Zahvaljujem.
Vreme je potrošeno, čak je i u minusu.
Reč ima Poverenik.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Moram da kažem i da se osvrnem na dva segmenta vaše diskusije, u pozitivnom smislu, svakako. Jedno je ono što danas nije tema. Danas nije tema izbor zamenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, niti ta oblast koju pokriva Poverenik, ali ste spomenuli, ne vi prvi, ali ste jako dobro spomenuli, ja sam prvi potaknuo diskusiju, jer sam rekao da se radi na izmenama Zakona o slobodnom pristupu o informacijama od javnog značaja koje će po samoj svojoj prirodi imati veoma veliki uticaj i na sprovođenje, odnosno zaštitu prava na zaštitu podataka o ličnosti, jer Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, je u stvari, osim što reguliše slobodan pristup informacijama, istovremeno i zakon koji reguliše organizaciju, izbor, nadležnost, i tako dalje, Poverenika.
Pošto mi nemamo zakon o Povereniku, kao što imamo Zakon o Zaštitniku građana, to je istovremeno zakon o Povereniku. I zato je veoma bitno, tu će biti ove odredbe o decentralizaciji, i zato je veoma bitno i kako će on da glasi.
Ovo što ste rekli da ne postoji mogućnost kažnjavanja organa vlasti, u ovom trenutku faktički ne, formalno da, ali već tri i po godine ne i biće izmene takve da će Poverenik ponovo, da kažem, povratiti pravo koje je imao do 2017. godine, do izmena Zakona o opštem upravnom postupku, da kažnjava one organe vlasti koji ne postupe po rešenju Poverenika, a koje glasi da su u obavezi da daju informaciju od javnog značaja tražiocu te informacije.
S druge strane, uradili ste, zaista, sve češći je slučaj zloupotrebe, to moram da kažem. To je jedna od glavnih tema i jedan od glavnih razloga izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mada tema uvek treba da bude kako ostvariti pravo, a ne kako sprečiti zloupotrebe.
Međutim, zloupotrebe su došle, uzele toliko maha i možete svaki dan čuti i pročitati za neku od njih. Verovatno ste svi čuli za slučaj veterinarske stanice ili mesnih zajednica, i to, kažem, malih mesnih zajednica, seoskih, gde je izvršena zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a sve u cilju sticanja neke dobiti.
Hoću da kažem da smo dali silne predloge, ja lično i kancelarija Poverenika smo dali silne predloge. Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, kako da umanjimo, da minimizujemo mogućnost zloupotrebe. To nikada nećemo moći da uklonimo u potpunosti, ali da svedemo na jednu, nazovimo je podnošljivu meru, mada tu nema podnošljive mere, ali na prihvatljivo.
Što se tiče odnosa našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, prema evropskoj uredbi, zaštita podataka o ličnosti, pa i policijskoj direktivi, pošto je naš zakon mešavina ta dva evropska propisa, potpuno, uradili ste savršeno analize stanja, ja ne znam šta drugo da dodam, mi jesmo gramatički u ogromnoj meri usaglašeni sa tim propisima. Međutim, odlično ste primetili da nedostaje preambula koja objašnjava puno toga, koja je čak i kvantitativno veća od same sadržine uredbe, a mi toga nemamo, razne pojmove, razne odnose, ko su nadležni organi koji vrše obradu u posebne svrhe itd, ne daje odgovor i ja se nadam da ćemo izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iako se on primenjuje tek 19 meseci, da ćemo izmenama to uspeti da regulišemo.
U tom smislu sam već imao sastanak sa ministarkom pravde i posle toga usledio je i sastanak ekspertskih grupa Ministarstva pravde i Poverenika i mislim da ćemo se dogovoriti da krenemo u tom smeru.
Hvala vam na podršci za, nazovimo je reaktivaciju ili kako god, Nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti. Zapravo, to će biti prvi put da se njoj udahne život, jer ona jeste napisana, ali nikada nije važila, jer ona nam je neophodna da regulišemo ovu oblast na puni način, da zaštitimo ova prava na puniji način, a kažem, samo prvi zadatak, prvi hronološki, zbog toga što rokovi tako nameću obavezu, će biti ta analiza stanja u svim oblastima, analiza propisa u svim oblastima života koji se tiču zaštite podataka o ličnosti, koji se tiču obrade podataka i njihovo usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a istovremeno i promena tog zakona da bismo ovo pravo, fundamentalno ljudsko pravo, štitili na najbolji mogući način. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem se Povereniku.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvinite, preskočila sam narodnu poslanicu Ninu Pavićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gosti, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U Republici Srbiji Poverenik za informacije od javnog značaja kao nezavisna institucija uveden je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine. Do 2009. godine štitio je samo slobodu pristupa informacijama. Donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2019. godine zvanični naziv tog organa postao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Sama reč Poverenik, kako mu i samo ime kazuje, govori da je osoba od poverenja, da je neko kome je povereno da štiti da se ovo pravo poštuje. Poverenik je neko ko posreduje između javnosti, pojedinca i javne vlasti. To je nezavisan državni organ, slobodan od svakog neposrednog ili posrednog uticaja i ne može da traži, niti da prima naloge ni od koga.

