Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/131-21

2. dan rada

22.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan svima. Nastavljamo rad Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na traženja obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287? (Da.)
Narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču, konkretno, malih lokalnih samouprava koje su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. Jedna od njih je i Opština Svrljig, iz koje ja dolazim.

Moje pitanje je usmereno ka Kancelariji za ulaganje, pošto sam u prethodnom periodu, 2014, 2015. i 2016. godine, više puta govorio ovde u Skupštini o problemima izgradnje fiskulturne sale, odnosno sportske hale, gde smo u okviru toga razgovarali sa našim sadašnjim predsednikom, a tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem.

Na osnovu svih tih mojih angažovanja i zahteva iz Opštine Svrljig, mi smo 2017. godine u okviru Kancelarije za ulaganja dobili sredstva u vrednosti 100 miliona dinara, odvojene su na stavku da se odradi završetak te fiskulturne ili tzv. mešovite fiskulturne sale, u kojoj bi bilo 550 sedećih mesta. To bi bila velika potreba za sve nas koji živimo u Svrljigu, jer nama je interes da se mladim ljudima obezbedi da se bave sportom, da mogu da se druže. Normalno, kada je loše vreme, kada je kiša, kada je hladno, to ne može da se radi u balon sali na otvorenom, već nam je za to potrebna ta fiskulturna sala, koja je započeta davne devedeset i neke godine.

Do dana današnjeg Opština Svrljig je više puta projekat koji je odradila usaglašavala sa Kancelarijom za ulaganje, gde su se u okviru Kancelarije za ulaganje više puta menjali ljudi koji su prihvatali tu dokumentaciju i tražili su sve nešto novo i novo. Do dana današnjeg ta sportska hala nije započeta, nijedan deo, nije prihvaćen čak ni taj projekat, a mogu da kažem da su pojedini koji su bili ispred te Kancelarije za ulaganje, koji su bili kao ljudi zaduženi za praćenje projekata, tražili kada je krenulo da se radi da se kompletan objekat koji je urađen sruši, iako postoji kompletna dokumentacija o izdržljivosti i nosivosti koju su radile stručne službe i ljudi iz Opštine Svrljig iza toga stoje.

Pozivam i pitam Kancelariju za ulaganje kada će se obezbediti ta sredstva konačno, kada će se krenuti sa izgradnjom te mešovite fiskulturne sale, a mi u Svrljigu to kažemo sportska hala? To je potreba i dece koja idu u školu i mladih ljudi, zato što u Svrljigu postoji veliki broj sportskih radnika koji imaju veoma kvalitetne i dobre rezultate, gde veoma imamo uspešne sportiste. Juče sam govorio i o deci iz Svrljiga koja idu u srednju školu, a koja imaju neke ideje koje su patentirali vezano za zaštitu zdravlja, za zaštitu životne sredine i, konkretno, zaštitu kada se ne daj bože desi neka saobraćajna nezgoda. Baš zbog toga je bitno da se završi u Svrljigu ta sportska hala.

Još jednom pozivam predstavnike i nadležne u Kancelariji za ulaganje da to konačno završimo. Mi u okviru opštinske uprave imamo sve dokumente koji su slate od strane opštine prema Kancelariji, gde se traži sve nešto novo, novo i novo. Sve to što se traži, sve to traži i finansijska sredstva da se iz opštine obezbede, sve je urađeno, ali do dana današnjeg još nije ništa započeto, da se konačno završava od tih sto miliona koji su odvojeni u Kancelariji za ulaganje.

