Govorio sam o viznom režimu, nisam govorio o oslobađanju od viznog režima, o uspostavljanju bezviznog režima između Egipta i Srbije, već sam govorio pre svega o pojednostavljenju procedure uz neke garancije sa druge strane, kako egipatski državljani ne bi čekali 20 ili čak 40 dana za dobijanje vize, što komplikuje taj proces uspostavljanja turističke saradnje.
Verujte mi, vi ste, ministarka Matić, rekli da više naših turista ide u Egipat. Tako je, ali koliko se mi divimo crvenom moru, pustinjama i piramidama, verujte, dolazili su i kod nas u Jagodinu u uzvratnu posetu naši prijatelji iz Egipta, oni se jednako dive našim rekama, našim šumama, našim planinama. Kada vide sneg na Kopaoniku i Tari, to je za njih jedan prizor koji ih oduševljava. Verujte mi da bi rado dolazili i egipatski turisti u Srbiju. Još jednom kažem, to je zemlja sa 106 miliona stanovnika. Neka njih 50.000 godišnje dođe u Srbiju, to je velika stvar za turizam u Srbiji i turističku ponudu.
Tako da, moj apel je bio u pravcu da se nađe rešenje koje neće narušiti naš vizni režim, koje neće narušiti naše obaveze, a opet negde naći model i modus da se pojednostavi dobijanje viza za egipatske državljane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.

Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.

Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.

Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.

Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Evropske integracije ostaju naš strateški spoljnopolitički prioritet. Mi smo, kao što verovatno znate, ako se ne varam, Jadranka će me ispraviti, bili prva zemlja koja je rekla da prihvata novu metodologiju koja je predložena od strane francuskog predsednika Makrona. Od tada je ministarka Joksimović vodila zaista stalni, kontinuirani dijalog sa predstavnicima Evropske unije i Evropske komisije o toj metodologiji. Dobili smo sada i nacrt te metodologije. Imale smo prošle nedelje ili pre dve nedelje ministarka Joksimović i ja dobar razgovor sa komesarom Verheljem o novoj metodologiji i o očekivanjima Republike Srbije, ali i Evropske unije, naravno, o našem napredovanju tokom 2021. godine.
Nova metodologija praktično treba da posluži, onako kako ja to razumem i da probam lako da objasnim građanima Republike Srbije, da bi sam pristupni proces bio brži, lakši za razumevanje i kako se ni bi vodilo poglavlje po poglavlje, već kako bi otvarali čitave klastere na istu temu ili u istoj oblasti. Tih klastera ima šest. Mi očekujemo, mislim spremni smo za otvaranje makar jednog klastera u ovoj godini, ali opet sa druge strane moram da napomenem da je i sam apetit, meni se čini, Evropske unije za proširenje nešto manji usled korona virusa.
Evropska unija, naravno, i za to treba da imamo razumevanja, ima svoje probleme, druge prioritete u borbi protiv korona virusa. Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Nismo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera jedan fundamentals ili osnove, kako god pravilan prevod bio.
Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Mi smo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera 1. fundamental ili osnove, kako god je pravilan prevod. Možemo i da idemo na otvaranje dva klastera. Spremni smo, dalje provodimo reforme i poseban fokus kao Vlada imamo na oblast vladavine prava. Tu radimo i na reformi pravosuđa i na efikasnijem pravosuđu.
Narodna skupština Republike Srbije je takođe izuzetno mnogo radila u ovom sazivu i na izboru novih sudija u sudovima. Tu rešavamo veliki problem vršilaca dužnosti predsednika sudova. Ukoliko se ne varam, imamo još nekih 16 sudova gde imamo v.d, što je takođe u postupku. To se ne tiče izvršne vlasti, ali mi to pratimo zato što je to važno da bi mi pokazali zaista taj napredak u oblasti vladavine prava.
Ono što možemo da uradimo u oblasti slobode medija smo zaista na tome mnogo radili, i usvojili Akcioni plan za medijsku strategiju i formirali Radnu grupu za implementaciju tog Akcionog plana i medijske strategije. Formirali radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mi imamo stalne sastanke, potpredsednica Vlade, resorni ministar Maja Gojković i ja imamo jednom mesečno sastanke sa tom radnom grupom da vidimo kako Vlada može dodatno da pruži podršku.
Sutra je upravo sledeći takav sastanak. Otvorili smo na njihov zahtev i na njihovu inicijativu SOS liniju za prijave napada, pretnji, uvreda novinarima. Na njihovu inicijativu smo uvrstili i novinare i medijske radnike u prioritetne kategorije za vakcinisanje proti korona virusa i po tome smo jedna od retkih zemalja koja je prepoznala medijske radnike kao prioritetnu kategoriju.
Radimo na platformi za prijavu nasilja i za sve informacije za prijavu nasilja. U saradnji sa OEBS-om radimo na analizi Krivično-pravnog zakonika kako bi eventualno uveli još jednu kategoriju u Krivični zakonik, a to je napad na novinara. Tako da je mnogo inicijativa. Pripremamo sastanak i molbu za sastanak Vrhovnim kasacionim sudom kako bi oni iz ugla medija, novinara rekli šta misle da moglo da bude bolje u radu pravosuđa.
Zaista nekako dajemo sve od sebe. Ima tu još mnogo prostora da se radi, ali ja, i naravno Jadranka, sa pažnjom pratimo čitavu ovu debatu danas u Evropskom parlamentu, u vezi sa napretkom Srbije. Mi smo spremni, to nam je jedan od ključnih prioriteta, rekla bih, u regionalnu stabilnost, ključni spoljnopolitički prioritet. Nastavljamo da radimo, a sada kako će sve to dalje da teče, zaista u najvećoj mogućoj meri zavisi od država članica EU. Hvala.