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, član 73. stav 2. je propisano da Poverenik ima pravo na zamenika. Zamenik Poverenika obavlja dužnost Poverenika u slučaju njegovog odsustva, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti.

Poverenik predlaže za svog zamenika lice koje ispunjava sve uslove za rad u državnim organima. Poverenika, kao i zamenika Poverenika bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za kulturu i informisanje. Mandat Poverenika, kao što je moj šef poslaničke grupe rekao, traje sedam godina i to je možda jedan od najdužih mandata, sa mogućnošću još jednog izbora. U tom periodu on je dužan da podnosi godišnji izveštaj rada Narodnoj skupštini.

Za Poverenika se bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava i to lice mora imati visoki moralni integritet, jer u svom radu koristi veoma osetljive informacije i podatke o ličnosti.

Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kom je izrečena, za čije ime ili po čijem je nalogu informacija pohranjena. Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, nacionalnu i etičku pripadnost i građani su do sada najčešće tražili informacije za stvari i oblasti koje su njima važne da bi ostvarili neko svoje pravo. Vremenom su zahtevane informacije postale sve delikatnije i odnosile se na privatizaciju, postupanje organa unutrašnjih poslova, reformu pravosuđa, ugrožavanje i zaštitu životne sredine.

Zanimljiv je podatak da su se Povereniku obraćali i drugi organi vlasti, političke stranke, sindikati, advokati i drugi subjekti. Broj podnetih zahteva za ostvarivanje prava u proseku iznosi 30 do 40 hiljada, a broj žalbi između tri i četiri.

Uprkos tome što građani Srbije žele da budu dobro informisani o zaštiti podataka o ličnosti, ipak ne znaju dovoljno o svojim pravima. Skoro 40% građana navodi da ne zna da li su njihovi podaci o ličnosti bili ugroženi, svaki drugi smatra da nisu, dok 12% navodi da jesu. Imajući u vidu sve rizike sa kojima se današnji svet suočava, i potrebno je da se organizuju i sprovedu edukacije o tome kako i gde građani mogu da zaštite svoja prava.

Osvrnula bih se malo i na biografiju predloženog kandidata, tj. kandidatkinje. Iz njene biografije vidi se profesionalnost i rezultati koji su postignuti zalaganjem u dosadašnjem dugogodišnjem radu u oblasti zaštite podataka i sam Poverenik nam garantuje za izbor, tj. predlog svog zamenika.

Poslanička grupa SPS veruje da će rad Poverenika, kao i njegovog zamenika opravdati naše poverenje. Stoga ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Na samom kraju, s obzirom na to da juče nisam govorila, a povodom obeležavanja 22. godišnjice od NATO agresije, imam potrebu da ovom prilikom odam počast svim žrtvama koji su bili na braniku otadžbine. I naši junaci su se vodili rečima cara Lazara – ja ne odlučujem da li ću ući u bitku po tome kakva me sila napada, već po tome koliku svetinju branim. Neka im je večna slava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nini Pavićević.

Izvinite što sam vas skoro preskočila.

Sada reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas razmatramo dve odluke, i to, pre svega, Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i druga odluka je Predlog odluke za izbor sudije za Privredni sud u Zaječaru.

Što se prve odluke tiče, izbor je Sanja Unković i vi ste, uvaženi gospodine, rekli da je ona već u službi 10 godina, da ima izvanredne reference i ja ću svakako podržati taj predlog, jer vi radite sa njom i ja vama verujem, jer ste pokazali za ovo vreme, od kako smo vas izabrali, da radite onako kako treba. Malo ću da se vratim posle na vašeg prethodnika.

Što se tiče novog kandidata, odnosno Predlog odluke za izbor sudije i Privredni sud u Zaječaru, to je gospođa Ivana Dimitrijević. Takođe, rekli ste da ima izvanredne reference. Ja se uopšte ne mešam u vaš izbor i ja ću to podržati.

