Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da istaknem da će donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti značajno doprineti razvoju ove oblasti, a da će uopšte kreiranje ovog zakonskog okvira svakako Republici Srbiji obezbediti potpunu zaštitu i čuvanje muzejske građe, kao i rešavanjem važnih pitanja u oblasti muzejske delatnosti.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona svakako se nalazi u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, u kojem je između ostalog i propisano da država Srbija uređuje sistem zaštite kulture i zaštite svojih kulturnih dobara.
Imajući u vidu potrebu za jednim sistemskim pristupom razvoja muzejske delatnosti po svojim oblastima, koji su usko specijalizovane, upravo donošenje ovog zakona će imati i omogućiti jedan takav jasan sistemski pristup.
Ovim zakonom, ne samo da će se urediti zaštita muzejske građe i nematerijalnih kulturnih dobara, već će se upravo urediti i sama dokumentacija, srediti, kada govorimo o dokumentaciji muzeja. Zatim će se urediti struktura delatnosti nadležnosti muzeja, sam način i naziv upotrebe muzeja, kao i druga važna pitanja koja su od važnog značaja za unapređenje ove delatnosti.
Ono što svakako i ovaj zakon predviđa je i digitalizacija muzejske građe koja je danas u savremenom svetu, od velikog značaja za unapređenje ove oblasti, a to će se postići uvođenjem sasvim jednog novog informacionog sistema.
Ovim predlogom zakona muzejska delatnost je predviđena kao jedna javna delatnost zaštite kulturnih dobara. Upravo kao takva je od opšteg interesa za Republiku Srbiju u cilju edukacije, u cilju razvoja i napretka našeg društva kao i savremenih istraživanja.
Svakako da ovaj predlog zakona da omogućava muzejskoj delatnosti da budu u skladu i jeste u skladu sa svim međunarodnim standardima, sa Statutom Muzejskog saveta za muzeje, sa raznim ratifikovanim sporazumima i sa kodeksom profesionalne etike. Ovim zakonskim predlogom je utvrđena jedna potpuno nova struktura muzeja, što je od izuzetnog značaja. Svakako da se novine ogledaju u tome da je uvođenjem muzejskog saveta kao i evidencije i mrežom muzeja značajno će se doprineti unapređenju ove oblasti. Mrežu muzeja čine centralni muzej, matični muzeji, teritorijalni nadležni muzeji i svi oni muzeji koji se nalaze na evidenciji muzeja koje će svakako i defakto sa ovim zakonom svi morati biti upisani.
Muzejski savet je predviđen kao savet koji se sastoji od pet članova koga bira ministar na predlog centralne ustanove ali svakako njegova uloga će biti savetodavna, kao i rešavanje pitanja koje su od velikog značaja za unapređenje muzejske delatnosti. Upravo sa ovakvim načinom organizacije i reformom smatramo da će se rešiti jedno od važnih pitanja prošlosti kada govorimo o muzejski delatnostima, a to je svakako mali broj zaposlenih kao i nedovoljna površina prostora za čuvanje naše najvrednije muzejske građe.
Pooštravanje kaznene politike svakako je jedna od odredbi ovog zakona o muzejskoj delatnosti. Kada upravo o tome govorimo ne možemo a da ne spomenemo da danas Republike Srbije je kao svoj prioritet defakto stavila borbu protiv korupcije i kriminala. A da su korupcija i kriminal, su bili, odnosno uplovili u sve sfere društva govori i činjenica da upravo ni kultura nije izostala u borbi protiv kriminala u okviru svojih delatnosti.
Mi smo nedavno imali prilike i da čujemo vaše izjave uvažena ministarka, da su baš upravo u Ministarstvo kulture pronađeni ugovori koji se dovode u vezu sa kriminalnim klanovima i da su upravo takvi predati policiji, kao i da je krađa Muzeja Jugoslavije, odnosno krađa predmeta iz ovog muzeja, upravo doživela sudski epilog gde je tri miliona i 250 hiljade dinara uplaćeno na Trezor Republike Srbije na konto obeštećenja za ovu ustanovu. Isto tako da je u toku još jedna sudski proces na osnovu krađe muzeja iz primenjene umetnosti.
