Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati set ekonomskih zakona o kojima danas raspravljamo, kao i rebalans budžeta koji je juče bio na dnevnom redu.

Ovi zakoni jako su važni kako bi državi pružili adekvatne ekonomske mehanizme za borbu protiv korona krize, korona kriza koja je prateći činilac epidemije korona virusa zahvatila je gotovo sve zemlje u svetu i pred činioce ekonomskih politika tih zemalja nametnula potrebu da svakodnevno prate ekonomske parametre i adekvatno reaguju koristeći sve raspoložive fiskalne i monetarne instrumente.

Vidimo da one države koje imaju mudro vođstvo, kao što je to slučaj u Srbiji, one države koje imaju dovoljno novca za to i one države koje imaju konsenzus oko ključnih nacionalnih ciljeva mnogo lakše i mnogo bolje prolaze kroz krizu. One države u kojima ne postoji konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i koje su u krizu ušle opterećene velikim javnim dugom, dosta teže prolaze kroz ovu krizu, a još će teže proći kada se kriza bude završila i nastupe novi ekonomski, ali i međunarodni politički odnosi.

Srbija se, hvala Bogu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlično snašla u vreme epidemije korona virusa i vreme ekonomske krize koju je ta epidemija izazvala i prošlu 2020. godinu završili smo sa najmanjim padom BDP-a u Evropi, svega 1%. Građani koji ne razmišljaju o brojkama mogu lako da primete da u Srbiji nije bilo pada ekonomske aktivnosti, niti je porasla nezaposlenost. Naprotiv, nezaposlenost je u 2019. godini iznosila 10,4%, a u 2020. godini svega 9%, bila je jednocifrena. Prosečna zarada u Republici u 2020. godini dostigla je iznos od 560 evra.

Srbija je tokom 2020. godine uspešno realizovala dva paketa mera pomoći građanima i privredi, a mi danas odlučujemo o sprovođenju i trećeg paketa mera. Ovaj paket, kao i prethodna dva, usmeren je i na građanstvo i na privredu.

Svi oni građani koji se putem portala Uprave za trezor ili kol centra budu prijavili za direktnu pomoć države mogu da računaju na pomoć u iznosu od 60 evra, dva puta po 30 evra. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra, dok će nezaposleni dobiti dodatnih 60 evra.

Posebno brinemo za naše građane na KiM koji će dobiti dodatnu pomoć od 100 evra, dok će oni nezaposleni dobiti dodatnu pomoć od 200 evra.

Svima je jasno da će ova pomoć građanima ujedno pomoći i privredi, zato što će uvećati domaću tražnju. Pomoć privredi jeste direktna, ali i putem garantnih šema.

Direktna pomoć privredi odnosi se na opštu pomoć svim privrednim subjektima, ali i na sektorsku pomoć onim privrednim subjektima koji su najugroženiji pandemijom.

Svi privredni subjekti u Srbiji, znači i preduzetnici i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, apsolutno svi od države će dobiti tri puta po 50% minimalne zarade. To je april, maj i jun ove godine.

Pored toga, sektori koji su najugroženiji pandemijom korona virusa, a to su ugostiteljstvo, turizam i prevoz putnika, mogu da računaju i na dodatnu pomoć.

Ugostiteljstvo i turizam dobiće u julu i avgustu još po jednu celu minimalnu zaradu, dok će gradski hoteli dobiti pomoć od 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi. To je, znači, najmanje 500 evra po sobi. Prevoznici će dobiti pomoć šest puta u ovoj godini po 600 evra po svakom autobusu.

Kada saberemo svu pomoć koju je ova država dala građanima i privredi u prva dva paketa mera i koju će dati u trećem paketu mera dolazimo do obima od 17,2% BDP-a, čime se država svrstala u red zemalja koje su najviše pomogle svojoj privredi i građanima.

Pored direktne pomoći privredi tu je i pomoć putem garantne šeme koja je možda i značajnija od ove direktne pomoći, jer njome država motiviše privatne banke da angažuju svoja sredstva i upumpaju ih u privredne tokove.

