Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu, imamo set zakona iz oblasti finansija. Osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Porez na dohodak građana uređuje oporezivanje prihoda građana koji se stiču po svim osnovama, odnosno iz svih izvora, osim onih koji su ovim zakonom izuzeti. Dohodak građana obračunava se na godišnjem nivou, odnosno za fiskalnu godinu. Da podsetimo ko je obveznik plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. To su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, po zaposlenom isplaćeno u Republici Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez i to rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, nerezidenti za dohodak građana, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice, koje je na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Republike Srbije neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci, koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini. Ukoliko fizička lica ostvare prihod, tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo, ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunavaju i plate porez.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona, jeste da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreske obaveze za obveznike, koje ostvaruju prihode po osnovu rada, na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Rešenje koje se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak predlaže, odnose se na preciziranje poreskih obaveza fizičkih lica koja obavljaju određene delatnosti, odnosno poslove, a poreske obaveze izvršavaju metodom samooporezivanja. U pitanju su rešenja koja se odnose na tzv. frilensere, odnosno slobodnjake koje su rezidenti Republike Srbije, a u svojstvu fizičkih lica, mogu putem interneta i korišćenjem elektronskih komunikacija da obavljaju poslove za strane firme ili iz inostranstva taj posao rade za firme na teritoriji Republike Srbije. To su uglavnom poslovi dizajnera, prevodilaca, ilustratora, marketinških stručnjaka i sličnih zanimanja, koje je moguće obavljati putem elektronskih komunikacija. Oni pružaju usluge časova stranih jezika, prevođenje, promocije, usluge razvoja softvera, a poslove nalaze na raznim digitalnim platformama za profesionalno umrežavanje. Najčešće novac od angažmana dobijaju na svoje devizne račune ili preko specijalizovanih platnih kartica, a veliki deo njih ima potpisane ugovore o delu sa kompanijom ili osobom koja ih angažuje. Frilenseri su Zakonom o porezu na dohodak, koji utvrđuje obavezu svih građana da plaćaju porez na dohodak građana, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom obuhvaćeni, kao i svi drugi građani koji ovoj obavezi podležu. Takva zakonska rešenja postoje u mnogim evropskim zakonodavstvima.

Ovim izmenama zakona preciziran je način plaćanja poreza koje je za frilensere utvrđen za prethodni period, i to počev od 1. januara 2015. godine, do 30. septembra 2021. godine, ali na osnovu jučerašnjeg dogovora između Vlade i predstavnika udruženja frilensera, rok je pomeren za 1. januar 2022. godine.

Osnovica za plaćanje poreza je prihod ostvaren po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršen rad, na koji se plaća porez samooporezivanjem. U vezi sa predloženim rešenjima, kao što sam napomenula, frilenseri su juče postigli dogovor sa predstavnicima Vlade, tako da će se izvršiti više promena. Jedna od promena odnosi se na oporezivi deo prihoda frilensera, tako što će se oporezivati godišnji prihodi iznad 768 hiljada, a ne kao u predlogu od 384 hiljade dinara.

Još jedna olakšica je zakonom predviđena, a to je poreski odbitak na bazi normiranih troškova koji je po predlogu zakona iznosio 43%, a sada po postignutom dogovoru se povećava na 50%. Dakle, poreska obaveza koja će se obračunavati frilenserima na iznos prihoda od preostalih 50% ostvarenih prihoda moći će da se plaća na 120 jednakih mesečnih rata, u narednih 10 godina treba da se izmiri ovaj dug, što moramo priznati jeste veliki benefit.

Osim obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnesu poresku prijavu, u roku od 30 dana, od svakog pojedinačnog ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Postoje dva načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika u tome da li fizičko lice ima dodatni posao ili je nezaposlen. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove i na taj način se obračunava porez po stopi od 20% i doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% kada je lice zaposleno.

Ukoliko lice nije zaposleno obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, po novom dogovoru omogućiće se upisivanje radnog staža navedenim frilenserima, srazmerno uplaćeno delu obaveza. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez, koji je plaćen u drugoj državi u koliko su na taj prihod platili porez u toj državi.

