Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, nas u SDPS-u obradovala je vest o postizanju dogovora Vlade i frilensera u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza radnika na internetu ili onoga što ćemo nekim budućim zakonom nazvati fleksibilnim oblicima rada.

Svako ima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, itd. Pandemija i situacija u kojoj smo se našli, nedovoljno jasan i definisan način poslovanja, kako su to neki definisali, jednoj grupi građana je otežalo to pravo na rad, a sa druge strane, i država je izgubila znatan deo svojih prihoda.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje počeo je i završio se dogovorom obe strane, i to tako što se došlo do pravog rešenja.

Moglo bi se reći da je grupa zaposlenih građana na internetu povlašćenja mogućnošću da od kuće obavlja posao, dok su mnoge delatnosti prestale sa radom, doduše, i na svu sreću, mi nismo imali masovna zatvaranja, kao što ste to i sami, ministre, rekli u svom obrazloženju.

Nama je kao socijaldemokratama žao što je do protesta uopšte i došlo. Sa druge strane, važnije od toga jeste izuzetno brza reakcija Vlade, uviđavnost i osećaj za potrebe građana i ostvarivanje njihovih prava.

Nijedan zakon neće doneti sreću svima i neće uvek baš svi biti srećni svim zakonima. Uvek, naravno, o njemu može dodatno da se razgovara, može da se menja i unapređuje, ali ovaj zakon rešava problem frilensera. I sve pohvale za Vladu koja je slušala, ali što je važnije od toga, umela da čuje i uspela da reši problem.

Dobro ste, ministre, rekli. Dogovor je rezultat uzajamnog razumevanja, civilizovane komunikacije i fleksibilnosti i treba da bude primer i ubuduće kako se dolazi do rešenja nekog problema.

Nikome protesti nisu mili, ni dragi, pa apelujem i na Vladu, ali i na sve nas, da delujemo preventivno, da sagledavamo pravovremeno probleme, da umemo da ih prepoznamo, da posvećeno, mudro, pa ako hoćete, i kreativno iznalazimo rešenja za probleme i pre nego što problemi zakucaju na vrata državnih institucija, zato što mislim da ćemo na taj način posvećeno i odgovorno zapravo mi kao država prvi pokucati na vrata građana, prepoznajući njihove probleme i nudeći adekvatna rešenja.

To upravo znači da donosimo pravovremeno još bolje zakone i da se staramo, naravno, da se oni dosledno sprovode, da menjamo zakone tako da oni prate tok vremena u kojem živimo i da, naravno, budu usaglašeni sa zakonodavstvom EU, kojoj težimo, jer samo tako, posvećenim i odgovornim radom, možemo da ubrzamo proces pristupanja porodici evropskih zemalja.

Više puta sam sa ovog mesta ponovila da ova Vlada sluša i, što je još važnije, čuje i prepoznaje potrebe građana. Gde ima volje, ima i načina da se nađu adekvatna rešenja aktuelnih problema. Gde ima volje, ima i načina da se odgovornim odlukama unapređuje i poslovni i životni ambijent i stvaraju uslovi da građani mogu da žive pristojno od svoga rada i da mogu na taj način da unapređuju kvalitet svog života.

Daj čoveku ribu i nahranićeš ga jedan dan, nauči ga da peca i nahranio si ga peca i nahranio si ga za ceo život. Upravo je donošenje dobrih i jasnih zakona način na koji mi stvaramo sistem i treba da stvorimo i atmosferu i uslove koji pokreću i pospešuju privredni rast i razvoj, što će, naravno, dalje dovesti do toga da svako može da živi od svog rada i da, naravno, ispunjava i svoje obaveze prema državi, što je izuzetno značajno.

Dobro je što država pomaže u vreme pandemije. Finansijska pomoć dugoročno vodi do novih zaduženja i, kao što i sami kažete, nije dugoročno održivo rešenje. I dobro je što te crvene linije, kako ste rekli u svom obrazloženju, nisu pređene i da vodite računa i o poreskom sistemu i stabilnosti budžeta itd.

Zato je važno usaglašavati zakone sa potrebama građana, ali naravno, i sa potrebama države. To svakako izmene ova dva poreska zakona kojima se rešava način naplate poreza za one koji samo oporezivanjem ispunjavaju svoju obavezu prema državi najbolje i na delu to pokazuje.

Drago mi je što su ovi protesti prošli mirno, korektno i apolitično, bez političkih pamfleta i stranaka koje bi zloupotrebile problem grupe građana i na populistički način probali da dođu do političkih poena. Hvala građanima koji su pokazali da može i tako, bez govora mržnje, bez primitivizma, ali hvala i Vladi koja je problem na kraju i rešila.

Ovo je dobar primer da pošaljemo poruku građanima da u svakom trenutku mogu da računaju na institucije države i da zaštite u institucijama ili unaprede neko svoje pravo ili reše problem, bez zloupotrebe i populizma onih koji obično stanu na čelo kolone da bi se videlo da imaju nekoga iza sebe, a kada dođe do rešenja problema, te zasluge koje realno nemaju, pripisuju sebi.