Prva garantna šema usvojena prošle godine iznosila je dve milijarde evra i vi ste nam, ministre, malo pre saopštili da je već milijardu i 700 miliona evra iz te šeme sredstava angažovano. Zbog toga tu prvu garantnu šemu proširujemo za 500 miliona evra.

Pored prve garantne šeme koja je namenjena svim privrednim subjektima danas usvajamo i drugu garantnu šemu vrednosti od 500 miliona evra koja je namenjena za one sektore koji su najpogođeniji korona krizom. Tu je garancija države bankama veća, ali je i veći grejs period i veći broj rata otplate.

Pored sve ove pomoći privredi i građanima svakako da pozitivno na ekonomske tokove u našoj zemlji utiče i do sada najveći investicioni ciklus koji je ova država videla. Svesni smo da Republika Srbija u ovoj godini već sada gradi četiri auto-puta, a da će do kraja godine započeti još četiri, što je ukupno osam.

Kada je bilo ko u ovoj zemlji mogao da zamisli da će naša Republika Srbija u jednoj godini graditi osam auto-puteva? Da pomenem onaj auto-put koji je možda najznačajniji građanima grada iz kog dolazim, a to je auto-put Niš – Merdare, odnosno auto-put koji će da spoji Niš sa lukom na južnom Jadranu koji uskoro kreće da se gradi. Takođe bih izdvojio i Moravski koridor koji će da spoji jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, odnosno Koridor 10 i Koridor 11.

To nije sve. Naša država investira u apsolutno svakom gradu i opštini u ovoj zemlji. Do svakog građanina u bilo kom selu, opštini ili gradu doći će vodovodna i kanalizaciona mreža do 2025. godine i to više nije pitanje volje, želje ili novca. Volja i želja postoje, iskazane u programu „Srbija 2025“, novac postoji, obezbeđen je za to, a brzina izvođenja radova zavisi isključivo od lokalnih samouprava i njihove sposobnosti i brzine da pripreme projektnu dokumentaciju i konkurišu kod države.

Srbija aktivno ulaže i u svoj zdravstveni sistem. U 2020. godini izgradili smo dve potpuno nove kovid bolnice, a uskoro krećemo u izgradnju i treće.

Srbija je lider u procesu nabavljanja vakcina na svetskom tržištu, lider u postupku vakcinacije, a uskoro postaje lider i u proizvodnji vakcina.

Već smo krenuli sa proizvodnjom ruske „Sputnjik V“ vakcine na Institutu „Torlak“, u koju će biti uložena i dodatna sredstva, a izgradićemo i potpuno novu fabriku vakcina u kojoj ćemo da proizvodimo kinesku „Sinofarm“ vakcinu i Srbija će imati dovoljno vakcina ne samo za sve svoje građane, već i za ceo region Jugoistočne Evrope.

Srbija je lider i u privlačenju direktnih stranih investicija. U 2020. godini nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Privukli smo 3,1 milijardu evra, što je dva puta više, nego sve ostale zemlje u regionu Zapadnog Balkana, ali Srbija želi još više. Zato nastavljamo sa aktivnim merama ekonomske politike, nastavljamo sa privlačenjem direktnih stranih investicija, jer Srbija je zemlja koja je željna razvoja, željna još više novih fabrika i još više radnih mesta.

Ponoviću još jednom, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću sve ekonomske zakone.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Vesna Nedović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije imaju za cilj ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica.

Ovaj treći ekonomski paket obezbediće dodatnih 500 miliona evra za privrednike, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost. Pomoć se odobrava privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtna sredstva čija je delatnost obustavljena ili bitno otežana. Republika Srbija preuzima obavezu kao garant bankama.

Cilj mera trećeg paketa je pomoć privrednim subjektima za vreme i po prestanku ovog takoreći vanrednog stanja, da bi se sprečila likvidnost i otpuštanje zaposlenih.

Vraćanje kredita ne može biti duže od 36 meseci, grejs period u trajanju od devet do 12 meseci, osim u slučaju promene moratorijuma uvedenog propisima Narodne banke. Kredit je u opticaju za 30 dana, što se tiče novih kredita, i šest meseci za obnovljene kredite. Garantna šema, kao što je rečeno, predstavlja meru podrške privrednim putem portfolio garancija za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19. Portfolio je skup pojedinačnih garancija Republike Srbije. Ona je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banke.

