Molim vas da me ne prekidate zbog toga sledeći put.

Smo pokazujemo kakav je odnos bivši režim imao prema Republici Srbiji. Jedan od najvažnijih sistema privrednog, ekonomskog, životnog, jeste energija koja nam je neophodna za život, a nisu o tom delu ni najmanje vodili računa, vodili su računa samo kako da sebe obezbede da ništa ne rade, da što više do novca dođu i da nastave da pljačkaju i varaju građane Srbije na svakim sledećim izborima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gojko Palalić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo podnete amandmane na izuzetno važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji je u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima, direktivama EU, odnosno preporukama Energetske zajednice.

Nikola Tesla je govorio - energija, to je ključni problem budućnosti, pitanja života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.

Upravo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi prelazimo sa reči na dela, krećemo snažnim koracima napred u proces energetske tranzicije, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Srbija danas mora da bude što je moguće više energetski efikasna. Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, predviđa se, između ostalog i osnivanje uprave za energetsku efikasnost, gde će građani putem subvencija moći da se prijave za zamenu stolarije, prozora, vrata, krovnog pokrivača ili izolacione fasade, a sve je to u cilju povećanja energetske efikasnosti samog domaćinstva.

Predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nastavlja put ka ostvarenju cilja da do 2050. godine, postane klimatski neutralna zemlja.

Ono što je posebno bitno istaći je da smo mi u Srbiji izgradili u prethodnom periodu nekoliko vetroparkova koji, takođe utiču na povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Primera radi, vetropark u Kovinu koji je pušten u rad 2019. godine sa 57 vertroturbina predstavlja najveći vetropark na Zapadnom Balkanu.

Ovaj vetropark obezbeđuje električnu energiju za 113 hiljada domaćinstava, a pri tome smanjuje emisiju ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 370.000 tona. Investicija je bila vredna negde oko 300 miliona evra.

Vetropark u Kovačici koji je pušten u rad takođe 2019. godine, obezbeđuje električnu energiju za 60.000 domaćinstava.

Vetropark u Alibunaru, pušten u rad 2018. godine, obezbeđuje električnu energiju za 38.000 domaćinstava.

Ovo su samo neke od razglednica sa vetroparkovima iz Banata, na koje svi mi danas treba da budemo ponosni, jer nijedan od ovih vetroparkova danas ne bi postojao da nije bilo vođenje odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se Dragan Đilas i predstavnici bivšeg režima danas nešto pitaju, oni bi verovatno ove razlgednice iz Banata zamenili sa razglednicama iz Hong Konga, Švajcarske, Mauricijusa ili nekih drugih egzotičnih zemalja gde Dragan Đilas ima otvorene račune.

Meni je zaista drago što mi danas možemo da govorimo i o vetroparkovima, i o energetskoj efikasnosti, jer nam upravo ove teme govore koliko se Srbija promenila, naravno na bolje, jer nije više problem broj jedan u Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, kao što je to bilo u periodu pre 2012. godine, kada je iznosilo oko 27%, danas je ta stopa nezaposlenosti ispod 10%.

Mi i dalje nastavljamo sa otvaranjem novih radnih mesta, završavamo puteve koji su godinama bili nezavršeni, a gradimo one o kojima smo do juče mogli samo da sanjamo, rastu plate i penzije.

Od 2014. godine do danas uloženo je više od 600 miliona evra u izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, a do kraja ove godine krećemo sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je to jedan primer dobre prakse, to je upravo Novi Sad, gde Novosadska toplana, pored toga što proizvodi toplotnu, proizvodi električnu energiju i Novosadska toplana spada u rang toplana u nekim skandinavskim zemljama. Ništa ni od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo pametnog ulaganja u modernizaciju efikasnosti sistema daljinskog grejanja, jer je upravo ta efikasnost sistema daljinskog grejanja danas u Novom Sadu na oko 89%, dok je prosek u zemljama EU oko 78%.

Imajući u vidu da je 75% teritorije grada Novog Sada pokriveno ovim sistemom daljinskog grejanja, upravo taj stepen pokrivenosti prema podacima Svetske banka izdvaja Novi Sad među gradove koje imaju najveći koeficijent toplifikacije u Evropi.

Tako da, Novi Sad, takođe snažnim koracima napred kreće u osvajanje te treće prestižne evropske titule, titule Zelene prestonice Evrope i postaje pravi zeleni grad, u pravom smislu te reči.