Zbog toga je izuzetno važno da građani imaju poverenje u institucije i da znaju da mogu svoje probleme da rešavaju institucionalno, a ne na ulici.

Mi, naravno, ne možemo da rešavamo pojedinačne probleme. Mi stvaramo sistem u kome će biti poštovana ljudska i ustavna prava svakog građanina i kao država trudimo se i pokazujemo naročito u ovo vreme pandemije da brinemo o najugroženijem delu stanovništva.

Naravno, teško da će uvek biti svi zadovoljni. Nekada možda rešenja ne dolaze ni tako brzo, kako se to očekuje, nije ni pravilo da su najbrže doneta rešenja i najbolja. Značajno je da se iznalaze i da se odgovorno preduzimaju neophodni koraci kako bi se što je moguće više olakšao i unapredio život građana u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone o kojima danas razgovaramo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o merama podrške privredi za ublažavanje posledica krize su svakako neophodni u ovom trenutku i sigurno će pomoći da se na nešto lakši način prevaziđu problemi.

Ovaj treći paket pomoći mera podrške vredan je oko dve milijarde evra i on će značajno pomoći našu privredu, očuvati njenu likvidnost, sačuvati radna mesta i pomoći građanima u ovim teškim vremenima. Ovaj paket je rezultat teških mera koje je država sprovodila zadnjih godina, ekonomska i finansijska stabilnost su omogućile ovaj paket mera. Vlada Srbije je prošle godine obezbedila dva paketa pomoći u vrednosti od šest milijardi evra i oni su dali odlične rezultate.

Treba svakako pohvaliti projekciju Vlade, koja je još krajem prošle godine počela da radi na ovom, jer je bilo izvesno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj tekućoj godini.

Sa rebalansom budžeta nivo kapitalnih investicija će biti oko 430 milijardi dinara. Nastavak dolaska stranih investitora prošle i ove godine su samo neki pokazatelji da je Srbija jaka i stabilna i sigurna država. To je preduslov da građani i privreda mogu da računaju na pomoć države. Brojke u ovom prvom kvartalu ove godine pokazuju da je i pored svega situacija mnogo bolja nego što se očekivalo i da će rast BDP od 6% ostati u planiranim projekcijama. Nema mnogo zemalja u svetu koje su svoj budžet tako koncipirale u ovoj situaciji i da su u mogućnosti da na ovakav način pomažu privredi i građanima.

Ovaj treći paket ekonomskih mera pomoći podrazumeva direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, ali i velikim preduzećima. U novi paket mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja upošljavaju oko 300 hiljada radnika.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava jeste izuzetno važna mera i potreban način pomoći.

Donošenjem ovog zakona biće proširena postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde dinara, a sada je proširena na dodatnih 500 miliona evra. To će biti povoljni krediti koje banke daju privredi za koje garantuje država i oni će biti raspoloživi do 30. juna sledeće godine.

Druga garantna šema se odnosi na preduzeća koja su u lošijem finansijskom stanju, firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama koje su imale pad prihoda veći od 20%. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18-24 meseca. Vrednost ove garantne šeme je isto 500 miliona evra. Za ove kredite država garantuje još veći deo tog kredita, kako bi banke bile sigurnije i lakše odobravale kredite. Ukoliko preduzeće ne vrati kredit banci, deo vraća država u njegovo ime.

Kada je reč o direktnoj podršci za građane Srbije ove godine, oni koji se budu prijavili dobiće ukupno 60 evra, i to u mesecu maju 30 evra, a zatim u novembru još 30 evra. To će nam, naravno, pomoći i današnji Zakonom o privremenom registru punoletnih građana. Kao i prošlog puta penzioneri, primaoci novčanih sredstava socijalnih davanja neće morati da se prijavljuju, već će biti automatski prijavljeni. Za najstarije sugrađane spreman je dodatni novac, tako da će oni u mesecu septembru dobiti dodatnih 50 evra, što će značiti da će ukupno dobiti u toku godine 110 evra.

Paket podrazumeva isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro i mala i srednja i velika preduzeća koja u Republici Srbiji zapošljavaju preko 1,5 miliona građana.

Sledi pomoć ugostiteljima, turističkim radnicima, plaća se jedna cela minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, turističkim, rentakar agencijama, kao i hotelijerima i turističkim radnicima. Ova isplata će verovatno biti u mesecu julu. Takođe, u ovom mesecu će se pomoći gradski hoteli sa 350 evra po ležaju, odnosno 150 evra po krevetu, po sobi.

Želim posebno da pohvalim mere koje je grad Novi Sad preuzeo da bi se pomoglo privrednicima. Stabilan gradski budžet, domaćinsko trošenje sredstava i dobre ekonomske projekcije omogućile su da Skupština grada Novog Sada usvoji mere koje će i ove godine pomoći privrednim subjektima.