Hvala.
Ministarka Joksimović. Izvolite.

Dobro, osnovne elemente je predsednica Vlade iznela, još samo, dužna sam da kažem, nekoliko važnih stvari, da bi građani razumeli.
Dakle, ta nova metodologija nije napravljena zbog Srbije, ona je napravljena pre svega zbog Severne Makedonije i Albanije, kao zemalja koje trebalo da uđe u pristupni proces, i to se odlagalo, kao što znate. Neki signali prema zapadnom Balkanu u prošloj godini nisu bili pozitivni, ni prema kome sa zapadnog Balkana, ali pandemija je, i dosta je stvari poremetila.
Međutim, ono što je važno reći to je da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić prihvatili novu metodologiju u trenutku kada niko nije ni znao kako će ona da izgleda, ni kako će se ona primenjivati, čime smo mi pokazali kao Vlada, dakle, i predsednik i Vlada, veliko poverenje prema dobrim i iskrenim namerama EU, u pogledu kredibilnosti, verodostojnosti čitavog procesa i pokazali da smo zaista partneri u tom procesu, i očekujemo naravno, da će i EU, kao važan partner Srbije u mnogim segmentima, ali pre svega kao strateški partner u pristupnom procesu pokazati da je takođe, bila ozbiljna oko nove metodologije. Mi smo neku razradu, kao što ste vi rekli, otprilike, već i dobili. Ta razrada sada ide na usvajanje među državama članicama, koje će verovatno još da imaju izvesnih upita, možda nekih izmena itd.
Suština nove metodologije jeste, da formalizuje nešto što je do sada bila činjenica, a to je da je pristupni proces duboko i visoko politički proces. To je politički proces, to nije tehnokratski proces. On je u jednom trenutku upao u čistu tehnokratiju, i to prilično sklerotičnu tehnokratiju, ali taj proces, znate, tehnokratski se završava onog trenutka kada završite sa skriningom.
Šta su skrininzi? Vi znate, to je Srbija već odavno uradila, uporedna analiza. Dakle, legislativnog okvira u svim, u svim aspektima pristupnog procesa, i to je Srbija odavno uradila. Nakon toga smo radili i primenjivali staru metodologiju pregovaranja po pojedinačnim poglavljima, sada su poglavlja grupisana u šest klastera po srodnosti i ona bi trebala da daju jednu novu dinamiku i novi zamajac. Ali, suština je u političkom vođenju procesa. To znači, da će i ovaj, dakle, dom u kome večeras sedimo i raspravljamo imati veću ulogu u procesu evropskih integracija.
Osluškivaće se sve što se govori o evropskim integracijama, način na koji se govori o evropskim integracijama. Pratiće se sve što zvaničnici Vlade govore i rade. Da budemo vrlo otvoreni oko toga i ne samo prema Srbiji, dakle, prema svima u regionu. Očekivanja će biti veća, zahtevi će biti politički sigurno veći, ali mi smo na taj proces pristali zato što mislimo da u krajnjoj liniji zaista dobar za naše društvo. Da li EU sada ima problema? Ima, ima ceo svet problema, ali ne bismo mi ni uspeli mnoge stvari da uradimo da nismo bili u pristupnom procesu. Ipak je EU naš najvažniji spoljno politički ali i spoljno-trgovinski partner, najveće investicije na kraju i regionalna stabilnost u dobroj meri zavisi i od uspešnosti evropskih integracija svih u regionu.
