Po prijavi, reč ima narodna poslanica Ivana Popović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan zakon, važan za budućnost naše zemlje, važan za dalji razvoj digitalizacije u našoj zemlji i važan za dalji razvoj ruralnih sredina u Srbiji.

Ono što je meni izuzetno važno da naglasim jeste da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije svakako se zalaže decentralizaciju, svakako se zalaže za razvoj naših ruralnih sredina i radiće se i ubuduće na tome da se svi segmenti, ali i svi delovi naše države paralelno i jednako razvijaju.

Ovim ugovorom o zajmu od 18 miliona evra mi ćemo realizovati projekat koji je, kao što sam već rekla, izuzetno važan, a koji se odnosi na gradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture. Imamo dva segmenta koja su tu bitna, a to je faza koja se odnosi na „middle mile“ delove, gde ćemo stići do 500 škola i kulturnih ustanova u našim ruralnim sredinama i to baš u, da kažemo, belim zonama seoskog područja naše zemlje gde će odatle operateri biti u dužnosti da nastave te kapilare, te mreže i preko „last mile“ segmenata da pokriju mrežu i da stignu do još osamdesetak hiljada obližnjih domaćinstava.

Ono što je možda najbolje jeste da se kroz lični primer objasne određeni procesi. Ja sam neko ko je rođen i odrastao u glavnom gradu, naravno, odrastao sa svim benefitima života u jednoj urbanoj sredini, naravno, tu je i dobar signal na telefonu, tu je dobra internet mreža u svakom trenutku. Ali pre nekoliko godina otišla sam zbog posla u ruralnu sredinu da živim u jednom selu Kržava, gde sam se upoznala sa nekim stvarima koje su za nas u 21. veku potpuno normalne, a tamo se ne podrazumevaju.

Dakle, sa prvim vetrom nama je nestajao internet, sa prvom kišom i gromom mi smo ostajali bez struje i to je prosto istina sa kojom se naša ruralna sredina svakodnevno susreće, sa kojom se susreću naši sugrađani, seljani i poljoprivrednici. Zato je izuzetno važno da nastavimo da širimo dobar internet, dobar protok te internet mreže širom čitave naše države. Takođe, shvatila sam da nije svejedno rasti u jednoj urbanoj sredini kao dete i rasti u selu. Zato još jednom naglašavam da je barem u tom segmentu digitalizacije važno da se borimo za naša ruralna područja, važno da se borimo upravo za tu decu koja žive na selu.

Takođe imamo i situaciju pandemije i pošasti koja je zadesila čitav naš svet i negde smo se svi morali susresti sa novom realnošću, susresti sa novim načinima života, sa jednim virtuelnim formatom našeg života. Svi ljudi koji su bili u mogućnosti da rade, prešli su na rad od kuće, prešli su na onlajn rad, naša deca su se prebacila na onlajn školovanje, svi treninzi, seminari i drugi vidovi edukacije su se takođe prebacili u tu virtuelnu formu. Zato još jednom naglašavam koliko je važno da se u tim ruralnim sredinama razvije širokopojasna komunikaciona mreža, kako bi svi naši građani mogli da idu ukorak sa digitalizacijom.

Današnje dete koje ima ambiciju i želju da uči, a živi na selu, ono ne sme da ispašta zbog toga, njemu moraju da budu dostupni svi dodatni časovi i matematike i fizike, svi drugi kursevi stranih jezika, takođe svi drugi vidovi da kažemo tog nekog usavršavanja, brzog učenja, brzog čitanja. Jednostavno, naša deca širom zemlje moraju da imaju prozor u svet i mi iz tog razloga moramo da im obezbedimo dobar protok interneta.

Kada pomenemo tu digitalizaciju ne možemo da ne spomenemo i elektronsku upravu, ne možemo da ne spomenemo jedan izuzetno dobar državni projekat kojim se našim građanima pomaže prilikom svih tih administrativnih poslova, ne možemo da ne spomenemo i tu digitalizaciju u okviru medicine. Samo jednim primerom povezanosti apoteka i digitalnih recepata za lekove mi našim građanima izuzetno olakšavamo taj proces ozdravljenja.

Takođe, ono što je za mene na prvom mestu kada pomenemo tu širokopojasnu komunikacionu infrastrukturu jeste digitalizacija u poljoprivredi. Kada sam posetila Institut „Biosens“ u Novom Sadu, to moje gledanje na budućnost u poljoprivredi se svakako drastično promenilo, upoznavši se sa njihovim istraživanjima, njihovim izumima, tehnologijama. Shvatila sam da naš seljak kroz deset, petnaest godina neće izgledati isto kao danas. Ja se nadam da ćemo imati mogućnost da vidimo našeg poljoprivrednika kako drži tablet u ruci i kako sa jedne lokacije, pomoću senzora, pomoću robota, pomoću dronova, može da prati kompletno svoje domaćinstvo, može da bude u toku sa svim procesima navodnjavanja, sa uzorkovanjem zemljišta i da prati precizno rast i razvoj tog svog semena.