Ugostiteljima u Novom Sadu grad izlazi u susret tako što će od 1. januara do 1. septembra biti uvedene olakšice od 99% za zauzeće javnih površina. Od 1. januara do 1. jula ugostitelji će biti oslobođeni zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za sve druge privredne subjekte oslobođenje zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za ugostitelje na pijacama u periodu od 1. marta do 1. jula oslobađanje zakupa u iznosu od 50%. Grad je omogućio prioritetno rešavanje pitanje sporazuma i reprograma dospelih obaveza kod poreske gradske uprave i kod komunalnih preduzeća.

Grad je prošle godine na razne načine pomogao 5.600 privrednih subjekata što je pokazatelj finansijske stabilnosti gradskog budžeta.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predložene zakone i sve pohvale, gospodine ministre, za vaše ministarstvo i za sve što ste predložili ovim zakonima. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima dr Emeše Uri.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, SVM će podržati Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Razlozi za donošenje ovog zakona praktično su mere koje dodatno daju podršku privredi, a cilj je da se ublaže efekti pandemije. Međutim, ova kriza nije samo pandemijska, zdravstvena, ona je prvenstveno postala ekonomska kriza u celom svetu. Industrija, rast trgovine, spoljnotrgovinski rast, javne finansije, ako su stabilne, su jedine koje mogu dovesti do našeg priželjkivanog rasta BDP, a po mišljenju SVM – jedino moguće ako se zaštite fleksibilni nosioci privrednog rasta, a to su mikro, makro preduzeća, mala preduzeća, odnosno poljoprivredna gazdinstva.

Ne sme se zaboraviti da su oni nosioci i socijalnog i porodičnog opstanka tih ljudi, pokretači su malih zajednica i baš zbog te svoje okretnosti, zbog prilagodljivosti mogu biti u jednom momentu i nosioci i budućnosti i budućeg razvoja naše države.

Poznato vam je da je pre pandemije postojao ogroman broj mladih zdravstvenih radnika, prvenstveno medicinskih sestara i tehničara, koji su planirali da napuste našu državu, a sve u cilju i u potrazi za boljim životom. Zbog povećanja zarade u zdravstvenom sektoru, zbog jednostruke pomoći koju je država dala zaposlenima u zdravstvu, ovaj proces, ovaj trend dugoročnog odlaska zdravstvenih radnika se usporio.

Država je istovremeno uvećala ulaganja u zdravstvene institucije, ne samo u rekonstrukciju, ne samo u zgrade, u opremu, nego i u same radnike. Ono što je zdravstveni sektor uzvratio to je pokazao svojim radom, a taj rad zdravstvenih radnika je izazvao poštovanje građana, čak i ljudi iz inostranstva koji su bili u kontaktu sa njim.

Želim vam danas ukazati na paralelu u obezbeđivanju malih privrednika preko ovog zakona i u poređenju sa efektom ulaganja u očuvanju i razvoju zdravstvenog sistema. Kao što vidite, to se višestruko isplatilo. Dobro organizovanom mrežom skrining kovid ambulanti pri domovima zdravlja praktično smo sačuvali naše bolnice od kolapsa. Kod nas se nisu dešavale slike kao u Italije. Znači, mi nismo doživeli taj kolaps da su pacijenti ležali po čekaonicama, po hodnicima, a isto tako kad je došlo vreme za vakcinaciju, mi smo isto tako preko te mreže državnih zdravstvenih institucija uspeli da vakcinišemo najveći broj građana u odnosu na ostale zemlje u okruženju.

Mi smo poslužili za primer okolnim zemljama, primer drugim zemljama iz Evrope, zato što smo nudili više vrsta vakcina. Znači, nismo se vezali samo za određene. Mi smo bili primer i prvi koji smo pokazali da se može koristiti i ruska vakcina i kineska vakcina i nas su sledili i Mađarska i Poljska i Nemačka. Zatim, dali smo dobar primer čovečnosti, podelom vakcina našim komšijama i vakcinacijom stranih državljana. Nama je puno značilo kada smo na početku epidemije dobili 100 respiratora od Republike Mađarske. Takođe, i u svetu je zapažena naša uspešna organizacija, ne samo vakcinisanje nego organizacija načina masovne vakcinacije.

Za primer je udruživanje snaga lokalnih samouprava, civilne zaštite, radnika Crvenog krsta, volontera koje je taj dobar primer saradnje praktično privukao da učestvuju u procesu vakcinacije. Na primeru Doma zdravlja Sombor, odakle dolazim, mi smo dobili ogromnu podršku i privatnog sektora kojem će puno značiti ovaj zakon, jer oni su u vidu donacije pokazali svoju zahvalnost. Znači, imamo jednog pekara koji svakodnevno donosi hranu radnicima na vakcinalnim punktovima. Zatim, volonteri iz škole, iz raznih institucija dolaze da nam pomognu oko organizacije i boljeg prolaska građana kroz vakcinalni punkt. Dobijali smo komplimente i od naših građana, a bogami i od ljudi koji su privremeno u inostranstvu i mogu da uporede jedan možda kvalitetniji način rada sa ovim našim i smatraju da smo napravili izuzetno dobru organizaciju.

