvalitetnim putevima ili mostovima, ali danas kada čujemo taj deo rečenice koji govori o olakšanoj komunikaciji većina nas pomisli na brz internet.

Mada, kada govorimo o ruralnim seoskim sredinama mnogi i danas misle na puteve gde su i dalje asfalti određeni infrastrukturni objekti i njihov nedostižni cilj.

S obzirom da danas govorimo o ugovoru o zajmu od 18 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za širokopojasni internet u ruralnim sredinama u analizi dolazimo do određenih zaključaka.

Naime, kada uzimate kredit ili zajam očekujete da se on isplati, odnosno da sam sebe kroz određeni broj godina otplati.

Drugo, moramo znati da u ruralnim sredinama uglavnom živi staro stanovništvo i da se ta sela postepeno gase, pa se i postavlja pitanje – da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ruralnim područjima?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo ovaj projekat Vlade opravdanim i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog. Zašto?

Pre svega, tačno je da u ruralnim sredinama preovlađuje pretežno staro stanovništvo, ali za jedno dete koje živi i takvim sredinama trebamo da se borimo i da omogućimo da i ta deca imaju bar približne uslove kao deca iz urbanih sredina.

Škole u tim sredinama, tj. njihova isturena odeljenja su često sa jednim do nekoliko dece koji imaju pravo na kvalitetniju nastavu i pristup informacijama koje nudi internet.

Podrška novih tehnologija, inovacija kroz digitalizaciju daje rezultate, na ne dugoročno gledano, već odmah jer savremene tehnologije prožimaju sve pore društva, pa je i to jedan od elemenata koji doprinosi da mi iz Jedinstvene Srbije podržimo jedan ovakav projekat, jer bilo koji zajam ili kredit da uzmete, a on odmah daje pozitivne rezultate je više nego isplativ.

Realizacija ovakvog projekta do sada nije bila moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti nisu komercijalno isplativi. Operaterima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja.

Kada u ovakvim sredinama imate internet o kome govorimo, povratak mladih na selo, ali i sam dolazak u takve sredine bio bi veoma olakšan.

Dakle, ovakvim iskorakom koji danas pravimo, imamo pored navedenih pozitivnih stvari dobru polaznu osnovu i za usporavanje migracija stanovništva ili čak i u obrnutom procesu. Ta osnova može da se nadogradi ruralnim turizmom, jer XXI vek samo na papiru, vek potrebe za zdravom životnom sredinom, već bi bio i na ovaj direktan način realizovan.

Da bi sve ovo zaživelo, moramo da se pozabavimo i infrastrukturom do tih sredina. S obzirom da ja dolazim sa juga Srbije, za Jablanički i Pčinjski okrug je ovo naročito lepa vest, jer mi obilujemo ruralnim sredinama, a implementacija jednog ovakvog projekta će omogućiti i uravnoteženi regionalni razvoj. Barem 20% sela pripada jednoj od kategorija ruralne sredine na jugu Srbije, a na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljenih mesta, u dužini od 50 i širini 40 kilometara i po tom broju smo najrazuđeniji u Srbiji.

Kada sam malopre rekao da mnoga ruralna sela nemaju adekvatnu infrastrukturu, zaključak se sam nameće, zbog tolike razuđenosti lokalna samouprava nije u mogućnosti sama da reši probleme i potrebno je da država priskoči u pomoć upravo kao što to i sada čini.

Negde su lokalne samouprave same rešile te probleme, više od decenije smo mi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ali i drugih krajeva Srbije vodili naše građane zahvaljujući predsedniku Jedinstvene Srbije, Draganu Markoviću Palmi na izlete do Jagodine, da vidimo kako su uređena 52 sela, sa potpunom infrastrukturom. To je dobar primer kako treba da izgleda selo u XXI veku.

Zašto je sve ovo bitno? Pre svega, krajnji cilj treba da bude da se smanji migracija stanovništva i da se omogući ostanak seoskog stanovništva na porodičnim ognjištima. Time bi se ojačale i porodice i vratila tradicija.

Pored ovoga što sam rekao, za realizaciju ovog cilja je potrebno, i to ste vi dobro primetili, da se stvore nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima. One bi bile barijera za sve ono sa čime se već decenijama suočavamo.

Naime, da bi bilo jasnije o čemu govorim daću konkretan primer i time ću završiti. Nekada je Leskovac bio sastavljen od 17 opština. Danas su to veće seoske sredine ili naseljene mesta gradskog tipa. Jedno od njih je Vučje, a drugo Grdelica i to su barijere o kojima sam govorio.

Centar dešavanja svih meštana sela koja gravitiraju oko Vučija i Grdelice upravo su bili tu, u Vučiju i Grdelici, ne u Leskovcu. Vučije je udaljeno 17 kilometara od Leskovca, a od Vučja do sela Oruglice, koja pripada Leskovcu, a na administrativnoj liniji je, imate još 30 kilometara. Tada je Oruglica imala 40 i više đaka, danas ima samo jednog i za tog jednog đaka treba da se borimo.

Zato treba internet u takvim selima. Zato treba asfalt do svakog sela. Zato treba da ojačamo barijere kao što su Vučje i Grdelica, jer ćemo onda spasiti selo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.