Zahvaljujem.

Poštovana gospodo, na današnjoj sednici razmatramo rebalans budžeta i prateće finansijske propise, uz rebalans budžeta u 2021. godini.

Juče je neko od poslanika rekao – malo je neuobičajeno da sada vršimo rebalans. Ja smatram da rebalans budžeta i prateće finansijske zakone treba menjati kad god se ukaže potreba za to, a to treba da radimo odgovorno, u interesu građana, u interesu privrede, a naročito ako se rebalansom, pored ostalog, raspoređuje višak prihoda u odnosu na planirani prihod. Znači da država dobro funkcioniše, ubira poreze i druge obaveze i samim tim i privreda dobro funkcioniše.

Ono na šta hoću da se skoncentrišem jeste poljoprivreda, jer ja dolazim iz krajeva gde je poljoprivreda dobro razvijena, gde ima potrebe da se ulaže u poljoprivredu, da se pomaže poljoprivrednicima. Ovim rebalansom je dato novih 5,5 milijardi i to je povećanje budžeta poljoprivrede za 10,43%. Ozbiljno povećanje. Kad se saberu sredstva koja su bila predviđena prvobitnim budžetom i rebalansom, to je 58,3 milijarde za poljoprivredu u Srbiji, što je 5% od ukupnog budžeta u ovoj godini, a to nam je i bio cilj, da ove godine stignemo do tih 5%.

U okviru cele poljoprivrede želeo bih danas da kažem nešto što mislim da je jako bitno i da interesuje naše poljoprivrednike, a pogotovo u pojedinim krajevima. Protivgradna zaštita ili zaštita naše poljoprivrede ili fabrike na otvorenom nebu. Ova država je krenula sa automatizacijom protivgradne zaštite u odnosu na manuelni deo, odnosno ručni deo i ta automatizacija u protivgradnoj zaštiti gde god je urađena pokazala se mnogo efikasnijom i boljom u smislu zaštite poljoprivrednih useva. Država će finansirati i dalje automatizaciju i mislim da će svi krajevi u Srbiji dobiti automatizovani sistem protivgradne zaštite.

Drugi aspekt zaštite poljoprivrede je preko osiguranja u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednih useva. Kombinacija dobre protivgradne zaštite i osiguranja poljoprivrede je najbolja kombinacija. Međutim, vrlo često se desi da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno finansijski spremni da osiguraju svoje poljoprivredne useve, voće i vinograde i jednostavno ostanu bez tog vida osiguranja, a desi se da imamo u tom periodu grad, koji nam uništi poljoprivredne useve. Zato je tu država koja treba da pomaže, i pomaže, da premije osiguranja za poljoprivredu dotira sa određenim procentom.

Jedan kraj u Srbiji posebno zaslužuje pažnju, a to je mačvanski i sremski okrug. Ta dva okruga se nalaze na granici BiH i delom Hrvatske, a sa druge strane Drine je slaba protivgradna zaštita, tako da su nama mačvanski i sremski okrug najviše ugroženi, zato što nemamo protivgradnu zaštitu koja može sprečiti grad ranije nego što on dođe na tu teritoriju. To nam je prva linija gde grad napada, imajući u vidu neku analizu u poslednjih 10-15 godina, to su dva okruga koja su najviše ugroženi od grada. U ta dva okruga treba najviše i osiguravati poljoprivredne useve.

Međutim, mačvanski i kolubarski okrug nisu u onim okruzima koji dobijaju 70% od premije osiguranja i moj je predlog da jednostavno kroz ovaj rebalans i ova sredstva koja smo dobili, naknadna, uključimo i taj deo, tako da našu poljoprivredu u tim krajevima zaštitimo.

Kratko ću reći, ako pogledamo reljefni deo ta dva okruga, tu imamo ravnicu Srema, Mačve, imamo Pobrđe, Podrinje, Posavotamnave, Tamnave, imamo jedne fine krajeve Azbukovice i Rađevine, imamo Sokolske planine, Jagodnju, Cer, Frušku goru, ispresecane rekama Ljuboviđa, Jadrom, Tamnavom, Savom i naslonjeno na Drinu. Samo kad to kažete, vidite šta sve može u tim krajevima da se radi vezano za poljoprivredu i mislim da osiguranje u poljoprivredi treba da u tim krajevima bude u procentu od 70%.

Ta poljoprivreda je ugrožena tim rizicima i finansiranje od strane države kroz ovaj rebalans i kroz određene akte koje donosi Vlada jednostavno treba da budu u okviru onih okruga koji se posebno štite.