Opet ponavljam, sve to ne bi bilo moguće ukoliko se ovaj važan korak ne uradi prvo. Zato pozivam sve svoje kolege da u danu za glasanje podržimo i glasamo za ovaj zakon, jer time glasamo za prozor u svet i glasamo za bolju budućnost za našu decu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ivani Popović.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Izvolite.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važno je i dobro je da danas raspravljamo o veoma značajnom projektu implementacije širokopojasne internet mreže koja će biti namenjena ruralnim područjima u Republici Srbiji.

Ne sumnjam gospođo ministar da ćete imati znanja i da ćete imati dovoljno kapaciteta da sprovedete ovaj projekat koji je jako važan za proces decentralizacije, za osnaživanje ravnomernog regionalnog razvoja i politiku koju smo mi utvrdili još 2014. godine, a koja se zasniva na tome da uradimo sve moguće kako bi ojačali našu neku infrastrukturu koja uz autoputeve, železnicu, aerodrome koje smo izgradili u prethodnih nekoliko godina čini jedan jako važan činilac i faktor u privlačenju stranih direktnih investicija, naravno povećanju broja radnih mesta, posebno u ruralnim i nerazvijenim područjima i naravno jačanju državne uprave i lokalne samouprave.

Podsetiću građane Republike Srbije i moje kolege da ste vi jedan sličan ovakav projekat, koji se odnosi na digitalizaciju televizije, uspešno sproveli pre nekoliko godina. To dovoljno govori o tome da ćemo imati tu mogućnost da timu u vašem Ministarstvu i cele Vlade Republike Srbije na jedan kvalitetan način pozabavi ovim problemom i obezbedi još bolju meku infrastrukturu koju će koristiti i koja će biti na korist građanima Republike Srbije i našoj državi i koja će poboljšati, kako to analize kažu, i kako to statistika kaže, ako se širokopojasna mreža osnaži za desetak procenata to znači da će BDP da poraste za 1,3 do 1,5% što je u fazi u kojoj se nalazi Srbija, a to je ubrzani, dinamični, ekonomski razvoj, privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih malih, mikro i srednjih preduzeća jako značajno. Jako je značajno zbog toga što to dolazi od strane države i gde država pokazuje da ima dovoljno dobar i kvalitetan menadžment i ljude koji su svesni koliko je značajno jačanje infrastrukture, koliko su značajni ovakva vrsta kapitalnih projekata, koja ima taj multiplikativni efekat sigurno i koji kada se postavi imaće u svakom slučaju jako, jako dobar i pozitivan uticaj na nove investicije, na kvalitet života građana.

Ako govorimo o tome da paralelno razvijamo i obrazovanje u tom sektoru, ako razvijamo ovu tvrdu infrastrukturu govori o tome da će svi ti ruralni delovi Republike Srbije moći da se razvijaju i moći ćemo da sprovedemo našu strategiju, koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić, koji se tiče same demografije. To znači da naša politika za naredni period, ne, od pet ili 10 godina, nego za narednih 50 godina koje je on definisao, kao neko ko jeste vizionar, koji jeste lider, koji definiše politiku ove zemlje na jedan strateški i dug rok to je da nas bude više. Preduslov za to, da bi nas bilo više, je da se ne skoncentrišemo svi u dva ili tri velika grada, kao što je Beograd, kao što je Novi Sad, kao što je Niš, Kragujevac, nego da jednostavno mladi ljudi, kako je to i moja koleginica Popović govorila, imaju motiv i ostanu u svojim kućama, rade poslove i imaju kvalitet života sličan onom koji imaju njihovi vršnjaci i kolege koji žive u urbanim područjima, dakle u urbanim zonama, odnosno gradskim zonama.

Definitivno, šansa naše zemlje za razvoj i rast jeste i u poljoprivredi i u etno turizmu što će implementacija, odnosno realizacija ovog projekta dovoljno da učini da se svi ovi sektori dovoljno dobro razviju, da se dobro razvije ova infrastruktura, kako bi mogli da povećamo mogućnost za ostanak tih ljudi, za razvoj njihovih poslova, za razvoj njihovih preduzetničkih inicijativa i svega onoga što oni imaju kao ideje uz to da im obezbedimo uslove da se što bolje školuju i da njihov kvalitet školovanja bude što bolji i kvalitetniji.

Navešću samo jedan jako dobar primer kako je Srbija uspela i koliko je važna, koliko je ovaj proces i digitalizacije, i širenja i osnaživanja kapaciteta po pitanju interneta i telekomunikacionih kapaciteta u Srbiji značajan pokazala je upravo ova kriza izazvana korona virusom.