Sada idemo redom. Što se tiče vašeg grane vlasti koja je nezavisna, zaista je to jedna časna profesija i do 98% je časnih sudija. Međutim, postoji 2%, između ostalog tu je i sudija Majić, o kome neću danas, jer ima dosta govornika koji žele da govore danas, ali ću da se osvrnem na njega i njegov rad i njegovo pripadništvo DS, odnosno po nalozima radi to što treba i što ne treba, uglavnom što ne treba, ali kažem 98% radi časno i pošteno i zato vam svaka čast.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, vi ste naslednik gospodina Rodoljuba Šabića koji je prvi bio Poverenik za informacije od javnog značaja i to 2004. godine i, bogami, dugo je trajao. Dobro je radio posao u početku. Međutim, onda se i on okrenuo politici. Prvo njegovo reagovanje koje nije bilo dobro je da brani gospodina Sašu Jankovića, koji je u to vreme bio Zaštitnik građana, to se ne radi, jer je čovek iz svog kabineta radio kampanju za predsednika, ako se sećate, tako nešto je nedopustivo. Vi ste nezavisna institucija i tako treba da ostanete i ne samo vi, nego i Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Vi nama podnosite izveštaj ovde i svakako bi trebalo da radite za dobrobit građana Republike Srbije i za ovu zemlju, a ne da se radi iz kabineta kampanja za predsednika države. Tako nešto se nikada nije desilo i nadam se da se nikada više neće desiti.

Moram da se osvrnem na rad gospodina Šabića, pošto je bio prvi. Zaista ne mogu da ne kažem da to što je uradio nije bilo dobro. Znači, ne brani se neko ko radi protiv države, a drugo, moja uvažena koleginica je rekla da je, takođe, gospodin Šabić dobio od Republičkog javnog tužilaštva optužbu zbog prekršaja nekoliko zakona 2016. godine, što je nedopustivo. Tako nešto se ne radi.

Moram i da ga pohvalim. Znate, pre dve godine gospodin Šabić, nažalost, je pao na Zelenom vencu i povredio se. Čovek je imao razbijenu arkadu, imao je posekotinu na obrazu i za pet minuta u čitavoj Srbiji je osvanulo da gospodin Vučić i gospodin Stefanović montiraju procese, da je to atentat, da je čovek napadnut zahvaljujući gospodinu Vučiću. Možete zamisliti gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije, koji radi od 16 do 18 sati, koji ne zna gde će pre, danas je u Vranju, Pirotu, pa onda u Subotici, gleda kako se rade putevi, brze pruge i ostalo, kako zove gospodina Stefanovića i naređuje mu da jedno trojica policajaca krene i da onako sapliću ljude po Knez Mihajlovoj. Sramota jedna sramotna.

Tu je bio vrlo častan gospodin Šabić koji je rekao da to nema veze sa politikom, da ga je neko slučajno gurnuo, jer je tamo uvek gužva, svi znamo, prolazimo tim Zelenim vencem, pa znamo kako to izgleda, i to je jako dobro. Međutim, iskonstruisano je stotine laži, svi današnji opozicionari su krenuli udar na gospodina Vučića i na gospodina Nebojšu Stefanovića, što je neprimereno, što se ne radi. Možete zamisliti koja je iskonstruisana laž, pa ja mislim da to ni deca danas ne rade. Sramotno je tako nešto.

Onda imate izjave, sam gospodin, idemo od njega, pošto je bilo veoma korektno od njega, rekao je – nekome je u Sremskoj ulici otpozadi sapleo i udario sam glavom u trotoar zato moram da kažem da sam siguran da ovo nije posledica politički inspirisanog napada, što nema veze s mozgom. Zamislite da idemo i da saplićemo mi iz SNS opozicionare. Molim vas, mi se njima uopšte ne bavimo, osim kada pričamo o lopovlucima. Sve ostalo – rad, red i disciplina, radimo, gradimo ovu zemlju.

Onda je bio tu Zoran Lutovac koji kaže – iako je siguran da ovo nije posledica neposredno politički inspirisanog napada, može biti, pazite, onda ovako vest udarna, može biti posledica politički generisanog verbalnog nasilja koja se promoviše sa vrha prema svima koji drugačije misle. Pa onda Sanda Rašković Ivić, to me je onako iznenadilo, napadnut je Rodoljub Šabić, nije čudo, jer svima koji drugačije misle Aleksandar Vučić i naprednjačke perjanice crtaju mete, ovo je linč.

