Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, drage kolege da li jedna od država, odnosno njena Vlada vodi dobru ili lošu ekonomsku i monetarnu politiku najbolje se vidi u godinama krize, jer kada globalne ekonomije rastu, onda u manjoj ili većoj meri sve države imaju ekonomski rast, a kada dođu godine krize onda se ipak vide i neke druge veštine i mogućnosti predviđanja globalnih ekonomskih okolnosti.
Tako mi danas možemo da na jedan veoma kvalitetan način uporedimo kako se naša država ponašala u ovoj trenutnoj Kovid krizi, a kako tokom krize koju smo imali pre desetak godina, iako naravno te dve krize nisu baš za poređenje, jer je ova današnja drastično teža i komplikovanija i na kraju krajeva nije samo ekonomska kriza, ali ako se recimo prisetimo 2009. godine, mi smo tada imali pad BDP-a od nekih minus 3%, s tim što su neke procene bile da je taj pad malo i fingiran i da je on u stvarnosti bio značajno veći. Ako to uporedimo sa prethodnom, veoma teškom 2020. godinom, naš pad BDP-a je bio svega minus 1,1% što je neuporedivo bolji rezultat u značajno težim okolnostima.
Ako, uzmemo u obzir da smo tokom krize 2009. i 2010. godine izgubili 400.000 radnih mesta, a i oni ljudi koji su zadržali svoje poslove su imali velike probleme zbog izuzetno smanjene kupovne moći, što zbog depresijacije nacionalne valute, što zbog veoma visoke dvocifrene inflacije, pa samim tim nisu bili ni u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze, kredite i sve nas je to dovelo u jednu veliku ekonomsku krizu i jedan začaran krug iz kojeg godinama nismo mogli da izađemo.
I sve to isto bi se dogodilo i prethodne godine da Vlada Srbije nije brzo i pravovremeno reagovala, privreda ne bi izdržala duže od par meseci i veoma brzo bi imali veliki broj izgubljenih radnih mesta i sve to što smo već u krizi koju sam malopre pomenuo već preživeli i dugo osećali ekonomske posledice toga.
Još tridesetih godina prošlog veka za vreme velike depresije, čuveni ekonomista Džon Kejnz napisao je jednu knjigu pod nazivom „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ zbog koje je postao jedan od najuticajnijih ekonomskih stručnjaka, analitičara dvadesetog veka, gde je definisao nekoliko načela.
Jedno od osnovnih načela, pored naravno činjenice da bez pune uposlenosti nema rasta BDP-a i oporavka ekonomije, definisao je jedno načelo koje se zasniva na tome da u godinama krize, što je logično, privatni kapital miruje. Ljudi su uplašeni, rezervisani, izbegavaju da ulažu svoj novac, ekonomske kretnje se usporavaju i to dodatno otežava izlazak iz krize i njegov stav je bio da države u tim situacijama moraju da se uključe, pre svega kroz velika javna ulaganja, javne kapitalne investicije i da na taj način se postigne maksimalna uposlenost, da se ljudi zaposle i da se pruži podrška i privatnom sektoru.
Upravo je to ono što je država Srbija uradila prethodne godine, jer pored toga što je podelila teret odgovornosti sa privredom i pomogla privredi da se najveći broj radnih mesta zadrži, mi praktično ni jednu kapitalnu investiciju nismo zaustavili. Nastavili smo da gradimo i auto-puteve i pruge i škole i bolnice i sve je to pomoglo da na kraju godine imamo drugi najbolji rezultat u Evropi i minimalan pad BDP, a da već u ovoj godini možemo da računamo na već pomenuti rast od 6%. Kada to prevedemo u novac, to će značiti da će na kraju ove godine naš BDP biti negde oko tri milijarde evra veći nego što je bio na početku godine.
Zbog toga mislim da su ova dva primera odnošenja prema krizi, primer trenutni, za vreme Kovid krize, jedan školski primer kako država treba da se ponaša, a sa druge strane kada govorimo o krizi koja je nastala 2009. godine, školski primer kako država ne treba da se ponaša i oni akteri politički koji su u to vreme bili na vlasti su i danas prisutni u političkom životu naše zemlje.
