Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture je svakako jedan od prioriteta za državu Republiku Srbiju. Od prioriteta je zato što je strateški važna kompletna digitalizacija Srbije.

Mi svakog dana kao građani Srbije možemo videti benefite te digitalizacije. Benefite kroz uvezivanje državne uprave, kroz eUpravu, kroz eRecepte, kroz elektronsku nastavu, onlajn nastavu, eDnevnike, kao i praćenje i organizovanje vakcinacije u Srbiji.

Da bi svaki građanin Republike Srbije, kao i svaki učenik u Republici Srbiji imao slobodan pristup internetu, potrebno je da se internet uvede i u ruralna područja i u sela.

Za sada to nije bilo moguće, ne samo zato što zbog specifičnosti geografskog položaja samih sela, ili zbog njihove demografske slike, ili zbog njihovog ekonomsko-socijalnog statusa, provajderi nisu bili u mogućnosti da razvijaju, odnosno nisu pronalazili ekonomsku dobit da razvijaju mrežu u ruralnim područjima Srbije, ali upravo ovakvi ugovori daju i potpisivanje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 18 miliona evra, daju opravdanost ovakvim realizacijama projekata gde će upravo internet biti dostupan širom sela naše Srbije.

Tokom 2017. i 2018. godine, urađena je kompletna analiza stanja dostupnosti interneta u Republici Srbiji, a tokom 2019. godine, su i mapirana područja koja upravo nemaju adekvatan pristup internetu, odnosno nemaju protok od 100MV u sekundi, ili nemaju uopšte pristup internetu. Takvih područja je negde oko pola miliona u Srbiji naselja.

Da bismo to unapredili, svakako cilj realizacije ovakvog projekta je i da pre svega mapiramo 500 škola koje će imati internet u prvoj fazi, a odatle i razvijamo mrežu za 90.000 domaćinstava koje će se takođe uvezati kroz to.

To je samo prva faza. Ovakav projekat će se nastaviti i tokom sledeće godine, kada je planirana i realizacija i drugog projekta koji će obuhvatiti 900 škola i 130.000 naselja.

Dame i gospodo, iako poslednjih nekoliko decenija ceo svet je išao velikim koracima napred u pogledu digitalizacije, raznih oblasti, kroz zdravstvo, obrazovanje, industriju i nove inovacione tehnologije, mi smo, nažalost, stagnirali.

Zato smo danas, prvi put u XXI veku u mogućnosti da uopšte dovedemo internet u sva sela naše Srbije i do svakog građanina, stanovnika i učenika naše Srbije.

Da je prethodni režim i njihovi tajkuni su iole razmišljali o ruralnom razvoju, uopšte o regionalnom razvoju, o našoj deci, o našem školama, verovatno danas ovo ne bismo radili.

Svedoci smo danas da je i tajkun bivšeg režima, Dragan Đilas godinama i dok je bio na vlasti isisavao novac iz Republike Srbije i smeštao ga u poreske rajeve, na račune širom sveta, na Mauricijus, Hong Kong, Švajcarska, i još 17 zemalja širom sveta.

Šta je bio njegov cilj? Njegov cilj je, svakako, možemo pretpostaviti bio da utaji porez, odnosno da ne plati porez Republici Srbiji preprodavajući više puta svoju sopstvenu firmu.

I danas, dame i gospodo, imamo jedan paradoks, paradoks u tome da taj isti Dragan Đilas izlazi pred nas, pred javnost Srbije, gde beskrupulozno govori i prestavlja se kao političar koji želi da vodi ovu Srbiju, a taj isti čovek je utajio porez i nije platio državi Srbiji, gde kroz taj porez se puni budžet Republike Srbije. Dakle, mi danas gradimo upravo škole, vrtiće, gradimo infrastrukturu, i upravo digitalizujemo našu Srbiju.

Nedavna poseta Dragana Đilasa i Marinike Tepić Šumadiji, selima Šumadije, kao i Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića opštini Knić je doživela jedan potpuni debakl. Ne samo što nisu imali nikakav program, politički program, da predstave našim domaćinim u našim šumadijskim selima, ni to što im je jedini program bio da govori mržnje prema SNS i Aleksandru Vučiću, već najveći debakl se ogleda u tome što nisu naišli na podršku i odobravanje njihove politike naših domaćina u našim šumadijskim selima.

Naši domaćini i te kako pamte, pamte šta su im ti isti, bivši režim i njihovi tajkuni ostavili u amanet njima i njihovoj deci. Ostavili su urnisanu infrastrukturu u oblasti obrazovanja. Urnisali su ne samo puteve i infrastrukturu obrazovanja, već su ostavili škole koje čak nisu imale ni pijaću vodu, nisu imale toalete, a da ne govorimo o digitalizaciji u selima i pristupa internetu svakom građaninu i svakom učeniku u Srbiji.