Ja neću previše danas govoriti, mislim da su kolege dosta rekle o svim drugim oblastima, ja sam samo govorio o jednom malom segmentu dobiti od rebalansa budžeta i pratećih zakona. Mislim da je ovo sjajan potez predsednika države i naše Vlade za celu Srbiju. Neka nam je srećno i hvala.

Zahvaljujem, gospodine Matiću.
Reč ima Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, ovo su vrlo teška vremena u kojima živimo i mora se balansirati između očuvanja života i zdravlja građana i obnova napretka i privrede.

Na sreću, na čelu ove zemlje je predsednik Aleksandar Vučić koji, ne samo da voli da radi, nego zna i šta radi. On čini da od gubitnika postanemo dobitnici i podigao je ugled Srbiji, da se sada na nas ugledaju i druge zemlje.

Srbija je postala odgovorna država koja brine o zdravlju i životu svojih građana, ali i o svojoj privredi.

Nadali smo se i priželjkivali da će pandemija stati prošle godine. Pošto se to nije desilo, kovid i dalje hara, zato država Srbija uplaćuje 60 evra pomoći svim punoletnim osobama koje se prijave od 28. aprila do 15. maja, ne računajući penzionere i dobitnike socijalne pomoći koji idu po automatizmu i nije potrebno da se prijavljuju.

Takođe, pomaže se i privredi kroz garantnu šemu koja je formirana prošle godine, i to u iznosu od dve milijarde evra. Država će biti garant za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, kako bi se lakše prebrodila ova, ne samo zdravstvena nego i velika ekonomska kriza.

Preko banaka se obezbeđuje 1,7 milijardi evra i za finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava i još 500 miliona za najugroženije. Izmenom zakona menja se rok do kada moraju biti pušteni krediti u tečaj, a to je 31. jul 2022. godine i grejs period je sada od 18 do 24 meseca sa periodom otplate od 60 meseci, dok je prethodna garantna šema bila na 36 meseci i grejsom od devet do 12 meseci.

Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma i o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država se dodatno podstiče ekonomska saradnja dve zemlje kroz proširenje ponude finansijskih instrumenata Međunarodne razvojne korporacije DFC za razvoj privrede Republike Srbije.

To mora da se kaže zato što je to apsolutna istina. Predsednik Vučić zna da sklopi prijateljstva i da ga cene veliki i moćni državnici. Postao je prijatelj velikih i moćnih ljudi i vratio ugled našoj zemlji, pa da ništa drugo nije uradio, to je ogromna stvar. Ne smemo zaboraviti koliko smo mi Srbi bili anatemisani. To mogu samo istinski kvalitetni i harizmatični ljudi. Tako zahvaljujući predsednikovoj poseti Americi je i došao DFC u Srbiju i Srbija je prva u regionu i među prvima u svetu koja je sklopila ovakvu vrstu sporazuma.

Njegov ugled u svetu i prijateljstvo sa moćnom državnicima sveta su omogućile našim privrednicima širok dijapazon finansijskih instrumenata koje nudi Međunarodna razvojna finansijska korporacija.

Sve gore pomenuto u stvari obezbeđuje ekonomski razvoj naše zemlje i stvaraju pogodnosti za nove investicije. To za naše građane znači nova radna mesta i bolji životni standard.

Zaista mi je žao, jer ceo svet je zadesila ova pandemija, jer da nije toga sigurno bi bili zabeleženi, prvenstveno vi ministre Mali, kao neko u čije vreme kriva BDP-a vrtoglavo ide na gore.

Međutim, takva je situacija da smo morali da nabavimo i vakcine, tako da smo nabavili četiri vrste vakcina i to u vreme ogromne nestašice, zatim opremu za bolnice, kiseonik, laboratorije, ali i čitave bolnice i kliničke centre. To sve košta. Država Srbija uložila je npr. 18 miliona evra u Institut „Torlak“, da bi pokrenuo proizvodnju vakcine protiv virusa korona i u budućnosti će moći da izvozi u države regiona.

Srbija je prva evropska zemlja koja je počela da proizvodi rusku vakcinu „Sputnjik V“. Prve doze izlaze od 5. do 10. juna i u drugoj fazi do kraja godine će moći samostalno da proizvodimo vakcine. Sada se još uvek ne zna ili „Sputnjik V“ ili je to u pitanju „Sinofarm“.