Srbija je danas druga zemlja u Evropi posle Velike Britanije po procentu i po kvalitetu procesa imunizacije. Dakle, prva zemlja Srbija postaje posle više decenija, neko ko je u vrhu Evrope, i to je pokazala kada je u pitanju vakcinacija i imunizacija. Ona jeste u vrhu Evrope, posebno u vrhu regiona kada je u pitanju geopolitika i naravno da kada je proces vakcinacije u pitanju i nabavka vakcina i zdravlje građana Republike Srbije i treba to otvoreno reći, bolje se snašla od mnogih razvijenijih, modernijih i bogatih zemalja u Evropi i u celom svetu.

To jeste proizvod i plod umešnosti predsednika Vučića, njegove dobre i kvalitetne spoljne politike i konačno se pokazalo da je Srbija u stanju, sposobna i da ona ima prijatelje i da je pouzdan partner najjačim svetskim igračima, kao što su Narodna Republika Kina, kao što je Ruska Federacija, ali i u onim iz EU i SAD. Mi smo jedna od retkih zemalja u celom svetu koja svojim građanima može da ponudi četiri vakcine, može da ponudi ovakav izbor

Ono što je još značajnije, treba napomenuti što možda dovoljno ne govorimo o tome da recimo zemlje kao što su Češka i Mađarska imaju dovoljan broj vakcina, nabavili su ih, ali proces vakcinacije nažalost ne teče onako kako on teče u Srbiji, a teče ovako upravo što je Srbija bila spremna i što je sprovodila proces digitalizacije na pravi način, što je faktički digitalizovala svoju državnu upravu, javnu upravu, lokalne samouprave i što u realnom vremenu može da kontroliše stanje na terenu po pitanju vakcinacije i zato u Srbiji danas, zato u Beogradu vi danas možete u toku jednog dana da vakcinišete nekoliko hiljada ljudi koji neće čekati u redu ni po nekoliko minuta.

To se odvija, dame i gospodo narodni poslanici već nekoliko meseci i ovde u Beogradu, ali kada govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji isti je proces i u Lebanama, isti je proces u Leskovcu, isti je proces u Preševu, u Užicu, u Pirotu, u bilo kom delu Republike Srbije. Time Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić pokazuju koliko im je stalo i koliko u stvari ne terenu znači kada brinete o svakom delu vaše teritorije i o svim građanima, kada su vam svi građani jednaki.

Neki su nam u prethodnom sazivu, toga se sećam kao juče, kada je gospođa Brnabić postala predsednik Vlade, govorili i ismevali nas, i govorili o tome, pa eto mnoga mesta u Srbiji nemaju kanalizaciju, o čemu vi pričate, kakva digitalizacija, kakva veštačka inteligencija? Ti isti koji ne samo da nisu napravili kanalizaciju, koji ne samo da nisu podigli nijednu fabriku, koji nisu privukli maltene nijednog stranog investitora, koji su nas doveli na teren da imamo 26% nezaposlenih ljudi 2012. godine su nas kritikovali zbog digitalizacije koja je doprinela da Srbija bude danas, posle sedam godina od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, posle toga 2017. godine predsednik, da budemo šampion.

Ono što je jako interesantno je da ja mogu da razumem političku borbu i ja mogu da razumem razmenu argumenata koji mogu da budu i žestoki u okviru političke borbe, ali ne mogu da razumem da neko ne može da spozna istinu i da kaže - da, čestitamo dragi prijatelji, kolege, iako se politički ne slažemo, čestitamo ti Aleksandre Vučiću na onome što si uradio za građane Republike Srbije zato što si podigao ponos ovoj državi, zato što je ova država posle tri decenije gubitaka i faktički stanja u kojem smo bili i stalni gubitnici, stalno nešto gubili, postali zemlja koja je pobednik. Postali zemlja koja ima sve uslove da iz ove korona krize izađe najbrže ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi.

Evo, Izrael, pogledajte slike iz Izraela, u Tel Avivu, Jafiji, Haifi se odvija normalan život, 60% građana Izraela je vakcinisano i revakcinisano i oni su proglasili pobedu protiv korona virusa, startuju snažno sa razvojem ekonomije i ekonomskim i investicionim projektima.

Nama malo fali, nama malo treba. Mislim da ćemo i mi biti u toj situaciji za jedno mesec i po, do dva meseca, ali to je zahvaljujući tome što smo imali jasnu strategiju.

Ako neko baš želi da mu se objasni, ne može taj napredak da dođe ni za dva meseca, ni za tri meseca, nego je to proces, potrebno je vreme, nekoliko godina. Tu se, u stvari danas vide svi rezultati Vučićeve vizije, od izgradnje autoputeva, izgradnje železnica, partnerstava sa ključnim igračima na globalnom nivou, Dalekog Istoka, Bliskog Istoka, Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije.

Pored toga, taj isti Vučić je gradio tu tzv. meku infrastrukturu. Investirali smo u obrazovanje, investirali smo u nauku. Sarađivali smo. Nije nas bilo sramota da učimo od Kineza, da učimo od Izraelaca, da učimo od nekih drugih naših nemačkih i drugih evropskih partnera i da to primenjujemo ovde i da danas budemo šampioni.

