Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto ste ista poslanička grupa, ne možete replicirati svom kolegi. Dobićete dva minuta po povredi Poslovnika.

Rekao sam, samo jedna mala dopuna, pa da se sve ovo što je moj kolega izlagao štampa i da to uče ovi koji dolaze posle nas.

Da bi se svi ovi problemi o kojima je gospodin Arsić govorio razrešili, u našem sistemu posle ovih zakona nedostaje jedan zakon, a to je zakon o privatnoj svojini. Imamo Zakon o javnoj svojini. Kroz Zakon o javnoj svojini definisana je državna svojina kada je subjekat republika. Ali, postoje posle ona pokrajinska, opštinska, itd. Sve ove relacije, sve ove pometnje, sve ovo što je bilo, ne bi bilo kada bi jasno definisali i doneli zakon o privatnoj svojini.

Ja predlažem da se o tome razmisli i mislim da će taj dobro donet zakon razrešiti i obezbediti sve ove, da se ne ponove sve ovo o čemu je govorio gospodin Arsić izvrsno. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se niko više od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa ne javlja, prelazimo na listu govornika.
Prvi sa liste reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Više puta smo danas čuli o važnosti donošenja ovakvih zakona, o tome da ćemo preduprediti da poslovanje privrednih subjekata bude efikasnije, a isto tako preciznije, u konačnici da ćemo sprečiti mnoge manipulativne radnje i koruptivne, potencijalne koruptivne radnje, koje su do sada ostavljale prostor nesavesnim privrednicima i drugim koji su zloupotrebljavali sistem i na taj način činili veliki zločin prema državi i prema građanima.

Ono što je meni ovde bilo posebno interesantno to je bilo oko ovog Zakona o osiguranjima. Dakle, jedna dobra stvar, tj. oko ove podele državnog kapitala, gde stoji da će 25% dobiti sadašnji i bivši radnici tih privrednih subjekata. Podsetilo me je na ono vreme kada smo imali one užasne privatizacije o kojima je bilo reči pre, kada je u suštini najveća nepravda učinjena radnicima, onima koji su stvarali te privredne subjekte i koji nisu imali mogućnost da uživaju u plodovima onoga što su decenijama i generacijama stvarali.

Tadašnje vlasti su zapravo upropastile celokupan privredni sektor države, gigante, unizili državni aparat, ali su mnogo više upropastili i unizili stotine hiljada radnika koji su svoje životne i živote svojih porodica podredili izgradnji tih privrednih giganata.

Da je bilo pravednijeg odnosa, preraspodele tog kapitala, mnogi od tih radnika bi uspeli da regenerišu vlastite živote i da nastave dalje da žive u pozitivnom smislu, odnosno privređivanja i prebacivanja na neke druge poslove. Ovako, baš zbog tih mnogih koruptivnih, loših privatizacionih odluka, i dana danas imamo radnike određenih velikih giganata koji nisu uspeli rešiti svoj status baš zbog nedostatka tadašnjih zakonskih rešenja, koji su ostavljali vakume da njihovi statusi ne budu rešeni, da im se jednostavno ne isplati veliki deo njihovih zarađenih mesečnih zarada, da im se ne isplate otpremnine, da im se ne povežu radni statusi i da u stvari oni budu odbačeni i svedeni na marginu socijalnog življenja.

Možda je ovo bio dobar primer i put da još jednom podsetimo na dobre radnike bivših giganata koji su i dalje u ovakvom problemu, odnosno čiji su i naslednici žrtve takve jedne loše privatizacije, koja je u potpunosti razorila društvo i dovela do nesagledivih posledica.

Ovom prilikom još jednom apelujem na državne organe da iznađu načine da pomognu onim radnicima bivših giganata koji iznova ili i dalje imaju tih poteškoća, kao što su giganti „Teka“, „Raška“, „Pik“, „Pešter“, koji nisu uspeli da do kraja uvežu svoje godine rada, koji nemaju rešene socijalne statuse, koji čak ne mogu i povezati taj svoj radni staž kako bi uspeli da dođu do mirovine, iako su u tim gigantima proveli decenije i decenije svakodnevnog rada. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, jedno od duboko ukorenjenih mišljenja o radu javne uprave je tromost, lenjost, netransparentnost, a čuvena administrativna izreka „još jedan papir fali“ govori tome u prilog.

Građani se uglavnom žale na nemogućnost da se upoznaju sa njihovim zakonom utvrđenim obavezama i pravima, a brojni privrednici izražavaju negodovanje zbog vremena koje moraju da utroše na birokratsku proceduru. Stranke nisu upoznate ni sa propisima kao pravnom bazom za vođenje administrativnog postupka. Konsekvence su previše izgubljenog vremena i novca na prikupljanje silne papirologije, zatim overa dokumenata bez jasne slike čemu sve to služi, a to dovodi do stvaranja i pogodne klime za zloupotrebu položaja i nejasnu proceduru i komplikuje rad samih službenika.