Republika Srbija se obavezuje da će obezbediti u budžetu odgovarajuća sredstva neophodna za izvršenje obaveza preuzetih po osnovu garancija. Maksimalni dozvoljeni iznos obračunava se kao proizvod osiguranih portfolija pojedinačne stope, stope pokrića 80% i stope maksimalne garancije 32%. Početkom otplate kredita pojedinačna garancija se sukcesivno smanjuje i srazmerno umanjenju glavnica obezbeđenog portfolijom.

Lica koja ne mogu biti korisnici kredita garancijom iz garantne šeme su lica koja su na dan 29. februara 2020. godine bila sa teškoćama ili su imali neizmirene obaveze. Pod dva, lica koja imaju neizmirene obaveze po osnovu poreza, lica kojima Republika Srbija, lokalna samouprava, autonomna pokrajina, ima učešće u vlasništvu više od 10%. Pod četiri, korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza ili prema kojima je banka preuzela mere restrukturiranja u periodu od 12 meseci pre 29. februara 2020. godine, privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, recimo, postupak prinudne likvidacije i lica koja su već korisnici kredita obezbeđnog garantnom šemom u skladu sa ovim zakonom.

Lica koja mogu biti korisnici kredita obezbeđenog garancijom iz tarifne šeme su lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva registrovana u APR-u, mikro, mala, srednja privredna društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvom. Pod dva, lica koja su sa sedištem u Republici Srbiji registrovana u APR-u, a koji imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% u 2020. godini.

Kriterijum propisan ne odnosi se na sledeća lica. To su mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektoru putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija, hotelijera.

Banka je dužna da izveštava Ministarstvo finansija i Narodnu banku Srbije o realizaciji garantne šeme iz ovog zakona, a kontrolu ovog zakona realizuje i vrši Ministarstvo finansija.

Treći paket pomoći za privredu i građane vredan je 257 milijardi dinara i u njegovom okviru su minimalne zarade za mesec mart, april i jun. Direktnu podršku države u visini od 50% minimalca u periodu od tri meseca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima. Privrednici se obavezuju da ne smeju da smanje broj zaposlenih i da ne mogu da isplaćuju od ovih para dividendu. Ovim paketom uključena su i velika preduzeća, ali ne i banke i finansijske institucije.

Pored jednog i po minimalca, u podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta i renta-kar agencije. Punoletni građani, kojih ima 6,2 miliona, dobiće novih 60 evra, a isplata će ići u dve rate u maju i novembru. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra i nezaposleni dodatnih 60 evra.

Punoletni građani moći će da se prijavljuju za novčane pomoći od 28. aprila do 15. maja, elektronski, preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem.

Predsednik Srbije je prilikom nedavnog boravka u Rudnoj Glavi, prilikom vakcinisanja u ovom selu, meštanima je obećao fabriku koja će oživeti ovaj deo istočne Srbije. Odgovorni predsednik ispunjava svoja obećanja. Pogon kompanije „Jumko“ iz Vranja biće sagrađen u centru Rudne Glave i u ovom pogonu biće zaposlenih oko stotinu žena iz ovog kraja. Započeti su zemljani radovi za postavljanje temeljca za buduću fabriku, a predviđeno je da se gradnja ovog objekta uspešno završi do Vidovdana. Konkurs za prijem radnica je već raspisan i svakodnevno se primaju prijave.

Maestralno vođenje spoljne politike našeg predsednika Aleksandra Vučića rezultiralo je da današnja Srbija ima moćne i uticajne prijatelje i u EU, kao što ima u Rusiji i Kini. O tome govore četiri vrste vakcina za naše građane i ne samo za naše građane, nego i građane iz regiona. Nema države u regionu kojoj Srbija nije pomogla u donacijama raznih vakcina značajnih doza.