Ne treba da se stidimo toga da kažemo da smo druga država u Evropi po stopi imunizacije. To znači da smo druga država u Evropi koja uspeva da spašava živote naših građana. A oni koji su ovu državu i budžet koristili da bi otvarali račune po poreskim rajevima da bi pare koje su uzimali od državnih firmi i državnih preduzeća prebacivali u poreske rajeve kako bi bogatili sebe, svoje porodice i klike oko sebe, oni nas danas kritikuju i oni danas imaju pravo da napadnu svakog od nas, svakog ko se usudi da izgovori javno da to nije bilo u redu, da je to za najgoru moguću i najnegativniju, dakle, za najveću osudu i za sankciju, naravno. Zato što je Srbija pravna država i država u kojoj sme da se govori.

Naš je posao ovde u Narodnoj skupštini da govorimo o tome. Nijedan dinar narodnog novca, nijedan dinar neplaćenog poreza neće ostati bez toga da poslanici Srpske napredne stranke ne kažu javno o tome i ne osude tog ko je to uradio ovoj državi. Zato što svaki taj dinar mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, želimo upravo da uložimo u širokopojasni internet, u obrazovanje nekog deteta u Surdulici, u Vladičinom Hanu, u Pirotu, u Negotinu, u bilo kom delu Srbije gde nisu isti uslovi kao ovde u Beogradu.

Ukazivaćemo i ohrabrivaćemo sve državne organe, tužilaštvo i sudove da efikasno i beskompromisno procesuiraju sve one koji su od ovog naroda i od ove države otimali i uzimali kilometre autoputeva, uzimali isti taj internet i tu širokopojasnu mrežu, uzimali im pravo da žive, rade, stvaraju, otvaraju svoje biznise gde god se oni nalazili.

Ti isti su, koliko možemo da vidimo, samo je dokazano, kolega Bakarec je jutros govorio o tome, radi se o desetinama računa po raznim poreskim rajevima u kojima je tezaurisano više desetina miliona dolara za sada.

Mi moramo da dignemo glas protiv toga i da kažemo – zbog toga neko mora da odgovara ovim građanima i ovom narodu.

Ne možemo govoriti i nećemo imati kompromis prema tome da treba da budemo ućutkani u tom procesu, zato što mi hoćemo da gradimo ovu zemlju i zato što hoćemo da, kako to predsednik Aleksandar Vučić kaže – želimo da nas bude više, jer samo ako nas bude više, ako stvaramo, ako stvorimo uslove da naši mladi ljudi ostaju ovde da rade, da stvorimo jedno liberalno, ekonomsko, preduzetničko društvo gde je dobro raditi, gde nije sramota zarađivati, ali na pošten način, i ovo treba da posluži kao jedan od primera našoj deci.

Nije primer ni Hong Kong, ni Mauricijus, ni Moldavija, niti Ženeva. Primer je koleginica Popović, primer je neki poljoprivrednik u Vojvodini ili u južnoj Srbiji, primer je neki pošten strani investitor koji je došao u ovu zemlju da zaposli ljude i da obezbedi plate za naše građane. Mi ćemo u toj politici, u tom smeru, beskompromisno pratiti predsednika Aleksandra Vučića i borićemo se i izborićemo za modernu Srbiju i Srbiju u kojoj deca imaju jasnu, dobru budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Obradović.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture je svakako jedan od prioriteta za državu Republiku Srbiju. Od prioriteta je zato što je strateški važna kompletna digitalizacija Srbije.

Mi svakog dana kao građani Srbije možemo videti benefite te digitalizacije. Benefite kroz uvezivanje državne uprave, kroz eUpravu, kroz eRecepte, kroz elektronsku nastavu, onlajn nastavu, eDnevnike, kao i praćenje i organizovanje vakcinacije u Srbiji.

Da bi svaki građanin Republike Srbije, kao i svaki učenik u Republici Srbiji imao slobodan pristup internetu, potrebno je da se internet uvede i u ruralna područja i u sela.

Za sada to nije bilo moguće, ne samo zato što zbog specifičnosti geografskog položaja samih sela, ili zbog njihove demografske slike, ili zbog njihovog ekonomsko-socijalnog statusa, provajderi nisu bili u mogućnosti da razvijaju, odnosno nisu pronalazili ekonomsku dobit da razvijaju mrežu u ruralnim područjima Srbije, ali upravo ovakvi ugovori daju i potpisivanje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 18 miliona evra, daju opravdanost ovakvim realizacijama projekata gde će upravo internet biti dostupan širom sela naše Srbije.