Poreska prijava se može podneti na dva načina. U elektronskom obliku putem portala E-porez i na ovaj način neophodno je da imate elektronski sertifikat. Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti internet kiosci koji postoje u filijalama poreske uprave, a nakon toga poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka. U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici poreske uprave prema mestu prebivališta i tada poresku prijavu podnosite lično ili preko punomoćnika koji je ovlašćen za podnošenje poreske prijave i preuzimanje radnje u vezi sa prijavom.

U Republici Srbiji 2,2 miliona građana plaća porez i doprinose. Ovi izmenama moramo da podignemo svest svih građana u Srbiji da porez moramo svi da platimo. Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona na dnevnom redu.

Hvala.
Reč ima Goran Spasojević.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas na dnevnom redu ima set zakona koji će olakšati sve ono što smo juče imali na dnevnom redu kao rebalans budžeta. Moja obaveza je da zbog građana Srbije kažem zašto ću ja i moje kolege podržati, a zašto pre svega podržavaju građani opštine iz koje ja dolazim i građani Mladenovca zašto su juče reagovali, rekao bih po prvi put onako pozitivno na dešavanja iz Narodne skupštine kada je na temi dnevnog reda budžet, usvajanje budžeta, jer uvek dolazi do raznih, i budžet i rebalans budžeta su uvek mogućnost da se donose razni zaključci, da se misli da li je nešto moglo da bude drugačije ili je nešto moglo da bude drugačije spakovano, prezentovano narodu.

Međutim, građani su juče ispratili kompletnu diskusiju i ono što ih je fasciniralo da je ovaj rebalans budžeta apsolutno urađen u skladu sa potrebama i interesima građana i Mladenovca i naše zemlje kompletno.

Ono što smo juče čuli u nekim komentarima od mojih kolega bilo je da je ministar promenio određene stvari i navike kada se tiče finansija i prezentovanja to građanima i to je potpuno tačno i u pravu i ostavili ste vrlo malo prostora nama poslanicima. Zato mi u razgovoru sa građanima prenosimo da građani upravo žele takav rebalans, upravo žele takav odnos i upravo žele ovo što se dešava trenutno u Narodnoj skupštini i nemaju nikakvu dilemu ko i kako i na koji način radi u njihovom interesu.

Juče smo čuli komentare da ste imali dijalog sa Fiskalnim savetom. Ja ne bih ništa drugo rekao, građani su razumeli kada na vaše pitanje – a šta je trebalo i zbog koga je trebalo donositi i budžet i rebalans i sve ovo što smo radili u prethodnih nekoliko meseci, radilo se isključivo i jedino u interesu građana Srbije. Zato tu jesmo danas u odnosu na sve druge, posebno u okruženju, a i u odnosu na mnoge zemlje u regionu i ovoj borbi sa kovidom koja je zaista, rekli smo to i ponovili nekoliko puta, zaista katastrofa biblijskih razmera.

Moram iskreno da kažem, imam veliki broj prijatelja i u regionu i rodbine i u inostranstvu i u dijaspori koji žive. Osećao sam se ponosno. Nema ko nije pozvao i pitao da li može da dođe kod nas da se vakciniše, da li i na koji način se borimo sa ovim problemima. Kako je moguće da jedna Srbija koja je prezentovano potpuno drugačijem svetlu i u Evropi i u svetu bude ovako uspešna u ovoj borbi? To je zato što je naša zemlja na čelu sa našim predsednikom i na čelu sa ovom Vladom i mogu da kažem slobodno i sa ovim parlamentom u kome smo se dogovorili da ćemo raditi zajedno na rešavanju svih problem, uradila mnogo kvalitetnih stvari i mnogo pre drugih.

To jeste da možda malo smeta drugima, ali nema Srbina ili nema čoveka u našoj zemlji koji u odnosu na sve druge ne može da kaže da smo daleko bolji i daleko uspešniji.

Da kažem onako iskreno, po prvi put sam, kada su komentarisali ove subvencije i mere građanima, u odnosu na 6.200.000, ja sam siguran da je veliki broj ljudi koji radi u inostranstvu iskoristio to pravo, a prijavljen je bio kod nas da podigne tih 100 evra. Da ne pričam o ljudima koji rade u tim nezavisnim regulatornim telima i Fiskalnom savetu, siguran sam da su i oni. Zar nije malo cinično.