Trenutno smo podelili negde oko 32 hiljade vakcina u Somboru, gde živi 66 hiljada odraslih stanovnika, što znači da smo mi negde oko 25% odraslih stanovnika vakcinisali jednom dozom.

Inače, država Srbija je osma u svetu po broju datih vakcina. Znači, to je neki apsolutni broj na 100 ljudi, što znači da smo mi vakcinisali 27% naših građana prvom dozom vakcine, odnosno potpuno vakcinisali 19% naših građana. Ako bismo to preveli na odrasle, to bi bio još bolji pokazatelj vakcinalnog statusa. Inače smo tu 5. po redu, sa brojem potpuno vakcinisanih ljudi na 100 građana.

U svetu smo među četiri države koje imaju više od četiri vrsta različitih vakcina u ponudi. Jedino Mađarska ima jednu dodatnu, „Modenu“ više. Te četiri države su Liban, Bahrein, Srbija i Mađarska.

Stopa mortaliteta, koja nam je možda i najbitnija, znači, koliko je ljudi umrlo od ove bolesti, mi to još držimo ispod 2%, mnoge države su već odavno prešle tu granicu i to zahvaljujući onoj odluci koja se desila prošle godine. Svi se sećamo da smo pre godinu dana imali vanredno stanje sa ograničenjima što se tiče izlaska i starijih ljudi i što se tiče uopšte rada nekih privrednih subjekata. Ali, to je bio način da se praktično uspori rast epidemije, odnosno da se zdravstveni sistem pripremi i pravovremeno i na pravi način se organizuje za nastojeću epidemiju.

Značajno je istaći da je dostupnost vakcina vrlo bitna i kada postavite pitanje koju vakcinu da primite, primite onu vakcinu koju možete dobiti, jer svaka je bolja od one koju nećete primiti.

Zbog dobre organizacije i dobrih i mudrih odluka, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani i građanke Srbije, današnji pretres, kao što su kolege rekle, obuhvata nekoliko važnih zakona koji su svojevrsna podrška rebalansu budžeta o kome smo u plenumu juče govorili. U stvari, ovim se zakonima stvara zakonski osnov za bilansiranje sredstava za treći paket pomoći, koji je planiran ovim rebalansom.

Trećim paketom, i o tome se govorilo, mere za ublažavanje posledica ove opake pandemije koja, nažalost, nije prošla, niti je izvesno koliko će još trajati i možda treba iskoristiti svaku šansu, pa i ovu, da građane Srbije još jednom pozovemo da se vakcinišu i smanje rizik po sebe i svoju porodicu, tim pre što je država Srbija obezbedila dovoljan broj vakcina i treba iskoristiti tu mogućnost, jer je to za dobrobit svih nas.

Pored ozbiljnih mera podrške privredi, predvidela je Vlada i novčanu pomoć svim punoletnim građanima Srbije, kako bi se pomoglo ublažavanju pre svega posledica Kovida u toku ove 2021. godine.

Podsetiću da su prošlogodišnjim paketom mera borbe protiv kovida svi punoletni građani dobili od države pomoć od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, ja mislim da ste negde rekli, ministre, da je to oko šest miliona i 200 hiljada evra, ako se uzmu u obzir i penzioneri.

Ova mera, koliko god je neko doživljavao i karakterisao na neki drugi način, pre svega ima karakter državne podrške. To što se često zloupotrebljavala u različite svrhe, pa i u političke, optužujući vladajuću većinu da je to nekakav pokušaj populizma u odnosu na jednu tešku situaciju, zaista je pao i pred onima koji su o tome govorili.

Ne treba zanemariti činjenicu da Srbija na ovaj način pre svega pomaže svojim građanima. Ima se mogućnost za to isključivo zato što iza nas imamo nekoliko uspešnih godina u kojima je Srbija doživela jedan privredni bum.

Prvi predlog zakona iz ovog paketa koji, po meni, zaslužuje pažnju je Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid – 19. Da bi se pojednostavila procedura, s jedne strane, isplate pre svega planirane pomoći, a s druge strane, u skladu sa merama trećeg paketa, napravile i formalne pretpostavke za realizaciju mera pomoći građanima, bilo je potrebno i neophodno je pravno definisati sve kategorije punoletnih građana kojima pomoć države jeste namenjena. Koliko vidim, po planu, to se tiče punoletnih državljana Republike Srbije, korisnika penzija, primalaca novčane pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Taj privremeni registar će voditi Ministarstvo finansija, što je logično, pod okolnostima da ćete vi vršiti isplatu.

Preciziraju se podaci ovim registrom o punoletnim građanima koji se unose u registar, a koji osim ličnih podataka za svaku od navedenih kategorija, sadrže i broj računa na koji će se pomoć uplaćivati. Najvažnije možda reći kada je u pitanju ovaj registar jeste da postoji privremenost ovog registra. On je jedino u funkciji primanja pomoći od Vlade Republike Srbije i podaci iz ovog privremenog registra brisaće se u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Nije mi bila potreba da citiram obrazloženje, ali je važno ovo reći zbog javnosti Srbije, zato što sve češće imamo neke napade za koje prosto ne postoje čak ni dokazi, ali je dovoljno da neko sam sebi dozvoli luksuz da iskoristi bilo koju od društvenih mreža ili da održi neku pres konferenciju na ulici, i to je postalo moderno, pa da onda da paušalnu ocenu o nečemu za šta se svi zajedno borimo, a to je za bolji život naših građana.