Tokom 2017. i 2018. godine, urađena je kompletna analiza stanja dostupnosti interneta u Republici Srbiji, a tokom 2019. godine, su i mapirana područja koja upravo nemaju adekvatan pristup internetu, odnosno nemaju protok od 100MV u sekundi, ili nemaju uopšte pristup internetu. Takvih područja je negde oko pola miliona u Srbiji naselja.

Da bismo to unapredili, svakako cilj realizacije ovakvog projekta je i da pre svega mapiramo 500 škola koje će imati internet u prvoj fazi, a odatle i razvijamo mrežu za 90.000 domaćinstava koje će se takođe uvezati kroz to.

To je samo prva faza. Ovakav projekat će se nastaviti i tokom sledeće godine, kada je planirana i realizacija i drugog projekta koji će obuhvatiti 900 škola i 130.000 naselja.

Dame i gospodo, iako poslednjih nekoliko decenija ceo svet je išao velikim koracima napred u pogledu digitalizacije, raznih oblasti, kroz zdravstvo, obrazovanje, industriju i nove inovacione tehnologije, mi smo, nažalost, stagnirali.

Zato smo danas, prvi put u XXI veku u mogućnosti da uopšte dovedemo internet u sva sela naše Srbije i do svakog građanina, stanovnika i učenika naše Srbije.

Da je prethodni režim i njihovi tajkuni su iole razmišljali o ruralnom razvoju, uopšte o regionalnom razvoju, o našoj deci, o našem školama, verovatno danas ovo ne bismo radili.

Svedoci smo danas da je i tajkun bivšeg režima, Dragan Đilas godinama i dok je bio na vlasti isisavao novac iz Republike Srbije i smeštao ga u poreske rajeve, na račune širom sveta, na Mauricijus, Hong Kong, Švajcarska, i još 17 zemalja širom sveta.

Šta je bio njegov cilj? Njegov cilj je, svakako, možemo pretpostaviti bio da utaji porez, odnosno da ne plati porez Republici Srbiji preprodavajući više puta svoju sopstvenu firmu.

I danas, dame i gospodo, imamo jedan paradoks, paradoks u tome da taj isti Dragan Đilas izlazi pred nas, pred javnost Srbije, gde beskrupulozno govori i prestavlja se kao političar koji želi da vodi ovu Srbiju, a taj isti čovek je utajio porez i nije platio državi Srbiji, gde kroz taj porez se puni budžet Republike Srbije. Dakle, mi danas gradimo upravo škole, vrtiće, gradimo infrastrukturu, i upravo digitalizujemo našu Srbiju.

Nedavna poseta Dragana Đilasa i Marinike Tepić Šumadiji, selima Šumadije, kao i Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića opštini Knić je doživela jedan potpuni debakl. Ne samo što nisu imali nikakav program, politički program, da predstave našim domaćinim u našim šumadijskim selima, ni to što im je jedini program bio da govori mržnje prema SNS i Aleksandru Vučiću, već najveći debakl se ogleda u tome što nisu naišli na podršku i odobravanje njihove politike naših domaćina u našim šumadijskim selima.

Naši domaćini i te kako pamte, pamte šta su im ti isti, bivši režim i njihovi tajkuni ostavili u amanet njima i njihovoj deci. Ostavili su urnisanu infrastrukturu u oblasti obrazovanja. Urnisali su ne samo puteve i infrastrukturu obrazovanja, već su ostavili škole koje čak nisu imale ni pijaću vodu, nisu imale toalete, a da ne govorimo o digitalizaciji u selima i pristupa internetu svakom građaninu i svakom učeniku u Srbiji.

Isto tako, ti naši domaćini i te kako danas znaju i vide da za poslednje četiri godine samo u opštini Knić su rekonstruisane gotovo sve škole, da su te škole danas energetski efikasne, da je prvi put u deset škola 2017. godine uvedena pijaća voda u našim seoskim sredinama, da su te škole danas digitalizovane, da su opremljene računarima, da su opremljene kabinetima za fiziku i hemiju, da su opremljene kao što su škole u Kniću i škole u Gruži fono laboratorijama za jezike, gde upravo ti naši učenici sa sela su pokazali neverovatno interesovanje.

Upravo ti đaci sa sela danas imaju jednake uslove za obrazovanje i rad kao bilo koje drugo dete u gradu u Srbiji. To je ono na ponos što radi predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom i Vladom Republike Srbije. To naši šumadijski domaćini i te kako dobro pamte.

Da su ti domaćini uvek bili na prvoj liniji fronta kroz istoriju pokazali su mnogo puta. Pokazali su mnogo puta i da znaju i da se bore kada je najteže, kao što je sada u periodu pandemije korona virusa, kada je u regionu Šumadije najveći ekonomski suficit ostvaren u čitavoj Srbiji, a pokazali su da znaju da se bore protiv pandemije korona virusa kada je revakcinisamo preko 52.000 stanovnika u regionu Šumadije.