Mnogo znači da ne zavisimo ni od koga. I to u ovoj opštoj nestašici vakcina i u velikoj potražnji da li će nam poslati vakcine ili ne. Naravno, država je sve vakcine uredno plaćala i to je važno da građani znaju, da ni od koga ne dobijamo ništa na poklon.

Građani Srbije neka ne zaborave koliko je važno i koliko su srećni da imaju mogućnost izbora. Nigde u svetu to nije slučaj, ali ne zavisiti ni od koga i zaštititi svoje stanovništvo je apsolutno imperativ našeg predsednika i naše Vlade. Sramotno je bilo šta reći predsedniku Vlade Republike Srbije, osim svaka čast i hvala vam. Nije sve u politici i ideologiji, ima nešto u ljudskoj pristojnosti i etici.

Ja vam se zavaljujem na pažnji i želim svima dobro zdravlje, a i vašim porodicama. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, drage kolege da li jedna od država, odnosno njena Vlada vodi dobru ili lošu ekonomsku i monetarnu politiku najbolje se vidi u godinama krize, jer kada globalne ekonomije rastu, onda u manjoj ili većoj meri sve države imaju ekonomski rast, a kada dođu godine krize onda se ipak vide i neke druge veštine i mogućnosti predviđanja globalnih ekonomskih okolnosti.

Tako mi danas možemo da na jedan veoma kvalitetan način uporedimo kako se naša država ponašala u ovoj trenutnoj Kovid krizi, a kako tokom krize koju smo imali pre desetak godina, iako naravno te dve krize nisu baš za poređenje, jer je ova današnja drastično teža i komplikovanija i na kraju krajeva nije samo ekonomska kriza, ali ako se recimo prisetimo 2009. godine, mi smo tada imali pad BDP-a od nekih minus 3%, s tim što su neke procene bile da je taj pad malo i fingiran i da je on u stvarnosti bio značajno veći. Ako to uporedimo sa prethodnom, veoma teškom 2020. godinom, naš pad BDP-a je bio svega minus 1,1% što je neuporedivo bolji rezultat u značajno težim okolnostima.

Ako, uzmemo u obzir da smo tokom krize 2009. i 2010. godine izgubili 400.000 radnih mesta, a i oni ljudi koji su zadržali svoje poslove su imali velike probleme zbog izuzetno smanjene kupovne moći, što zbog depresijacije nacionalne valute, što zbog veoma visoke dvocifrene inflacije, pa samim tim nisu bili ni u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze, kredite i sve nas je to dovelo u jednu veliku ekonomsku krizu i jedan začaran krug iz kojeg godinama nismo mogli da izađemo.

I sve to isto bi se dogodilo i prethodne godine da Vlada Srbije nije brzo i pravovremeno reagovala, privreda ne bi izdržala duže od par meseci i veoma brzo bi imali veliki broj izgubljenih radnih mesta i sve to što smo već u krizi koju sam malopre pomenuo već preživeli i dugo osećali ekonomske posledice toga.

Još tridesetih godina prošlog veka za vreme velike depresije, čuveni ekonomista Džon Kejnz napisao je jednu knjigu pod nazivom „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ zbog koje je postao jedan od najuticajnijih ekonomskih stručnjaka, analitičara dvadesetog veka, gde je definisao nekoliko načela.

Jedno od osnovnih načela, pored naravno činjenice da bez pune uposlenosti nema rasta BDP-a i oporavka ekonomije, definisao je jedno načelo koje se zasniva na tome da u godinama krize, što je logično, privatni kapital miruje. Ljudi su uplašeni, rezervisani, izbegavaju da ulažu svoj novac, ekonomske kretnje se usporavaju i to dodatno otežava izlazak iz krize i njegov stav je bio da države u tim situacijama moraju da se uključe, pre svega kroz velika javna ulaganja, javne kapitalne investicije i da na taj način se postigne maksimalna uposlenost, da se ljudi zaposle i da se pruži podrška i privatnom sektoru.

Upravo je to ono što je država Srbija uradila prethodne godine, jer pored toga što je podelila teret odgovornosti sa privredom i pomogla privredi da se najveći broj radnih mesta zadrži, mi praktično ni jednu kapitalnu investiciju nismo zaustavili. Nastavili smo da gradimo i auto-puteve i pruge i škole i bolnice i sve je to pomoglo da na kraju godine imamo drugi najbolji rezultat u Evropi i minimalan pad BDP, a da već u ovoj godini možemo da računamo na već pomenuti rast od 6%. Kada to prevedemo u novac, to će značiti da će na kraju ove godine naš BDP biti negde oko tri milijarde evra veći nego što je bio na početku godine.