Lakše je komentarisati ovakve poslove sa jedne distance koja vas ničim ne opterećuje, tim pre što negde svi znamo da se jedan dobar procenat nas vodi onom krilaticom: „Nije važno šta govori, nego ko govori“, ali je sve teže objašnjavati i demantovati kojekakve gluposti koje smo u stanju da čujemo ovih dana.

Zato sam se svesno osvrnula na privremenost ovog registra, jer se negde pojavila i spekulacija da je to nekakav novi birački spisak koji ćemo zloupotrebiti pa precizno znati itd. Mašta je ljudska nemerljiva, svašta tu može da se smisli, ali je građanima važno reći da nema zadnje namere osim one preciznosti kada je u pitanju isplata ove pomoći.

Druge dve tačke iz današnjeg pretresa takođe se odnose na stvaranje zakonskih okvira za rebalans budžeta u segmentu podrške privredi za ublažavanje posledica Kovida, odnosno na realizaciju trećeg paketa pomoći.

Govorili ste, ministre, o paketima pomoći. Zaista mislim da nema toga ko nije razumeo da jako važno očuvati privredu. Pre svega mislim da svetska ekonomska kriza koja će se desiti kao posledica korone još uvek nije vidljiva svima. Sreća je da je Srbija u jednom trenutku prepoznala i tu opasnost. Ono što je važno, o tome smo juče govorili malo pričajući o rebalansu, jeste da ni jednog trena uprkos činjenici da mi imamo i 2020. i 2021. godinu, evo već kraj prvog kvartala, opterećenu Kovidom 19, opterećenu zaustavljanjem života čak u jednom delu srpska ekonomija zbog toga nije trpela. To je dobro i sve su ove mere jako važne, jer se to ne sme zaustaviti. Ja ne znam u kom će smeru ići sve ostale države koje su prema tome imale neki paušalni odnos, za razliku od nas.

Ukupan iznos garancija, ako se ja ne varam, utvrđen je u iznosu od 500 miliona evra. Ovo je rezultat pre svega odgovornog odnosa države prema svim privrednim subjektima čija je privredna aktivnost ugrožena usled ove pandemije. Odgovorno je proceniti da treba da se sačuva apsolutno sav privredni potencijal, sva radna mesta, a posebno da se maksimalno smanji pad prihoda privrede.

Mora se stvoriti drugačija atmosfera od one koju smo imali, osim prirodnog straha koji ljudi imaju od nečega što je nepoznanica, a Kovid 19 je u dobroj meri to bio, pa onda i od novih navika ili još gore od činjenice da su nas naterali da se odreknemo načina života na koji smo prosto svi navikli. Jedan ovakav pristup svih nas, kao odgovornih ljudi, biranih od strane građana ja mislim da je više nego opravdan i da je više nego naša obaveza.

Najmanje se tu treba osvrtati na ono što su kritički odnosi prema svemu ovome. Nadovezaću se kada smo kod kritika na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno poreski položaj tzv. frilensera. Imali smo mi od strane frilensera ispred Skupštine Srbije i neke proteste i neke neprijatne prozivke. Praksa je pokazala da je samo trebalo da se sa vama razgovara. Koliko shvatam, juče je i finalno postignut konačan dogovor i u odnosu i na ovaj Predlog zakona, imaćemo neke amandmane, koji će ovo unaprediti i to je važno. Dakle, koliko god da neko pokušava, ja ne mislim da je problem frilensera bio mali ni onda kada nisu oporezovani, ni onda kada smo doneli zakon o tome da se naplati porez, pa sad i te finese koje su im odgovarale ili nisu, jedna je dimenzija i manje je važno od toga da li ćete kao kategorija koja je brojna biti u nekom trenutku zloupotrebljeni.

Dakle, ne sporim ja pravo ni jednog građanina da održi protest, da iskaže svoje nezadovoljstvo. Sve to treba raditi, ali pre svega toga treba razgovarati o svim problemima koji postoje u ovoj državi, naročito ako imate sagovornike, a definitivno ih imate. Svi smo spremni da saslušamo šta su konstruktivni predlozi - ne bilo čije želje. Znate, želje su jedno, a mogućnosti su nešto drugo.

Kada su u pitanju frilenseri našla se neka zlatna sredina i dobro je da je tako. Samo treba nekada ostati iznad onoga što je potreba bilo koga, a to je da vaš problem politizuju ili vas na taj način zloupotrebe, pa ćete doći da se poslanicima obračunavate koje kakvim pogrdnim nazivima. To nije bilo rešenje. Rešenje je da pred nas stigne predlog zakona, koji možemo da kritikujemo, možemo da unapredimo, ako mislimo da treba, ali je malo neprijatno slušati vas tako sa pozicije ni krivih ni dužnih i ako razumem nezadovoljstvo.