Ja ne bih Fiskalni savet više komentarisao, to bi prepustio svom kolegi Veroljubu Arsiću. On to sjajno radi, odlično prati rad i komentare Fiskalnog saveta. I to je jedna od stvari koju su primetili građani Srbije, da ono što oni žele zbune javnost i da predstave potpuno drugačiju politiku Vlade i Ministarstva finansija i ovog parlamenta, je da objasni na pravi način da to nije poruka stručnjaka, da je to više politička poruka nego bilo šta drugo.

Ono što moram da kažem i ono što je posebno ostavilo utisak. Ove mere u iznosu od 257 milijardi nema koga nisu dotakle i ko nije obuhvaćen njima. Ne postoji građanin Mladenovca koji nije osetio na posredan ili neposredan način. Reći ću samo da imamo 6.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji opštine Mladenovac. Subvencije u iznosu od preko 5 milijardi su upravo iskorišćene za te stvari.

Kada smo došli u priliku i situaciju da ti poljoprivrednici u nekom trenutku pomisle da neće moći da ostvare svoje pravo ili subvencije na koje ozbiljno računaju, koje su presudne u njihovom bavljenju, životu i radu, jer to su velike porodice u pitanju, ne samo pojedinci, država je pronašla načina, pronašla mogućnost i izašla u susret.

To su stvari koje vraćaju poverenje i u poljoprivrednu proizvodnju, to su stvari koje vraćaju poverenje u Vladu Republike Srbije i na tome treba da se nastavi da se radi.

Naravno, da li je to dovoljno i da li treba još, to uopšte nije nikakva dilema, ali je poruka važna da Vlada Republike Srbije, shodno mogućnostima i finansijskog stabilnosti zemlje, pomaže i izlazi u susret građanima Srbije.

Da tako nije bilo i da prvi nabavimo i respiratore, da nismo uspeli da prvi nabavimo i vakcine i da sve ovo uradimo, pitanje je šta i kako bi se dešavalo sa našom zemljom. Na našu sreću i na sreću svih građana Srbije, imam utisak da polako u ovoj borbi sa kovidom, izlazimo na najbolji mogući način i čini mi se da ćemo uspeti među prvima da se konsolidujemo i da zauzmemo startnu poziciju u dešavanjima, i finansijskim i ekonomskim, u regionu i u Evropi, i da budemo u prednosti.

Ja molim i upućujem apel svim građanima koji nisu iskoristili mogućnost da bilo koju vakcinu prime, da to urade u što kraćem roku. Tako ćemo omogućiti našoj zemlji da bude u prednosti u odnosu na druge.

Ono što mi je takođe jako važno i dobar znak i vesnik proleća, to je da je u ovom rebalansu bilo prostora i mogućnosti za pomoć sportistima i sportu. Zašto je to važno?

O tome nismo puno govorili ovde, ili je bilo pomenuto nekoliko stvari, a meni je izuzetno važno, zato što je to signal i znak da se polako vraćamo u normalan život.

Sport je najbolja i najvažnija prevencija, a da ne kažem i nešto iz čega možemo još kvalitetnije i bolje da se izdvojimo.

Pogledajte koliko međunarodnih takmičenja smo predvideli ovim rebalansom budžeta, imali smo organizaciju i to moram da istaknem, posebno da smo i u kovidu imali organizaciju svetskog prvenstva u rvanju, koje je besprekorno organizovalo i dalo priliku našim sportskim radnicima, pozvani su sa mnogih evropskih i svetskih institucija da učestvuju u organizaciji.

To je sve zahvaljujući ovim stvarima i merama koje radimo. Velika sredstva su opredeljena za olimpijski i parolimpijski savez, za Sportski savez Srbije, za međunarodna takmičenja, svetsko prvenstvo u boksu, atletici i da ne nabrajam sva takmičenja koja nas očekuju u narednom periodu.

Ostalo je da samo svojom odgovornošću i samo svojim predanim radom pokažemo da u narednom periodu želimo da svi zajedno postignemo još bolje rezultate.

To pokazujemo svakoga dana i građani to svakoga dana osećaju.

Ja se nadam iskreno da ćemo, ako ne, među najboljima uspeti da iz ove velike krize izađemo i da ja na kraju svog govora kažem i istaknem posebno jednu stvar, da zamolim i uputim apel svim građanima i svim sportistima, koji to još nisu uradili, da se vakcinišemo i da polako vratimo i publiku na terene, da možemo da organizujemo takmičenja onakva kakva su i nekad bila i da možemo svi zajedno da se vratimo najboljem životu i radu.