Isto tako, ti naši domaćini i te kako danas znaju i vide da za poslednje četiri godine samo u opštini Knić su rekonstruisane gotovo sve škole, da su te škole danas energetski efikasne, da je prvi put u deset škola 2017. godine uvedena pijaća voda u našim seoskim sredinama, da su te škole danas digitalizovane, da su opremljene računarima, da su opremljene kabinetima za fiziku i hemiju, da su opremljene kao što su škole u Kniću i škole u Gruži fono laboratorijama za jezike, gde upravo ti naši učenici sa sela su pokazali neverovatno interesovanje.

Upravo ti đaci sa sela danas imaju jednake uslove za obrazovanje i rad kao bilo koje drugo dete u gradu u Srbiji. To je ono na ponos što radi predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom i Vladom Republike Srbije. To naši šumadijski domaćini i te kako dobro pamte.

Da su ti domaćini uvek bili na prvoj liniji fronta kroz istoriju pokazali su mnogo puta. Pokazali su mnogo puta i da znaju i da se bore kada je najteže, kao što je sada u periodu pandemije korona virusa, kada je u regionu Šumadije najveći ekonomski suficit ostvaren u čitavoj Srbiji, a pokazali su da znaju da se bore protiv pandemije korona virusa kada je revakcinisamo preko 52.000 stanovnika u regionu Šumadije.

Vlada Republike Srbije zna da nagradi i najbolje. Ovu priliku bih iskoristila da se zahvalim Vladi Republike Srbije, kao i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, koja je kao najbolju lokalnu samoupravu u Republici Srbiji, za efikasnost i delotvornost dodelila opštini Knić. Hvala im na tome.

Upravo zbog takvog predanog rada, zajedno sa politikom SNS i Aleksandra Vučića, sve više je naših domaćina i sve više mladih u opštini Knić koji ostaju da žive i rade, a to su imali prilike da vide nedavno moje uvažene poslanice iz ovog visokog doma koje su razgovarale sa takvim mladim ljudima u opštini Knić. Moram da napomenem da su to prvi predstavnici ovog visokog doma Narodne skupštine Srbije koji su uopšte posetili sela u našoj opštini, u srcu Srbije, u srcu Šumadije. Iskreno, hvala im na tome.

Da naši domaćini i te kako znaju da prepoznaju kako se domaćinski vodi Republika Srbija pokazali su na nedavnim izborima. Pokazali su da su najveće poverenje pokazali SNS i Aleksandru Vučiću kada su dali preko 60% svojih glasova. Pojedine opštine u Šumadiji, kao što je opština Knić i opština Rača, i preko 75 i do 80%.

Zato, dragi Đilasovci, Aleksići, Jeremići, nemate šta da tražite u našim šumadijskim selima, jer naši domaćini i te kako dobro znaju kome su dali svoje poverenje, i te kako dobro znaju da kada radimo i kada se borimo niko ne može da nas pobedi. Živeo Knić, živela Šumadija, živela Srbija!

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Obradović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je svrha podizanja ovog kredita, za koji mogu da kažem da nije po samom nominalnom iznosu nešto veliki i da reguliše jedan deo iz zemlje i društva za koji su mnogi pretpostavljali da u Srbiji neće skoro doći, reč je o zaduženju radi poboljšanju internet signala, da prevedem najobičnijim građanima, u ruralnim delovima Srbije koji su u proteklim decenijama desetkovani u svakom pogledu, desetkovani po migracijama iz tih sredina ka velikim gradovima, desetkovani iz tih sredina ka zemljama EU i traženju boljeg sutra.

Sada, kada bih se podsetio na period kada je Aleksandar Vučić počeo da obnavlja Srbiju i koliko je to bio dug put da bismo danas imali zakon koji reguliše jednu ovakvu materiju, mogu da kažem da smo ga relativno brzo prošli.

Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, 2014. godine, zato što je tada kao kandidat za predsednika Vlade Aleksandar Vučić počeo da obilazi ruralne delove Srbije, da obilazi škole, da obilazi domove zdravlja, da obilazi opštine koje su postepeno odumirale, tada su ga zvali premijer za WC i podsmevali su se svemu što god smo uradili, što bismo pokušali da uradimo i podsmevali su se našim planovima da obnovimo Srbiju. Valjda su mislili da su je toliko uništili da nikada neće biti obnovljena.

Svakako da ova oblast za koju sada raspravljamo jeste jako važna da naši građani ostanu u tim opštinama, da se ekonomski razvijaju, da grade svoju budućnost tamo, da damo priliku tim ljudima koju nisu dobijali od bivšeg režima da ostanu tu gde su rođeni i da tu vaspitavaju, školuju i ostavljaju svoje potomstvo. Znate, drugi korak tih naših reformi bila je izgradnja saobraćajne infrastrukture.

Opet moram da vas podsetim kako su nas bivši režim i Dragan Đilas napadali. Najčešće su govorili – pa, nije autoput ili put nešto što se jede i od čega se živi, narodu treba posao, pa postavljam jedno logično pitanje – a koliko ćete investitora da dovedete u nekom mestu ako nema saobraćajnice, ako nema puta, ako nema električne energije, ako nema gasovoda, ako nema železničke pruge, ako na kraju i nema sredstava telekomunikacije?