Dragi građani Srbije, mi se opozicijom bavimo jedino ako pričamo o lopovlucima, a njih je koliko god hoćete. Upravo imamo informaciju da gospodin Đilas nema samo kapital u četiri zemlje, već u 17 zemalja 50 računa. Bila je cifra 619 miliona, pa ćemo da vidimo koliko je sada. O tome se priča, a naš predsednik gradi puteve, mostove, pruge, radi za ovu zemlju. Upravo juče, kada je bio ovaj tužan dan, samo nisam sigurna da je neko pomenuo i na to ću da se osvrnem, o žrtvama, neka im je laka zemlja i dati pomen, ali niko nije pomenuo da je nestalo preko 30 hiljada ljudi. Sa tim ću da završim, jer je jako potresno, ali ono što mene strašno iritira je da se niko od opozicije nije setio da da bilo kakav pomen, bilo šta da kaže, da se pojavi – ljudi, bilo je tako i tako, neka im je večna slava, to su naši heroji, junaci. Ne, to je nedopustivo.

Mogla bih ja ovako da pričam o svemu i svačemu još mnogo dugo, ali ima još dosta govornika. Sigurna sam da ćete vi časno i pošteno raditi svoj posao, Povereniče, takođe i naše sudstvo u koje sam uvek verovala. U danu za glasanje ću podržati predlog obe ove odluke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ljiljani Malušić.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Popović.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani Povereniče sa saradnicom, poštovani članovi VSS, pred nama je danas predlog VSS o izboru sudije koji se po prvi put bira na sudijsku funkciju. Zaista verujem da ste vi svoj posao odradili profesionalno, savesno i pošteno i da ste ovom visokom domu predložili najboljeg kandidata za izbor na ovako važnu sudijsku funkciju.

Želim da građane Srbije upoznam, odnosno podsetim na onu čuvenu reformu iz 2009. godine koju je sprovela DS zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Setimo se samo ko je tada bio visoki funkcioner DS. Dragan Đilas. To je isti onaj čovek koji danas pravi političke saveze sa jednim ciljem, a to je da se vratim na vlast i nastavi sa pljačkom građana Srbije. To je isti onaj čovek koji u 17 različitih država ima preko 50 računa.

Poštovani građani Srbije, reforma iz 2009. godine imala je za cilj da je preko 800 sudija, preko 100 javnih tužilaca i pomoćnika ostalo bez posla, gde su ostali na ulici. To je građane Republike Srbije koštalo preko 44 miliona evra.

Želim da kažem da i opština Raška iz koje ja dolazim nije bila zaobiđena ovom reformom iz 2009. godine. Prvog januara 2010. godine Osnovni sud u Raškoj je izgubio status osnovnog suda, vraćen je na sistem sudske jedinice, što je imalo za posledicu da veliki broj sudija koji postupaju u krivici zajedno sa svojim kolegama iz tužilaštva ostane bez posla. Veliki broj predmeta prešao je u nadležnost suda u Kraljevu, što je imalo za posledicu da građani opštine Raška moraju da putuju preko 80 kilometara kako bi ostvarili svoje Ustavom zagarantovana prava.

Da se razlikujemo od onih koji su sprovodili takve reforme, pokazuje i to da je zahvaljujući odgovornoj politici SNS i Aleksandra Vučića 2016. godine, posle 136 godina, u Raški je otvorena zgrada Prekršajnog suda. Danas tamo rade časni i čestiti ljudi.

Hoću da kažem da su građani Srbije sa pravom izgubili poverenje u pravosudni sistem te 2009. godine, da je pravosudni sistem bio rak rana našeg društva. Zahvaljujući pobedi SNS, predsednika Vučića, građani Republike Srbije vraćaju poverenje u institucije Republike Srbije.

Ja ću zajedno sa svojim kolegama u danu za glasanje podržati predloženi dnevni red i glasaću za ovakav dnevni red. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju, kao i Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti. Nadam se da će savesno i časno obavljati funkciju na koju ih biramo.

Sudstvo kao treća grana vlasti je nezavisno i mora da bude stub jedne pravne države. To je jedan od prioriteta SNS, jer mi za razliku od prethodne vlasti sudije ne biramo na osnovu pripadnosti njihovi partijskih knjižica već na osnovu njihovi biografija.

Lično smatram da su ove institucije jako važne u jednom modernom evropskom i demokratskom društvu kakva je Srbija danas. Svaki građanin Republike Srbije može da se obrati Povereniku za zaštitu građana ili Povereniku za informacije od javnog značaja i time da štiti svoja prava koja su mu Ustavom i zakonima Republike Srbije garantovani.

Isto tako smatram da bi ove nezavisne institucije morale da reaguju kada se iznose u javnost informacije i kada se nekome crta meta na čelu, takođe, kada se iznose netačne informacije u medijima koji su uglavnom pod kontrolom jednog tajkuna u našoj državi, kada se iznose laži i neistine o predsedniku Republike, o svima nama koji sedimo ovde.