Zbog ovakvog stava i mišljenja građana i Mladenovca i naše kompletne zemlje, ja ću svakako u danu za glasanje podržati sve ovo, u želji da ćemo na najbolji mogući način naći put iz ove krize.

Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Svetlana Milijić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, danas pred nama nalazi se set zakona kao mera podrške privredi i građanima za ublažavanje pandemije izazvane virusom SARS CoV-2 koji izaziva bolest Kovid 19.

Pandemija koronavirusa postavila pred ekonomsku politiku Srbije kao i uostalom pred sve zemlje u svetu jedan težak izazov za očuvanje privredne aktivnosti, za očuvanje životnog standarda, za očuvanje života i zdravlja građana Srbije.

Odgovorna država Srbija na čelu sa odgovornim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici dobrim stanjem u budžetu omogućila je da i ove godine imamo treći paket mera kao podršku privredi i podršku građanima za ublažavanje pandemije izazvane korona virusom.

Dva paketa ovih mera imali smo u 2020. godini, u maju i oktobru koji su omogućili da suzbijemo dramatičan pad naše privredne aktivnosti da omogućimo dobru likvidnost, da omogućimo životni standard našim građanima i da omogućimo proizvodne kapacitete.

Pokazali smo da odgovorno državotvornom politikom imamo javni dug koji je manji od 60%. Ovo je pred državu Srbiju 2014. godine, postavio kao cilj tadašnji premijer, a sadašnji predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji je na čelo Vlade došao i zatekao dug koji je tek 2014. godine, iznosio 75%.

Hrabrom i snažnom odlučnom borbom uspeo je da podigne privredu i ekonomiju Republike Srbije, a njegove rezultate vidimo danas. Vidimo kroz javni dug koji je manji od mastriksa, vidimo da je nezaposlenost u Srbiji na 9%, vidimo da je broj zaposlenih za 400 hiljada veći od 2009. godine, vidimo to kroz autoputeve, jer je broj izgrađenih kilometara autoputeva u poslednjih pet godina veći nego što je bio u poslednjih 50. Vidimo i kroz direktna strana ulaganja, jer je Srbija u godini korone, u 2020. godini imala bruto 3,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što čini dva puta više od ukupnog zbira svih stranih investicija, svih zemalja u regionu.

Srbija se bori na dva fronta protiv pandemije. Bori se i na frontu ekonomije, bori se i na frontu zdravlja. Bori se masovnom vakcinacijom, i to zahvaljujući upravo predsedniku Republike Srbije koji je na vreme upravljajući rizikom obezbedio da naša Srbija dobije ukupan broj vakcina za sve građane ove Srbije i to četiri različita proizvođača što nas svrstava u četiri zemlje sveta koje imaju takav odabir vakcina.

Svesni smo da smo vakcinisali 3,6 miliona ljudi u jednoj ili u drugoj dozi, da nam je ove sedmice stiglo još 130.000 vakcina "Sputnjik V", 112.000 "Fajzerove" vakcine, a da očekujemo još pola miliona "Sinofarm" vakcine.

Ovo nas svrstava u prvih pet zemalja sveta sa ukupnim brojem vakcinisanih građana u jednoj zemlji i to pored Izraela, SAD, Čilea i Bahreina. Ne mogu se mnoge zemlje pohvaliti ovim što je uradio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Pre dva dana Srbiju je posetio direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Kluge i pohvalio je Srbiju i njeno rukovodstvo u borbi protiv pandemije izazvane virusom Korona zato što je imala masovnu vakcinaciju, obezbeđenu dovoljnu količinu vakcina, mobilizaciju zdravstvenih radnika koji se bore protiv korona virusa i koja je u rekordno brzom roku izgradila dve bolnice, a znamo da za deset dana kreće izgradnja treće u Novom Sadu. Takođe se mnoge zemlje ne mogu ovim pohvaliti.

To je ono što Srbiju svrstava u sam vrh na zdravstvenoj lestvici. Ono što možemo da kažemo i da ponovimo n puta, kao što smo danas ponovili da će građani Srbije moći da dobiju pomoć u trećem paketu mera koji je vredan 257 milijardi dinara.