Dakle, da se na kraju osvrnem na sadržaj paketa zakona sa ovog zasedanja, uključujući i sam rebalans o kome smo juče govorili. U pitanju je zaista stvaranje jednog zakonodavnog okvira, koji je i socijalno odgovoran i razvojni i još jedan osvrt na javni dug, koji neće preći 60%, o tome smo juče govorili, ali kada se čak i zadužujemo zbog infrastrukturalnih projekata, možda ni to nije loše. To nisu investicije koje su potrošene. Loše je zaduživati se da biste isplatili penzije ili plate, ali zadužiti se da biste napravili autoput koji će zaduživanje i da otplati i da vrati u mnogo više procenata nego što možemo da procenimo nikada nije strašno. Tako da taj kritički osvrt na javni dug od 60%, ako se uzme u obzir činjenica da jedna Nemačka ima javnog duga, čini mi se, 80%, da je neko od kolega govorio, zaista je zanemarljiv.

Poslanici SPS će podržati set predloženih zakona u danu za glasanje tj. večeras na veliko zadovoljstvo pre svega zbog ovog socijalno odgovornog odnosa prema građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što pređem na dnevni red, ja bih samo opet morao da se osvrnem na jedno krucijalno pitanje. Pažljivo sam posmatrao, sedeo sam ovde zalepljen, kao što sedim od početka mandata i ova tri dana, utorak, sreda, četvrtak, samo pitanje – gde je opozicija? Mi imamo sedam opozicionara. Ova dva gospodina koja sede tamo, ljubazna su, iz SPAS-a, ali opozicije nema utorak, sredu, četvrtak. Neće da rade po ovim zakonima. Neće da rade po budžetu. Zamislite, njih sedmoro mora da su najaktivniji pripadnici, najaktivniji poslanici. Njih nema, ali kada treba da prime plate, onda uredno primaju plate, a kada dođu jednom mesečno, onda seju ovde neistine o tome kako je država Srbija ubilačka. Zamislite taj besmisao i to licemerje.

Pozivam ih da dođu, da radimo. Ako nekoga ne zanima budžet i paket od tri antikovid zakona, ja ne znam šta ga zanima. Što su uzeli mandate? Toliko.

Paket ovaj, paket izvanredan, to tri aktikovid zakona je izvanredan, kao i prethodna dva. To znači da država odlučno nastavlja borbu protiv pandemije, podstiče privredni rast i paket će naravno, kao i ona prethodna dva, značajno ublažiti posledice epidemije. Sveukupno, Srbija je lider u vakcinaciji. Sačuvali smo radna mesta i ekonomiju i ono što je važno – pad BDP i tu smo šampioni jer je najmanji u Evropi.

Znači, 60 evra će dobiti svi zaposleni, samo kratko ću to, penzioneri 110 evra, građani pa i deca na KiM će dobiti 100 evra, a 200 evra nezaposleni na KiM, što je fantastično patriotski.

Naravno, nastavljamo gradnju kovid bolnica i kliničkih centara i rekonstrukciju i gradnju novih svuda u Srbiji.

Osvrnuću se kratko pošto niko o tome nije govorio na kritike Fiskalnog saveta vezano za rebalans budžeta i paket ova tri aktikovid zakona. Prosto upoznaću članove Fiskalnog saveta sa jednom malom činjenicom da su Amerikanci prošle godine dva puta dobili pomoć od države. Znači, to je Trampova administracija. Ako oni kažu – to je bila administracija koja ne valja, ja ću im reći da će Amerikanci i pod Bajdenovom administracijom ove godine da dobiju hiljadu 400 evra iste ovakve pomoći kao ovde, samo što su oni naravno moćniji, ali tamo imamo druge problem.

Uglavnom, Hong Kong je dao hiljadu 200 dolara pomoći svojim građanima. Slično je uradio i Singapur i sada onda Fiskalni savet zna bolje i kritikuje ovo. Samo da podsetim, naši građani su prošle godine, svi mi smo dobili po 100 evra pomoći i tu pomoć je dobilo 6,2 miliona građana. Znači, o veličanstvenosti Vučićeve Srbije, naše Srbije svedoči i sledeća činjenica – Srbije je do sada donirala Makedoniji 40 hiljada vakcina, Republici Srpskoj 20 hiljada, Federaciji BiH 15 hiljada, Crnoj Gori četiri hiljade, ukupno preko 83 hiljade. Međutim, sa vakcinisanim stranim građanima koji su primili vakcinu u Srbiji iz regiona i sa onima koji su ovde rezidenti broj doniranih vakcina se penje na 150 hiljada.

Prosto vas pitam – koja država na svetu je pokazala ovakvu nesebičnosti i čovekoljublje? Pa nijedna.