Vlada Republike Srbije zna da nagradi i najbolje. Ovu priliku bih iskoristila da se zahvalim Vladi Republike Srbije, kao i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, koja je kao najbolju lokalnu samoupravu u Republici Srbiji, za efikasnost i delotvornost dodelila opštini Knić. Hvala im na tome.

Upravo zbog takvog predanog rada, zajedno sa politikom SNS i Aleksandra Vučića, sve više je naših domaćina i sve više mladih u opštini Knić koji ostaju da žive i rade, a to su imali prilike da vide nedavno moje uvažene poslanice iz ovog visokog doma koje su razgovarale sa takvim mladim ljudima u opštini Knić. Moram da napomenem da su to prvi predstavnici ovog visokog doma Narodne skupštine Srbije koji su uopšte posetili sela u našoj opštini, u srcu Srbije, u srcu Šumadije. Iskreno, hvala im na tome.

Da naši domaćini i te kako znaju da prepoznaju kako se domaćinski vodi Republika Srbija pokazali su na nedavnim izborima. Pokazali su da su najveće poverenje pokazali SNS i Aleksandru Vučiću kada su dali preko 60% svojih glasova. Pojedine opštine u Šumadiji, kao što je opština Knić i opština Rača, i preko 75 i do 80%.

Zato, dragi Đilasovci, Aleksići, Jeremići, nemate šta da tražite u našim šumadijskim selima, jer naši domaćini i te kako dobro znaju kome su dali svoje poverenje, i te kako dobro znaju da kada radimo i kada se borimo niko ne može da nas pobedi. Živeo Knić, živela Šumadija, živela Srbija!

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Obradović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je svrha podizanja ovog kredita, za koji mogu da kažem da nije po samom nominalnom iznosu nešto veliki i da reguliše jedan deo iz zemlje i društva za koji su mnogi pretpostavljali da u Srbiji neće skoro doći, reč je o zaduženju radi poboljšanju internet signala, da prevedem najobičnijim građanima, u ruralnim delovima Srbije koji su u proteklim decenijama desetkovani u svakom pogledu, desetkovani po migracijama iz tih sredina ka velikim gradovima, desetkovani iz tih sredina ka zemljama EU i traženju boljeg sutra.

Sada, kada bih se podsetio na period kada je Aleksandar Vučić počeo da obnavlja Srbiju i koliko je to bio dug put da bismo danas imali zakon koji reguliše jednu ovakvu materiju, mogu da kažem da smo ga relativno brzo prošli.

Samo da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, 2014. godine, zato što je tada kao kandidat za predsednika Vlade Aleksandar Vučić počeo da obilazi ruralne delove Srbije, da obilazi škole, da obilazi domove zdravlja, da obilazi opštine koje su postepeno odumirale, tada su ga zvali premijer za WC i podsmevali su se svemu što god smo uradili, što bismo pokušali da uradimo i podsmevali su se našim planovima da obnovimo Srbiju. Valjda su mislili da su je toliko uništili da nikada neće biti obnovljena.

Svakako da ova oblast za koju sada raspravljamo jeste jako važna da naši građani ostanu u tim opštinama, da se ekonomski razvijaju, da grade svoju budućnost tamo, da damo priliku tim ljudima koju nisu dobijali od bivšeg režima da ostanu tu gde su rođeni i da tu vaspitavaju, školuju i ostavljaju svoje potomstvo. Znate, drugi korak tih naših reformi bila je izgradnja saobraćajne infrastrukture.

Opet moram da vas podsetim kako su nas bivši režim i Dragan Đilas napadali. Najčešće su govorili – pa, nije autoput ili put nešto što se jede i od čega se živi, narodu treba posao, pa postavljam jedno logično pitanje – a koliko ćete investitora da dovedete u nekom mestu ako nema saobraćajnice, ako nema puta, ako nema električne energije, ako nema gasovoda, ako nema železničke pruge, ako na kraju i nema sredstava telekomunikacije?

Sada smo ovom poslednjem delu pokazali da Srbija može da se obnovi, pokazali da Srbija može da bude bolje mesto za život, ali bi nam mnogo lakše bilo da umesto što su na jeftin i besplatan način najčešće Šolak i Đilas preko SBB-a i KDS-a dolazili do besplatne internet komunikacije zahvaljujući svom političkom položaju i strpali nekoliko miliona evra u džep, umesto da je ta ista internet komunikacija i njeno korišćenje i iznajmljivanje služilo da se ti ruralni delovi Srbije osposobe u 21. veku.

Na stranu da stavimo koliki je to bio zločin u finansijskom smislu, ali moram da pitam koliko je to naših desetina hiljada ljudi napustilo Srbiju da bi Dragan Đilas, Šolak i ostali mogli da se obogate u periodu od 2001. do 2012. godine?

To je jako velika cena koju smo platili, ta u gubicima koji se tiču stanovništva. Sada opet i te ljude koji su baš zbog svoje nebrige, svoje halapljivosti oterali iz Srbije zloupotrebljavaju na razne načine.

