Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine govorim o jako bitnim predlozima zakona i izmenama zakona koji se tiču garantnih šema vezanih za pandemiju virusa Kovida - 19, ali ću se svakako nadovezati na rebalans budžeta koji smo imali na prethodnoj sednici.
Rebalans budžeta o kome smo pričali na prethodnoj sednici je jako bitan, jer je cilj da se ovim rebalansom država dodatno ojača, pogotovo sektor zdravstva, pogotovo sektor ekonomije što je za našu državu, za našu Vladu najbitnije.
Napomenuću da je razlika 31 milijarda dinara u odnosu na postojeći budžet. Ovim rebalansom izdvajamo više novca, a pogotovo za sektor zdravstva, a opet ne prelazimo onu granicu Mastrihta, stopu javnog duga od 60%.
Želim da napomenem da je ovaj rebalans usmeren pre svega ka izgradnji tih zdravstvenih kapaciteta. Gradi se nova kovid bolnica u Novom Sadu, a znamo da su kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici izgrađene u rekordnom roku.
Naravno, u okviru pogona na "Torlaku" se proizvodi vakcina Sputnjik V. Nedavno je započeta ta proizvodnja, ali će se graditi i fabrika sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Narodnom Republikom Kinom kako bi se u Srbiji proizvodila vakcina kineskog proizvođača "Sinofarm".
Želeo bih da napomenem da smo mi šampioni vakcinacije, lideri vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i u celom svetu. Želim da iskoristim ovu priliku da ponovo apelujem na sve građane da se prijave preko portala e-uprava, ali i da kontaktiraju svoje mesne zajednice i svoje opštine, svoje opštinske uprave kako bi se na što efikasniji način vakcinisali u što bržem vremenskom roku i kako bi se vakcinisali na prostoru svojih opština, u svojim domovima zdravlja.
Naravno, bitno je napomenuti da setom ovih zakona, odnosno rebalansom budžeta predviđa se novčana pomoć, dva puta po 30 evra. Isplata će biti u maju i novembru. Prijava se vrši samo jednom u intervalu od 28. aprila do 15. maja, a za nezaposlene sleduje još 60 evra, za penzionere još 50 evra, a bitno je napomenuti da penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i rezidenti Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su automatski prijavljeni. Znači, potrebna je jedna prijava za sve punoletne građane i ta jedna prijava se vrši preko portala e-uprave za Trezor. Od 5. maja čak može i putem telefona.
Ono što je jako bitno, neću da oduzimam puno vremena, što se ovih garantnih tema i efekata tiče. Tri garantne šeme su u pitanju.
Prva garantna šema, kao što znamo, ona je vredela dve milijarde evra, 1,7 milijardi evra je već iskorišćeno, a 500 miliona evra će biti dodatno opredeljeno za privredu, sektor privrede.
Druga garantna šema obezbeđuje dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore. To je sektor turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva i sektor saobraćaja.
Izmene treće garantne šeme se odnose na pomoć u vidu tri puta jedne polovine minimalne zarade kao pomoć preduzetnicima, mikro-malim i srednjim, ali i velikim preduzećima. Jako je bitno da se one odnose i na produženu ročnost kredita na pet godina, grejs period od 18 do 24 meseca. Sa novim namenama koje se ne odnose samo na likvidnost i na finansiranje obrtnih sredstava u tim preduzećima i kod preduzetnika, već se to odnosi i na refinansiranje postojećih kredita, ali u okviru protfolija iste banke. To je jako bitno napomenuti.
Država tu preuzima obavezu da kao garant, odnosno kao žirant izmiri potraživanja banaka na osnovu potraživanja koja su deo tog sistema finansiranja garantne šeme, gde država, odnosno Narodna banka i Ministarstvo finansija kontroliše i nadzire čitav otvoreni transparentni proces. To znači da će država biti žirant pre svega onim preduzećima koja su najugroženija, koja su najviše pogođena ovom pandemijom. Naravno, to se odnosi i na preduzetnike, mala, srednja, mikro, ali i velika preduzeća.
