Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/131-21

2. dan rada

22.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč imaju ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Potpredsednik Narodne skupštine dr Muamer Zukorlić ima reč.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, humanost jednog društva i zajednice meri se na njegovom odnosu prema najslabijima.

Prateći svu ovu našu borbu sa posledicama kovid pandemije, imam jako puno utisaka, ali jedan od najjačih utisaka je činjenica da uprkos trenucima grčevite borbe, kada nije lako imati osećaj za određene kategorije društva, ova država je pokazala senzibilitet i odgovornost prema najslabijima, odnosno prema siromašnima. Taj utisak želim da podelim sa vama ovde, ali i sa svim građanima ove zemlje koji prate rad Narodne skupštine.

Sit gladnom ne veruje. Obično kada ste u izobilju, a određeni broj ljudi uvek jeste, najčešće oni ljudi koji su na vlasti jesu u određenom izobilju, jako je teško i nije česta pojava da oni koji su na pozicijama vlasti imaju senzibilitet prema siromahu, prema slabome, a pogotovo da se taj senzibilitet ima u kontinuitetu. Zato i donošenje ovih zakona, koji će omogućiti novu tranšu pomoći, a i prethodne tranše pomoći koje su omogućene građanima, zapravo predstavljaju nešto što je za mene više od obične administrativne aktivnosti Vlade i Narodne skupštine. To je mnogo više od toga.

Inače, država i državni aparat su najčešće mrtva kategorija, kategorija bez previše života i osećaja. Priroda administracije je da ne bude previše senzibilna. Zato administracija koja uspe da to ne bude, odnosno administracija jeste bezbojna kategorija, a stvarni identitet jedne administracije su ljudi koji u njoj rade. Ključna odgovornost je na onima koji donose odluke u izvršnoj vlasti, ali isto tako i na nama ovde koji donosimo zakone kao postolja, platforme i okvire da bi određene ideje, inicijative iz struktura vlasti mogle da budu realizovane.

Uvek je senzibilnost prema siromašnome važna, sada posebno, posebno u ovoj krizi. Istina, nekada kada kažete 50 evra, 60 evra, da, sa pozicije sitoga i onoga koji je u izobilju, šta je to, šta je to za državu 50 i 60 i 100 evra. Prvo, to je jako puno kada se uzme u obzir broj građana. S druge strane, to ne samo da je puno sa aspekta količine prema svim građanima. Verujte, za gladnoga, za gladnoga, to je jako puno i u praktičnom smislu.

Zašto se osećam pozvanim da o ovome govorim? Imao sam iskustvo, doduše, nešto više vodeći islamsku zajednicu, kada smo uvidom u stanje na terenu, pogotovo određenih kategorija, shvatili da moramo pojačati humanitarni rad. Sećam se tada, 2010. godine, sa Bošnjačkom kulturnom zajednicom pokrenuli smo osnivanje humanitarnih kuhinja pod nazivom „Vakufske kuhinje“ na prostoru Sandžaka. Osnovali smo njih sedam od Priboja, Prijepolja, Brodareva, Nove Varoši, Tutina, Sjenice, Novog Pazara. One, moram reći, s jedne strane, nažalost, ali s druge strane i na radost, do dana današnjeg rade.

Sećam se otvaranja te kuhinje u Brodarevu, kada sam izjavio da ću biti najsretniji kada se te kuhinje budu zatvorile. Istina verovao sam. Evo, od tada je prošlo 11 godina. Verovao sam da će njih vek trajanja biti kraći, ali nije. Istina, menjali su se korisnici, ali smo ogromno iskustvo stekli kroz te humanitarne aktivnosti. Prvo, tamo se oko 3.000 ljudi, tačnije oko 3.000 porodica, što je mnogo više, hrani. Ono što je specifikum rada ovih kuhinja bilo je to da pored toga što su svakodnevno svi zainteresovani mogli da dobiju topli obrok sa mesom, oni su isto tako bili zaštićeni u pogledu njihovog dostojanstva, u šta smo se uverili.