Oživljavanjem „Torlaka“ Srbija može da računa na proizvodnju 30 miliona jedinica vakcine i tako postaje prva evropska zemlja, osim Rusije, koja proizvodi Sputnjik V vakcine. Napominjem, prošle nedelje je izašlo prvih 1.100 doza vakcina koje su poslate u Rusiju na proveru kvaliteta.

Sem što našu zemlju posećuju građani susednih zemalja radi vakcinisanja, Srbiju posećuju građani Nemačke, Austrije, Švajcarske iz istog razloga. O uspešnoj imunizaciji o našoj zemlji govori ceo svet.

Sem proizvodnje Sputnjika V, „Torlak“ će proizvoditi i druge vakcine koje će se prodavati i već imamo potražnju iz celog sveta. „Torlak“ će biti treći proizvođač u svetu koji će praviti četvorovalentnu vakcinu protiv sezonskog gripa.

Dok se naša zemlja uspešno bori protiv pandemije, mnogo bolje nego i veće i moćnije zemlje Evrope i sveta, naša opozicija se bori među sobom ko je lider i ko bi bio kandidat za predsedničke izbore, ali ako bi mogli samo da ušetaju u Predsedništvo, bez izbora i bez građana Srbije. Sem Boška Obradovića, kao, jel, novog lica, tu je i gospođa preletačević Marinika Tepić. Ali, ona nije novo lice. Potraga za novim licem je jako intenzivna.

Nije ni novo da se ne trpe Đilas i Vuk Jeremić, toliko da je Đilas pokušao da rasturi Narodnu stranku. Vuk Jeremić mu to nikad neće zaboraviti. Boško svako malo im preti kako će ih napustiti, jer, kako kaže, on je novo i neistrošeno lice. Oni čak i ne mogu da se dogovore oko njihovih kandidata za dijalog, a za izbore videće. Veliko je 3% za prelaz preko cenzusa.

Da se ne zaboravi, 17. aprila opštinsko rukovodstvo gradske opštine Zemun prisustvovalo je parastosu i polaganju venaca na grob nevino postradale devojčice u NATO bombardovanju Milice Rakić. Trogodišnja devojčica tragično je izgubila život i postala večni simbol žrtve. Njen spomenik nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu i spomenik je svoj postradaloj deci žrtvama akcije „milosrdni anđeo“. Srpska pravoslavna crkva pokrenula je inicijativu da Milica Rakić bude proglašena za svetiteljku.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić – za našu decu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Poštovana gospodo, na današnjoj sednici razmatramo rebalans budžeta i prateće finansijske propise, uz rebalans budžeta u 2021. godini.

Juče je neko od poslanika rekao – malo je neuobičajeno da sada vršimo rebalans. Ja smatram da rebalans budžeta i prateće finansijske zakone treba menjati kad god se ukaže potreba za to, a to treba da radimo odgovorno, u interesu građana, u interesu privrede, a naročito ako se rebalansom, pored ostalog, raspoređuje višak prihoda u odnosu na planirani prihod. Znači da država dobro funkcioniše, ubira poreze i druge obaveze i samim tim i privreda dobro funkcioniše.

Ono na šta hoću da se skoncentrišem jeste poljoprivreda, jer ja dolazim iz krajeva gde je poljoprivreda dobro razvijena, gde ima potrebe da se ulaže u poljoprivredu, da se pomaže poljoprivrednicima. Ovim rebalansom je dato novih 5,5 milijardi i to je povećanje budžeta poljoprivrede za 10,43%. Ozbiljno povećanje. Kad se saberu sredstva koja su bila predviđena prvobitnim budžetom i rebalansom, to je 58,3 milijarde za poljoprivredu u Srbiji, što je 5% od ukupnog budžeta u ovoj godini, a to nam je i bio cilj, da ove godine stignemo do tih 5%.

U okviru cele poljoprivrede želeo bih danas da kažem nešto što mislim da je jako bitno i da interesuje naše poljoprivrednike, a pogotovo u pojedinim krajevima. Protivgradna zaštita ili zaštita naše poljoprivrede ili fabrike na otvorenom nebu. Ova država je krenula sa automatizacijom protivgradne zaštite u odnosu na manuelni deo, odnosno ručni deo i ta automatizacija u protivgradnoj zaštiti gde god je urađena pokazala se mnogo efikasnijom i boljom u smislu zaštite poljoprivrednih useva. Država će finansirati i dalje automatizaciju i mislim da će svi krajevi u Srbiji dobiti automatizovani sistem protivgradne zaštite.