Zbog toga mislim da su ova dva primera odnošenja prema krizi, primer trenutni, za vreme Kovid krize, jedan školski primer kako država treba da se ponaša, a sa druge strane kada govorimo o krizi koja je nastala 2009. godine, školski primer kako država ne treba da se ponaša i oni akteri politički koji su u to vreme bili na vlasti su i danas prisutni u političkom životu naše zemlje.

Neke stvari su se kod njih drastično promenile, a neke su ostale iste. U odnosu na početak krize, drastično su se promenili njihovi bankovni računi. Dakle, oni su drastično uvećani i ono o čemu uvek treba građani Srbije dobro da razmisle, kako je moguće da u vreme te velike krize 2008, 2009. i 2010. godine kada je čitava privreda propadala, građani ostajali bez posla, bez svojih primanja, kako je paralelno sa tim u isto vreme moglo da se desi da, recimo, firme Dragana Đilasa zabeleže neverovatan ekonomski uspeh, da zabeleže ekonomski procvat, finansijski procvat za koji ne znam da li ima još puno kompanija u svetu koje su toliko napredovale u vreme velike krize i u vreme kada su svi drugi propadali.

Iz toga proizilazi ono što se nije promenilo i što je potpuno isto i danas kao što je bilo i pre deset godina, ti ljudi isključivo vode računa o svom ličnom interesu i zaštiti svog kapitala.

U prilog svega ovoga što sam rekao izneću samo još jednu činjenicu, a ona se tiče upravo zaposlenosti o kojoj sam malopre dosta govorio, neću sada pominjati procente nezaposlenosti pošto mnogi to vole da osporavaju i da osporavaju ankete radne snage prema Evrostatu. Podatak da u odnosu na 2009. godinu danas u Srbiji 400 hiljada ljudi više ima posao. Dakle, 400 hiljada ljudi više je zaposleno. To nije statistički podatak, to nije procenat, to je egzaktan podatak koji se može proveriti. To su ljudi za koje se uplaćuju porezi i doprinosi. Zahvaljujući tome danas u velikoj meri možemo da isplaćujemo penzije iz doprinosa, a ne iz budžeta i zaduživanja.

Rekao sam malopre da ovo nije samo ekonomska kriza, da se ona prožima kroz mnoge sfere društva i ona je u velikoj meri i zdravstvena. Dosta smo govorili o tome kako država Srbija sprovodi proces vakcinacije. On je naravno važan iz zdravstvenih razloga, jer tako štitimo živote ljudi i iz ekonomskih razloga, jer što se brže budemo otvarali, ekonomski ćemo još više da rastemo. Imaćemo mogućnost da i naredne godine imamo ovako veliki rast.

Ima još jedna važna stvar, a ona se tiče ugleda naše države u svetu. Dakle, mi vidimo da u poslednjih meseci mnogi svetski i veoma poznati časopisi i mediji na najbolji mogući način govore o tome kako se Srbija organizovala tokom kovid krize, kako je organizovala vakcinaciju, kako je solidarna prema regionu i pomaže regionu i sve to mnogo podiže ugled Srbiji u svetu. U mnogo većoj meri motiviše mnoge da u Srbiju investiraju, da sa Srbijom posluju i iz toga i proizilazi podatak koji ste vi ministre izneli juče, a to je da smo održali visok nivo direktnih stranih investicija, iako je bila godina veliki kovid krize. Dakle, sve su to razlozi zbog kojih se ugled Srbije značajno popravio u svetu, ali to nije došlo tek tako i tu se vraćam na sam početak kada sam govorio o sposobnostima državnika i vlada da predviđaju globalne političke okolnosti i tu se vraćam na tu 2014. godinu, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o tome koliko je važno da obnovimo prijateljstvo sa Narodnom Republikom Kinom kada su i predsednik i premijer Narodne Republike Kine posle 30 i kusur godina došli prvi put u Srbiju i kada su se mnogi podsmevali i zbijali šale na račun i predsednika i naše zemlje zbog toga, evo, sedam godina kasnije se pokazalo da su te političke procene, pre svega i državničke procene bile jako ispravne i pokazalo se ko se na ozbiljan način bavi politikom, a ko politiku doživljava isključivo kao cirkus.