Međutim, ja danas želim da se osvrnem na kratko i na ekološki skup, ekološki protest, ne znam više ni kako ga nazivaju, koji je održan nedavno, koji je po meni potpuno besmislen i apsurdan, imajući u vidu da smo mi upravo u ovom skupštinskom sazivu usvojili i Zakon o klimatskim promenama, gde je završena rasprava o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i da se uskoro očekuje ulazak i tog zakona u skupštinsku proceduru.

Na skupu govore o izgradnji mini hidroelektrana o zaštićenim područjima, pa upravo Zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjuje se izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Tako da, svima je nama ovde i više nego jasno da je taj skup bio politički inspirisan od strane predstavnika bivšeg režima, na čijem čeku se nalazi Dragan Đilas, čija mržnja prema Aleksandru Vučiću kada bi bila pretvorena u električnu energiju mogla bi da osvetli, sigurno nekoliko gradova.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi danas možemo da krenemo u realizaciju mnogih projekata i da izdvajamo značajno veća sredstva u povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sve to u cilju povećanja, odnosno poboljšanja kvaliteta života građana, unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine, otvaranja novih zelenih radnih mesta, ali i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

Tako da, ja ću u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, a pozivam i ostale narodne poslanike da to isto učine, jer ćemo samo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Hvala.

Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.

Puno puta smo sada pomenuli taj tzv. ekološki, ja bih ih nazvala politički protest, a ne ustanak, zna se šta su ustanci i kad su bili i šta su donosili, ali ekološki protest jeste bio politički i jeste bio licemeran zato što, prvo, ne možemo se deliti u našoj zemlji po tome čiji je vazduh, čija je zemlja i da li neko više brine o tom vazduhu, a neko manje brine o tom vazduhu ili neko više brine o zemlji ili ne i nema se utisak da je njih uopšte zanimao ni vazduh, ni zemlja, a ni voda, ni reke, a reći ću vam i zašto. Mi smo ovim zakonom, istina, predložili, Zakonom o obnovljivim izvorima energije, zabranu izgradnje malih hidroelektrana, odnosno svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ali želim da vam objasnim zašto smo to uradili.
Prvo, male hidroelektrane nisu loš izvor. Hidroelektrane uopšte nisu loš izvor. Naprotiv, ceo svet ih ima i ceo svet ih gradi. Srbija je izgradila u prethodnih šest godina 195 megavata malih hidroelektrana, 33 se nalaze u zaštićenim područjima. Nešto se desilo u tih šest godina što je prouzrokovalo da mi danas to zabranimo u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, a da budemo, takođe, svesni da ne zaboravimo da smo mi nacija koja zna da gradi hidroelektrane i koja je prvu hidroelektranu izgradila još 1900. godine i 1903. godine u Vučju, a pre toga ovu kod Užica.
Dakle, one nisu loš izvor energije, one su zeleni izvor energije, ali neko ko je realizovao te projekte u prethodnog periodu, i nemam nikakav problem da to kažem, da se niko ne ljuti, to je prethodni ministar zaštite životne sredine i još neki ljudi koji su se bavili realizacijom malih hidroelektrana, doveli su nas u situaciju da te male hidroelektrane budu realizovane na načine koji nisu bili adekvatni. Niti su bili u skladu sa zakonom, niti su bili u skladu sa kriterijumima, niti su mogli da donesu ono što su trebale da donesu, a to je zelenu energiju u čistim i normalnim uslovima. Naprotiv, donele su probleme meštanima. To je tačno i mi smo sada na neki način odreagovali i zabranili male hidroelektrane, ali oni koji danas pričaju o tome da ne treba da se grade male hidroelektrane, koji su predvodnici te priče, jedan od njih se zove Aleksandar Janković Ćuta, ako nisam pogrešila prezime, je isti čovek koji je hteo da gradi malu hidroelektranu 2016. godine. Dve godine se bavio time. Čak nije išao ni redovnim procedurama, nego je gledao da nađe određene veze po Vladi kako bi došao i kako bi dobio energetsku dozvolu za svoju malu hidroelektranu, pa je onda sretao predsednika, pa tražio da se hidroelektrana, recimo Zavoj, koja je državna elektrana, da se ne omogući proširenje tog kapaciteta, jer je on želeo da gradi svoju malu hidroelektranu. To je danas isti Ćuta koji danas priča kako treba zabraniti sve hidroelektrane.
Dakle, taj protest i ti ljudi koji su bili tamo, bilo je sigurno i onih koji su bili tu zbog toga što se brinu o životnoj sredini, ali oni koji su predvodili protest jesu bili oni koji su se bavili isključivo i samo politikom.
Dakle, mi ćemo kao Vlada i kao država proveriti sve izgrađene male hidroelektrane. Uradićemo njihovu reviziju i videćemo ko nije radio dobro svoj posao i zašto mi kao jedina država u svetu, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, sada zabranjujemo male hidroelektrane. Dakle, oni koji su bili odgovorni će odgovarati, jer tako radi odgovorna država, ali oni koji se bave politikom zarad svojih sopstvenih interesa, objašnjavajući kako nešto više vole životnu sredinu, nego mi koji ovde sedimo, dakle ti ljudi verujem da kada budu se pojavili na izborima građani će pokazati koliko veruju u njihovu priču, ali sam želela da znate prvo razlog.
Dakle, bilo je problema u jedinicama lokalnih samouprava koje su donosile planske akte, a da nisu proverili da li uopšte imaju tu reku ili nemaju reku. Bilo je problema što Ministarstvo životne sredine gospodina Trivana nije donelo godinama nijedan pravilnik koji je trebalo da donese. Bilo je problema što su investitori izlazili iz svojih dozvola. Bilo je problema u Zavodu za zaštitu prirode koji je donosio uslove, pa je menjao uslove. Zamislite sada, ako krenete nešto da radite i gradite i dobijete uslove od Zavoda za zaštitu prirode i onda oni za godinu dana promene te uslove? Znači, bilo je problema i mi ćemo ih rešiti tako što ćemo uraditi reviziju. Trenutno smo zabranili male hidroelektrane, ali javnost Srbije mora da zna da ćemo mi te probleme da rešimo i da izvor hidroelektrana, dakle voda, nisu loši izvori, nego su izvori koji će jedno vreme svakako da budu zabranjeni, a oni koji to koriste da nam objasne kako jako brinu o vodotokovima Srbije, nemaju nikakve veze sa brigom o životnoj sredini, nego samo svojim sopstvenim imenom i politikanstvom, jer su to isti ljudi koji su hteli da grade male hidroelektrane i smatrali da je to najbolji izvor na svetu. To su te Ćute i svi drugi, tako da želim da znate razloge zašto smo doneli ovakve odluke i zašto ih predlažemo pred parlamentom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovo je drugi dan kako mi ovde raspravljamo o setu četiri veoma važna zakona iz oblasti energetike. Ovim zakonima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje, omogućuje se rast i razvoj ekonomije kroz investicije u zelenu energiju, kao i očuvanje životne sredine, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije na evropskom putu.