Drugi aspekt zaštite poljoprivrede je preko osiguranja u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednih useva. Kombinacija dobre protivgradne zaštite i osiguranja poljoprivrede je najbolja kombinacija. Međutim, vrlo često se desi da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno finansijski spremni da osiguraju svoje poljoprivredne useve, voće i vinograde i jednostavno ostanu bez tog vida osiguranja, a desi se da imamo u tom periodu grad, koji nam uništi poljoprivredne useve. Zato je tu država koja treba da pomaže, i pomaže, da premije osiguranja za poljoprivredu dotira sa određenim procentom.

Jedan kraj u Srbiji posebno zaslužuje pažnju, a to je mačvanski i sremski okrug. Ta dva okruga se nalaze na granici BiH i delom Hrvatske, a sa druge strane Drine je slaba protivgradna zaštita, tako da su nama mačvanski i sremski okrug najviše ugroženi, zato što nemamo protivgradnu zaštitu koja može sprečiti grad ranije nego što on dođe na tu teritoriju. To nam je prva linija gde grad napada, imajući u vidu neku analizu u poslednjih 10-15 godina, to su dva okruga koja su najviše ugroženi od grada. U ta dva okruga treba najviše i osiguravati poljoprivredne useve.

Međutim, mačvanski i kolubarski okrug nisu u onim okruzima koji dobijaju 70% od premije osiguranja i moj je predlog da jednostavno kroz ovaj rebalans i ova sredstva koja smo dobili, naknadna, uključimo i taj deo, tako da našu poljoprivredu u tim krajevima zaštitimo.

Kratko ću reći, ako pogledamo reljefni deo ta dva okruga, tu imamo ravnicu Srema, Mačve, imamo Pobrđe, Podrinje, Posavotamnave, Tamnave, imamo jedne fine krajeve Azbukovice i Rađevine, imamo Sokolske planine, Jagodnju, Cer, Frušku goru, ispresecane rekama Ljuboviđa, Jadrom, Tamnavom, Savom i naslonjeno na Drinu. Samo kad to kažete, vidite šta sve može u tim krajevima da se radi vezano za poljoprivredu i mislim da osiguranje u poljoprivredi treba da u tim krajevima bude u procentu od 70%.

Ta poljoprivreda je ugrožena tim rizicima i finansiranje od strane države kroz ovaj rebalans i kroz određene akte koje donosi Vlada jednostavno treba da budu u okviru onih okruga koji se posebno štite.

Ja neću previše danas govoriti, mislim da su kolege dosta rekle o svim drugim oblastima, ja sam samo govorio o jednom malom segmentu dobiti od rebalansa budžeta i pratećih zakona. Mislim da je ovo sjajan potez predsednika države i naše Vlade za celu Srbiju. Neka nam je srećno i hvala.

Zahvaljujem, gospodine Matiću.
Reč ima Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, ovo su vrlo teška vremena u kojima živimo i mora se balansirati između očuvanja života i zdravlja građana i obnova napretka i privrede.

Na sreću, na čelu ove zemlje je predsednik Aleksandar Vučić koji, ne samo da voli da radi, nego zna i šta radi. On čini da od gubitnika postanemo dobitnici i podigao je ugled Srbiji, da se sada na nas ugledaju i druge zemlje.

Srbija je postala odgovorna država koja brine o zdravlju i životu svojih građana, ali i o svojoj privredi.

Nadali smo se i priželjkivali da će pandemija stati prošle godine. Pošto se to nije desilo, kovid i dalje hara, zato država Srbija uplaćuje 60 evra pomoći svim punoletnim osobama koje se prijave od 28. aprila do 15. maja, ne računajući penzionere i dobitnike socijalne pomoći koji idu po automatizmu i nije potrebno da se prijavljuju.