To su svakako činjenice da se Srbija i te kako danas bori sa kriminalom i da je danas Srbija sigurna i stabilna zemlja u kojoj više ne možete nekažnjeno da oskrnavite spomenike. Više ne možete nekažnjeno da se bogatite te na račun naše istorije, kulture, naših kulturnih dobara. Više danas u Srbiji ne možete da se bogatite na račun našeg stanovništva, kao što je to radio prethodni režim sa svojim tajkunima na čelu sa Draganom Đilasom koji su upravo novac građana Republike Srbije stavljali u svoje džepove, skrivali ga na računima u 17 zemalja širom sveta, poput Mauricijusa, Hong Konga, Moldavije, Švajcarske i drugih. Upravo je taj novac građana Republike Srbije je mogao da su hteli i želeli biti upotrebljen za izgradnju novih muzeja, novih galerija, novih pozorišta, upravo uložen u kulturu. Oni nisu marili za kulturu, kao što nisu marili ni za puteve, ni za bolnice, ni za škole. Nisu marili ni to što su držali zatvoren 15 godina Narodni muzej. Narodni muzej koji je simbol naše istorije, kulture i kao nijedna muzej u svetu prikazuje sve ono što je prošao srpski narod, njegovo stradanje, njegovu borbu za očuvanje i njegov slobodarski duh.
Narodni muzej Republike Srbije čuva preko 400 hiljada predmeta iz naše istorije i predstavlja naše vredno, kulturno istorijsko blago, inače i ta ustanova je, moram da napomenem prvi muzej koji je otvoren u Srbiji 1844. godine i to ukazom tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete i svakako da je ovaj muzej od izuzetnog značaja za čuvanje naše istorije, kulture i tradicije, i da je zato upravo sa ovim zakonom ovaj muzej, biće preimenovan u Narodni muzej Srbije i biće centralna ustanova zaštite kulture. Ali, da je upravo ta 1844. godina, kada je i prvi muzej u Srbiji nastao, odnosno narodni muzej je upravo trenutak kada je Srbija na jedan sistemski način počela da prikuplja svoju kulturnu baštinu i da je čuva, pre svega.
Obzirom da je i današnja tačka dnevnog reda – Odluka o proglašenju stare i retke bibliotetske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Moram da napomenem da je čak 720 starih i retkih knjiga i rukopisa, biće ovom odlukom stavljena u kategoriju najveće zaštite. To je upravo dokaz da sve ono što smo čuvali i godinama skupljali, želimo da pre svega zaštitimo za budućnost naše dece i naših pokolenja.
Moram da napomenem da je bombardovanjem Beograda 1941. godine, značajne, vredne knjige i rukopisi su spaljeni, ali da smo u međuvremenu uspeli da se izdignemo iz tog pepela, da smo uspeli da vredno radimo, čuvamo i sakupljamo, i evo danas odlučujemo i da 720 tih vrednih rukopisa štampanih zdanja i knjiga sačuvamo kako bih kroz njihovu konzervaciju, kroz njihovo opšte to čuvanje uspeli našim budućim generacijama da stavimo na raspolaganje za istraživanja i pre svega za značaj iz naše istorije.
Srbija je danas snažna zemlja koja ujedinjuje kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Srbija, danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa ponosom predstavlja našu istoriju, sa ponosom predstavlja naše velikane, danas nakon osam vekova Srbija gradi spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku naše istorije i naše države. Pogledajte, kako danas izgleda Savski trg? Trg koji je nekada bio ruglo, a danas zajedno sa uređenjem muzeja železnice ima potpuno jedan nov izgled i ne samo to, upravo upliv kulture u turizam je od izuzetnog značaja za razvoj naše Srbije, upravo taj spoj modernog, sa jedne strane koji imamo u „Beogradu na vodi“, gde stotine miliona evra do sada uloženo i spojte i tradicije i kulture sa druge strane koji ima na savskom trgu, zaista predstavlja jedan turistički centar gde su turisti izuzetno značajni da posete i pre svega, vide i versku, a i istorijsku kulturu naše Srbije.