U ovoj epidemiji najveći problem naravno nije bilo stanje zdravstvenog sistema, stanje u društvu, pa čak ni ekonomije. Sve je to bilo na potrebnom nivou. Jedan od većih problema je bila mržnja šačice ekstremista prema uspešnoj vlasti i širenje lažnih vesti, njih i njihovih medija. Jednom rečju, Đilasovci su tokom ovih 14 meseci osporavali sve mere vlasti, pazite sve, i ovo što danas radimo. Vodili su i vode specijalni rat protiv Srbije. Cilj je bio da se destabilizuje Srbija, da se malo rastrese vlast i sruši vlast i epidemija im se činila kao idealan trenutak za to. Oni su podrivali i sabotirali državu, unosili su haos i zabunu predlažući štetne i demagoške mere.

Izneću samo jedan primer destrukcije. Đilas je 25. marta 2020. godine u najgorem trenutku zaraze zahtevao da penzioneri šetaju. Mislim, država je rekla - ne. Bilo je teško reći – ne, ne je bio imperativ, jer obesmislio bi se policijski čas, milion i po penzionera, ali i drugih građana bi šetalo, družili bi se, zarazili bi se i masovno bi umirali.

I da je Đilasu bilo stalo do bilo kog građanina Srbije on bi donirao maske, respiratore i vakcine, ali ništa od toga. I na kraju, na vrhuncu beščašća Đilas je donirao onih 100 evra koje je dobio od države.

Setimo se samo onih lažnih vesti, jer zaboravljamo i spremni smo da oprostimo, ali to je u redu, ali samo da vas podsetim, setimo se onih lažnih vesti da volonteri iz SNS koji su nesebično radili na početku epidemije, pomagali penzionerima, setimo se lažnih Đilasovih vesti i njegovih medija da volonteri SNS, naravno traže pare od penzionera. I dokazano je da je to bila laž.

Setimo se lažne vesti Đilasove novinarke Ane Lalić, o katastrofi i nekakvoj kataklizmi u Kliničkom centru Vojvodine. Dokazana laž. Setimo se samo kako je Marinika išla da prosi i reketira dve nove Kovid bolnice, a ona inače reketira i uspešne kompanije i lokalne samouprave. Međutim u Pančevu Mariniku je stigla koka koja je direktno stigla iz Morovića i kljucnula Mariniku u nosić.

Molim pravosuđe da razmisli o uvođenju novog krivičnog dela koje u sebi sadrži, to je zaista novina, elemente reketiranja i prošenja. A, o Mariniki je sve rekao njen kolega, nesuđeni potpredsednik Đilasove stranke, Nikola Jovanović, koji je Mariniku postavio na bicikl.

Znači, Srbiju hvale i strane države i mediji, „Fajnenšl tajms“ je pisao ovih dana o uspehu Srbije da pregovara i sa istokom i sa zapadom, o vakcinaciji ljudi iz regiona i doniranju vakcina. Srbija je na bolje promenila svoju međunarodnu reputaciju i pokazala je koliko su važni vakcina, diplomatija, meka moć, nesebičnost, altruizam.

U Srbiji se već, to je sjajno, već proizvode ruske vakcine, a biće izgrađena i otvorena i fabrika kineskih vakcina. Srbija je ekonomski lider na Balkanu, ali i jedan od lidera u vakcinaciji u Evropi.

Poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste sjajno povodom ovih antikovid paketa ispravno pitali, velikog kritičara budžeta i ova tri zakona, Dušana Nikezića iz SSP-a – nije li ga sramota da pominje, navodno skupo zaduživanje države zbog toga što su kako ste lepo rekli, Nikezić i lopovska družina kojoj pripada, šampioni u preskupom zaduživanju države? Izvanredno. Pa kako ste tačno naveli, poštovani gospodine ministre - za vreme Đilasa i njegove kamarile, sistem je bio jednostavan, ugovori, počni posao, ugradi se i naplati proviziju, prebaci pare na of-šor račune i rekli ste da ne pominjete koliko nam je u njihovo vreme bio javni dug, naravno.

I evo vam nekih dokaza za to o čemu ste govorili i da građani čuju i to, gospodine ministre. Đilasov funkcioner, upravo taj veliki kritičar Nikezić, kritičar rebalansa i ovog paketa, Nikezić je 2004. godine postao direktor porodične i paradržavne konsultantske kuće „CES Mekon“. Pre SSP-a bio je član Demokratske stranke. U najgoroj Vladi u istoriji Srbije, u Vladi Mirka Cvetkovića, Đilasov Nikezić je bio državni sekretar Ministarstva finansija. Otac Đilasovog funkcionera Dušana Nikezića, Zvonimir Nikezić je uhapšen u novembru 2012. godine zbog sumnje da je zajedno sa bivšim ministrom poljoprivrede iz DS-a Sašom Draginom, opljačkali, da pojednostavim azotaru i oštetili državu za svega sitnih 4,5 miliona evra.

Nikezići su bili vlasnici konsultantske, porodično konsultantske kuće „CES Mekon“. Nikezić je bio stručni konsultant u „Hip azotara“, a istovremeno plan restrukturiranja azotare je upravo radio „CES Mekon“, što je neverovatno. Mirko Cvetković je inače, svojevremeno bio zaposlen u „CES Mekonu“, u isto vreme dok je bio direktor Agencije za privatizaciju koja je upravo angažovala „CES Mekon“ na privatizacije. I sve je to konstatovao Savet za borbu protiv korupcije, Verice Barać koji je ocenio da je to sukob interesa.