Takođe, pomaže se i privredi kroz garantnu šemu koja je formirana prošle godine, i to u iznosu od dve milijarde evra. Država će biti garant za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, kako bi se lakše prebrodila ova, ne samo zdravstvena nego i velika ekonomska kriza.

Preko banaka se obezbeđuje 1,7 milijardi evra i za finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava i još 500 miliona za najugroženije. Izmenom zakona menja se rok do kada moraju biti pušteni krediti u tečaj, a to je 31. jul 2022. godine i grejs period je sada od 18 do 24 meseca sa periodom otplate od 60 meseci, dok je prethodna garantna šema bila na 36 meseci i grejsom od devet do 12 meseci.

Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma i o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država se dodatno podstiče ekonomska saradnja dve zemlje kroz proširenje ponude finansijskih instrumenata Međunarodne razvojne korporacije DFC za razvoj privrede Republike Srbije.

To mora da se kaže zato što je to apsolutna istina. Predsednik Vučić zna da sklopi prijateljstva i da ga cene veliki i moćni državnici. Postao je prijatelj velikih i moćnih ljudi i vratio ugled našoj zemlji, pa da ništa drugo nije uradio, to je ogromna stvar. Ne smemo zaboraviti koliko smo mi Srbi bili anatemisani. To mogu samo istinski kvalitetni i harizmatični ljudi. Tako zahvaljujući predsednikovoj poseti Americi je i došao DFC u Srbiju i Srbija je prva u regionu i među prvima u svetu koja je sklopila ovakvu vrstu sporazuma.

Njegov ugled u svetu i prijateljstvo sa moćnom državnicima sveta su omogućile našim privrednicima širok dijapazon finansijskih instrumenata koje nudi Međunarodna razvojna finansijska korporacija.

Sve gore pomenuto u stvari obezbeđuje ekonomski razvoj naše zemlje i stvaraju pogodnosti za nove investicije. To za naše građane znači nova radna mesta i bolji životni standard.

Zaista mi je žao, jer ceo svet je zadesila ova pandemija, jer da nije toga sigurno bi bili zabeleženi, prvenstveno vi ministre Mali, kao neko u čije vreme kriva BDP-a vrtoglavo ide na gore.

Međutim, takva je situacija da smo morali da nabavimo i vakcine, tako da smo nabavili četiri vrste vakcina i to u vreme ogromne nestašice, zatim opremu za bolnice, kiseonik, laboratorije, ali i čitave bolnice i kliničke centre. To sve košta. Država Srbija uložila je npr. 18 miliona evra u Institut „Torlak“, da bi pokrenuo proizvodnju vakcine protiv virusa korona i u budućnosti će moći da izvozi u države regiona.

Srbija je prva evropska zemlja koja je počela da proizvodi rusku vakcinu „Sputnjik V“. Prve doze izlaze od 5. do 10. juna i u drugoj fazi do kraja godine će moći samostalno da proizvodimo vakcine. Sada se još uvek ne zna ili „Sputnjik V“ ili je to u pitanju „Sinofarm“.

Mnogo znači da ne zavisimo ni od koga. I to u ovoj opštoj nestašici vakcina i u velikoj potražnji da li će nam poslati vakcine ili ne. Naravno, država je sve vakcine uredno plaćala i to je važno da građani znaju, da ni od koga ne dobijamo ništa na poklon.

Građani Srbije neka ne zaborave koliko je važno i koliko su srećni da imaju mogućnost izbora. Nigde u svetu to nije slučaj, ali ne zavisiti ni od koga i zaštititi svoje stanovništvo je apsolutno imperativ našeg predsednika i naše Vlade. Sramotno je bilo šta reći predsedniku Vlade Republike Srbije, osim svaka čast i hvala vam. Nije sve u politici i ideologiji, ima nešto u ljudskoj pristojnosti i etici.

Ja vam se zavaljujem na pažnji i želim svima dobro zdravlje, a i vašim porodicama. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, drage kolege da li jedna od država, odnosno njena Vlada vodi dobru ili lošu ekonomsku i monetarnu politiku najbolje se vidi u godinama krize, jer kada globalne ekonomije rastu, onda u manjoj ili većoj meri sve države imaju ekonomski rast, a kada dođu godine krize onda se ipak vide i neke druge veštine i mogućnosti predviđanja globalnih ekonomskih okolnosti.