Postoje ljudi koji ne spadaju u kategoriju siromašnih ili ne žele sebe da priznaju da su siromasi. Radio do juče, primao 200 evra, iz raznih razloga izgubio posao. On preko noći postaje siromašan. Ima pet, šest članova porodice. Kako da ih nahrani? Dostojanstvena porodica, dostojanstven čovek ne može da ode da se prijavi u Crveni krst ili neku drugu humanitarnu organizaciju, da kaže – ja sam siromah, hoću pomoć. Mi smo takvima omogućili da mogu da mogu doći u „Vakufsku kuhinju“, uzeti obrok za sebe i porodicu bez toga da budu identifikovani, bez toga da prijave ime i prezime, bez toga da dostave bilo koji dokument ili bez toga da budu na bilo kom spisku. Svakako je bilo i ostalo do dana današnjeg, u kuhinjama se hrane svi ljudi, bez obzira na etničku, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost.

Dakle, vodeći taj projekat, osnivajući ga, stekli smo ogromno iskustvo i zapravo, izgradili dodatno taj senzibilitet. Zamislite koliko je teško nositi takav projekat od više hiljada obroka svakog dana. Znači, taj obrok ne može manje koštati od jednog evra. A ako je to najmanje 300 dana u godini, više hiljada dnevno, zamislite koji je to novac u pitanju. Verujte, racionalno gledano, skoro da je nemoguće održati taj projekat, ali je činjenica da dobrih ljudi jako puno ima, da ljudi svakodnevno i na prostoru Sandžaka i izvan Sandžaka, i posebno iz sandžačke dijaspore, daju novac, daju namirnice i te kuhinje još žive.

Isto tako, želim da pomenem i da se zahvalim svim darodavcima, uključujući određene državne organe koji su se takođe poslednjih godina pridružili podršci projekta „Vakufskih kuhinja“ na prostoru Sandžaka. Među njima su opština Prijepolje, opština Priboj, a isto tako, nekoliko godina i Ministarstvo za rad, socijalna pitanja, tačnije Vlada preko ovog ministarstva. Tako da su svi oni zapravo na neki način pokazali svoju humanost i odgovornost prema ovoj kategoriji ljudi.

Dakle, hoću kazati da je od izuzetne važnosti da zapravo maksimalno državu humanizujemo u odnosu na radnike. Nažalost, kroz razna vremena, prošla vremena, kada je država postajala čelični aparat, ona je vrlo često proizvodila doživljaj kod građana da su država i građani dve strane. To je nešto što se mora eliminisati. Država i građani nisu dve strane. Čak ni vlast, ni građani ne treba da budu dve strane. To je jedna strana, dakle, jedna strana koja zapravo treba tako i da funkcioniše. Država je kuća, vlast je domaćin, a građani su ukućani, građani su članovi porodice. Od toga kako će biti uređena kuća ovisi od kvaliteta vlasti. Onakva kakva je vlast, kakav je domaćin, takva će biti uređena kuća.

Istina, kad su teška vremena domaćinu nije lako. On treba da osigura, da obezbedi, da donese. Da li može uvek da obezbedi dovoljno, da li može da uspe da uskladi potrebe, odnosno mogućnosti sa potrebama? Dešavaju se trenuci kada to nije lako. E, zato je potrebno da budu jedna strana. Tamo gde su ukućani i domaćin jedna strana, svaka muka, svaka kušnja i svaki izazov se prebrode. Prema tome, to je pravac, to je orijentacija kojom treba da idemo, i to je ambijent koji treba da gradimo.

Ono što me raduje jeste da i ovi zakoni i sve aktivnosti koje pratimo i vidimo, bilo da su zakonodavnog karaktera, bilo da su operativnog karaktera ili implementacija tih zakona, a pre svega u pogledu potvrde humanosti i osećaja prema ljudima treba da budu podržani.