Samo jedan primer naših građana koji su u dijaspori, kako jedan mangup, koji se zove Dejan Atanacković, pokušava da ih natera da se odreknu Srbije, da se odreknu matice, zemlje iz koje potiču. Još naglašavaju, pazite, on je profesor iz Firence. Pa, šta? Jesmo li mi manje vredni koji smo ostali ovde u Srbiji?

Nemam ništa protiv da bilo koji naš naučnik, umetnik bilo šta radi poboljšanja kvaliteta svog naučnog znanja, svoje umetnosti ide po belom svetu. Apsolutno nemam ništa protiv, ali se nadam da će jednog dana da se vrati u Srbiju i da to svoje znanje koje je stekao prenese na pokolenja koja su u Srbiji. Ako to ne uradi, nije on za mene nikakav profesor, pogotovo ako mu Ćulibrk daje NIN-ovu nagradu, onda je za mene on običan hohštapler i ništa više. Zloupotrebljavaju to što su na desetine hiljada ljudi naterali da pomisle da u Srbiji nema više budućnosti i da trebaju Srbiju da napuste da bi je ostavili praznu i da je rasprodaju Šolak, Đilas i Mišković. U tome je problem.

Čini mi se da sve ovo danas što god pokušava Aleksandar Vučić da uradi ima samo jedan cilj kod bivšeg režima – da to predstave na taj način da je tu neuspešno. Nećemo toliko baš daleko da idemo, dve, tri godine unazad, evo samo prošle godine, da vas podsetim, šta je sve bilo, kada je započeta, kada je u stvari otpočela pandemija izazvana korona virusom. Prvo je bilo – zašto ne zatvorite Srbiju, pa zašto ne uvedete policijski čas, pa je kasnije bilo da se krše građanska prava i slobode zbog ograničenja slobode kretanja u određenom vremenskom periodu. Setite se samo onih ružnih udaranja u šerpe, lonce i pištanja kakvu su poruku slali našim lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima koji su se borili u crvenim zonama. Na svaki način su pokušavali da onesposobe Srbiju da bude moderna, razvijena i da ovaj narod ostvari svoje pravo na bolji život.

I danas vode jednu takvu borbu. Vode je preko antivakserskog lobija, iako je Dragan Đilas lepo primio vakcinu, ali će naći svoje sledbenike koji će da predstavljaju da je to nešto loše, da je to opasno. Ljudi, ta ekipa je optužila internet komunikaciju da je izazvala korona virus, da je 5G mreža izazvala korona virus. Pričaju kako će ko primi vakcinu da mu bude ubrizgan mikro čip koji će da kontroliše njegovo ponašanje i razne gluposti.

Po njima, po onima koji pričaju kako je zemlja ravna ploča… Moram svoje kolege poslanike da podsetim odakle ta ideologija. Počinje iz doba rimokatoličke inkvizicije. To je jedan od najmračnijih delova ljudske istorije. Setite se samo, Đordana Bruna su spalili, Galileo je morao da se odrekne svojih naučnih radova da bi sačuvao živu glavu, spaljivali su žene optužujući ih da su veštice, bacali u vodu, davili ih, šta im sve nisu radili. Ja ne vidim razliku između te inkvizicije i ove danas u antivakserskom lobiju.

Možda su u nečemu u pravu, a to je da nije ove sada civilizacije verovatno nas ne bi mučila korona, ali bi umirali od kuge, od lepre, od velikih boginja. Verovatno, po njima, i Paster i Tesla i Pupin su trebali da budu spaljeni na lomači, ali bi se danas vozili i oni i mi u volovskim zapregama i živeli u kućama od blata. Ne vidim nikakvu razliku između antivaksera i inkvizicije koja je bila u srednjem veku. To je ozbiljan problem sa kojim moramo kao društvo da se suočimo.

Meni je pomalo smešno da u 21. veku treba nekog ubeđivati da zbog svog ličnog zdravlja i odgovornosti prema drugima primi jednu vakcinu, ali taj haos koji bi nastao da Srbija ne ide putem imunizacije kako treba i da je jedna od vodećih zemalja u svetu i Evropi odgovara samo Đilasu, jer ne može Đilas više ni na jednim izborima da pobedi više nikoga, a kamoli Aleksandra Vučića. On sanja samo jedno, a to je da nasilnim putem osvoji ponovo vlast u Srbiji. Jedan od načina jeste i taj antivakserski lobi.

E sad, taj antivakserski lobi, kad bi se malo zamislio, i da su spalili Pupina, Teslu i Pastera ne bi bilo ni interneta. Postavljam pitanje – kakav bi bio smisao njihovog života? Verovatno bi i dalje optuživali da su žene veštice i davili ih i spaljivali na lomačama.