Sada smo ovom poslednjem delu pokazali da Srbija može da se obnovi, pokazali da Srbija može da bude bolje mesto za život, ali bi nam mnogo lakše bilo da umesto što su na jeftin i besplatan način najčešće Šolak i Đilas preko SBB-a i KDS-a dolazili do besplatne internet komunikacije zahvaljujući svom političkom položaju i strpali nekoliko miliona evra u džep, umesto da je ta ista internet komunikacija i njeno korišćenje i iznajmljivanje služilo da se ti ruralni delovi Srbije osposobe u 21. veku.

Na stranu da stavimo koliki je to bio zločin u finansijskom smislu, ali moram da pitam koliko je to naših desetina hiljada ljudi napustilo Srbiju da bi Dragan Đilas, Šolak i ostali mogli da se obogate u periodu od 2001. do 2012. godine?

To je jako velika cena koju smo platili, ta u gubicima koji se tiču stanovništva. Sada opet i te ljude koji su baš zbog svoje nebrige, svoje halapljivosti oterali iz Srbije zloupotrebljavaju na razne načine.

Samo jedan primer naših građana koji su u dijaspori, kako jedan mangup, koji se zove Dejan Atanacković, pokušava da ih natera da se odreknu Srbije, da se odreknu matice, zemlje iz koje potiču. Još naglašavaju, pazite, on je profesor iz Firence. Pa, šta? Jesmo li mi manje vredni koji smo ostali ovde u Srbiji?

Nemam ništa protiv da bilo koji naš naučnik, umetnik bilo šta radi poboljšanja kvaliteta svog naučnog znanja, svoje umetnosti ide po belom svetu. Apsolutno nemam ništa protiv, ali se nadam da će jednog dana da se vrati u Srbiju i da to svoje znanje koje je stekao prenese na pokolenja koja su u Srbiji. Ako to ne uradi, nije on za mene nikakav profesor, pogotovo ako mu Ćulibrk daje NIN-ovu nagradu, onda je za mene on običan hohštapler i ništa više. Zloupotrebljavaju to što su na desetine hiljada ljudi naterali da pomisle da u Srbiji nema više budućnosti i da trebaju Srbiju da napuste da bi je ostavili praznu i da je rasprodaju Šolak, Đilas i Mišković. U tome je problem.

Čini mi se da sve ovo danas što god pokušava Aleksandar Vučić da uradi ima samo jedan cilj kod bivšeg režima – da to predstave na taj način da je tu neuspešno. Nećemo toliko baš daleko da idemo, dve, tri godine unazad, evo samo prošle godine, da vas podsetim, šta je sve bilo, kada je započeta, kada je u stvari otpočela pandemija izazvana korona virusom. Prvo je bilo – zašto ne zatvorite Srbiju, pa zašto ne uvedete policijski čas, pa je kasnije bilo da se krše građanska prava i slobode zbog ograničenja slobode kretanja u određenom vremenskom periodu. Setite se samo onih ružnih udaranja u šerpe, lonce i pištanja kakvu su poruku slali našim lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima koji su se borili u crvenim zonama. Na svaki način su pokušavali da onesposobe Srbiju da bude moderna, razvijena i da ovaj narod ostvari svoje pravo na bolji život.

I danas vode jednu takvu borbu. Vode je preko antivakserskog lobija, iako je Dragan Đilas lepo primio vakcinu, ali će naći svoje sledbenike koji će da predstavljaju da je to nešto loše, da je to opasno. Ljudi, ta ekipa je optužila internet komunikaciju da je izazvala korona virus, da je 5G mreža izazvala korona virus. Pričaju kako će ko primi vakcinu da mu bude ubrizgan mikro čip koji će da kontroliše njegovo ponašanje i razne gluposti.

Po njima, po onima koji pričaju kako je zemlja ravna ploča… Moram svoje kolege poslanike da podsetim odakle ta ideologija. Počinje iz doba rimokatoličke inkvizicije. To je jedan od najmračnijih delova ljudske istorije. Setite se samo, Đordana Bruna su spalili, Galileo je morao da se odrekne svojih naučnih radova da bi sačuvao živu glavu, spaljivali su žene optužujući ih da su veštice, bacali u vodu, davili ih, šta im sve nisu radili. Ja ne vidim razliku između te inkvizicije i ove danas u antivakserskom lobiju.

Možda su u nečemu u pravu, a to je da nije ove sada civilizacije verovatno nas ne bi mučila korona, ali bi umirali od kuge, od lepre, od velikih boginja. Verovatno, po njima, i Paster i Tesla i Pupin su trebali da budu spaljeni na lomači, ali bi se danas vozili i oni i mi u volovskim zapregama i živeli u kućama od blata. Ne vidim nikakvu razliku između antivaksera i inkvizicije koja je bila u srednjem veku. To je ozbiljan problem sa kojim moramo kao društvo da se suočimo.