Takođe, ono što se već danima nalazi pred svima nama jesu ofšor kompanije i računi po celom svetu Dragana Đilasa. Za sada se nagađa da ih ima u 17 država u svetu, ali pitanje je koliki je tačan broj računa koji ima taj čovek.

Videli smo da su istraživački novinari došli do podataka da on na svojim računima u Švajcarskoj i na Mauricijusu poseduje preko 6,4 miliona evra, na računu u Hon Kongu negde 3,3 miliona evra, ali nameće se logično pitanje – šta će jedno čoveku, poštenom, kakvim se on predstavlja danas, toliki milioni svuda po svetu sakriveni?

Kako su otvarali račune i kako su trgovali preko njihovih ofšor kompanija građani Srbije su donekle upoznati zahvaljujući istraživačkom novinarstvu, ali iza cele te hobotnice i cele te mašinerije stoji samo jedno ime, jedno lice, jedan čovek Dragan Đilas i njegov lični interes.

Današnje novine, kao što imamo priliku da vidimo, pišu o tome kako je Đilas poklonio svom finansijskom partneru Draganu Šolaku 440 miliona dinara, odnosno skoro četiri miliona evra. Postoji logično pitanje - da li je normalno da neko nekome danas u Srbiji poklanja skoro četiri miliona evra? Jedino normalno i logično objašnjenje za ovako nešto jeste utaja poreza i pranje novca. Potom se taj novac preko ofšor kompanija prebacuje na tajne račune na Mauricijusu, Hon Kongu, Švajcarskoj itd.

Obzirom da je utaja poreza i prikrivanja poreza na kapitalne dobiti delo koje je vrlo kažnjivo po zakonima Republike Srbije nadam se da će se nadležni organi pozabaviti u narednom periodu po ovom pitanju, a pre svega tužilaštvo, Uprava za sprečavanje pranja novca i Poreska uprava. Sa tim novcem koji su oteli od svih nas, sa tim neplaćanjem računam, sa tim plaćanjem projekata koji su plaćeni dok su bili na vreme vlasti po nekoliko desetina puta više Dragan Đilas danas plaća svoje zaposlene u svojoj političkoj partiji, on danas plaća svoje zaposlene na njegovim medijima koji se besomučno svakodnevno trude da uruše ugled i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ali i svakog člana SNS.

Apsolutno je jasna njihova namera da žele da sruše ovakvu vlast kako bi se domogli novca, projekata i svega ostalog što su radili dok su oni bili na vlasti.

Kroz ovakve pipke desetine računa, ostrva ne može se reći da bi pošte čovek ušao u tako nešto, osim ako nema nameru da krije nešto ili ako nepošteno nije došao do toga. Koliko su ovi mediji nezavisni i objektivni govori činjenica to da jedan dan podstrekuju narod na ulice, na nasilje, na proteste, na mere protiv zatvaranja, dok drugi dan apeluju da se pridržavaju mera.

Ovom prilikom bih apelovala na sve građane Republike Srbije da se pridržavaju preporučenih mera, da se vakcinišu, jer je vakcina i vakcinacija jedini put i izlazak iz svega ovoga.

Kao što sami vidite Republika Srbija se veoma dobro snašla u celoj ovoj krizi. Vidite da imamo obezbeđene vakcine za sve građane koji žele da se vakcinišu. Imamo mogućnost izbora vakcina što mnogi građani u Evropi ne mogu ni da pomisle. Imamo dve kovid bolnice koje su otvorene samo za obolele od korone, a pored svega toga, da i pored svih ovih problema koji su nas snašli usled pandemije da mi ne posustajemo i nastavljamo dalje govori i činjenica da smo nastavili sa velikim infrastrukturnim projektima, da strane investicije nisu stane, nego naprotiv imamo i očekujemo najavljene da pored teške ekonomske situacije mi imamo najbolji paket mera pomoći i privredi, ali i društvo.

Mi uvodimo društveni dijalog, brinemo o ekologiji, brinemo o kulturi. Pokušavamo i trudimo se da nijedan segment našeg društva ne bude pogođen ovom pandemijom i da ne snosi posledice.

Zbog svega toga apelujem na vas da se podrobnije pozabavite izjavama opozicionih lidera i ljudi koji se predstavljaju kao opozicioni političari zarad zaštite interesa celokupnog društva, a u nama ćete uvek imati konstruktivnu podršku za svoj rad.

U danu za glasanje ću zajedno sa svojim kolegama podržati set ovih odluka. Hvala.