Na samom kraju želim da kažem nešto što nije vezano direktno za temu. Želim da, obzirom da je danas Međunarodni dan planete zemlje da pohvalim aktiviste Kancelarije za mlade u Čačku i Udruženja mladih Roma „Džipsi tim“ koji su danas organizovali akciju čišćenja obala Zapadne Morave i na taj način pokazali još jednom kako se odnose prema životnoj sredini i koliko je važno da podignemo svest o značaju ekologije u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Olivera Ognjanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, zakoni o utvrđivanju garantne šeme, kao nove podrške privredi su neophodni kako bi se nastavilo sa procesom ublažavanja velikih finansijskih i ekonomskih posledica, koje su nastale kao posledica pandemije izazvane virusom Kovid 19 i kako bi nastavili borbu protiv pandemije i ekonomski razvoj zemlje.

Juče smo mogli da čujemo koliko napora se uložilo i koliko ozbiljnosti je pokazala naša Vlada i predsednik kada je u pitanju nastavak borbe sa pandemijom, nastavak projekata vezanih za kapitalne investicije i dalji razvoj i ekonomski napredak Srbije. Čuli smo koliki je teret odgovornosti preuzela Republika Srbija na sebe kada je u pitanju ostvarenje rezultata u svim sferama privrede, kako bi održala stabilnost i rast i nadoknadila gubitke preduzetnicima koji su bili onemogućeni da rade zbog vanrednog stanja.

Veliki broj zemalja u svetu nije izdržao nalet pandemije i ušli su u ekonomsku krizu. Međutim, zahvaljujući upravo odgovornoj politici koju uspešno vodi predsednik Vučić doći ćemo do rasta od 6% BDP ove godine i upravo zbog ove stabilnost Srbija je još atraktivnija za direktne strane investicije, čiji priliv iznosi skoro tri milijarde evra 2020. godine.

Činjenica je da pandemija još uvek traje, da je broj obolelih i preminulih još uvek visok, iako do sada imamo preko tri miliona vakcinisanih građana u Srbiji, ali je takođe i činjenica da je veliki broj mutacija ovog virusa za koje se ne može odmah saznati kakve su i kolike posledice. Čitav svet, sve države se bore i ulažu ogromne napore u očuvanje privrede. Naša sreća jeste to što zahvaljujući naporima koje ulaže predsednik Aleksandar Vučić imamo sve vakcine. Građani mogu da izaberu kada i kojom vakcinom će se vakcinisati, naravno ako to žele.

Najbitnije je što Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem je našla načine da pomogne građanima i privredi kako bi prevazišli probleme i zastoje u radu koji su nastali zbog neophodnosti uvođenja vanrednih mera.

Treći ekonomski paket pomoći privredi i građanima vredan je 257 milijardi dinara, što predstavlja 17,2% našeg BDP. S obzirom da je nakon uvođenja vanrednog stanja došlo do pada prihoda neophodna je podrška Republike Srbije kako bi se održala likvidnost. Takođe, da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant obezbedi dodatnih 500 miliona evra za kredite koje banke obezbeđuju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti.

Drugi zakon se odnosi na mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u putničkom transportu, u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističke agencije zato što su u proteklom periodu pretrpeli najviše štete i imaju najveće posledice u poslovanju. Pretrpeli su značajan pad prihoda, te je neophodna podrška Republike Srbije kao garanta za njihovu revitalizaciju i likvidnost. Podsetiću da je prvi paket mera pomoći privredi bio u aprilu prošle godine, a drugi u septembru, podrazumevao je isplatu dva puta po 60% minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za mesec dana. Ove mere imaju za cilj i očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta koliko god je moguće, a najvažnije je da građani znaju da vrednost sva tri paketa pomoći iznosi preko osam milijardi evra.

Da je i ove godine ostvareno povećanje plata i penzija i uz to povećanje su plate za vojsku Srbije i da će se i ove, kao i prošle godine, finansijski pomagati građanima i dodatno penzionerima i nezaposlenima i dok tzv. antivakcinaši izmišljaju sve moguće razloge protiv vakcinacije, politizujući čak i sam proces protiv borbe protiv pandemije samo zato što moraju da iskale mržnju koju imaju prema predsedniku Vučiću, a finansirani od opozicionih partija koje besne što ne mogu više da kradu naš novac, neverovatno je da idu do tih granica da optužuju kako vakcine izazivaju sterilitet, kako se na nama vrše eksperimenti, kako su vakcine tihe ubice i to sve u vreme kada se ceo svet bori da obezbedi vakcinu.