Tako mi danas možemo da na jedan veoma kvalitetan način uporedimo kako se naša država ponašala u ovoj trenutnoj Kovid krizi, a kako tokom krize koju smo imali pre desetak godina, iako naravno te dve krize nisu baš za poređenje, jer je ova današnja drastično teža i komplikovanija i na kraju krajeva nije samo ekonomska kriza, ali ako se recimo prisetimo 2009. godine, mi smo tada imali pad BDP-a od nekih minus 3%, s tim što su neke procene bile da je taj pad malo i fingiran i da je on u stvarnosti bio značajno veći. Ako to uporedimo sa prethodnom, veoma teškom 2020. godinom, naš pad BDP-a je bio svega minus 1,1% što je neuporedivo bolji rezultat u značajno težim okolnostima.

Ako, uzmemo u obzir da smo tokom krize 2009. i 2010. godine izgubili 400.000 radnih mesta, a i oni ljudi koji su zadržali svoje poslove su imali velike probleme zbog izuzetno smanjene kupovne moći, što zbog depresijacije nacionalne valute, što zbog veoma visoke dvocifrene inflacije, pa samim tim nisu bili ni u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze, kredite i sve nas je to dovelo u jednu veliku ekonomsku krizu i jedan začaran krug iz kojeg godinama nismo mogli da izađemo.

I sve to isto bi se dogodilo i prethodne godine da Vlada Srbije nije brzo i pravovremeno reagovala, privreda ne bi izdržala duže od par meseci i veoma brzo bi imali veliki broj izgubljenih radnih mesta i sve to što smo već u krizi koju sam malopre pomenuo već preživeli i dugo osećali ekonomske posledice toga.

Još tridesetih godina prošlog veka za vreme velike depresije, čuveni ekonomista Džon Kejnz napisao je jednu knjigu pod nazivom „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ zbog koje je postao jedan od najuticajnijih ekonomskih stručnjaka, analitičara dvadesetog veka, gde je definisao nekoliko načela.

Jedno od osnovnih načela, pored naravno činjenice da bez pune uposlenosti nema rasta BDP-a i oporavka ekonomije, definisao je jedno načelo koje se zasniva na tome da u godinama krize, što je logično, privatni kapital miruje. Ljudi su uplašeni, rezervisani, izbegavaju da ulažu svoj novac, ekonomske kretnje se usporavaju i to dodatno otežava izlazak iz krize i njegov stav je bio da države u tim situacijama moraju da se uključe, pre svega kroz velika javna ulaganja, javne kapitalne investicije i da na taj način se postigne maksimalna uposlenost, da se ljudi zaposle i da se pruži podrška i privatnom sektoru.

Upravo je to ono što je država Srbija uradila prethodne godine, jer pored toga što je podelila teret odgovornosti sa privredom i pomogla privredi da se najveći broj radnih mesta zadrži, mi praktično ni jednu kapitalnu investiciju nismo zaustavili. Nastavili smo da gradimo i auto-puteve i pruge i škole i bolnice i sve je to pomoglo da na kraju godine imamo drugi najbolji rezultat u Evropi i minimalan pad BDP, a da već u ovoj godini možemo da računamo na već pomenuti rast od 6%. Kada to prevedemo u novac, to će značiti da će na kraju ove godine naš BDP biti negde oko tri milijarde evra veći nego što je bio na početku godine.

Zbog toga mislim da su ova dva primera odnošenja prema krizi, primer trenutni, za vreme Kovid krize, jedan školski primer kako država treba da se ponaša, a sa druge strane kada govorimo o krizi koja je nastala 2009. godine, školski primer kako država ne treba da se ponaša i oni akteri politički koji su u to vreme bili na vlasti su i danas prisutni u političkom životu naše zemlje.