Jedan od ta četiri zakona je potpuno nov i odnosi se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste budućnost u energetici na lokalnom, regionalnom i globalnom planu.

Energija iz obnovljivih izvora jeste jedina spona koja pruža mogućnost za nesmetani rast i razvoj ekonomije i paralelno sa tim za očuvanje životne sredine.

Srbija kao odgovorna zemlja kojoj je budućnost na prvom mestu, nedavno je usvojila Zakon o klimatskim promenama kojima se uređuje zaštita životne sredine, a sada na dnevnom redu imamo četiri seta zakona iz oblasti energetike kojima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje.

Obnovljivi izvori energije, energije sunca, vetra, vodotokova, energija biomase, termalna energija, energija plime i oseke su alternativa fosilnim gorivima na putu ka karbonskoj neutralnosti. Ovo iz razloga što kod fosilnih goriva imamo dva velika problema. Prvi je taj što su zalihe tih goriva ograničene, brzo se troše, ne obnavljaju se, neravnomerno su raspoređene, samo jedan deo država ih poseduje, tako da su države zavisnice od uvoza energenata u podređenom položaju.

Primer za to su zalihe nafte koje se ubrzano troše, a cene iz dana u dan neprekidno rastu.

Razvoj i upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih zelenih radnih mesta.

Drugi veliki problem je štetan uticaj fosilnih goriva na životnu sredinu zbog karbonizacije i efekta staklene bašte, što dovodi do klimatskih promena koje se dalje manifestuju ekstremnim sušama, obilnim padavinama, poplavama i drugim vremenskim neprilikama.