Ono što je jako važno jeste da se nije izgubio osećaj, odnosno da se potvrđuje odgovornost prema privredi, odnosno prema privrednicima, prema svim kategorijama. Ono što želim posebno da istaknem opet iz paketa humanosti, ali isto tako i odgovornosti na koju smo obavezani samim izborom na ove pozicije kao narodni poslanici, a isto tako i ministri i svi drugi koji obavljaju sve svoje funkcije, odnos prema maloj privredi, odnos prema tom malom zanatliji, prema tom malom ugostitelju, prema tom malom prodavcu, prema tom vlasniku neke radnje ili radnjice, da tako kažem, koji sa tom svojom radnjom obezbeđuje, kako to narod kaže, dan i komad, koji nema mogućnosti da osigura značajnu zaradu, pa onda da napravi veće uštede, pa da onda ima beli dinar za crni dan, već jednostavno preživljava.

Zamislite kako je njima, kako je njima kada mu kovid zatvori radnju, zatvori mu mogućnost da zarađuje i donosi svojoj porodici. Imati osećaj odgovornosti prema tim ljudima je zaista velika, pre svega ljudska, a potom i politička vrednost. Želim da je ovde podvučem i svakako da naglasim da je ona od izuzetne važnosti.

Imao sam prilike komunicirati sa tim ljudima, koji kažu - hvala Bogu, preživeli smo, država nam je pomogla, imali su osećaja za nas, nisu nas zaboravili da ne bi ove pomoći, da ne bi ove olakšice, da ne bi ovo da dobijem za radnike ne bih imao da im isplatim platu, a oni bi otišli, ne bih ih mogao ponovo imati itd. To su svakodnevno komentari koje mi narodni poslanici, koji komuniciramo sa bazom, komuniciramo sa građanima možemo svakodnevno da čujemo.

Ono što bih hteo sugerisati, evo to činim, čini mi se, po drugi put, dakle moramo proveriti postoje li kategorije koje su zaboravljene ili postoje li kategorije koje su ispuštene. Ono što mene informišu jeste da i dalje nismo rešili pitanje službenika institucija i ustanova verskih zajednica. Molim vas, ministre, obratite pažnju na ovo. Dakle, moramo naći načina, pogotovo kada su u pitanju male zajednice. Velike zajednice imaju mnogo načina da pokriju svoje troškove, imaju velike donatore, imaju državu, imaju brzu traku za dobijanje raznih dotacija, donacija itd. Međutim, male zajednice sa svojim malim školama, sa svojim malim ustanovama imaju svoje službenike i inače su živeli od sitnih priloga i milostinje, moram kazati na neki način. Zamislite, kada se oni sada suočavaju sa problemima gde su i ti njihovi donatori bili ti vernici kojima vi sada dajete pomoć. Ako su njihovi donatori, darodavci, oni od kojih oni žive od svoje članarine, kroz svoje razne priloge, ako su oni ugroženi, onda verujte da oni imaju problem sa svojim ustanovama, svojim školama raznoga tipa da opstanu. Oni su zapravo deo ovoga sistema u pogledu činjenice da moraju imati, dakle, imaju svoje određene obaveze, istina.

Verske zajednice, i ne želim to zaboraviti, imaju određene privilegije, pogotovo kada su u pitanju određene dažbine, njihovi verski službenici dobijaju podršku države i Ministarstva finansija za plaćanje osiguranja, zdravstvenih, penzijskih. To treba kazati, i to je veliko olakšanje, ali oni imaju isto tako mnogo, da tako kažem, civilnih službenika. Nisu sve tamo verski službenici, oni imaju službe koje pokrivaju, recimo, u prosveti sve one predmete koji nisu verski i predaju predavači koji nisu verski službenici. Oni nemaju plaćeno osiguranje od države i onda ta verska zajednica mora da se snađe da obezbedi prihod, odnosno sredstva da plati to, a osim toga te škole najčešće nisu komercijalne, one su na neki način humanitarne.

To je stvar koju, da ne govorim o tehničkom osoblju, od serviserki, servisera u njihovim kuhinjama, trpezarijama, ostalim higijenskim službama itd. Znači, jako je veliki broj u verskim zajednicama, odnosno ustanovama verskih zajednica koje nisu pokrivene tim sredstvima. Tu bi moralo da se iznađe… Molim vas da ovo pitanje ne ignorišemo, jer svi građani ove zemlje imaju pravo da osete i humanost, ali i odgovornost državnih funkcionera, odnosno svih onih koji obavljaju ove funkcije kako bi osetili da su jednako građani ove zemlje, odnosno jednako ukućani ove kuće.