Neke stvari su se kod njih drastično promenile, a neke su ostale iste. U odnosu na početak krize, drastično su se promenili njihovi bankovni računi. Dakle, oni su drastično uvećani i ono o čemu uvek treba građani Srbije dobro da razmisle, kako je moguće da u vreme te velike krize 2008, 2009. i 2010. godine kada je čitava privreda propadala, građani ostajali bez posla, bez svojih primanja, kako je paralelno sa tim u isto vreme moglo da se desi da, recimo, firme Dragana Đilasa zabeleže neverovatan ekonomski uspeh, da zabeleže ekonomski procvat, finansijski procvat za koji ne znam da li ima još puno kompanija u svetu koje su toliko napredovale u vreme velike krize i u vreme kada su svi drugi propadali.
Iz toga proizilazi ono što se nije promenilo i što je potpuno isto i danas kao što je bilo i pre deset godina, ti ljudi isključivo vode računa o svom ličnom interesu i zaštiti svog kapitala.
U prilog svega ovoga što sam rekao izneću samo još jednu činjenicu, a ona se tiče upravo zaposlenosti o kojoj sam malopre dosta govorio, neću sada pominjati procente nezaposlenosti pošto mnogi to vole da osporavaju i da osporavaju ankete radne snage prema Evrostatu. Podatak da u odnosu na 2009. godinu danas u Srbiji 400 hiljada ljudi više ima posao. Dakle, 400 hiljada ljudi više je zaposleno. To nije statistički podatak, to nije procenat, to je egzaktan podatak koji se može proveriti. To su ljudi za koje se uplaćuju porezi i doprinosi. Zahvaljujući tome danas u velikoj meri možemo da isplaćujemo penzije iz doprinosa, a ne iz budžeta i zaduživanja.
Rekao sam malopre da ovo nije samo ekonomska kriza, da se ona prožima kroz mnoge sfere društva i ona je u velikoj meri i zdravstvena. Dosta smo govorili o tome kako država Srbija sprovodi proces vakcinacije. On je naravno važan iz zdravstvenih razloga, jer tako štitimo živote ljudi i iz ekonomskih razloga, jer što se brže budemo otvarali, ekonomski ćemo još više da rastemo. Imaćemo mogućnost da i naredne godine imamo ovako veliki rast.
Ima još jedna važna stvar, a ona se tiče ugleda naše države u svetu. Dakle, mi vidimo da u poslednjih meseci mnogi svetski i veoma poznati časopisi i mediji na najbolji mogući način govore o tome kako se Srbija organizovala tokom kovid krize, kako je organizovala vakcinaciju, kako je solidarna prema regionu i pomaže regionu i sve to mnogo podiže ugled Srbiji u svetu. U mnogo većoj meri motiviše mnoge da u Srbiju investiraju, da sa Srbijom posluju i iz toga i proizilazi podatak koji ste vi ministre izneli juče, a to je da smo održali visok nivo direktnih stranih investicija, iako je bila godina veliki kovid krize. Dakle, sve su to razlozi zbog kojih se ugled Srbije značajno popravio u svetu, ali to nije došlo tek tako i tu se vraćam na sam početak kada sam govorio o sposobnostima državnika i vlada da predviđaju globalne političke okolnosti i tu se vraćam na tu 2014. godinu, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o tome koliko je važno da obnovimo prijateljstvo sa Narodnom Republikom Kinom kada su i predsednik i premijer Narodne Republike Kine posle 30 i kusur godina došli prvi put u Srbiju i kada su se mnogi podsmevali i zbijali šale na račun i predsednika i naše zemlje zbog toga, evo, sedam godina kasnije se pokazalo da su te političke procene, pre svega i državničke procene bile jako ispravne i pokazalo se ko se na ozbiljan način bavi politikom, a ko politiku doživljava isključivo kao cirkus.
Na samom kraju želim da kažem nešto što nije vezano direktno za temu. Želim da, obzirom da je danas Međunarodni dan planete zemlje da pohvalim aktiviste Kancelarije za mlade u Čačku i Udruženja mladih Roma „Džipsi tim“ koji su danas organizovali akciju čišćenja obala Zapadne Morave i na taj način pokazali još jednom kako se odnose prema životnoj sredini i koliko je važno da podignemo svest o značaju ekologije u našoj zemlji. Zahvaljujem.