Imajući u vidu opredeljenost Srbije na evropskom putu, ovim zakonima se vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i uređuje oblast obnovljivih izvora energije, a cilj je da se time obezbedi što više investicija u čistu energiju i otvaranje zelenih radnih mesta u budućnosti.

Primena ovog zakona će omogućiti Srbiji napredak kako u ekonomiji, tako i u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Usvajanje ovog zakona će biti jasan signal da investitori ulažu u obnovljive izvore energije kod nas.

Ovaj zakon, takođe, daje mogućnost da svaki potrošač bude ujedno i proizvođač, što će kao rezultat imati značajne uštede.

Ovim zakonom se zabranjuje izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Srbija je jedna od tri zemlje u regionu, pored Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja je zabranila izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, a iz razloga što smo u proteklom periodu imali propuste kako od strane lokalnih samouprava, tako i od strane investitora, na šta smo imali priliku da vidimo da su meštani veoma često ukazivali.

Zakon o obnovljivim izvorima energije posebno je značajan za nerazvijena i devastirana područja, zato što ona poseduju velike potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ja ću se kao i obično osvrnuti na moj kraj, na jug Srbije, na opštinu Bosilegrad, odakle dolazim. Moja opština Bosilegrad je nerazvijena i spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih devastiranih opština u Republici Srbiji. Razloga za to je puno i ja sam o tome već ovde govorila u ovom domu ranije.

Međutim, danas ću se osvrnuti na jednu prednost koju moja opština Bosilegrad poseduje, a to je energetski potencijal upravo u energiji vetra, vode, sunca i biomase.

Energija sunca je neiscrpan izvor za proizvodnju električne energije i solarnih elektrana, a teritorija moje opštine poseduje 300 sunčanih dana bez vetra od ukupno 365 dana u godini.

Istraživanja koja su sprovedena na dve solarne elektrane koje su izgrađene na teritoriji opštine Bosilegrad dala su izvanredne rezultate, kako u pogledu proizvedene električne energije tako i u brzini povraćaja uloženih investicija u izgradnji ovih solarnih elektrana.

Energija vetra je konstantan izvor za proizvodnju električne energije iz vetro-elektrana, gde se energija vetra putem vetro-elektrana pretvara u električnu energiju.

Teritorija opštine Bosilegrad ima oko 30 planinskih vrhova sa konstantnim strujanjem vetrova 365 dana u godini i u samom je vrhu po tome u Republici Srbiji.

Ovo je rezultat istraživanja u proteklih desetak godina koja su sprovedena na dve lokacije u mojoj opštini, jedna je na Milevskoj planini i druga na planini Crnook. Rezultati do kojih su došli su izvanredni, kako po količini konstantnog strujanja i brzine vetra, koji garantuju stabilnu proizvodnju električne energije i takođe, povraćaj investicija u izgradnji vetro-elektrana.

Energija vode je takođe neiscrpan resurs za proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, a na području naše opštine u proteklom periodu izgrađeno je šest mini-hidroelektrana od ukupno 34 potencijalnih lokacija.

Da naglasim da je prva vodena elektrana u mojoj opštini izgrađena davne 1928. godine i bila je takođe među prvim vodenim elektranama u Republici Srbiji.

Ne mogu a da ne napomenem i energetski potencijal u biomasi, jer je veći deo teritorije moje opštine pokriven šumama. Šume su veoma značajan potencijal za nerazvijene krajeve, jer mnogima pružaju mogućnost egzistencije u svom mestu na vekovnom ognjištu upravo od eksploatacije, od seče i iskorišćavanja šuma. Mnogi na taj način obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, podižu decu i školuju ih, koristeći šumski potencijal.

Za razliku od ostalih obnovljivih izvora energije, kao što su sunce, voda i vetar, koji su zaista neiscrpni, drvo kao sirovina za biomasu jeste obnovljiv resurs, ali je to resurs kome se trebamo posvetiti malo više. Tu, pre svega, mislim na brigu o šumama, na njihovu plansku seču i iskorišćenje i, ono što je najvažnije, na pošumljavanje.