Ne radi se ovde sigurno o nekim velikim sredstvima, ali kako je država podnela sve ovo da podnese dodatnih pola procenta ili procenat, ne znam koliko bi to bilo tereta, verujte, to ne može da optereti zemlju, ali bi se pokazala krajnja odgovornost, ali isto tako i senzibilitet za sve kategorije, makar oni bili i malobrojni.

Treći deo teme je pitanje odnosa sa frilenserima i sada zakonskog okvira koji se predlaže i jako mi je drago i želim da izrazim zadovoljstvo i podršku i dogovor koji se juče desio između Vlade i tzv. frilensera i drugih, kako se to kaže, radnika na internetu. Svi problemi koji se rešavaju dogovorom su najbolje rešeni problemi. Dakle, nekada i kada nađemo rešenja koja su nametnuta, koja izgledaju dobro, ona nikada ne zažive ili nemaju stabilnost rešenja, kao što imaju rešenja koja se postižu dogovorima.

Ovo što je Vlada postigla juče sa ovim dogovorom je velika stvar. Logični su bili problemi, jer kada se zemlja suočava sa pojavama koje ranije nisu postojale. Kada se po prvi put uređuje neka tema, neko pitanje, logično je da će biti raskoraka i logično je da će biti određenih nesuglasica. Trajao je taj problem više meseci. Drago mi je da je država pokazala odgovornost i predlaganje ovih zakonskih rešenja koja ćemo, nadam se, usvojiti ovde, ali isto tako jučerašnji dogovor je to sve olakšao i to će kroz amandman, kako čujem, biti potpuno finalizirano, u ponudi za glasanje gde neće biti razloga da se ovakvi predlozi prihvate.

Bez obzira što nama izgleda da neko preko interneta zarađuje velike pare sa malim ulogom i da to treba žestoko oporezovati, treba to oporezovati, ali ne žestoko. Ne treba ništa raditi žestoko, treba sve raditi normalno i izbalansirano. Posebno mi je drago što je pokazan senzibilitet za ono što je bilo, odnosno ono što je prošlo, jer sve ono što je prošlo tu postoji najčešće obostrana odgovornost, obostrana odgovornost zašto blagovremeno nešto nije realizovano. Sve što se retroaktivno obavezuje ima svoju manjkavost u pogledu odgovornosti, u pogledu informisanosti, u pogledu insistiranja na implementaciji. Znate, i svoje dete, ako ga pustite, pa ga redovno ne proveravate da li je uradilo domaći zadatak, pa makar bio odličan učenik, u nekom trenutku ćete videti da je počeo i odličan učenik da preskače izradu domaćeg zadatka. Zato je jako važno da se pokazala ova odgovornost i ovaj senzibilitet i da konačno i da ćemo i ovo pitanje imati rešeno na obostrano zadovoljstvo.

Istina, obostrana zadovoljstva nikada nisu velika, ona su uvek relativna, jer svaki dogovor podrazumeva i kompromis, ali to je pokazatelj odgovornosti, pokazatelj i mudrosti.

Tako da, mislim da Narodna skupštine juče sa diskusijama o rebalansu i danas sa ovim setom zakona pokazuje svoj puni kapacitet zajedno sa predlagačem, odnosno sa Vladom da uspeva, ne samo da uspeva, već da uspeva da dominira u ovoj krizi sa Kovid pandemijom i to je nešto što obećava, to je nešto što uliva optimizam. Za sve nas koji se borimo protiv Kovida, ne samo neposredno, već i posredno, protiv svih posledica Kovida, od izuzetne važnosti je optimizam. Što više nade i optimizma, biće više sreće, zadovoljstva i stabilnosti. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi gospodine Zukorliću, pošto ste dali kratak komentar oko toga da treba da razmišljamo možda i o nekima koji su još ugroženiji, drago mi je što ste to rekli s obzirom na to da ću vam pročitati samo dve cifre iz rebalansa koji je danas pred vama.
Dakle, na Razdelu 23, razdelu Ministarstva pravde imate 25 miliona dinara dodatnih, dakle dodatog novog novca za Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama upravo za svrhu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja za sveštenike i verske službenike.
Takođe, na razdelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imate dodatnih 30 miliona dinara za prava nacionalnih manjina na samoupravu, dakle specijalizovane usluge su šest miliona dinara i dotacije nevladinim organizacijama još 24 miliona dinara. Dakle, 55 miliona dinara, to vam je negde oko 500.000 evra upravo za to što ste vi malo pre napomenuli.
Tako da, drago mi je da, eto, razmišljali jesmo, možda ja o tome nisam pričao juče, ali u ovom rebalansu budžeta, uprkos i koroni i pandemiji, mislim da smo razmišljali o svima. Imate i ovih 55 miliona dinara dodatnog novca upravo za svrhe koje ste pomenuli. Hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Zahvaljujem se, poštovani ministre.