Mi smo u prvom kvartalu imali planirani deficit koji bi trebao da iznosi 80,9 milijardi dinara. Naš ostvareni deficit vio je 23,7 milijardi dinara, što pokazuje da smo u prvom kvartalu imali za 500 miliona evra bolji rezultat, što omogućava da imamo treći paket mera.

Treći paket mera obuhvatiće i zaposlene u velikim preduzećima koji čini 300.000, koji će pored zaposlenih preduzetnika i zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, to je ukupno 1.505.000 dobiti pomoć od države u vidu dva puna minimalca. Ovim će biti obuhvaćeni i radnici samostalni umetnici, radnici u hotelijerstvu, ugostiteljstvu, a takođe i autoprevoznici.

Naši građani, njih 6.200.000 dobiće pomoć u vrednosti od 60 evra, čija će isplata ići u dve jednake rate, maja i oktobra, a pored ovoga, 1.700.000 penzionera dobiće dodatnu pomoć za još 50 evra, što čini ukupno za penzionere 110 evra.

Ovim su obuhvaćeni i nezaposleni, odnosno sva lica koja se nalaze sa datumom 15. april na NZS, koja će dobiti još dodatnih 60 evra.

Naši građani na KiM, dodatnih 100 evra, i 200 evra oni koji nisu zaposleni.

To je ono što Srbija radi, Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Iz ovog razloga i svih pohvala koje Srbija dobija iz Evrope i sveta za svoju borbu protiv pandemije izazvane virusom korona, postoji jedna grupacija ljudi predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Obradovićem i Jeremićem, čiji je jedini cilj srušiti Vučića, srušiti stabilnu ekonomiju Srbije i preuzeti sve ove zasluge.

Bojim se i da pomislim kako bi Srbija izgledala da je ova nesrećna pandemija nas zatekla u ono vreme kada su oni bili na vlasti, kada su ispraznili budžet, niti bi imali vakcine, niti bi izgradili bolnice, niti bi mogli da nabavimo respiratore.

Srbija je danas vele sila, vele sila zato što planiramo da sagradimo fabriku koja će proizvoditi vakcine protiv korona virusa, a planiramo da obnovimo "Torlak" i da uložimo u njega 100.000.000 evra, kako bi "Torlak" proizvodio četvorovalentnu vakcinu protiv virusa influence, odnosno protiv virusa gripa, što je zaista svrstava u vele silu na zdravstvenoj lestvici, obzirom da samo dve zemlje, a to su Francuska i Engleska imaju ovakvu vakcinu.

Ono što je rekao Dostojevski, a to je "Kada izgubiš bogatstvo nisi izgubio sve, ali kada izgubiš zdravlje izgubio si sve." Zato, još snažnije u masovnu imunizaciju da pobedi Srbija, da pobedi život za još jaču i bolju Srbiju za svu našu decu.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladica Maričić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati set ekonomskih zakona o kojima danas raspravljamo, kao i rebalans budžeta koji je juče bio na dnevnom redu.

Ovi zakoni jako su važni kako bi državi pružili adekvatne ekonomske mehanizme za borbu protiv korona krize, korona kriza koja je prateći činilac epidemije korona virusa zahvatila je gotovo sve zemlje u svetu i pred činioce ekonomskih politika tih zemalja nametnula potrebu da svakodnevno prate ekonomske parametre i adekvatno reaguju koristeći sve raspoložive fiskalne i monetarne instrumente.

Vidimo da one države koje imaju mudro vođstvo, kao što je to slučaj u Srbiji, one države koje imaju dovoljno novca za to i one države koje imaju konsenzus oko ključnih nacionalnih ciljeva mnogo lakše i mnogo bolje prolaze kroz krizu. One države u kojima ne postoji konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i koje su u krizu ušle opterećene velikim javnim dugom, dosta teže prolaze kroz ovu krizu, a još će teže proći kada se kriza bude završila i nastupe novi ekonomski, ali i međunarodni politički odnosi.

Srbija se, hvala Bogu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlično snašla u vreme epidemije korona virusa i vreme ekonomske krize koju je ta epidemija izazvala i prošlu 2020. godinu završili smo sa najmanjim padom BDP-a u Evropi, svega 1%. Građani koji ne razmišljaju o brojkama mogu lako da primete da u Srbiji nije bilo pada ekonomske aktivnosti, niti je porasla nezaposlenost. Naprotiv, nezaposlenost je u 2019. godini iznosila 10,4%, a u 2020. godini svega 9%, bila je jednocifrena. Prosečna zarada u Republici u 2020. godini dostigla je iznos od 560 evra.