Sada, za mene je bitno konačno, znam da je pandemija, znam da ima dosta troškova, ali verujte mi, ljudi, ljudi iz opštine iz koje ja dolazim pitaju to uvek, jer znaju da je to velika potreba, da smo o tome govorili ovde i sa predsednikom Srbije, tadašnjim premijerom Vlade, imali smo i u budžetu sredstva opredeljena, odnosno u Kancelariji za ulaganje opredeljena sredstva od sto miliona dinara. Do dana današnjeg ništa nije krenulo da se radi. Očekujem da će to biti u nekom periodu koji je ispred nas, narednih mesec dana, dva, da se uđe u postupak, da se to završi, zato što je to potreba za sve naše mlade ljude, za decu koja su u osnovnoj školi i u srednjoj školi, a taj projekat i ta hala se nazali između osnovne i srednje škole. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje. Pošto je Opština Svrljig, kao i veliki broj takvih opština, nerazvijena, peta grupa nerazvijenosti, moje pitanje je upućeno Direkciji za imovinu. Inače, ispred Opštine Svrljig, početkom prošle godine, april ili maj mesec, podneli smo zahtev Direkciji za imovinu, da se obezbedi prostor za otvaranje jedne firme, a ima blizu pet hektara zemlje. Očekivali smo da će ta zemlja da se da opštini da možda gazduje, ali smo dobili od Direkcije za imovinu da nemamo pravo i da ta zemlja i dalje ničemu ne služi, ali mi tu zemlju ne možemo sada dati investitoru koji je zainteresovan da tamo otvara svoju proizvodnju. Inače, već je otvorio 105 radnih mesta i želi da kompletnu svoju proizvodnju prebaci u Svrljig.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u okviru Direkcije za imovinu, u okviru Ministarstva za poljoprivredu obezbede sredstva, mesto i zemlja, a postoji veliki prostor koji može da služi za nove investicije, za nova radna mesta i za to zemljište koje bi bilo naklonjeno ljudima koji bi želeli da otvore firmu?

Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno u narednom periodu.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pandemija korona virusa u celom svetu traje, rekao bih, predugo i izazovi i prateće posledice su nažalost sve veći. Na šefovima država i Vlada širom sveta je težak zadatak, kako da uspostave ravnotežu između zaustavljanja života i zdravlja ljudi i očuvanje privrede. Zdravlje, sigurnost i bezbednost naših građana nikada nisu dovedeni u pitanje i naša Vlada i predsednik su odgovorno i pravovremeno reagovali u pravcu sanacije i suzbijanja posledica, ali i prevencija potencijalnih izazova i problema.

Uprkos tome što je naš zdravstveni sistem jako opterećen, ni u jednom trenutku nije došlo do kolapsa, kao što se nažalost desilo u brojnim ekonomskim, jačim i razvijenim, rekao bih, državama, regiona Evrope i sveta. Pokazali smo da smo i ekonomski stabilna zemlja, prema podacima MMF Srbija u vreme ove krize zabeležila je najmanji pad bruto društvenog proizvoda u Evropi, sačuvali nivo nezaposlenosti koji je postojao i pre krize izazvane pandemijom, a u poslednjih par meseci jedna smo od prvih zemalja sveta po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Nesebično smo pružali pomoć državama regiona, poklonili veliki broj vakcina, desetina hiljada vakcina, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i nije ovde stvar donacije vakcina, vakcine nisu donacija, već jedna vrsta poverenja, izgradnje, poverenje i pomirenja u regionu. Na raspolaganju imamo čak četiri, jedna od retkih država u Evropi koji ima na raspolaganju četiri različite vakcine što retko koja država ima kao mogućnost.

Prema poslednjim podacima u Srbiji je vakcinisano oko 3,2 miliona stanovnika, od kojih je revakcinisano blizu 1,3 miliona. Beograd je prvi grad u Srbiji koji ima više od 40% vakcinisanih građana. Srbija ima po tom pitanju jasan plan da do kraja meseca bude revakcinisano preko tri miliona punoletnih građana, a borba za vakcinama se nastavlja i nakon toga. Borba za vakcinama je danas kao u martu mesecu, borba za respiratore, borba za budućnost i borba za život svakog građanina Srbije.

Uprkos ovim činjenicama u Srbiji postoji određena grupa tzv. antivaksera koji ozbiljno ugrožavaju, rekao bih, nacionalnu bezbednost, šire paniku i lažne vesti, organizuju masovna okupljanja na ulicama, a svakodnevno imamo bar nekoliko nelegalno organizovanih žurki u nekim ugostiteljskim objektima. Među ovom grupacijom ljudi nalaze se i oni koji su se i vakcinisali, dok svojim licemernim stavovima i objavama ugrožavaju tuđe zdravlje i živote.