Zato je najvažnija uloga uspostavljanja centralnog registra administrativnih postupaka, pravna sigurnost i dostupnost. Registar je direktan odgovor na brojne primedbe od strane privrednika, a u vezi sa nedostatkom informacija na koji način, u kom roku i po kojoj proceduri mogu da ostvare neko pravo.

Ovaj elektronski servis će omogućiti privrednicima i građanima da brže i jednostavnije dođu do informacije o pribavljanju dozvola, odobrenja, saglasnosti i rešenja. Registar predstavlja jedinstvenu elektronski vođenu evidenciju o postupcima i administrativnim zahtevima za poslovanje u Republici Srbiji. Javnost, dostupnost, tačnost i ažurnost, koordinacija, odgovornost, jednostavnost su osnovna načela na kojima se zasniva upravljanje registrom.

Ovim zakonom se predlažu dve ključne promene. Prva se odnosi na formiranje samog registra i način njegovog funkcionisanja, a to su sve neophodne informacije u vezi sa administrativnim postupcima od značaja za privredne subjekte i građane. Druga ključna promena odnosi se na kontrolu postupaka i primenu utvrđenih metodoloških postupaka, što će dovesti do veće delotvornosti, ekonomičnosti, vođenje postupka bez odugovlačenja i samim tim efikasnije primene Zakona o opštem upravnom postupku.

Razvoj elektronskog poslovanja je neophodan korak na evropskom putu Republike Srbije, jer značajno doprinosi unapređenju poslovnog okruženja i smanjenju nepotrebnih troškova i otklanjanju tromosti sistema. Na jednom mestu sva zainteresovana lica moći će na jednostavan i jasan način da se upoznaju sa postupcima i propisanim zakonima Republike Srbije, a radi dobijanja neophodnih informacija kako da posluju u Srbiji.

Sve navedeno je i opšti cilj donošenja zakona, sigurnije, transparentnije poslovno okruženje, smanjenje troškova i smanjenje gubitka dragocenog vremena. Registar koji će sadržati sve bitne podatke o administrativnim postupcima povećaće opštu informisanost, što će pozitivno uticati na jednoobraznost u postupanju i ujednačenost, ali i na povećanje odgovornosti nadležnih organa usled kontrole njihovog rada, što će i dovesti do smanjenja mogućnosti koruptivnog delovanja.

Zakon ne sadrži restriktivne mere za privredne subjekte i građane, kako je i istaknuto u Predlogu zakona, već nameće obavezu isključivo državnim organima. Stalna, kontinuirana optimizacija administrativnih postupaka predstavlja podsticajnu meru za privrednike i građane zbog olakšavajućeg procesa dolaska do relevantnih podataka i važnih zakonskih akata.

Samo uspostavljanje i funkcionisanje registra prikazano je kao prioritet Vlade kroz akcioni plan za sprovođenje programa Vlade. Kao centralna jedinstvena baza podataka, i to važnih podatka, i te kako mora biti strogo čuvana, sigurna, zaštićena i bezbedna. Naglašeno je da će samim tim služba Vlade obavljati stručne poslove koji se odnose na sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanje bezbednosti podataka u registru.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, najvažnija izmena odnosi se na gubitak društvene svojine u društvima za osiguranje. Šta je zapravo društvena svojina i koje je njeno pravno značenje? Društvena svojina je oblik nesvojinskog držanja svojine, bez pravog titulara, jer je formalno titular čitavo društvo. Iako je još Ustav iz 2006. godine ukinuo pojam društvene svojine, ona se pojavljuje još uvek u oblasti osiguranja i ti kod tri društva: Dunav a.d.o, Dunav RE a.d.o i Triglav osiguranje, čime su stavljenu u neravnopravni položaj sa ostalim društvima.

Sektor osiguranja je sigurno jedan od najvažnijih finansijskih činilaca u svakoj razvijenog privredi, tako da ovim izmenama zakona se konačno rešava pitanje društvenog kapitala na sistemski način, pri čemu će se društveni kapital transformisati u akcijski. Time će se jedan komunistički pristup ekonomiji, koji pripada prošlosti, zameniti modernim, korporativnim poslovanjem, koje je prepoznato svuda u svetu.

Predloženo rešenje imaće pozitivan uticaj i na zaposlene, kao i na sve one koji su svoj radni vek proveli u ovim društvima, jer će postati vlasnici besplatnih akcija, bez prethodne privatizacije društva, a sa njima će moći slobodno da raspolažu kao svojom imovinom.