Meni je pomalo smešno da u 21. veku treba nekog ubeđivati da zbog svog ličnog zdravlja i odgovornosti prema drugima primi jednu vakcinu, ali taj haos koji bi nastao da Srbija ne ide putem imunizacije kako treba i da je jedna od vodećih zemalja u svetu i Evropi odgovara samo Đilasu, jer ne može Đilas više ni na jednim izborima da pobedi više nikoga, a kamoli Aleksandra Vučića. On sanja samo jedno, a to je da nasilnim putem osvoji ponovo vlast u Srbiji. Jedan od načina jeste i taj antivakserski lobi.

E sad, taj antivakserski lobi, kad bi se malo zamislio, i da su spalili Pupina, Teslu i Pastera ne bi bilo ni interneta. Postavljam pitanje – kakav bi bio smisao njihovog života? Verovatno bi i dalje optuživali da su žene veštice i davili ih i spaljivali na lomačama.

To je samo jedan mali deo problema koji je ostao, mali deo problema koji Srbija danas ima, a cilj nam je da u ne tako dalekoj budućnosti svaki deo Republike Srbije ima pravo na svoj ekonomski razvoj, da svaki građanin Republike Srbije oseti da država brine o njemu, da može da računa da će država sve da uradi da mu se vrati život dostojan čoveka, da ne mora da ide po belom svetu, da bude svoj na svome.

Kad pričamo o kvalitetu života, znam da u velikom delu Srbije nije samo internet signal nešto što je prvo možda i neophodno, ali svakako jeste jedan korak koji mora da se učini da bi se poboljšalo ekonomsko okruženje, da se i takvi regioni ekonomski razvijaju.

Ne mogu da zaboravim ni kada je premijer Ana Brnabić 2017. godine u svom prvom ekspozeu, šta planira da uradi kao mandatar u Vladi Republike Srbije, govorila o digitalizaciji. Ako opet pogledate Šolakove i Đilasove medije, to je bilo napadano i predstavljano kao naučna fantastika. Sada prvi put imamo ozbiljne rezultate i ne samo rezultate koji pokazuju da smo se pomerili sa mrtve tačke, nego rezultate na osnovu kojih nam dobar deo zemaljske kugle danas zavidi, a koje smo, nažalost, morali da dokazujemo u vreme jedne pandemije.

Ali, pokazano je i dokazano da Srbija može da bude i lepše mesto za život, da može da se gradi budućnost u Srbiji, a svojim zemljacima ne zameram ništa, koji su napustili Srbiju, zato što su ih svojom katastrofalnom politikom Dragan Đilas i Šolak oterali iz Srbije.

Ali, nemojte da napadate rezultate i pobede koje Srbija ima. Svako ima pravo na svoje odluke. Neko je rešio da ode u beli svet i potraži svoju sreću tamo, nemam ništa protiv, ali nemojte da napadate rezultate nas koji smo rešili da se borimo u Srbiji da Srbija bude lepše mesto za život, da Srbija bude mesto u kome je dostojno živeti i da nas nije sramota što smo iz Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima Marijana Krajnović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi i na Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Na osnovu svega onoga što su moje kolege govorile pre mene, možemo zaključiti da ovaj projekat utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i da pomaže efikasnijem funkcionisanju u mnogim oblastima, da takođe pozitivno utiče na razvoj industrijskih zona, povezivanje privrednih regiona i pre svega razvoj ruralnih oblasti, što dalje implicira nova radna mesta, nova zapošljavanja, rast BDP.

Kad već govorimo o rastu BDP i o zapošljavanju moram da podsetim građane Srbije da mi imamo najmanji pad BDP u Evropi, a kad je reč o nezaposlenosti da nam je nezaposlenost manja nego pre pandemije.

U narednom periodu će biti preduzete sve neophodne mere kako bi se očuvala finansijska stabilnost i kako bi se obezbedio što veći privredni rast. Tu sad govorimo već o najavljivanom trećem paketu pomoći države, dakle građanima i privredi. Pre svega, građanima će biti omogućeno, naravno onima koji se za to prijave, pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, jednom u maju, jednom u novembru. Penzioneri će uz to dobiti još dodatnih 50 evra, tako da će penzioneri imati ukupno pomoć od države u iznosu od 110 evra, a nezaposlenim građanima će u ovih dva puta po 30 evra biti uplaćeno i dodatnih 60, tako da će pomoć iznositi 120 evra.

Pored toga, pomoć će dobiti i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, autoprevoznici, ugostitelji, radnici u turizmu, a ova lista će svakako biti dopunjena u narednom periodu.

Dok mi kao odgovorna vlast brinemo da građanima Srbije obezbedimo što bolji životni standard, da očuvamo radna mesta, da otvaramo nove fabrike, predstavnici bivšeg režima se brinu isključivo o svojim ličnim interesima i o sad već dobro poznatim računima u inostranstvu. Evo, već danima unazad slušamo o basnoslovnim ciframa koje se nalaze na računima u Mauricijusu, u Hong-Kongu, u Švajcarskoj i pitam se samo ima li kraja ovom nizu, u šta iskreno zaista čisto sumnjam.

Građani Srbije zaslužuju da znaju poreklo ovog novca, jer nije moguće da neko na početku svoje političke karijere kao što je to Dragan Đilas, prijavi bogatstvo od 75 hiljada evra, a nakon evo samo nekoliko godina to bogatstvo se meri u desetinama miliona, pa čak i stotinama miliona evra. Složićete se da u toj računici zaista ima mnogo nelogičnosti koje bi valjalo ispitati.