Čitava ova garantna šema, odnosno paket od ove tri garantne šeme iznosi negde od 953 milijardi dinara, što je aproksimativno osam, 8,1 milijardi evra. Takav paket pomoći mnoge evropske zemlje nisu u stanju da obezbede svojim građanima.
Ovaj paket pomoći je toliko snažan, a opet sa ovim paketom pomoći mi ne prelazimo onu granicu od 60% stope javnog duga prema Mastrihtu, što je moj uvaženi kolega Kovačević na prethodnoj sednici objašnjavao, te kriterijume konvergencije.
Znači, tu i stopa javnog duga i eskortna kamatna stopa i stopa inflacije. Sve te kriterijume mi poštujemo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, poput Nemačke, poput Francuske koje su mnogo razvijenije, ali koje same nisu u stanju da poštuju te kriterijume konvergencije. To je dobro i ti rezultati su dobri. To je pokazatelj uspešne politike Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i čitavog tima koji radi na tom jednom važnom, jednom jako bitnom zadatku. To je dobro.
Ali nažalost postoji ono loše, a loše je ponašanje određenih pripadnika žutog tajkunskog preduzeća, onih bivših žutih političara koji su ovu zemlju ojadili. Tu pre svega mislim na najistaknutijeg među njima, a to je gospodin Dragan Đilas, koji se istakao u svom lopovluku. Svi znamo za 619 miliona evra, svi znamo da je čovek dok je upravljao Beogradom doveo Beograd do ruba propasti, do duga od 1,2 milijarde evra, 1,2 milijarde evra samo u Beogradu. To je čovek, kao što znamo, koji često zna nama da spočitava kako mi govorimo da je on bio nekakav republički funkcioner, a on je tobože bio samo gradski. Ne, gospodin Đilas je bio i republički funkcioner. Setimo se Narodne kancelarije za javna ulaganja. Znači, on je bio i na republičkom nivou funkcioner i na gradskom i na opštinskim funkcijama.
Naravno, neću govoriti o aferama Mauricijus, Švajcarska, Hong Kong, o Mostu na Adi, o mnogim brojnim drugim aferama, neću govoriti o njegovoj imovini, o imovini njegovog brata, ali imam jedno ključno pitanje – zašto gospodin Đilas, ako je sve stekao na legalan i legitiman način, zašto je stvorio jednu hobotnicu, finansijsku hobotnicu, ako je sve to radio kako treba? Zašto? Znači, on nešto prikriva. Taj gospodin Dragan Đilas nešto prikriva, u saradnji sa Šolakom, u saradnji sa Paskalom Šmitom, a setimo se svi da je Paskal Šmit jedan opskuran lik koji se proslavio, koji je postao poznat široj javnosti tako što je pevao pesmu o kokainu u nekim klubovima, noćnim klubovima.
On je sa takvim ljudima, dame i gospodo, dragi građani Srbije, on je sa takvim ljudima sarađivao, taj gospodin Dragan Đilas, i onda se izvlačio da to nisu njegovi računi, već je on korisnik određenih računa, ili njegov brat, ili da je Paskal Šmit naravno vlasnik, a da su oni samo korisnici, ili da ti računi ne pripadaju lično njemu, već da ti računi pripadaju njegovim firmama. Naš narod ima jednu dobru izreku – nije šija, nego vrat. Znači, to su tvoje pare, sad da li se vode na tvoju firmu ili si ti samo korisnik određenog računa, to znači da si ti duboko involviran. Zamislite šta je sve moglo biti urađeno ovim novcem, koliko medicinske opreme, koliko respiratora, koliko vakcina se moglo nabaviti, koliko se garantnih šema moglo sprovesti tim novcem.
Stoga je neophodno da sve nadležne institucije istraže do kraja ovaj slučaj, da konačno imamo epilog u slučaju Dragana Đilasa, a mi ćemo raditi, mi ćemo se boriti, Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, svi smo zajedno, svi se borimo za jednu zdravu, još zdraviju Srbiju, još moderniju Srbiju, još snažniju Srbiju, Srbiju koja ima svetlu budućnost, Srbiju u kojoj nema mesta za ovakve opskurne likove kao što je Dragan Đilas, Srbiju koja će pobediti. Živela Srbija!