Nova metodologija formalizuje neke stvari koje su i do sada bile, kao činjenica ali koje se nisu tako nazivale. Veći će biti upliv država članica, dakle, u pripremu izveštaja o napretku same zemlje. Naravno, podrazumeva se Evropska komisija jer i same države članice, ne zaboravite naravno, da države članice imaju i svoje neke možda i bilateralne agende, imaju i neke svoje različite pristupe. Tako da videćemo na koji način će sve to da se odvija.
Ono što je važno, to je da je Srbija spremna na bilo koju vrstu metodologije. Mi smo pokazali da smo efikasna zemlja, da smo solidarno društvo, otporno društvo. Pokazali i u vremenu najveće pandemije da smo uspeli da se organizujemo, da smo uspeli da zaštitimo zdravlje naših građana, da obezbedimo sve što je neophodno. Naravno, očekujemo da će i Kovaks mehanizam uskoro početi dakle za pristup vakcinama i kupovinu vakcina iz Kovaks mehanizma uskoro početi da se primenjuje i za nas sa zapadnog Balkana, ali Srbija je svoj deo posla uradila. Pokazali solidarnost sa svima u EU. Pokazali solidarnost sa susedima u regionu. Brojne reforme iz oblasti vladavine prava i pored pandemije otpočeli i sprovodimo.
Moram samo još da vam kažem da će oblast vladavine prava koji je o do sada bio ključni sada biti dodatno naglašen, dodatno merena i dodatno, da kažem, politički sigurno interpretirana. To je ono što je činjenica. Da li je to lakše, da li je to teže? Ja mislim da za Srbiju to nije nešto što nismo već iskusili ali mislim da će se političko vođenje procesa pojačati. Mislim da je Vlada, a i premijerka je to već rekla, spreman na to. Imamo inače već dosta spremnih stvari u reformskom procesu u okviru klastera.
Pitali ste za Međuvladinu konferenciju. Međuvladina konferencija će postati najviši nivo strateškog, političkog dijaloga između kandidata i EU. Ona bi trebalo da se održi po najavama kako je otprilike bilo čini mi se i dogovarano, da do kraja juna negde, do kraja Portugalskog predsedavanja bude održana visoka politička Međuvladina konferencija gde bismo precizirali sve ono što su zaista najvažniji elementi primene nove metodologije ali i u koliko taj „nonpejper“ o vladavini prava koji se očekuje negde, recimo u maju mesecu, pokaže dovoljan napredak.
Mislim da napretka u Srbiji u oblasti vladavine prava ima i to značajno, onda bismo možda mogli da idemo i na otvaranje nekog od klastera. Mi intenzivno radimo na proceni svih grupa, pregovaračkih poglavlja po klasterima. Posebno za klaster tri – inkluzivni rast i kompetitivnost i klaster četiri – zelena agenda digitalizacija i transportno-infrastrukturno povezivanje.
Prema tome što se nas tiče spremni smo, restrukturirano Ministarstvo za Evropske integracije. Pregovarački tim će biti zapravo tim za podršku pregovorima Vladi Republike Srbije sa koordinatorima klastera iz resornih ministarstava, čime ćemo mi pokazati političku posvećenost procesu i evo mogu samo još da kažem i Narodna skupština će i te kako imati svoj deo posla i vrlo često, u predmetu naših razgovora budu upravo aktivnosti Narodne skupštine. Vi ste inače predsednica Odbora za evropske integracije u parlamentu tako da ćete i vi imati više odgovornosti i više posla. Hvala.