Dakle, ovo je samo još jedna u nizu afera predstavnika bivšeg režima i uopšte me ne iznenađuje to što lažu, kradu, obmanjuju narod, prete nasiljem jer je to zaista jedino što oni umeju. Dok čekamo da sve njihove malverzacije izađu na videlo, pošto je to zaista samo pitanje vremena, mi ćemo predano i marljivo raditi za bolju budućnost svih građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Adam Šukalo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dobro sam proučio oba ova zakona koja danas u objedinjenoj raspravi razmatramo. Moram da kažem da sam ja zaista uvek radostan kada i ove ugovore i sporazume koji su regionalni, usklađeni sa evropskom regulativom, potpisujemo, nekako i u ovom mandatu upravo nas zateklo da sve više i više usklađujemo ovih sporazuma i aneksa i da na neki način šaljemo iz Beograda poruku da priča, da kažem, i regionalnog vezivanja, ali usklađivanja naše regulative, pa bilo da je reč i o zajedničkom vazdušnom prostoru, bilo da je reč o svemu drugome, da upravo dolaze na ratifikaciju u ovom sazivu parlamenta.

Nadam se da će takvih sporazuma biti sve više, a sada bih se referisao i na ovu temu koju su moje uvažene kolege danas praktično najviši deo vremena i posvetili, a koji se tiče ovog novog zaduženja. Ja ne bih rekao zaduženja ili zajma, ja bih pre svega rekao ulaganja.

Zašto ulaganja? Pa iz prostog razloga, iz svih onih razloga koje smo danas mogli ovde da čujemo, ja ne volim da se ponavljam sa svojim uvaženim kolegama, ali bih možda iz jednog ugla opisao tu situaciju na koju su se mnogi danas referisali da je ovo jedan od preduslova za ostanak i mladih ljudi i obrazovanih i onih koji rade nešto u ruralnim sredinama, da imaju brz i kvalitetan internet. To u svakom slučaju pospešuje kvalitet života u ruralnim i seoskim mesnim zajednicama, ali ja bih rekao iz jednog drugog ugla koji je možda važniji da će to biti preduslovi da u ovoj eri urbanizacije mnogi mladi ljudi ili radno sposobni koji su otišli u urbane sredine, pre svega prema Beogradu, Novom Sadu, Nišu, da razmisle i da se vrate u ona mesta koja će im omogućiti ono što su nekada imali, ali sada po daleko kvalitetnijim uslovima života.

Paralelno uz ovu digitalnu infrastrukturu koja se radi sistemski u Republici Srbiji, radi se svakodnevno infrastruktura, putna i svaka druga koja u suštini treba da omogući osnovne stvari koje u značenju reči koja znači kvalitet života na jednom mestu, sigurno unapređuju u svakom smislu.

Kada već pričamo o kvalitetu života, ja sam dva puta u životu ili dva perioda u životu imao priliku, pošto sam iz urbane sredine, da odlazim na selo. To je nažalost, jedan je bio period ratnih dešavanja kada je u mom gradu rodnom, bio je obasipan granatama. Ja sam tada bio u osnovnoj školi, morali smo da odlazimo u obližnja sela gde domet nije bio tako lak za naše neprijatelje koji su dolazili sa druge strane reke Save, koji danas gledaju Srbiju na jedan potpuno drugačiji način, o tome ću posle da govorim, razmišljali su da će Srbija da propadne u svakom smislu reči, ali da se vratim na temu.

Ti trenuci, odlasci, iako je bio rat i sve ono što se moglo videti šta je život na selu, za mene su ostali urezani ceo život. U pozitivnom smislu reči. Apelovao bih danas sa ove pozicije, sa ovog mesta, pre svega ne u tom smislu ostanka , već povratka svih onih koji su možda pojurili prema Beogradu i drugim većim sredinama ili su otišli u inostranstvo, da razmisle kakve preduslove danas, pa i ovaj zajam što sam rekao, ulaganje, znači i da praktično sve ono što možda pokušavaju da ostvare na nekim drugim mestima će imati ili već imaju na svom kućnom pragu koji ne može da se zameni bilo gde.

U tom smislu reči, hoću nekoliko stvari da kažem koje su takođe važne u svemu tome, videli smo da u ovoj eri digitalizacije naša Kancelarija za IT, za elektronsku upravu Vlade Republike Srbije je uradila jedan ogroman i fantastičan posao. Koliko je to važno, možda u ovoj eri pandemije, upravo u onom drugom smislu koji sam hteo da kažem kada sam malopre pričao o tome, druga prilika koju sam morao zbog dece da uradim, da ih odvedem na selo da praktično provedu dva meseca prošle godine kada je bilo sve zaključano je upravo bila u eri korone, u eri pandemije korona.