To su jako lepe vesti, ali ja bih samo molio pojašnjenje. Dakle, crkve i verske zajednici i njene ustanove su pravni subjekti i meni se čini da su oni jedini pravni subjekti koji nisu obuhvaćeni ovom podrškom što se kaže privredi, ali mnogo je širi pojam od same privrede.

Dakle, šta je razlog i postoji li mogućnost da oni budu obuhvaćeni?

Razumem ovo što ste kazali, uvećanje fonda, sredstava za podršku crkvama i verskim zajednicama preko Uprave je odlično. To je sjajno. Znači, nova količina novca, ali opet ste kazali kako ste citirali – za osiguranje verskim službenicima. Znači, opet nisu obuhvaćeni službenici verskih zajednica koji nisu verski službenici. Verovatno niste o tom detalju razmišljali.

Znači, postoje službenici verskih zajednica koji nisu u kategoriji verskih službenika. Dakle, ja bih zamolio eto to.

Naravno, ako sada nemate odgovor, vi to pitanje razmotrite. Nije ovo stvar prosto neke potrebe da ovog trenutka polemički sve to okončamo, ali prosto ova kategorija bi bilo dobro da se obuhvati u neko dogledno vreme.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Ne mogu da se ne složim sa vama. Dakle, ova pomoć ovde jeste namenjena za sveštenike i verske službenike, samo da vidimo sa nadležnim ministarstvom, dakle od njih bi trebalo da dođe neka inicijativa, na osnovu razgovora sa verskim zajednicama.
Kao što vidite, mislim da smo stvarno svima pomogli i izašli u susret koliko god smo mogli, ne vidim razlog da i njima ne pomognemo, samo ako možemo da osmislimo način i neku metodologiju kako to da uradimo. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu pet zakona, ali ja bih najpre da se osvrnem na tri zakona koja su u vezi sa posledicama uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-Kov2 i to su, prvi Zakon o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, drugi zakon je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije i treći zakon je Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Ova tri zakona o kojim ćemo danas govoriti imaju za cilj ublažavanje kako ekonomskih, tako i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19, te je neophodan nastavak preduzetih mera podrške i stanovništu i privredi koje su preduzete od aprila prošle godine.

Upravo zbog neophodnosti ovakve podrške koja nije samo specifična za našu zemlju, već slične mere donose i druge zemlje u svetu, jer je ovo globalni problem da bi se, dakle, podstakao oporavak privrednih aktivnosti, kao i rad privrednih subjekata čija je delatnost ili obustavljena ili bitno otežana poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Mnogi će postaviti pitanje da li će pomoć koju će dobiti što građani, što privreda biti dovoljni da bi se prevazišle posledice ove pandemije. Odgovor je veoma jednostavan, jer se ovo pitanje poistovećuje sa pitanjem kako se i sam čovek nosi sa ovom bolešću. Nekome je pomoć dovoljna, jer koronu preleži na nogama, neko je na infuziji i kiseoničnoj potpori, a nekome je ova pomoć kao da je na veštačkim plućima. Dakle, predvidiva i nepredvidljiva. Predvidljiva, jer sve ono što ne radi već mesecima jeste na veštačkim plućima, nepredvidljiva jer jake firme koje stalno trpe pritisak ove pandemije mogu na kraju da pokleknu.