Podsetio bih na situaciju koju smo imali, recimo, 1972. godine, kada smo uspešno savladali epidemiju variole vere, zahvaljujući brzo i masovnoj imunizaciji, koja je, rekao bih, i u ovom trenutku neophodna kako bismo što brže i što uspešnije izašli iz ove globalne krize kao društvo, kao država i kao čovečanstvo.

U skladu sa svim navedenim, danas bih svoje pitanje uputio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Da li postoji mogućnost da se organizuje društveni dijalog sa predstavnicima antivakserskog lobija, sa svima onima koji podržavaju antivaserski lobi u cilju smanjenja njihovog delovanja i ugrožavanja zdravstvene bezbednosti naših građana, čime nastoje da umanje značaj imunizacije kao globalno utvrđenog načina borbe protiv opakih bolesti kakav je kovid? Između ostalog i cilj formiranja ovog ministarstva prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije je upravo bio dijalog na ovu temu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč da zatraži objašnjenje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Direkcije za vodu, to je dokle se došlo sa zalivnim sistemima iz fonda Abudabi? Posebno me interesuje naravno deo koji je u blizini tamo gde ja radim i živim, a radi se o projektima Slankamen Novi, Slankamen Stari. To su dva projekta zalivnih sistema, a treći zalivni sistem je Stara Pazova. S tim u vezi interesuje me dokle se došlo sa zalivnim sistemima u opšte, a posebno na zalivima tri pomenuta sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre deset godina, Dušan Petrović je obećao da će se navodnjavati u Srbiji, da je to državni projekat za navodnjavanje milion hektara. To njegovo obećanje nije bilo prazno, bilo je ispunjeno maštom, iluzijama i prevarama, dakle, od toga nije bilo ništa, koliko ja znam, a predsednik sa Odbora za poljoprivredu, uporno i dosledno se radi na realizaciji projekta iz Abudabi fonda oko navodnjavanja i s tim u vezi želeo bih odgovor na ova pitanja, tako da sa tim nekim odgovorima, na sledećim sednicama mogu da upoznam i Narodnu skupštinu.

Drugo moje pitanje vezano je takođe za vode, odnosno da li Ministarstvo poljoprivrede upoznato sa idejnim projektom Institutom za vode Černi, a radi se o snabdevanju pijaćom vodom stanovništva Srema, odnosno opština koje se nalaze na teritoriji Srema, radi se o izvorištu Stara Draga Hrtkovci i za snabdevanje svih opština u Sremu je potrebno oko sto miliona evra. Znam da postoji idejno rešenje i moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede, da li se radi na tom projektu s obzirom da i predsednik Republike, a i državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije da traži što više projekata da se realizuje iz ove oblasti.

Sledeće moje pitanje, naravno, omiljeni REM. Sledeća pitanja su upućena REM-u, to je vezano za ove Šolakove i Đilasove kanale, odnosno moje pitanje REM-u – Da li znaju za član 64. Zakona o elektronskim medijima, odnosno za činjenicu da prenose kvalifikacija za evropski i svetsko prvenstvo u fudbalu isključivo, podvlačim, isključivo mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celu zonu Republike Srbije? Dakle radi se o nacionalnim kanalima. Da li im je poznata ta činjenica, s obzirom da su oni sastavili tu lisu najvažnijih događaja u kojoj spadaju kvalifikacije.

Da li im je poznata činjenica da se taj isključivi prenos za televizijske kanale, za te sportske priredbe ne realizuje na kanalima koji pokrivaju celo tržište, već na Šolakovim i Đilasovim kablovskim kanalima koji lišavaju prava građane Republike Srbije da prate najvažnije sportske događaje, što je definisano članom 74. i listom najvažnijih događaja koje je sastavio sam REM?

Da li im je poznato da ti prekogranični kanali za koje ja tvrdim da su lažni, emituju u sklopu toga na desetine hiljada sekundi reklame na sport klubovima, odnosno na Novoj sport i Novoj S televiziji i da prilikom prenosa tih događaja ne ovlašćeno u kanale koji navodno reemituju program ubacuju na desetine hiljada sekundi u toku dana reklama, što je u nekoj neto vrednosti oko pedeset hiljada evra po jednom kanalu, a radi se o 13 kanala sport klubova i ukupno 30 kanala koje pripadaju Junajted mediji koji svakodnevno emituje reklame.