A, inače što se tiče ovog Fiskalnog saveta koji sam pominjao, sadašnji predsednik Fiskalnog saveta, gospodin Pavle Petrović, čika Pavle bio je direktor i koosnivač „CES Mekona“. Mislim, isto neverovano

Prema podacima poslovne baze APR, Zvonimir Nikezić i njegovi sinovi, ima ih trojicu, uključujući i Dušana su bili vlasnici ni manje, ni više nego sedam uglavnom, konsultantskih firmi u Srbiji. Sve ove firme su u periodu od 2002. do 2012. godine prihodovale preko pola milijarde iz budžeta, zahvaljujući poslovima koje su sklapale sa državom.

Jedan od glavnih klijenata, rekao sam „CES Mekona“ je bila Agencija za privatizaciju, a „CES Mekon“ je učestvovao u lopovskoj, bećarskoj privatizaciji, nećete verovati, 57 kompanija u Srbiji i Nikezić je još bio saslušavan 2012. godine zbog pljačke i afere „Agrobanka“ obzirom da je bio član UO.

Onda se Đilasov službenik Dušan Nikezić, predsednik Đilasovog odbora za privredu i finansije SSP usuđuje da bilo kome drži lekcije.

Samo ću vas podsetiti na još jednu činjenicu. Dušan Nikezić je službenik „Multikoma“ Đilasovog. Znači, sada vidimo, svi funkcioneri glavni Đilasovog SSP-a su istovremeno zaposleni u njegovoj kompaniji. Kako jedan političar može da bude slobodan ako radi u kompaniji svog predsednika stranke, a istovremeno mu je funkcioner? Tu slobode nema. Inače, u „Multikomu“ su zaposleni Marinika Tepić koja je inače filolog rumunskog jezika. To je izuzetno potrebno toj kompaniji verovatno. Ljuban Panić tamo radi, Saša Vukadinović bivši šef BIA radi isto u „Multikomu“ već pet godina i zadužen je, to sam već jednom pomenuo, to mu je glavni posao da jede kapreze salatu na rivi u Trstu. Tamo radi naravno Dušan Nikezić, Aleksandar Bjelić, bivši gradski menadžet koji je optužen za pljačku bulevara i šest miliona evra. On takođe radi u „Multikomu“. Naravno, pretpostavljate za šte je zadužen, pa za pljačku.

Ne rade tamo samo oni, nego i Tatjana Pašić, bivša Đilasova zamenica. I ona radi u „Multikomu“ samo nije zadužena nizašta. Možete pretpostaviti zašto. Branko Janković, bivši direktor Đilasove agencije za javne nabavke u vreme dok je bio gradonačelnik i on je zaposlen u „Multikomu“. On je zadužen da krade po prodavnicama, pre svega po pumpama, to mu je glavni zadatak, jer početkom 2020. godine je uhapšen zbog toga što je pljačkao, krao slatkiše u jednoj pumpi, trpao ih u džepove, pokušao da izađe i to su zabeležile kamere na pumpi i onda je procesuiran.

To su Đilasovi genijalci koji rade u njegovom „Multikomu“. Vidite kakve ozbiljne funkcije i kakve ozbiljne zadatke imaju. Đilas ozbiljno razmišlja da njegova stranke počne da se zove multikom stranka slobode i pravde. Sigurno je ispravno. Pozdravljamo to.

Sada da se uozbiljim. Ovaj paket od tri antikovid zakona je deo plemenitih i nadljuskih napora države u borbi protiv epidemije. Krize, ratovi, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najgore i ono najbolje. Ono najbolje pokazuju svi oni koji se složno bore protiv pošasti i svima dugujemo, pre svega heroji lekari i svima dugujemo neizmernu zahvalnost i poštovanje i tu ogromnu većinu predvodi naš predsednik Vučić.

Ono najgore u čoveku iskazuje mala, ali opasna grupa ljudi i moćna koju predvodi tajkun Đilas. Ne spašavaju i to smo shvatili u ovoj epidemiji, ne spašavaju živote pacijenata antivakcinaši, ravnozemljaši, teoretičari zavere, već lekari, sestre i higijenirači i pokazalo se da oni više vrede od svih selebritija i vipovaca zajedno. U Srbiji smo svi zajedno naučili, podstaknuti Vučićevim liderstvom da mislimo i živimo pozivitno. Ponovo su u nama probuđena gotovo zaboravljena osećanja zahvalnosti prema onima u prvim redovima, saosećanje napaćenima, divljenje prema onima koji rešavaju probleme, inovatorima i nesebičnost kojom podržavamo jedni druge.

Vučić upravlja našom zemljom sa saosećanjem, susretljivošću, pravednošću i ljudskom toplinom, što reče Oskar Davičo – Srbijo, pesmo među narodima. Živela Srbija. Hvala.