To je samo jedan mali deo problema koji je ostao, mali deo problema koji Srbija danas ima, a cilj nam je da u ne tako dalekoj budućnosti svaki deo Republike Srbije ima pravo na svoj ekonomski razvoj, da svaki građanin Republike Srbije oseti da država brine o njemu, da može da računa da će država sve da uradi da mu se vrati život dostojan čoveka, da ne mora da ide po belom svetu, da bude svoj na svome.

Kad pričamo o kvalitetu života, znam da u velikom delu Srbije nije samo internet signal nešto što je prvo možda i neophodno, ali svakako jeste jedan korak koji mora da se učini da bi se poboljšalo ekonomsko okruženje, da se i takvi regioni ekonomski razvijaju.

Ne mogu da zaboravim ni kada je premijer Ana Brnabić 2017. godine u svom prvom ekspozeu, šta planira da uradi kao mandatar u Vladi Republike Srbije, govorila o digitalizaciji. Ako opet pogledate Šolakove i Đilasove medije, to je bilo napadano i predstavljano kao naučna fantastika. Sada prvi put imamo ozbiljne rezultate i ne samo rezultate koji pokazuju da smo se pomerili sa mrtve tačke, nego rezultate na osnovu kojih nam dobar deo zemaljske kugle danas zavidi, a koje smo, nažalost, morali da dokazujemo u vreme jedne pandemije.

Ali, pokazano je i dokazano da Srbija može da bude i lepše mesto za život, da može da se gradi budućnost u Srbiji, a svojim zemljacima ne zameram ništa, koji su napustili Srbiju, zato što su ih svojom katastrofalnom politikom Dragan Đilas i Šolak oterali iz Srbije.

Ali, nemojte da napadate rezultate i pobede koje Srbija ima. Svako ima pravo na svoje odluke. Neko je rešio da ode u beli svet i potraži svoju sreću tamo, nemam ništa protiv, ali nemojte da napadate rezultate nas koji smo rešili da se borimo u Srbiji da Srbija bude lepše mesto za život, da Srbija bude mesto u kome je dostojno živeti i da nas nije sramota što smo iz Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima Marijana Krajnović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi i na Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Na osnovu svega onoga što su moje kolege govorile pre mene, možemo zaključiti da ovaj projekat utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i da pomaže efikasnijem funkcionisanju u mnogim oblastima, da takođe pozitivno utiče na razvoj industrijskih zona, povezivanje privrednih regiona i pre svega razvoj ruralnih oblasti, što dalje implicira nova radna mesta, nova zapošljavanja, rast BDP.

Kad već govorimo o rastu BDP i o zapošljavanju moram da podsetim građane Srbije da mi imamo najmanji pad BDP u Evropi, a kad je reč o nezaposlenosti da nam je nezaposlenost manja nego pre pandemije.

U narednom periodu će biti preduzete sve neophodne mere kako bi se očuvala finansijska stabilnost i kako bi se obezbedio što veći privredni rast. Tu sad govorimo već o najavljivanom trećem paketu pomoći države, dakle građanima i privredi. Pre svega, građanima će biti omogućeno, naravno onima koji se za to prijave, pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, jednom u maju, jednom u novembru. Penzioneri će uz to dobiti još dodatnih 50 evra, tako da će penzioneri imati ukupno pomoć od države u iznosu od 110 evra, a nezaposlenim građanima će u ovih dva puta po 30 evra biti uplaćeno i dodatnih 60, tako da će pomoć iznositi 120 evra.

Pored toga, pomoć će dobiti i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, autoprevoznici, ugostitelji, radnici u turizmu, a ova lista će svakako biti dopunjena u narednom periodu.

Dok mi kao odgovorna vlast brinemo da građanima Srbije obezbedimo što bolji životni standard, da očuvamo radna mesta, da otvaramo nove fabrike, predstavnici bivšeg režima se brinu isključivo o svojim ličnim interesima i o sad već dobro poznatim računima u inostranstvu. Evo, već danima unazad slušamo o basnoslovnim ciframa koje se nalaze na računima u Mauricijusu, u Hong-Kongu, u Švajcarskoj i pitam se samo ima li kraja ovom nizu, u šta iskreno zaista čisto sumnjam.

Građani Srbije zaslužuju da znaju poreklo ovog novca, jer nije moguće da neko na početku svoje političke karijere kao što je to Dragan Đilas, prijavi bogatstvo od 75 hiljada evra, a nakon evo samo nekoliko godina to bogatstvo se meri u desetinama miliona, pa čak i stotinama miliona evra. Složićete se da u toj računici zaista ima mnogo nelogičnosti koje bi valjalo ispitati.

Dakle, ovo je samo još jedna u nizu afera predstavnika bivšeg režima i uopšte me ne iznenađuje to što lažu, kradu, obmanjuju narod, prete nasiljem jer je to zaista jedino što oni umeju. Dok čekamo da sve njihove malverzacije izađu na videlo, pošto je to zaista samo pitanje vremena, mi ćemo predano i marljivo raditi za bolju budućnost svih građana Srbije. Zahvaljujem.