Sve ovo sam navela zato što su ovakve tvrdnje velika drskost kada se zna koliko je ova vlast učinila i koliko čini kako bi podstakla porast nataliteta u Srbiji, kako bi pomogla roditeljstvu i odrastanju dece, kako bi vratila one koji su otišli u svet u potrazi za poslom.

Moram, dragi građani, da vas podsetim ko su ti opozicioni koji glume žrtve. To su deo žute bande koji se obogatio od pljačkaških privatizacija i oni koji su im se iz ličnih interesa priključili preskačući iz partije u partiju. To su neki poput bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, direktno odgovornog za pljačku Telekoma 2011. godine kada je to državno preduzeće pod njegovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala Arena sport za 7,7 miliona evra, nekadašnjeg upravljača našeg glavnog grada koji za samo četiri godine je zaradio preko 600 miliona evra. To je neko za čije vlasti za nabavku 200 autobusa je nestalo 150 hiljada evra po autobusu, neko ko je izgradio najskuplji most u Evropi. Đilasove firme su po Srbiji imale godišnji prihod od preko 80 miliona evra, dok je pola miliona građana Srbije ostalo bez posla, BDP je bio minus 3,1, a javni dug od skoro 80%.

Da samo spomenem i Jeremića koji nas je omalovažavao po celom svetu, koji za potpisivanje ugovora sa Energoprojektom Srbije odštetio za više od 5,2 miliona evra. Za pet godina mandata na mestu ministra spoljnih poslova na putovanja i luksuz potrošio je više od 3,6 miliona evra iz budžeta itd. Da više ne nabrajam.

Eto kako se otvorilo preko 50 računa po svetu na kojima se nalazi naš novac i zašto se preti predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, zašto se prave vešala, preti ubistvom i silovanjem. Zato ne valja niti jedan funkcioner SNS. Zato vređaju i omalovažavaju vas građane koji ste dali poverenje nama, SNS i predsedniku Vučiću, a nisu gadljivi na novac koji daje Republika. Nije im teško da se voze po novim autoputevima i da primaju redovne plate, ali vreme i istrajnost će pokazati kada smo na pravom putu. Srpska napredna stranka je pokazala da neće a ima posla sa lopovima, da neće dozvoliti da se krade i da će sankcionisati i istražiti svakoga koga uhvati u kriminalu i krivičnom delu bez obzira na političku pripadnost. Pokazala je da se vodi istinom i pravdom.

Na kraju, predsednik Vučić nije samo obezbedio da u Srbiji imamo sve vakcine, da pomažemo i druge zemlje dajući im vakcine i primamo strane državljane kako bi ubrzali proces ozdravljenja, već je omogućio da se u našoj zemlji pokrene proizvodnja vakcina protiv Kovida 19, obezbedio je i ulaganje u opremu za Torlak kako bi pokrenuli proizvodnju četvorovalentne vakcine protiv gripa, a do sada smo morali da čekamo na uvoz tih vakcina.

Znači, uz jačanje zdravstva i zdravlje nacije ide se ka otvaranju novih radnih mesta. Srbija se stavlja u poziciju koja nas označava kao jaku, stabilnu i bezbednu za život. Danas imamo predsednika Srbije koji predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način tako da je podigao naš ugled u svetu i da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za investicije, a to je jedini put koji će pružiti sigurnu i bolju budućnost za nas i našu decu. Zato ću u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem.
Ima reč ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo da podelim sa vama jednu vest na upravo završenoj sednici Vlade Republike Srbije donesen je zaključak o početku izgradnje nove kovid bolnice u Novom Sadu. Bolnica će imati kapacitet od 600 kreveta i ovaj projekat je neophodno realizovati, kako je predsednik Vučić rekao u hitnom postupku. Dakle najkasnije do 1. septembra ove godine Srbija će imati još jednu novu posebnu kovid bolnicu. Sada vidite kako, ono o čemu govorimo ovde nisu prazna obećanja.
Dakle, juče smo govorili o tome da ćemo krenuti u izgradnju nove kovid bolnice, da su u rebalansu budžeta obezbeđena sredstva i u ovom zaključku danas to se i navodi, da su obezbeđena sredstva u iznosu od četiri milijarde i 150 miliona dinara da završimo i da sagradimo novu treću kovid bolnicu u Novom Sadu.
Čestitam svima, pogotovo svim građanima Srbije ovo će sigurno doprineti još boljoj i efikasnijoj borbi protiv korona virusa. Hvala puno.

Zahvaljujem ministru što je podelio sa nama ovu lepu informaciju.
Sledeći je po spisku narodni poslanik Milan Jugović.
Izvolite.