Ja sam o tome ovde govorila kada smo na dnevnom redu imali Zakon o klimatskim promenama, a evo, sada ću opet to da ponovim, imajući u vidu da su Zakon o klimatskim promenama i Zakon o obnovljivim izvorima energije jako bliski i njihovi ciljevi se u mnogome poklapaju.

Usled sve veće tražnje za drvetom, bilo kao sirovina za drvnu industriju ili kao biomasa, seča i iskorišćenje šuma su sve intenzivnije. Podrazumeva se da mi očekujemo taj prirodni rast i uvećanje drvne mase. Međutim, ne možemo se samo na tome osloniti, a posebno ne u vremenu kada je seča sve intenzivnija, kada nestaju hektari pod šumama. Veoma često, da ne kažem uvek, nakon seče drveta ostaju parcele koje se ne očiste i ne pošume, već ostaju da urastaju u trnje i žbunje i za nekoliko godina u te poteze je gotovo nemoguće ući.

Na drugoj strani, kod nas je izraženo masovno sušenje četinara, što takođe odnosi hektare pod šumama, a isti se ne pošumljavaju. Zapušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne obrađuje, pašnjaci na kojima godinama nema stoke takođe su tereni koje treba iskoristiti za pošumljavanje.

Zato smatram da je zadatak svih resornih ministarstava u Vladi, lokalnih samouprava i svakog pojedinca da se svi maksimalno posvetimo ovom problemu, da se podstakne pošumljavanje na svakom koraku, jer je pošumljavanje najisplativija investicija kako u energetskoj stabilnosti, tako i u zdravu životnu sredinu. Ako se tako budemo odnosili prema šumama, one će biti i naš obnovljiv resurs čiste energije i naše zelene fabrike čistog vazduha u budućnosti.

Na kraju, naglašavam, zbog značaja ova četiri zakona, da ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati ove zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 95. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, drago mi je da ste vrlo često u ovom visokom domu sa svojim saradnicima, ponekad više ima njih nego, nažalost, pojedinih poslaničkih grupa u ovom visokom domu, što iz priloženog možemo videti, što govori o vašoj predanosti prema radu.

Siguran sam da ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su izvanredni i da će oni biti realizovani u budućnosti, u jedno dogledno vreme, prateći vaš rad u dosadašnjim vladama Republike Srbije.

Poštovani građani, strategija razvoja savremenih, modernih država ili geopolitičku stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa u budućnosti, i to energija, hrana i voda. Zato dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno, obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, a to jeste hrane i vode.

Ako ovo imamo u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje, jer bez energetske bezbednosti nema ni govora o nacionalnoj bezbednosti Srbije.

Zato je bio u pravu naš srpski a svetski naučnik, Nikola Tesla, koji je rekao, citiram: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog rada strogo su definisani energijom, dostupnom za korišćenje“, završen citat.

I naš predsednik Vlade Srbije iz 2014. godine, a danas aktuelni predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je u svom čuvenom Ekspozeu na stranici 28. rekao, citiram: „Zadatak ovog resora, misli se na Ministarstvo energetike, jeste da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, to je aktuelni predsednik Republike Srbije, a bivši predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, rekao 2014. godine. Danas smo to realizovali. Mi smo dostigli taj nivo, a bili smo na vrlo niskom nivou u toj oblasti.

I Vlada Ane Brnabić, kao Vlada kontinuiteta, posvetila je tom resursu energetike veliku pažnju. Dovoljno je spomenuti gradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B3, a reč je o najvećoj investiciji u protekle tri decenije domaćeg energetskog sektora.

Energetska budućnost Srbije je u povećanju energetske efikasnosti, s jedne strane, izgradnje srednjih i velikih hidroelektrana i gasnih elektrana. To je budućnost. Mi trenutno smo energetski neefikasni i to nam je poznato. Zbog toga bacamo proizvodnju jednu termoelektranu. Zato je nama energetska efikasnost novi izvor energije i Srbija, kako vidite, Ministarstvo je predložilo i ide u tom pravcu.

Sve evropske zemlje će postepeno smanjiti proizvodnju električne energije iz uglja, ali to neće ići tako brzo, kao što je i rekao naš predsednik unazad dva dana. To će se odvijati postepeno. Neće niko zatvarati termoelektrane i kopove, ali neće ostati bez posla određeni broj radnika kao što nam prete određene nevladine organizacije.