Ako znamo da pandemija traje već više od godinu dana i da finansijska sredstva koja se upumpavaju u privredu i građanstvo nisu neograničena, a da efekti same pandemije kako vreme prolazi će biti sve teži i teži, to se nameće kao pitanje kako izaći iz ovog stanja. Jedno se zna, što je sigurno, što pre izađemo iz ovog stanja, manje posledice će biti po privredu i po ljude.

Najidealniji izlaz bi bio da pandemije više nema i da se sve vrati u normalu kao u vreme pre proglašenja pandemije. Kako je to još uvek daleko, moramo tražiti alternativna rešenja, a njih možemo dostići zajedničkim naporima države i građana.

Država je napravila jak korak omogućivši da svaki građanin može da se vakciniše, da svaki građanin može da bira jednu od četiri vakcine. Da bi smo videli koliko je to jak korak, dovoljno je da se okrenemo oko sebe i vidimo kako je u našem okruženju i čak i šire u celoj Evropi.

Taj vid borbe za spasavanje privrede i ljudi je mnogo jači od bilo kojih subvencija, bilo kojih garantnih šema, bilo koje pomoći. Što više vreme prolazi, mi više gubimo. Zato je odgovornost države, ali i građana u zajedničkoj borbi protiv ove pandemije može mnogo pomoći da stanje i privrede i ljudi, koje je sve teže, počnemo da prevazilazimo.

S obzirom da posledice pandemije nisu samo vidljive u privredi i privrednim aktivnostima, već i među građanima, naročito onim u najranjivijim grupama, smatramo da je opravdano da pomoć države zbog novonastale situacije dobiju i sami građani.

Neko će reći da pomoć nije velika, baš kao što su govorili da pomoć koju je grad Jagodina i Dragan Marković Palma zajedno sa Centrom za socijalni rad dodeljivao socijalno ugroženim u vrednosti od dve i tri hiljade dinara. To će govoriti i isti oni koji ne znaju koliko su nekome vredni tih nekoliko hiljada dinara.

Dakle, što se tiče Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije treba reći i pojasniti nekoliko stvari. Privremeni registar otvara i vodi Ministarstvo finansija radi uplate novčane pomoći građanima. Ono se, da kažem, puni podacima na dva načina.

Prvo, punoletni državljani Republike Srbije prijavljuju se za uplatu novčane pomoći u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, u skladu sa ovim zakonom i to elektronskim putem, putem preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra.

Drugo, automatski se ubacuju u ovaj privremeni registar, a to su svi korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, oni ne podnose prijavu.

Naravno, ti podaci moraju da budu potpuno tačni, a za tačnost i potpunost podataka jesu zadužene već postojeće baze podataka u MUP, kao i baze u bankama zbog postojanja računa na koje će se uplaćivati pomoć. Iz ovoga se jasno vidi da jedan od prioriteta Vlade ima jako značajnu ulogu u prevazilaženju ovakvih problema, a to je digitalizacija. Važnost digitalizacije i brzina njene potpune realizacije je veoma bitna jer prožima sve više u svim porama društva.

Svi punoletni građani na dan stupanja ovog zakona na snagu, a koji budu evidentirani u ovom privremenom registru, dobiće po 60 evra u dve tranše od po 30 evra, i to maju i novembru i taj novac će biti uplaćen ili na već postojeće račune ili na posebnim namenskim računima. Sa namerom sam rekao da svi punoletni građani koji su evidentirani u ovim privremenim registrima, jer postoji mogućnost da neki građani ne iskoriste pravo i ne prijave se za ovu vrstu pomoći.

Takođe, treba napomenuti da ukoliko dođe do bilo kakve greške u smislu da bilo ko ispunjava uslove iz nekog razloga nije dobio pomoć, tj. pomoć nije uplaćena ili bilo koji drugi propust, postoji mogućnost tzv. reklamacije. Reklamacija se podnosi u skladu sa ovim zakonom elektronski putem portala Uprave za trezor ili telefonskim putem kontakt centra. Treba takođe napomenuti da će penzioneri u septembru dobiti još 50 evra pomoći, tako da će to biti 110 evra za penzionere.