Pitam REM da li im je poznata činjenica da je članom 27. o oglašavanju zabranjeno da prekogranični kanali ubacuju domaće reklame?

Takođe, pitam REM da li im je poznato da posle poslednjih izmena i dopuna u sastavu Saveta REM-a, da su Junajted medija i njena CAS medija sa svojih prekograničnih lažnih kanala prešli na prekrajanje klasičnih prekograničnih kanala kao što su „Discovery“, „History“, „Fox“ kanali, kanal „TV 1000“, da se na tim kanalima preko CAS medija emituju reklame, takođe u dnevnom iznosu i po 10.000 sekundi što sa onim prvim slučajem, pitam REM da li im je jasno da na takav način, neovlašćeno, protivzakonito, suprotno zakonu o elektronskim medijima, suprotno zakonu o oglašavanju Junajted grupa ubira više desetina miliona evra na godišnjem nivou i na takav način ugrožava domaće kanale koji treba da žive od marketinga, odnosno od tih reklama na koje domaći kanali imaju isključivo pravo, a ugrožavaju ih lažni kanali Junajted medije, Junajted grupe, CAS mediji, Dajrekt medije tzv. Šolakovi i Đilasovi kanali?

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đuro Perić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od druge do šeste tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Dragan Demirović, pomoćnik ministra, Sonja Talijan, Ognjen Popović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra, Olivera Zdravković, načelnik Odeljenja, Vladimir Pejčić, rukovodila grupe, Svetlana Kuzmanović Živanović, šef odseka.
Pozdravljam ministra i njegove saradnike.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o tačkama od druge do šeste dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača Siniša Mali, ministar finansija želi reč? (Da)
Reč ima Siniša Mali.
Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Poštovani gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama je danas pet zakonskih rešenja koji, s jedne strane idu uz rebalans budžeta, s druge strane treba da doprinesu još boljem privrednom ambijentu u Republici Srbiji i podizanju životnog standarda građana Srbije, kako bi im olakšali borbu protiv pandemije korona virusa.
Prvi zakon koji je danas pred vama je Zakon o privremenom registru punoletnih građana koji je osnov za sprovođenje pomoći od dva puta po 30 evra, odnosno 60 evra, koji država planira da isplati svim punoletnim građanima koji se budu prijavili u maju i u novembru mesecu. Dakle, u ta dva meseca po 30 evra. Da ne zaboravim, i stalno napominjem, da će naši najstariji sugrađani dobiti i 50 dodatnih evra u septembru mesecu.
Iznos od 60 evra moći će da dobiju svi državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja ovog zakona na snagu koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, koji poseduju važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći u skladu sa ovim zakonom.
Podsetiću vas, prošle godine, na isti način sproveli smo i pomoć i isplatili 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije koji se za to prijavio.
Ukupno se za tu meru prijavilo se 4.325.500 građana sa našim najstarijim sugrađanima koji nisu imali potrebu da se prijavljuju sa korisnicima socijalne pomoći koji, takođe prošle godine nisu imali potrebe da se prijavljuju, ukupno 6.200.000 građana Srbije primilo je 100 evra prošle godine.
Isti princip primenjujemo i ove godine. Dakle, naši najstariji sugrađani, penzioneri, nema potrebe da se prijavljuju. Korisnici socijalne pomoći nema potrebe da se prijavljuju, takođe i lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, takođe nema potrebe da se prijavljuju.
Dakle, tu sam bio dovoljno jasan. Prijava kreće 28.aprila, traje do 15. maja. Od 5. maja biće i prijava preko kol centra. Do tada samo preko interneta, odnosno na sajtu Uprave za trezor Ministarstva finansija.
Dakle, sve na isti način ćemo da uradimo, kao i prošle godine, brzo i efikasno. Ono što je meni posebno važno, ovaj program ili ova pomoć je deo trećeg paketa pomoći, i privredi i građanima koji ide zajedno uz ovaj rebalans budžeta.
Želimo da našim građanima pokažemo da je država jaka, stabilna, da imamo novca, da smo tu pored njih i uz njih kada je kriza i da im pomognemo sa ovom, možda za nekoga manjom, ali sigurno značajnom sumom novca koja je važna da se ublaže negativne posledice korona virusa.
Dakle, prijava kreće 28. aprila. Pozivam sve građane Srbije, sve punoletne građane Srbije ukoliko žele pomoć od države u iznosu od 60 evra tokom ove godine da se za tu pomoć prijave i ukoliko izglasate ovaj zakon danas, dakle, mi ćemo stvoriti zakonske uslove da se ova pomoć i isplati na vreme.
Pred vama, takođe, su danas i dva zakona o utvrđivanju garantne šeme. To je, takođe deo trećeg paketa pomoći. Pričao sam već juče o tome, pred vama je proširenje postojeće garantne šeme u iznosu od 500 miliona evra.
Podsetiću vas, garantna šema podrazumeva da banke daju podršku našim privrednim subjektima, a da za deo tih kredita jemstvo ili garanciju daje Republika Srbija, upravo kako bi banke bile ohrabrene da što lakše u doba ove krize, da što brže daju kredite našim privrednim subjektima. Ovo je bio izuzetno važan deo i prvog i drugog paketa pomoći.
Rezultat toga je očigledan. Mi nemamo masovna zatvaranja fabrika, masovna zatvaranja proizvodnih pogona, masovna otpuštanja u Republici Srbiji, kao što ste imali priliku da vidite i imate priliku da vidite u mnogo razvijenijim zemljama sveta.
Dakle, upravo ta garantna šema masovna likvidnost, dakle od dve milijarde evra, samo da znate, garantne šeme prošle godine milijardu i 700 miliona evra je već ušlo u tokove u našu ekonomiju. Videli smo da to dobro i zato želimo da proširimo tu garantnu šemu sa još 500 evra.
Inače, uslovi ovih 500 miliona evra, uslovi ovih kredita je da se daju sa periodom otplate do 36 meseci, a obavezan je grejs period od devet do 12 meseci. Uz proširenje postojeće garante šeme imamo i novu garantnu šemu, takođe u iznosu od 500 miliona evra za ona preduzeća koja su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od 20% i više.