Srbija je tokom 2020. godine uspešno realizovala dva paketa mera pomoći građanima i privredi, a mi danas odlučujemo o sprovođenju i trećeg paketa mera. Ovaj paket, kao i prethodna dva, usmeren je i na građanstvo i na privredu.

Svi oni građani koji se putem portala Uprave za trezor ili kol centra budu prijavili za direktnu pomoć države mogu da računaju na pomoć u iznosu od 60 evra, dva puta po 30 evra. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra, dok će nezaposleni dobiti dodatnih 60 evra.

Posebno brinemo za naše građane na KiM koji će dobiti dodatnu pomoć od 100 evra, dok će oni nezaposleni dobiti dodatnu pomoć od 200 evra.

Svima je jasno da će ova pomoć građanima ujedno pomoći i privredi, zato što će uvećati domaću tražnju. Pomoć privredi jeste direktna, ali i putem garantnih šema.

Direktna pomoć privredi odnosi se na opštu pomoć svim privrednim subjektima, ali i na sektorsku pomoć onim privrednim subjektima koji su najugroženiji pandemijom.

Svi privredni subjekti u Srbiji, znači i preduzetnici i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, apsolutno svi od države će dobiti tri puta po 50% minimalne zarade. To je april, maj i jun ove godine.

Pored toga, sektori koji su najugroženiji pandemijom korona virusa, a to su ugostiteljstvo, turizam i prevoz putnika, mogu da računaju i na dodatnu pomoć.

Ugostiteljstvo i turizam dobiće u julu i avgustu još po jednu celu minimalnu zaradu, dok će gradski hoteli dobiti pomoć od 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi. To je, znači, najmanje 500 evra po sobi. Prevoznici će dobiti pomoć šest puta u ovoj godini po 600 evra po svakom autobusu.

Kada saberemo svu pomoć koju je ova država dala građanima i privredi u prva dva paketa mera i koju će dati u trećem paketu mera dolazimo do obima od 17,2% BDP-a, čime se država svrstala u red zemalja koje su najviše pomogle svojoj privredi i građanima.

Pored direktne pomoći privredi tu je i pomoć putem garantne šeme koja je možda i značajnija od ove direktne pomoći, jer njome država motiviše privatne banke da angažuju svoja sredstva i upumpaju ih u privredne tokove.

Prva garantna šema usvojena prošle godine iznosila je dve milijarde evra i vi ste nam, ministre, malo pre saopštili da je već milijardu i 700 miliona evra iz te šeme sredstava angažovano. Zbog toga tu prvu garantnu šemu proširujemo za 500 miliona evra.

Pored prve garantne šeme koja je namenjena svim privrednim subjektima danas usvajamo i drugu garantnu šemu vrednosti od 500 miliona evra koja je namenjena za one sektore koji su najpogođeniji korona krizom. Tu je garancija države bankama veća, ali je i veći grejs period i veći broj rata otplate.

Pored sve ove pomoći privredi i građanima svakako da pozitivno na ekonomske tokove u našoj zemlji utiče i do sada najveći investicioni ciklus koji je ova država videla. Svesni smo da Republika Srbija u ovoj godini već sada gradi četiri auto-puta, a da će do kraja godine započeti još četiri, što je ukupno osam.

Kada je bilo ko u ovoj zemlji mogao da zamisli da će naša Republika Srbija u jednoj godini graditi osam auto-puteva? Da pomenem onaj auto-put koji je možda najznačajniji građanima grada iz kog dolazim, a to je auto-put Niš – Merdare, odnosno auto-put koji će da spoji Niš sa lukom na južnom Jadranu koji uskoro kreće da se gradi. Takođe bih izdvojio i Moravski koridor koji će da spoji jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, odnosno Koridor 10 i Koridor 11.

To nije sve. Naša država investira u apsolutno svakom gradu i opštini u ovoj zemlji. Do svakog građanina u bilo kom selu, opštini ili gradu doći će vodovodna i kanalizaciona mreža do 2025. godine i to više nije pitanje volje, želje ili novca. Volja i želja postoje, iskazane u programu „Srbija 2025“, novac postoji, obezbeđen je za to, a brzina izvođenja radova zavisi isključivo od lokalnih samouprava i njihove sposobnosti i brzine da pripreme projektnu dokumentaciju i konkurišu kod države.