Razgovarajući tada sa meštanima koji žive na selu, da ne govorim o kom selu i o kom području je reč, da ne ističem bilo koga, smatram da su upravo ove stvari koje su možda za njih najveći hendikep. U tom periodu je počinjala on-lajn škola itd. Brzina interneta zaista može pospešiti tu odluku da roditelji koji donose odluku u ime svoje dece ne donesu tu odluku da prodaju neko seosko imanje koje vredi sigurno desetine a možda i stotinu puta više, da se presele u neku urbanu sredinu, da bi njihova deca mogla ići u bolju ili kvalitetniju školu. To sada i ovakvim sistemskim unapređenjima sve više i više ta razlika će da se topi i neće biti uopšte razlike, a daleko kvalitetnije će biti živeti u prigradskim mestima, u seoskim mestima i neće biti razloga da se odlazi, izuzev ako nemate neki posao i poziv koji vam može doneti druge vrednosti da obezbedite svom domaćinstvu.

Ono što želim u svemu ovome da kažem, što je mnogo važno u toj vrsti priče, je momenat u kojem se mi danas nalazimo, a to je period praktično koji je kompletan, ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu, to je pandemija korona virusa, koja nas je dovela sada u poziciju da Republika Srbija, za razliku od drugih zemalja u regionu, značajno se bolje postavila i u ovom momentu ona svojom politikom, koju je bazirala na spoljnoj politici, je omogućila da imamo ogroman broj vakcina i ogroman broj vakcinisanih.

Ono što je važno, i sa ovog mesta još jednom apelovati, za sve druge građane koji praktično još nisu ni preležali koronu, i oni koji jesu, da se vakcinišu, da se revakcinišu i da praktično tim svojim činom urade najbolje moguće i za svoje najbliže i za svoje porodice i za svoje komšije i za svoje prijatelje, a i za svoju državu Srbiju, jer to je najuzvišeniji patriotski čin koji u ovom momentu može bilo koji pojedinac u našem društvu da uradi, bez obzira da li živi na selu ili gradu, a pogotovo s obzirom da vidimo da smo sada krenuli sa kampanjama i u seoskim ambulantama, i u mobilnim timovima, da je to praktično omogućeno, i ne samo uz ove elektronske načine, digitalne, elektronske uprave, prijave i svega ostalog, sada i fizički, svako ko ima nameru, a trebalo bi da ima svako nameru, treba da se vakciniše i dođe, pa makar to bila i seoska ambulanta.

Poruke koje je uputio i ministar poljoprivrede i predsednik Republike najavom gde će se vakcinisati upravo idu u tom pravcu i ja još jednom želim da apelujem u tom smislu na sve.

Ono što takođe želim da istaknem kao jednu paralelu u svemu ovome, recimo, sa Republikom Hrvatskom, ako bi poredili Republiku Srbiju, koji su nažalost u proteklih 20 godina svi smatrali da je Republika Srbija poražena, da je sve ono što se dešavalo 90-ih, pa nažalost što se dešavalo i početkom 2000. i svi oni političari koje smo u proteklom vremenskom periodu kao predstavnike bivšeg režima mogli da slušamo kako su se izvinjavali za sve ono što se tobože dešavalo 90-ih i da je to krivica Srba odnosno Srbije, da smo došli u tu poziciju teške ekonomske situacije nakon toga i da je Srbija u odnosu na, recimo, Republiku Hrvatsku, sigurno da 20-30 godina zaostaje i to je bila njihova percepcija, svakog prosečnog građanina Republike Hrvatske.

Danas kada odete u Republiku Hrvatsku, ja imam priliku pošto često putujem, percepcija se promenila. Smatraju da Republika Srbija ne samo da se izjednačila sa Republikom Hrvatskom koja je postala u međuvremenu i članica EU, već da značajno napreduje, da oni svojom pozicijom, svojim članstvom u EU, a to se najbolje pokazalo u eri pandemije na korona virus, najbolje se pokazalo u kontekstu priče upravo nabavke vakcina, prethodno i respiratora, da od EU u onom smislu što je obećavano i što se desilo, nisu dobili ono što se očekivali.

Ako bi mi to poredili ovde sa Draganom Đilasom, koji je promovisao … sistem, mi u Republici Srbiji danas, kao, nažalost, i u Bosni i Hercegovini, koja se baždarila … sistem ne bi imao nijednu vakcinu i mi bi brojke koje su i danas sumorne imali sigurno za 10 do 100 puta više.

Prema tome, politička odgovornost, vizija predsednika Aleksandra Vučića da spoljnu politiku odmah nakon preuzimanja vlasti u Republici Srbi baždari na četiri stuba je omogućila vizionarski da ovako se možemo postaviti danas i da ovakve rezultate imamo u smislu pre svega obezbeđivanja vakcina, ali kroz digitalizaciju i kroz rad Kancelarije za e-Upravu, kroz promociju koju radimo svakodnevno i ovaj broj vakcinisanih koji je među najvećim u Evropi i u svetu.