Neke stvari su se kod njih drastično promenile, a neke su ostale iste. U odnosu na početak krize, drastično su se promenili njihovi bankovni računi. Dakle, oni su drastično uvećani i ono o čemu uvek treba građani Srbije dobro da razmisle, kako je moguće da u vreme te velike krize 2008, 2009. i 2010. godine kada je čitava privreda propadala, građani ostajali bez posla, bez svojih primanja, kako je paralelno sa tim u isto vreme moglo da se desi da, recimo, firme Dragana Đilasa zabeleže neverovatan ekonomski uspeh, da zabeleže ekonomski procvat, finansijski procvat za koji ne znam da li ima još puno kompanija u svetu koje su toliko napredovale u vreme velike krize i u vreme kada su svi drugi propadali.

Iz toga proizilazi ono što se nije promenilo i što je potpuno isto i danas kao što je bilo i pre deset godina, ti ljudi isključivo vode računa o svom ličnom interesu i zaštiti svog kapitala.

U prilog svega ovoga što sam rekao izneću samo još jednu činjenicu, a ona se tiče upravo zaposlenosti o kojoj sam malopre dosta govorio, neću sada pominjati procente nezaposlenosti pošto mnogi to vole da osporavaju i da osporavaju ankete radne snage prema Evrostatu. Podatak da u odnosu na 2009. godinu danas u Srbiji 400 hiljada ljudi više ima posao. Dakle, 400 hiljada ljudi više je zaposleno. To nije statistički podatak, to nije procenat, to je egzaktan podatak koji se može proveriti. To su ljudi za koje se uplaćuju porezi i doprinosi. Zahvaljujući tome danas u velikoj meri možemo da isplaćujemo penzije iz doprinosa, a ne iz budžeta i zaduživanja.

Rekao sam malopre da ovo nije samo ekonomska kriza, da se ona prožima kroz mnoge sfere društva i ona je u velikoj meri i zdravstvena. Dosta smo govorili o tome kako država Srbija sprovodi proces vakcinacije. On je naravno važan iz zdravstvenih razloga, jer tako štitimo živote ljudi i iz ekonomskih razloga, jer što se brže budemo otvarali, ekonomski ćemo još više da rastemo. Imaćemo mogućnost da i naredne godine imamo ovako veliki rast.

Ima još jedna važna stvar, a ona se tiče ugleda naše države u svetu. Dakle, mi vidimo da u poslednjih meseci mnogi svetski i veoma poznati časopisi i mediji na najbolji mogući način govore o tome kako se Srbija organizovala tokom kovid krize, kako je organizovala vakcinaciju, kako je solidarna prema regionu i pomaže regionu i sve to mnogo podiže ugled Srbiji u svetu. U mnogo većoj meri motiviše mnoge da u Srbiju investiraju, da sa Srbijom posluju i iz toga i proizilazi podatak koji ste vi ministre izneli juče, a to je da smo održali visok nivo direktnih stranih investicija, iako je bila godina veliki kovid krize. Dakle, sve su to razlozi zbog kojih se ugled Srbije značajno popravio u svetu, ali to nije došlo tek tako i tu se vraćam na sam početak kada sam govorio o sposobnostima državnika i vlada da predviđaju globalne političke okolnosti i tu se vraćam na tu 2014. godinu, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o tome koliko je važno da obnovimo prijateljstvo sa Narodnom Republikom Kinom kada su i predsednik i premijer Narodne Republike Kine posle 30 i kusur godina došli prvi put u Srbiju i kada su se mnogi podsmevali i zbijali šale na račun i predsednika i naše zemlje zbog toga, evo, sedam godina kasnije se pokazalo da su te političke procene, pre svega i državničke procene bile jako ispravne i pokazalo se ko se na ozbiljan način bavi politikom, a ko politiku doživljava isključivo kao cirkus.

Na samom kraju želim da kažem nešto što nije vezano direktno za temu. Želim da, obzirom da je danas Međunarodni dan planete zemlje da pohvalim aktiviste Kancelarije za mlade u Čačku i Udruženja mladih Roma „Džipsi tim“ koji su danas organizovali akciju čišćenja obala Zapadne Morave i na taj način pokazali još jednom kako se odnose prema životnoj sredini i koliko je važno da podignemo svest o značaju ekologije u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Olivera Ognjanović.

Izvolite.