Dakle, videli smo da postoji dosta veliki broj pravnih subjekata koji su više ugroženi ili više pogođeni pandemijom korona virusa. Ova garantna šema je upravo usmerena ka njima.
Dakle, to su obično preduzeća gde su banke manje voljne da daju kredite. Kod ove garantne šeme država više garantuje bankama ukoliko se kredit ne vrati, tako da ih tu ohrabrujemo dodatno da daju kredite, da daju podršku, da daju novac onim preduzećima koja su imala pad poslovnih prihoda u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu iznad 20%.
Sa te strane, ti krediti takođe su na dužu ročnost, dakle na pet godina, na 60 meseci, a grejs period, takođe je duži od 18 do 24 meseca. Dakle, izuzetno povoljni uslovi. Rok otplate 36 meseci, grejs period od 18 do 24 meseca.
Maksimalno smo razmišljajući veoma pažljivo kako da pomognemo našoj privredi izašli u susret privrednim subjektima koji su više pogođeni od drugih ovom pandemijom korona virusa i koji su imali pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.
Konačno, pred vama se nalaze i dva zakona, izmene i dopune zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Cilj ovih zakona je da se reši pitanje oporezivanje poreskih obveznika koji ostvaruju prihode po osnovu rada na koje se porez plaća samo oporezivanjem, odnosno da se reši pitanje poreskih obveznika, takozvanih frilensera. U poslednjih par meseci imali smo veliki broj razgovora sa njima. Juče su bili poslednji razgovori gde smo napravili i uspeli da usaglasimo konačno rešenje. To je danas zakon koji ovde pred vama.
Osnovni elementi rešenja su sledeći: obaveze po osnovu poreza i doprinosa se utvrđuju rešenjem Poreske uprave, to rešenje dolazi nakon usvajanja ovog zakona, na godišnjem nivou oporezivanju ne podležu prihodi u visini do 384.000 dinara. Normirani troškovi, po novom predlogu koji je juče usaglašen sa Udruženjem frilensera, priznaju se u visini od 50% ostvarenog prihoda, ne obračunava se kamata do dana donošenja rešenja Poreske uprave i porezi i doprinosi se plaćaju u 120 jednakih mesečnih rata tokom perioda od 10 godina.
Dakle, uzeli smo u obzir tu socijalnu kategoriju za one frilensere koji mesečno zarađuju do 64.000 dinara, na godišnjem nivou to je 768.000 dinara. Dakle, oni po postojećem zakonskom rešenju, izvinjavam se po zakonskom rešenju koji je danas ovde pred vama, neće imati obavezu da plaćaju, odnosno da pokriju poreze i doprinose koje nisu platili iz prethodnog perioda. Za sve ostale obezbeđena je pravičnost i progresivnost upravo na osnovu elemenata koje sam vam malo pre izložio.
Od 1. januara 2022. godine, to je upravo rok koji je predložen amandmanom na ovaj zakon, u dogovoru sa frilenserima, oni će poreze i doprinose plaćati kvartalno, uz priznavanje normiranih troškova u visini trostrukog neoporezivog iznosa zarade, što je sada 54.900 dinara.
Za one koji zarađuju više, mnogo, mnogo više, dakle, imaju dovoljno vremena do 1. januara 2022. godine da svoje poslovanje usaglase sa postojećim zakonskim normama, da se registruju kao preduzetnici, da osnuju svoje pravno lice, svoj d.o.o. ili na bilo koji drugi način da regulišu svoj status i konačno, ono što je važno, otvaramo razgovore za budući, za još drugačije možda definisanje statusa frilensera kroz novi zakon o fleksibilnim oblicima rada koji tek treba da se napravi.
Videćemo kako će to da izgleda, ali poziv je upućen i frilenserima da učestvuju u toj radnoj grupi.
U svakom slučaju, zadovoljan sam što smo napravili dogovor. Nismo prešli crvenu liniju. Dakle, ni na koji način nismo ugrozili poreski sistem ili bilo kome šta otpisivali u potpunosti za protekli period, očuvali smo to, ali, s druge strane, ispoštovali smo i našli smo rešenje za tu socijalno ugroženu kategoriju frilensera na način na koji, kažem, oni koji su zarađivali mesečno do 64.000 dinara neće imati obavezu da prošle poreze i doprinose, one koji su zaostali, isplate uopšte.
S te strane zadovoljan sam tim rešenjem, idemo dalje. Pokazali smo još jedanput kako kroz komunikaciju, kroz uzajamno razumevanje možemo da nađemo prihvatljiva rešenja za obe strane.
Imajući u vidu ovaj treći paket pomoći, o tome smo pričali juče, gde pomažemo i privrednicima, dakle i preduzetnicima, i mikro i malim i srednjim preduzećima i velikim preduzećima i samostalnim umetnicima i svim punoletnim građanima i Srbima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije i našim ljudima, sugrađanima, koji su nezaposleni i onima koji su samostalni umetnici i onima koji rade u turizmu i ugostiteljstvu i onima koji su auto-prevoznici, dakle, pokrili smo sve ugrožene grupe manje ili više kako bismo im olakšali ovaj teret koji je nastao zbog pandemije korona virusa. Ponosan sam na taj program, obezbedili smo novac za to i to je, kao što sam već malopre i rekao, deo trećeg paketa pomoći i deo rebalansa budžeta koji je pred poslanicima Republike Srbije.
Hvala, još jedanput. Tu sam za bilo koja pitanja ako ih budete imali oko ovih zakona.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem ministru na, kao i uvek, izvanrednom obrazloženju.
Reč imaju predstavnici nadležnih odbora.
Ispred Odbora za finansije dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije smo imali prilike da čujemo predloge ovih zakona i ono što mislim da negde smo zaboravili da podsetimo da kada pričamo uopšte o registru onih ljudi korisnika tzv. kovid para, koje država uplaćuje na račune svakog građanina koji se prijavio, odnosno podnese zahtev da želi podršku od strane države, tih sredstava, spadaju i građani koji se nalaze na privremenom rad u inostranstvu, a koji su državljani Republike Srbije, tako da time u stvari država šalje poruku da brine o svima, a ne samo o ljudima koji žive u Srbiji i koji imaju probleme, nego i ljudima koji žive u inostranstvu, koji, sada se pokazalo, u drugim državama takođe imaju velike probleme kada je u pitanju njihov život i njihov ekonomski opstanak i zbog toga mislim da je to jako dobra poruka koju mi negde zaboravljamo i prenebregavamo kada je u pitanju uopšte ova pomoć i podrška svim građanima za sredstva da bi ublažili posledice Kovida-19.