Hvala.
Elvira, ali pošto se nalazimo na samom isteku ovog roka, možete da kažete, ali ne znam da li će imati vremena za odgovore. Prema tome imate to pravo, ali vreme govori drugačije. Ajde brzo.

Zahvaljujem.

Ja ću nekako simbolično iskoristiti tri i dva minuta u tri minuta i onda posle mene i onako nećete imati vremena za komentar, ali pošto uvažena predsednica Vlade spomenula, mislim da sada, pošto ovog momenta objavljuju rezultate glasanja da će Evropski parlament je ovih dana, tačnije konkretno o Srbiji raspravljaju danas o Izveštaju zapravo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Srbiji koji je moramo to naglasiti nikada nije bio ovako obiman, ali nikada nije bio ni ovako politički nastrojen i kritičan.

Mislim da je jako, jako čudan. Primedbe u potpunosti izlazi iz okvira pregovaračkih poglavlja. To nije izveštaj. Mnoge stvari nisu vezane za Evropske integracije Srbije. Vrlo je zastareli naprotiv, birokratske fraze su koje ne prepoznaju realnost Srbije.

Jedan od najgorih primera koji ćete mi dozvoliti da baš konkretno prikažem je na primer tačka 41. koja apeluje na Vladu Srbije da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji kao i vakcinama i dovode se u pitanje statistički podaci vezani za Kovid 19, dok smo čuli da smo mi zapravo trenutno, kada pričamo o procentu vakcinacije na milion stanovnika prvi u Evropi, sedmi u svetu, a kada pričamo o zemljama članicama Evropske unije procenti su mnogo niži, imaju mnogo više problema.

Srbija je zemlja u kojoj građani mogu da biraju od četiri vakcine, tako da ima, ovo je samo jedan jedini primer jel ima jako puno kritika i ako mogu u ime poslaničke grupe SVM da naglasim da smo svi mi svesni da je ovaj Izveštaj u ovakvoj formi zbog političkih snaga u Evropskom parlamentu, zato što više i Pipilit i Evropska narodna partija, bez obzira da su naši koalicioni partneri mi u IPP sa njihovim dugogodišnjim partnerima nemaju većinu i upravo zbog toga je trebalo napraviti neki širi kompromis koji je ispao takav kakav je, ali da naglasim da su poslanici mađarskog FIDESA upravo zbog jako dobrog odnosa, kako FIDESA, tako i Mađarske i Republike Srbije, ako mogu tako da kažem ipak smo mi neki most su glasali protiv ovog Izveštaja, zato što smatraju da on zaista nije na mestu i zato što oni žele iskreno da pomognu što brže učlanjenje Republike Srbije u Evropsku uniju, ali mislim da je to u interesu svih nas pa tako i vojvođanskih Mađara, Mađarske nacionalne manjine koju mi ovde zastupamo i da kažem da Narodna skupština i posebno Odbor za evropske integracije Narodne skupštine je spreman da i dalje radi, naravno u saradnji uz koordinaciju sa predsednikom parlamenta i sa Vladom Republike Srbije na ispunjenju svih naših obaveza. Zahvaljujem.

Hvala.
Ja samo želim da dodam Elvira, da ja sam iznenađen, što ste vi iznenađeni što je Evropski parlament usvojio ovakav tekst.
Znate šta, ako imate kod Irene Vujović u oblasti zaštite životne sredine u tekstu Rezolucije stoji da su zabrinuti za životnu sredinu u Smederevu, Boru i ne znam gde još, Kolubari ili negde, gde su samo Kinezi.
Znači u Beogradu se potrujte, a samo tamo gde su Kinezi, to je problematično.
Ja tražim od vas Elvira da Odbor za evropske integracije zaseda i razmotri taj izveštaj i da nam podnesete predlog o tome.
Možemo otvoreno da razgovaramo o svemu, a Srbija je suverena i nezavisna zemlja i mi ćemo sami donositi odluke o tome kako ćemo da radimo. Hvala vam puno.
E, sada pošto nemamo više vremena, ja se izvinjavam niste stigli da odgovorite, ali završavamo rad i zakazujem dan za glasanje za tri minuta, u 19.06 sati.
(Posle pauze.)