Poljska neće zaustaviti svoje termoelektrane, nego tek 2050. godine to je po planu njihovom, kada se obezbedi energija iz drugih izvora i to će biti kod nas isti slučaj. Znači, ići ćemo postepeno.

Budućnost Srbije nije u malim hidroelektranama zato jer je reč o maloj proizvodnji i one treba da se grade samo tamo gde je prihvatljivo. Kroz izmene zakona koje uređuju oblast energetske efikasnosti biće osnovana uprava za energetsku efikasnost koja će se oslanjati ne samo na novac iz našeg republičkog budžeta, nego i na međunarodne partnere iz evropskih fondova i to je dobar plan i mislim da će se on realizovati.

Upravo kroz taj fond želimo da podržimo građane Republike Srbije da zamene prozore i vrata, jer ovih dana imamo dosta pitanja vezano za to, da rešavamo pitanje individualnih ložišta, jer su ona među najvećim zagađivačima danas kod nas. Da bi videli određene efekte, potrebno će nam biti određeno vreme i to neće biti za jednu godinu, smatra se, kao što je i ministarka predvidela, najmanje tri godine biće potrebno.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, za vreme stranke Dragana Đilasa ili za Evropu „Đilaša“, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, energetski sektor bio je devastiran, da ne kažem totalno uništen. Iz ovog sektora za njihove vlasti je 50 milijardi evra nestalo.

Od 2001. do 2012. godine slilo se u energetski sektor 20 milijardi evra bilo preko donacija, kredita i nekih kredita. U šta su utrošili te pare? Niko živ ne zna. Cene električne energije su za vreme njihove vlasti porasle za 628 puta i to su činjenice, a cene gasa porasle su za 450 puta.

Na uvoz električne energije izdvojili su tri milijarde evra, to je u vrednosti tri elektrane godišnje, a mi smo dostigli onaj nivo koji je predvideo predsednik Vlade, a sada predsednik Republike 2014. godine.

Da kažem, kako vidite u energetskom sektoru, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi pajtosi uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi i naše korenje.

Poštovani narodni poslanici, ja ću još vrlo kratko da zadržim vašu pažnju i građana Republike Srbije da vidimo razlike između ozbiljne državničke politike Aleksandra Vučića i SNS sa jedne strane i bolesne, destruktivne politike samozvanog, proglašenog šefa opozicije Dragana Đilasa i njegovih saradnika Vuka Jeremića i Boška Obradovića.

Prvo, imamo sa jedne strane nelegalno izgrađenu šupu u Savamali punu đubreta, koju je zastupao Dragan Đilas i danas zastupa, a sa druge strane imamo Beograd na vodi, ponos Beograda i Republike Srbije. Da li je tako uvaženi građani Beograda i Srbije?

S jedne strane, imamo većinsku Srbiju normalnih građana koji žive od svog rada koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imate lopove, prevarante, lezijedoviće, džabalebaroše, luftiguze koje zasniva Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imate korist i boljitak za sve građane Republike Srbije u zadnjih sedam godina, a posebno zadnje tri-četiri godine, koje zastupa Aleksandar Vučić, a sa druge strane imamo samo lične interese, privatne kombinacije, tajne račune napunjene pokradenim milionima koje zastupa Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje. S jedne strane imamo izgradnju auto-puteva, cesta širom Republike Srbije koje predvodi Aleksandar Vučić, a sa druge strane imali smo devastirane ceste, poljske puteve koje je predvodio Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Idemo dalje. S jedne strane imamo izgradnju kliničkih centara, izgradnju bolnica, izgradnju domova zdravlja, izgradnju kovid bolnica u ovim teškim vremenima koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić, a sa druge strane zapuštene, dotrajale zgrade, zgrade bolnica, domova zdravlja, neizgrađene kliničke centre, bolnice i domove zdravlja koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Pođimo dalje redom. S jedne strane, imate zapuštene osnove i srednje škole bez informacionih tehnologija, bez uvođenja interneta. Čak smo ovde napade imali u ovoj Skupštini kada smo to uvodili, koje su zastupali Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate izgradnju novih škola i rekonstruisane postojeće sa dualnim obrazovanjem i sa informacionim tehnologijama koje zastupa Aleksandar Vučić.