Kada su u pitanju predlozi za programsku šemu koju ste dali, oni su sastavni deo rebalansa budžeta Republike Srbije, ali ono na čemu smo svi negde bili saglasni to je da treba građanima zaista omogućiti, pogotovo pravnim licima da podignu kredite u ovo vreme, ali da negde na jedan relaksirajući način, u saradnji i sa državom kada uzimaju kredite od Fonda za razvoj, ali i kod banaka jednostavno omogućimo da ta saradnja u tom trenutku kada se zadužuju određena pravna lica bude negde što bolja i da Poreska uprava izađe sa podrškom. Znate da sve banke traže izvršavanje svojih obaveza pravnih lica kao jedan od dokaza. Mislimo da tu će i poreska uprava zaista, na osnovu ovih garantnih šema, pokazati tu fleksibilnost i podržati sve one kompanije koje su izmirile svoje obaveze i koje imaju definisane reprograme, da mogu na određeni način, do nivoa mogućnosti svaka svojih kompanija da podigne te kredite u poslovnim bankama, a na osnovu ovoga što država daje kao garanciju. To je od velikog značaja. Kada pogledate zemlje u regionu, one nemaju takve mogućnosti. To znači da je Srbija finansijski i ekonomski zaista stabilna država i u ovom trenutku moćna da može da, jednostavno, svom privatnom sektoru da ovakvu vrstu podrške.