A svedoci smo i danas da je Srbija i nakon 89 godina na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, završava Hram Svetoga Save, naš duhovni i istorijski simbol, e upravo je na toj fasadi Hrama Svetog Save i završen mozaik koji zajedno sa Ruskom akademijom nauka i uopšte načinom izradom tehnikom, simbolima koji su predstavljeni, predstavlja zaista jednu neverovatnu umetničku vrednost kakve nema nigde u svetu, a da je Srbija izuzetno želela da ulaže u kulturu, pokazali smo i činjenicom da je u planu 2025 upravo predviđeno preko šest stotine miliona evra za ulaganja u kulturu.
Moram da napomenem da je Ministarstvo za kulturu samo za ovu godinu izdvojilo 320 miliona dinara za gradova u fokusu upravo za realizaciju projekata širom Srbije.
Nesumnjivo je da ste uvažena ministarka dali veliki doprinos razvoju kulture u prethodnom periodu. Ne mogu da ne pomenem, da ste upravo vi zaslužni za decentralizaciju kulture u Srbiji, a to ste učinili i time što ste posetili opštinu Knić, jednu seosku sredinu u srcu Srbije, u srcu Šumadije, gde se radi dom kulture i upravo time pokazali koliko je decentralizacija kulture važna, pokazali ste da vam je jednako važna izgradnja domova kultura širom Srbije, isto tako kao i izgradnja galerija, legata, pozorišta, novih zgrada muzeja, rekonstrukcija postojećih zgrada muzeja koji upravo i sami predstavljaju kulturna dobra pod zaštitom države.
Srbija danas, ono što želim posebno da istaknem, gaji kulturu sećanja. Srbija danas sa ponosom može istaći da je nakon toliko godina spremna da snimi i snimila je film „Dara iz Jasenovca“, na osnovu koga se sećamo te bolne istorije stradanja srpskog naroda. Srbija je danas spremna da se suoči sa svojom istorijom. Spremna je da kaže istinu.
Ono što želim da istaknem, da je ta bolna istina o našoj istoriji jednako važna da se sećamo naših žrtava i zato se Srbija danas seća i Oluje i Košara, Srbija danas obeležava dan kada su NATO bombe padale širom Srbije i kada su kosile živote naše dece i naših nedužnih civila.
To je bolna istorija, ali da bismo je pamtili, mi se moramo sećati i obeležavati takve stvari, da bi upravo naša deca i budući naraštaj, gradili budućnost na zdravim i istinitim istorijskim temeljima, jer upravo ono što danas ulažemo u kulturu, upravo u sve te zgrade, muzeje, galerije, pozorišta, čiji zidovi čuvaju našu prošlost je za nas od izuzetnog značaja.
Zato bih iskoristila priliku da sa ovog mesta poručim svima onima koji su na bilo koji način se usudili da prekrajaju istoriju ove zemlje, svima koji su se usudili da misle da mogu da upravljaju sudbinom srpskog naroda i svima onima koji pišu i danas izveštaje, želeći da umanje borbu, napredak Srbije za bolje sutra, želim da poručim da, ako žele, pre svega, razumeju jedan narod, moraju da upoznaju duh tog naroda, a to će učiniti tako što će upoznati njegovu prošlost, jer istinski odgovori se uvek više nalaze u prošlosti, nego u sadašnjosti.
Samo tada će upravo naći odgovore za nesalomiv srpski duh i njegovu borbu za slobodom. Tu će naći razumevanje i odgovore za današnju borbe Srbije predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija danas jednako čuva i gaji svoj nacionalni identitet, integritet, suverenitet i da želi jedinstvo srpskog naroda, ma gde živeo.
Živela Srbija!