Srbija aktivno ulaže i u svoj zdravstveni sistem. U 2020. godini izgradili smo dve potpuno nove kovid bolnice, a uskoro krećemo u izgradnju i treće.

Srbija je lider u procesu nabavljanja vakcina na svetskom tržištu, lider u postupku vakcinacije, a uskoro postaje lider i u proizvodnji vakcina.

Već smo krenuli sa proizvodnjom ruske „Sputnjik V“ vakcine na Institutu „Torlak“, u koju će biti uložena i dodatna sredstva, a izgradićemo i potpuno novu fabriku vakcina u kojoj ćemo da proizvodimo kinesku „Sinofarm“ vakcinu i Srbija će imati dovoljno vakcina ne samo za sve svoje građane, već i za ceo region Jugoistočne Evrope.

Srbija je lider i u privlačenju direktnih stranih investicija. U 2020. godini nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Privukli smo 3,1 milijardu evra, što je dva puta više, nego sve ostale zemlje u regionu Zapadnog Balkana, ali Srbija želi još više. Zato nastavljamo sa aktivnim merama ekonomske politike, nastavljamo sa privlačenjem direktnih stranih investicija, jer Srbija je zemlja koja je željna razvoja, željna još više novih fabrika i još više radnih mesta.

Ponoviću još jednom, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću sve ekonomske zakone.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Vesna Nedović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije imaju za cilj ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica.

Ovaj treći ekonomski paket obezbediće dodatnih 500 miliona evra za privrednike, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost. Pomoć se odobrava privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtna sredstva čija je delatnost obustavljena ili bitno otežana. Republika Srbija preuzima obavezu kao garant bankama.

Cilj mera trećeg paketa je pomoć privrednim subjektima za vreme i po prestanku ovog takoreći vanrednog stanja, da bi se sprečila likvidnost i otpuštanje zaposlenih.

Vraćanje kredita ne može biti duže od 36 meseci, grejs period u trajanju od devet do 12 meseci, osim u slučaju promene moratorijuma uvedenog propisima Narodne banke. Kredit je u opticaju za 30 dana, što se tiče novih kredita, i šest meseci za obnovljene kredite. Garantna šema, kao što je rečeno, predstavlja meru podrške privrednim putem portfolio garancija za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19. Portfolio je skup pojedinačnih garancija Republike Srbije. Ona je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banke.

Republika Srbija se obavezuje da će obezbediti u budžetu odgovarajuća sredstva neophodna za izvršenje obaveza preuzetih po osnovu garancija. Maksimalni dozvoljeni iznos obračunava se kao proizvod osiguranih portfolija pojedinačne stope, stope pokrića 80% i stope maksimalne garancije 32%. Početkom otplate kredita pojedinačna garancija se sukcesivno smanjuje i srazmerno umanjenju glavnica obezbeđenog portfolijom.

Lica koja ne mogu biti korisnici kredita garancijom iz garantne šeme su lica koja su na dan 29. februara 2020. godine bila sa teškoćama ili su imali neizmirene obaveze. Pod dva, lica koja imaju neizmirene obaveze po osnovu poreza, lica kojima Republika Srbija, lokalna samouprava, autonomna pokrajina, ima učešće u vlasništvu više od 10%. Pod četiri, korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza ili prema kojima je banka preuzela mere restrukturiranja u periodu od 12 meseci pre 29. februara 2020. godine, privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, recimo, postupak prinudne likvidacije i lica koja su već korisnici kredita obezbeđnog garantnom šemom u skladu sa ovim zakonom.

Lica koja mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz tarifne šeme su lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva registrovana u APR-u, mikro, mala, srednja privredna društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvom. Pod dva, lica koja su sa sedištem u Republici Srbiji registrovana u APR-u, a koji imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% u 2020. godini.

Kriterijum propisan ne odnosi se na sledeća lica. To su mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektoru putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija, hotelijera.

Banka je dužna da izveštava Ministarstvo finansija i Narodnu banku Srbije o realizaciji garantne šeme iz ovog zakona, a kontrolu ovog zakona realizuje i vrši Ministarstvo finansija.