Na kraju, ovaj privremeni registar, kako mu i samo ime kaže, biće privremen godinu dana i posle toga će se ugasiti sa svim podacima u njemu. Ovaj zakon je potpun i sveobuhvatan i neophodan i biće podržan od strane Poslaničke grupe JS.

Što se tiče drugog i trećeg zakona, koji su u vezi sa garantnom šemom, to su veoma bitni zakoni koji treba da ublaže ekonomske i finansijske posledice po privredu Republike Srbije, tj. omogućuje očuvanje likvidnosti privatnog sektora. Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje banaka nastale po osnovu odobrenih kredita i finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava za kreditiranje privrede usled negativnog uticaja pandemije. Garancija Republike Srbije je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banaka kao obezbeđenje za kredite korisnika. Napomenuo bih da je Vlada vrlo brzo reagovala po izbijanju pandemije Kovid-19 i već u aprilu 2020. godine donela uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kao i da je ta uredba potvrđena zakonom krajem 2020. godine.

Kada se zakon o utvrđivanju garantne šeme pokazao kao odličan i banke su po raspoloživim podacima do sada u sklopu ove garantne šeme odobrile približno 1,7 milijardi kredita, a predviđeni obim realizacije je bio dve milijarde evra, to se kao rešenje nameće proširenje ove garantne šeme sa maksimalnim vrednostima kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države, a koji se uvećavaju za 500 miliona evra, tako da će iznos ukupno biti 2,5 milijardi evra.

Još jedna bitna izmena ove garantne šeme se tiče i perioda raspoloživosti ovakvih kredita, a to je do 30. juna 2022. godine.

S obzirom da su određene delatnosti naročito stradale usled pandemije, tu se nameće i pitanje kako i njima pomoći. To su uglavnom delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva u gradovima, delatnosti turističkih agencija, putničkog saobraćaja itd. Zato se i uspostavlja druga garantna šema koja je namenjena svim firmama iz ovih ugroženih sektora, kao i firmama u drugim sektorima sa padom poslovnih prihoda većim od 20% u 2020. godini. Maksimalna vrednost kredita pokrivenih drugim garantnim šemama će iznositi 500 miliona evra uz napomenu da se ovi krediti daju sa periodom otplate od 60 meseci sa uključenim obaveznim grejs periodom od 18 do 24 meseca. Na ovaj način se pruža dodatna podrška posebno ugroženim sektorima na koje je ova kriza najviše uticala.

Dakle, kao što se iz ovog vidi i Vlada i Ministarstvo finansija ulažu ogromne napore kako bi se uticaj ove pandemije na privredu i ljudstvo smanjio, ali napominjem da samo jako sinergijom države i građana ova pandemija i može biti pobeđena.

Što se tiče druga dva zakona, to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, mi zapravo govorimo o aktuelnoj temi. To je tema o tzv. frilenserima ili slobodnjacima, tj. onima koji ostvaruju prihode na netu pružanjem usluga bez zasnivanja radnog odnosa. Usluge mogu biti, razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika, držanje časova šaha, promocije i drugo.

Imam potrebu da ovde pojasnim zašto će Poslanička grupa JS glasati za ova dva zakona, za koja inače smatramo da su više nego korektna prema frilenserima. Najpre da napomenem neke činjenice. Prvo, u cilju efikasnog funkcionisanja države, uspostavila je država poreski sistem, odnosno sistem plaćanja dažbina građana i privrednih subjekata da bi država mogla da funkcioniše.

Drugo, trenutnim Zakonom o porezu na dohodak građana propisana je obaveza da se oporezuju prihodi iz inostranstva, koje ostvaruju fizička lica. Ta sva fizička lica su poreski obveznici. Naravno, moraju da budu rezidenti Republike Srbije, to su oni koji imaj ili prebivalište u Republici Srbiji ili borave više od šest meseci, tj. pola godine u periodu jedne godine.