Na kraju bih rekla što se tiče frilensera, negde smo zaboravili da pre dve godine je Srbija izašla sa velikim paketom poreskih olakšica kada je u pitanju otvaranje novih kompanija iz oblasti IT-a, da mladi ljudi prve tri godine ne plaćaju poreze i doprinose kada su u pitanju njihova lična primanja u punom iznosu, već samo 30%, a 70% imaju podršku od države, subvencije, tako da sam postupak digitalizacije od 2016. godine pokazao je da mi imamo mlade obrazovane ljude koji u ovoj oblasti su očito pokazali dobre rezultate, jer mi izvozimo. Iz ove oblasti gotovo preko milijardu evra promet prave naše kompanije, ali se pokazalo da i mnogi naši ljudi koji su na slobodnom tržištu imali prilike da pokažu da svojim projektima mogu da prodaju svoje usluge onlajn drugim kompanijama u inostranstvu i ja ću vam reći da svi oni imaju problem plaćanja. Ako rade sa kompanijama u inostranstvu, pravnim licima, onda je problem kako platiti tim ljudima. Oni su onda odlazili u inostranstvo, s obzirom da je kovid zatvorio to kretanje roba i usluga. Sada je nastao problem i za njih koji nisu bili registrovani. Zato je jako važno što je država omogućila da do 1. januara mogu da se registruju, mogu da otvore svoje nove kompanije. Dali ste im mogućnost i ovim ranijim koji su radili, a nisu plaćali ovaj vid poreza, da im jednostavno to olakšate, da to izmire prema države i jednostavno uđu u jednu finansijsku disciplinu.

Zahvaljujem se na ovoj podršci u smislu saradnje zajedničke, tako da ćemo na Odboru za finansije napraviti predlog u skladu sa dogovorima premijerke Brnabić i vas kada se tiče uopšte ovog pitanja frilensera, tako da ćemo amandmane koje ćemo podneti kao Odbor usvojiti i mislim da smo time u stvari rešili jedan problem koji je takođe bio jedan istorijski problem kada je u pitanju uopšte IT sektor, frilenseri i plaćanje poreza, izmirivanje obaveza države.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi podržati ove amandmane zato što je to, u stvari, u interesu svih građana, a naročito mladih ljudi koji se bave ovim sektorom. Hvala.