Treći paket pomoći za privredu i građane vredan je 257 milijardi dinara i u njegovom okviru su minimalne zarade za mesec mart, april i jun. Direktnu podršku države u visini od 50% minimalca u periodu od tri meseca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima. Privrednici se obavezuju da ne smeju da smanje broj zaposlenih i da ne mogu da isplaćuju od ovih para dividendu. Ovim paketom uključena su i velika preduzeća, ali ne i banke i finansijske institucije.

Pored jednog i po minimalca, u podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta i renta-kar agencije. Punoletni građani, kojih ima 6,2 miliona, dobiće novih 60 evra, a isplata će ići u dve rate u maju i novembru. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra i nezaposleni dodatnih 60 evra.

Punoletni građani moći će da se prijavljuju za novčane pomoći od 28. aprila do 15. maja, elektronski, preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem.

Predsednik Srbije je prilikom nedavnog boravka u Rudnoj Glavi, prilikom vakcinisanja u ovom selu, meštanima je obećao fabriku koja će oživeti ovaj deo istočne Srbije. Odgovorni predsednik ispunjava svoja obećanja. Pogon kompanije „Jumko“ iz Vranja biće sagrađen u centru Rudne Glave i u ovom pogonu biće zaposlenih oko stotinu žena iz ovog kraja. Započeti su zemljani radovi za postavljanje temeljca za buduću fabriku, a predviđeno je da se gradnja ovog objekta uspešno završi do Vidovdana. Konkurs za prijem radnica je već raspisan i svakodnevno se primaju prijave.

Maestralno vođenje spoljne politike našeg predsednika Aleksandra Vučića rezultiralo je da današnja Srbija ima moćne i uticajne prijatelje i u EU, kao što ima u Rusiji i Kini. O tome govore četiri vrste vakcina za naše građane i ne samo za naše građane, nego i građane iz regiona. Nema države u regionu kojoj Srbija nije pomogla u donacijama raznih vakcina značajnih doza.

Oživljavanjem „Torlaka“ Srbija može da računa na proizvodnju 30 miliona jedinica vakcine i tako postaje prva evropska zemlja, osim Rusije, koja proizvodi Sputnjik V vakcine. Napominjem, prošle nedelje je izašlo prvih 1.100 doza vakcina koje su poslate u Rusiju na proveru kvaliteta.

Sem što našu zemlju posećuju građani susednih zemalja radi vakcinisanja, Srbiju posećuju građani Nemačke, Austrije, Švajcarske iz istog razloga. O uspešnoj imunizaciji o našoj zemlji govori ceo svet.

Sem proizvodnje Sputnjika V, „Torlak“ će proizvoditi i druge vakcine koje će se prodavati i već imamo potražnju iz celog sveta. „Torlak“ će biti treći proizvođač u svetu koji će praviti četvorovalentnu vakcinu protiv sezonskog gripa.

Dok se naša zemlja uspešno bori protiv pandemije, mnogo bolje nego i veće i moćnije zemlje Evrope i sveta, naša opozicija se bori među sobom ko je lider i ko bi bio kandidat za predsedničke izbore, ali ako bi mogli samo da ušetaju u Predsedništvo, bez izbora i bez građana Srbije. Sem Boška Obradovića, kao, jel, novog lica, tu je i gospođa preletačević Marinika Tepić. Ali, ona nije novo lice. Potraga za novim licem je jako intenzivna.

Nije ni novo da se ne trpe Đilas i Vuk Jeremić, toliko da je Đilas pokušao da rasturi Narodnu stranku. Vuk Jeremić mu to nikad neće zaboraviti. Boško svako malo im preti kako će ih napustiti, jer, kako kaže, on je novo i neistrošeno lice. Oni čak i ne mogu da se dogovore oko njihovih kandidata za dijalog, a za izbore videće. Veliko je 3% za prelaz preko cenzusa.

Da se ne zaboravi, 17. aprila opštinsko rukovodstvo gradske opštine Zemun prisustvovalo je parastosu i polaganju venaca na grob nevino postradale devojčice u NATO bombardovanju Milice Rakić. Trogodišnja devojčica tragično je izgubila život i postala večni simbol žrtve. Njen spomenik nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu i spomenik je svoj postradaloj deci žrtvama akcije „milosrdni anđeo“. Srpska pravoslavna crkva pokrenula je inicijativu da Milica Rakić bude proglašena za svetiteljku.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić – za našu decu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.