U tom smislu reči želim samo još jednom da istaknem jednu stvar koja je izuzetno važna. Danas smo imali Administrativni odbor. Razmatrali smo nešto što ima veze sa internetom i svim onim što se dešava proteklih dana. Mi smo danas na Administrativnom odboru razmatrali zahteve za kršenje etičkog kodeksa narodnih poslanika Martinovića, Atlagića, Orlića u smislu te priče da su oni prekršile određeni etički kodeks koji smo mi svi zajedno ovde na predlog dr Martinovića, koji je izvršio praktično i sam predlog i uvažio sve ove dopune koje su omogućile da danas neko zloupotrebljava i podnosi te prijave, da smo došli u poziciju da raspravljamo o onome što je neko u Narodnoj skupštini ovde rekao kao svoju slobodu izražavanja kao narodni poslanik.

Imali smo priliku da vidimo da bi određeni kreatori javnosti koji pre svega obnašaju svoju funkciju na Tviteru pokušavajući da opravdaju svoje postojanje kroz različite oblike projektizma da bi napali ne gospodina Martinovića, Orlića, Atlagića ili bilo koga drugog od nas, već da bi unizili Skupštinu i pokazali da je Narodna skupština Republike Srbije institucija koja ne vredi ništa i u kojoj narodni poslanici govore neke teške kvalifikacije, ne gledajući sa druge strane šta oni na tim istim društvenim mrežama, na tim istim portalima, da ih ne reklamirao, i neki danas pišu kolumne, ne samo da su jednosmerne, već su toliko ružne da ih ovde nije lepo ni ponoviti. To što oni pišu na svojim portalima, na svojim Tviter nalozima o dr Martinoviću, Orliću i svima ostalima neka bude njima na čast, a ja im ovde sa ovog mesta kažem – neka ih bude sramota. Mi ćemo nastaviti da se borimo za Srbiju, za njenu decu bez obzira da li žive u gradu ili na selu. U svakom slučaju, ono što nas čeka u budućnosti podrazumeva samo jednu stvar, a to je da mi se nećemo povući pred njihovim napadima već da ćemo širokog osmeha i uzdignutog čela boriti se za budućnost naše dece.

Zahvaljujem.
Reč ima Miloš Banđur.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege poslanici, imam zadovoljstvo da uzmem učešće u raspravi povodom zakona kojim se potvrđuje ovaj zajam koji građane ruralnih krajeva, područja i građane visoko urbanih sredina čini ravnopravnim, barem u ovoj oblasti kada je u pitanju internet, kada je u pitanju razmene podataka, kada su u pitanju visoke tehnologije.

Naime, poznato je da u urbanim sredinama, u gradovima imate i više operatora, imate i njihovu konkurenciju i borbu za tržište, a da tamo gde ima manje ljudi, tamo gde se nalaze neka sela do kojih je teže doći i treba preći više kilometara, a broj korisnika mali, da tamo niko ne ulaže. To je zato što jednostavno operatori gledaju sve kroz ekonomski interes. Oni se bore tamo gde je mnogo kupaca, odnosno korisnika, tamo gde treba mnogo uložiti u infrastrukturu, u komunikacionu mrežu. Jednostavno, ta područja za njih nisu zanimljiva i dobro je što je država prepoznala da u toj situaciji ona mora da interveniše kako bi građane koji žive u ruralnim krajevima učinila u ovom smislu ravnopravnim sa građanima koji žive u visoko urbanim sredinama. Tamo gde operater neće jer nema interes, tamo će država da uskoči i koliko vidim iz materijala 2017. i 2018. godine trajali su razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, odnosno naše ministarstvo i banka su proučavali modaliteta na koji način stimulisati operatere da jednostavno razviju mrežu u ruralnim sredinama.

Verovatno je kao rezultat tih razgovora, odnosno tih analiza izašao i model koji je prezentovan u materijalu, a to je da od magistralne komunikacije koju poseduje operater do neke pristupne tačke u selu, a to je obično škola, država bude ta koja će da investira u komunikacionu infrastrukturu i preda operateru na upravljanje na 25 godina, pri čemu operater ima dalje obavezu da od te pristupne tačke, a kažem to je obično škola, dom kulture ili neka javna ustanova, razvuče mrežu, optičku mrežu po selu.

Kao što vidimo iz podataka, negde manje od 3% domaćinstava u Srbiji, ali to je negde 70.000 domaćinstava uopšte nema širokopojasni internet, tj. nema mogućnost da ostvari komunikaciju širokopojasnim internetom i to su tzv. bele zone, kako sam ja prepoznao u materijalu, odnosno bele tačke na mapi Srbije.

Osim toga imamo i područja u kojima negde ispod 40% stanovništva ima mogućnost da komunicira preko 30 MB u sekundi, ima brzi internet, ali je pokrivenost teritorije nedovoljna. U pitanju je nešto ispod 40% domaćinstava, odnosno stanovništva. Takvih domaćinstava je 250 hiljada i to je negde oko 11% domaćinstava u Srbiji.

Kako sam prepoznao u materijalu, to su te sive zone o kojima se govori, u kojima barem jedan operater ima neku razvijenu širokopojasnu mrežu, ali pokrivenost područja nije zadovoljavajuća, odnosno ono nije pokriveno na zadovoljavajući način.