Treće, izmenom Zakona o poreskom postupku i administraciji iz decembra 2019. godine sve poslovne banke imaju obavezu da na zahtev Poreske uprave dostave podatke o stanju i kompletnom prometu na tekućim računima i štednim ulozima i pravnih lica i preduzetnika i fizičkih lica. Na osnovu tih uplata se mogu utvrditi poreske obaveze. Naravno, postoji mogućnost da su te uplate i pokloni, da npr. roditelji koji rade u inostranstvu šalju novac svojoj deci, ali to se može veoma lako dokazati, i to bi se tretiralo kao poklon, na to se ne bi plaćao porez. Na sličan način bi se utvrdilo da li je nešto pozajmica, ili ne. Ovo sam namerno pomenuo da bih ove dve stvari dodatno pojasnio, dakle, poklon i pozajmicu. Dakle, iz ovih stavova se jasno vidi da su frilenseri poreski obveznici baš kao i svi drugi građani Republike Srbije koji zarađuju u samoj Srbiji.

Postavlja se često pitanje – zašto se sada traži od frilensera da plate porez i to za poslednjih pet godina, naravno, sada po ovom zakonu po mnogo boljim uslovima? Odgovor na ovo pitanje ide u dva pravca. Prvi pravac trebamo znati da je samooporezivanje gde spadaju i frilenseri uvedeno još 2014. godine i to je jedan od oblika obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana i svako je trebao da popuni elektronski i da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana uplate da se samooporezuje, a da Poreska uprava vrši samo kontrolu ispravnosti.

Porez na dohodak zastareva u roku od pet godina i normalno je očekivati da će Poreska uprava preventivno reagovati da bi se prekinuo tok zastarelost. To isto rade i javno-komunalna preduzeća kada na primer se ne plaća grejanje, pa vam stigne opomena upravo iz razloga da bi se prekinula zastarelost računa. Tu je rok zastarelosti godinu dana i niko se tada i ne pita zašto baš sada mi šalju opomenu, a ne pre mesec dana.

Drugi pravac koji treba da pogledamo jeste da mi možemo da postavimo i kontra pitanje – da li je do sada Poreska uprava imala kapaciteta da taj posao odradi 100% efikasno tj. da za neke ne bude majka a za neke maćeha? Samim procesom digitalizacije i transformacije poslednjih godina i donošenja Zakona o poreskom postupku i administraciji Poreska uprava je stvorila dodatne resurse uz pomoć kojih može da reši ove probleme na adekvatan način.

Drugo pitanje jeste – koliko frilenseri treba da plaćaju i koje ustupke daje Vlada? Malopre smo čuli od ministra da su postignuti još određeni ustupci, ali ja ću navesti nekoliko – otpisuju se kamate, to je za period u poslednjih pet godina, 120 mesečnih jednakih rata ili na 10 godina se to plaća, normirani troškovi koji su bili u početku 20% pa 43%, a sada čujemo da su 50%, a to su troškovi koji se odbijaju od oporezivog dela i još neoporezivi deo na godišnjem nivou koji je bio do skoro 384 hiljade, a sada smo čuli da je to 768 hiljada ili 64 hiljade dinara neoporezivo na mesečnom nivou.

Da bi to bilo malo jasnije, ja sam dao jedan primer ili dva. Ako imamo nekog privatnika u Srbiji koji sebi daje platu od 64 hiljade dinara i napomenuo bih da je to veća plata nego što je plata prosvetnih radnika u Srbiji, on mora da plati od skoro 38 hiljada ili više dinara dažbina, tj. porez na dohodak i doprinose. Ako imamo frilensera koji je mesečno zarađivao u prethodnom periodu po 64 hiljade, po ovom novom zakonu to bi značilo da on ne plaća nikakav porez.

Ako uzmemo drugi primer, na primer ako zarađuje mesečno 100 hiljada dinara, a 768 hiljada dinara to su sredstva na koja se ne plaća porez i ako uzmemo na taj ostatak od 432 hiljade normirane troškove, oni se računaju od 50%, znači ta cifra se deli sa dva, vidimo da je socijalna kategorija maksimalno ispoštovana i da svi oni koji malo više zarađuju treba malo više i da plate. Upravo zbog toga će Poslanička grupa JS u danu za glasanje i podržati takoše i ova dva zakona. Hvala.