S jedne strane imate uništenu Vojsku Srbije, uništeno naoružanje, Vojsku Srbije svedenu na vatrogasno društvo, a sa druge strane, s jedne strane koju predvodi Vuk Jeremić i Dragan Đilas, a sa druge strane imamo danas vojsku na zavidnom novu, izuzetno dobro opremljenu koja je garant stabilnosti naše zemlje koju predvodi Aleksandar Vučić.

S jedne strane imali smo uništene tvornice, opljačkanu pljačkaškom privatizacijom privrede koju simbolizuju Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imao izgradnju tvornica širom zemlje, pravu industrijalizaciju i modernizaciju Republike Srbije koju danas predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje. S jedne strane imate veliku nezaposlenost, 26,5% koju je simbolizovao Dragan Đilas i otpuštanje radnika, 743.000, ovo je tačan podatak, od 2008. do 2012. godine, koje simbolizuju, kako rekoh, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo smanjenu nezaposlenost sa 26,5% na svega 9%, izgradnju stotine fabrika, veliku zaposlenost koju sprovodi Aleksandar Vučić, modernizaciju Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić.

Na jednoj strani imate osam milijardi nenaplaćenih i oproštenih poreza i doprinosa kako bi brojna preduzeća kroz privatizaciju bila opljačkana, koju simbolizuju u prošlim vremenima Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani redovnu uplatu poreza i doprinosa i izgradnju stotine fabrika koje simbolizuje Aleksandar Vučić.

Na koncu, jednoj strani imate politiku priznanja Kosova kao nezavisne države koju simbolizuju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, Čeda Jovanović, Nenad Čanak i ostali, da ih ne nabrajam, ja sam citirao ovde njihove izjave koje oni simbolizuju, dotle, na drugoj strani imate politiku teritorijalnog integriteta Republike Srbije, politiku suvereniteta, politiku patriotizma i rodoljublja koju predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Neću da govorim o zaštiti i unapređenju čovekove okoline, vezano, poštovana ministarko, za ovu energetiku. Dozvoliće te, skrenuću vašu pažnju, uvaženi narodni poslanici, samo da kažem o bivšem ministru, jednom ministru koji se bavio ekologijom, a to je Oliver Dulić koji je bio predsednik Skupštine Republike Srbije.

Taj bivši ministar, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, platio je bilborde sa porukom – „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, i to kaže DRI.

Taj bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine, nažalost, Republike Srbije, je za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra. Eto gde su, poštovani građani, otišle pare.

Taj ministar u bivšoj Vladi bivšeg režima, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ platio 25.000 evra, kaže DRI.

Taj isti ministar, Đilasov, Jeremićev, bivšeg režima, u bivšoj Vladi, je plaćao izdržavanje lavića na Paliću. To kaže „Politika“, naš uvaženi list, zaista, 23. septembra 2012. godine na stranici sedam.

Taj ministar bivšeg režima, Đilasov i Jeremićev, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Oliver Dulić, je sredstva Fondacije za zaštitu životne sredine koristio, verovali ili ne, za predizbornu kampanju DS. To je rekao Mlađan Dinkić ovde, u ovom visokom domu 21. septembra 2012. godine, u ovoj Narodnoj skupštini.

Kako se ponašao, rasipništvo, taj bivši ministar bivšeg režima, a bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najbolje govori podatak, verovali ili ne, ali je učinio ovo - vodio je delegaciju na pojedine destinacije, 22 osobe 2009. godine kada je boravio u Kopenhagenu 11 dana. To je po brojnosti članova delegacija najveća u istoriji Srbije, a verujem, verovatno, i Evrope. Tako su trošili, poštovani građani, vaše pare Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i ostali luftiguzi.

Na kraju, dok naš predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ulaže sve svoje sposobnosti u vođenju politike mira, politike bezbednosti svih građana Republike Srbije, ne samo Republike Srbije, nego u okruženju i Evropi, politiku solidarnosti, što dokazuje svakodnevno na delu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku nemešanja u unutrašnje probleme drugih zemalja, za razliku od drugih naših susednih zemalja, dotle Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, i Vuk Jeremić vode politiku punih, mnogobrojnih računa otvorenih u zemlji i inostranstvu i vode vrlo često politiku sramoćenja svoje zemlje i građana tužeći našu zemlju i građane na razne destinacije, evropske destinacije. Hvala. Podržaću ove amandmane.

Zahvaljujem.
Na član 95. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Milićević, Snežana Paunović, Uglješa Marković i Dijana Radović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.