Mislim da su predmet ovog projekta i prve faze o kojoj pričamo i one sledeće druge faze, upravo bele i sive zone. To su targeti, jel tako? Bele i sive zone. One u kojima uopšte nema interneta, odnosno širokopojasnog interneta i one u kojima širokopojasni internet postoji, ali postoji brzi internet, preko 30 MB u sekundi, a mi hoćemo ultra brzi, odnosno preko 100 MB u sekundi.

Koncept dodeljivanja posla operateru je vrlo zanimljiv i on ima moju podršku, nadam se i podršku svih narodnih poslanika. Evropska banka za obnovu i razvoj koja daje sredstva, insistira da njihov konsultant bude prisutan prilikom dodeljivanja posla operaterima, tj. da svi operateri kažu gde su njihove najbliže pristupne tačke njihovim magistralama i da odatle do određenih seoskih sredina, odnosno škola koje su seoske pristupne tačke za lokalnu mrežu. Napravi se ta komunikaciona optička infrastruktura i naravno tu će biti raspisan javni tender. Onaj ko bude najbolji, ko bude ponudio najbolje uslove proći će. Sve će to nadzirati konsultant Evropske banke koja je zajmodavac.

Rekao sam na početku, obaveza operatera je da razvije lokalnu mrežu i ponudi građanima, odnosno stanovnicima tih mesta internet brži od 100 MB u sekundi. U materijalu stoji da će u prvoj fazi biti pokriveno oko 500 škola, mada vidim da ima 1.500 naselja, odnosno 1.500 tih belih tačaka, belih zona, verovatno nema ni svako selo ili zaseok školu pa će verovatno iz jednog mesta koje je veće, koje ima školu se formirati pristupna tačka odakle će operater morati da i u ostala manja mesta razvuče mrežu, tako da je to bio podatak koji je malo zbunjivao, ali vaše potvrđivanje mi govori da je to to, da sam bio u pravu.

Kada budu završeni i prva i druga faza koja podrazumeva 900 škola i 135.000 domaćinstava, a to je negde ukupno 230 hiljada domaćinstava, onda će svi korisnici iz belih i sivih zona biti u prilici da koriste ili da uvedu ultra brzi internet. Znači, onaj koji podrazumeva brzine veće od 100 MB u sekundi, koji omogućuje sve servise.

Imamo situaciju da sada u koroni deca u obrazovanju, bez obzira na nivo obrazovanja da li je to osnovna, srednja škola, fakultet prate "onlajn" nastavu i treba da učestvuju u "onlajn" nastavi. Imamo da oni koji imaju mogućnosti mogu da rade od kuće. Zašto ljudi iz ruralnih krajeva ne bi imali istu tu mogućnost ako imaju ultra brzi internet. Tako da će ovog uvođenje ultra brzog interneta rešiti mnoge probleme, izjednačiti status u mnogome građana koji žive u tim sredinama i građana koji žive u urbanim područjima, apsolutno povećati interesovanje za one koji ulažu da ulažu tamo i svakako doprineće povećanju BDP.

Ono što je zanimljivo je da su uslovi kredita, odnosno zajma klasični. Kad kažem klasični mislim jako povoljni. Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, Banka Saveta Evrope, sve te institucije kada ulažu u zelenu energiju, zaštitu životne sredine, u neke elementarne i promotivne stvari, one daju jako povoljne uslove. Vidim da ovaj zajam ima iste uslove. Tri godine je grejs period i to je ustvari onaj period do kada treba da se završi implementacija projekta i onda kreću rate, 12 godina puta dve rate godišnje, svakog 22. decembra i 22. juna i sve se završava sa 22. juna 2035. godine.

Što se tiče procenata kamate na ne povučena sredstva, mogućnosti prevremene otplate itd. sve je isto kao i u ostalim zajmovima koje je ova Skupština imala pred sobom. Tako da je zajam izuzetno povoljan, cilj za koji se zajam koristi je više nego i plemenit i dobar i koristan i mislim da će građani koji žive u ruralnim krajevima to najbolje oceniti.

Naravno, to da škole budu pristupne tačke i da pre svega škole budu povezane na ultra brzi internet, odnosno da dobiju ultra brzi internet povezivanje na široko pojasnu mrežu je jako korisno naravno i za sam proces obrazovanja u našim ruralnim školama.

Vidim da uz ovaj zajam ide i grant od 1,7 miliona evra od strane Investicionog fonda za Zapadni Balkan. Radi se o prilično visokom grantu, to je gotovo 10% ukupnog zajma. Naravno vidim da grant ima i svoju specifičnu namenu, to su konsultantske usluge, usluge projektovanja, izrade studije itd. Obično su grantovi koji su namenjeni tim tehničkim aktivnostima prilično manji. Nadam se da će Ministarstvo za turizam, trgovinu i telekomunikacije koje se javlja kao jedinica za upravljanje projektom povesti računa i o tome kako će najracionalnije i na najbolji način da upotrebi sredstva koja dobija iz ovog granta.

Zahvaljujem što ste mi dali reč i naravno želim uspešnu realizaciju projekta.

Hvala.
Reč ima Vladica Maričić.
Izvolite.