Sve navedeno će svakako imati pozitivan uticaj i na tržište kapitala i na rad berze, na interesovanje investitora, a samim tim i na rast cena akcije.

Zbog svih navedenih karakteristika predloženih zakona koji će doprineti stvaranju bolje poslovne atmosfere, modernizacije ekonomije, tržište rada i transparentnosti rada, Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Danijeli Veljović.
Reč ima potpredsednica Skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice, poštovani ministre, nećete mi zameriti, pre nego što pređem na današnji dnevni red, želim da se osvrnem na izlaganje kolege Starčevića koji je u svom izlaganju rekao da gospođa Marinika Tepić neće da kaže imena svedoka, traži garancije tužilaštva da oni svedoče putem skajpa ili video-linka, ali gledajte, i tada moraju da se saznaju imena svedoka, da li je to neki Pera, Simo ili bilo ko drugi. Znate, suština je druga, a to je zamajavanje javnosti, odlaganje da istina izađe na videlo, a sve u cilju provlačenja i dalje kroz blato Dragana Markovića Palme, ali ne u svrhu zaštite žena, već u svrhu lične promocije ili mogu reći možda i lične ambicije. Možda gospođa vidi sebe kao budućeg kandidata za predsednika Srbije. Ali da ne ulazim više u njene ambicije i želje, ona je sama to sve rekla jučerašnjom izjavom i jučerašnjim skupom u Jagodini, ja ću se sada vratiti na dnevni red, pošto tu imamo nekoliko važnih zakona kojim se uređuje prostor za što bolje i lakše poslovanje i privrednog sektora, ali i građana.

Prvo bih se osvrnula na Predlog zakona o registrovanju administrativnih postupaka, jer se njima još više upotpunjuje elektronska uprava. Zaposleni u državnoj upravi će zahvaljujući registru imati uvid u sve postupke i ostale uslove poslovanja privrede, čime će se olakšati i rad državne uprave, obezbediti povezivanje, komunikacija i digitalizacija različitih institucija. Praktično, to znači da na jednom mestu možemo doći do svih informacija o administrativnim postupcima važnim za poslovanje, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom nivou. Ušteda vremena je svakako najznačajnija, a pogotovo za privredne subjekte koji žele da pređu sa jedne na drugu delatnost. Ovde se najviše mislilo na mikro, mala i srednja preduzeća koja nemaju mogućnost da imaju pravnu službu i moram da iskoristim priliku da se na mala i srednja preduzeća mislilo i kroz niz uredbi u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, Agencijom za zapošljavanje. Planirano je da se u 2021. godini organizuju brojni finansijski programi, ali i usluge obuke, a sve u cilju što bolje podrške ovakvim preduzećima.

Procena je da će vrednost investicija u mala i srednja preduzeća u 2021. godini iznositi i do 9,2 milijarde dinara i meni je posebno drago što se program podrške odnosi i na razvojne projekte za žene preduzetnice, mlade ljude i mi smo jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti uvođenjem rodno odgovornog budžetiranja.

Kao što sam rekla, pored svih olakšica koje se ogledaju u lakšim administrativnim postupcima, za pohvalu je i to što je država od početka kovid krize pokazala razumevanje za stanje u kome se nalaze preduzeća. Najavljena je kroz rebalans budžeta i pomoć ugostiteljima i autoprevoznicima i čini mi se da su oni najveći teret krize i podneli. Mere koje se preduzimaju finansijski gledano sasvim su u okviru onoga što su realne mogućnosti države.

Svakako za preduzeća znači infrastruktura i kao poslanica koja dolazi iz Raške oblasti, dobro je što je predsednik Srbije pre nekoliko najavio da će Moravski koridor biti završen za tri godine, jer na potezu od Pojate do Preljine ima mnogo malih i srednjih preduzeća, po nekoj proceni i nekoliko hiljada, a i gravitira veliki broj ljudi. Tako da, Republika Srbija se trudi da u skladu sa situacijom koja je zadesila ne samo Srbiju, već i ceo svet, i sa realnim mogućnostima pomogne privredni sektor.

Što se tiče Registra administrativnih postupaka, krajnji cilj je da administrativni postupci budu optimizovani i da se obavljaju elektronskim putem, što bi se reklo – iz fotelje, transparentnost i dostupnost svih administrativnih postupaka, ušteda vremena i da stara poštapalica: „Fali ti jedan papir“ i šetnja od šaltera do šaltera konačno ode u zaborav.

Srbija je proteklih nekoliko godina puno uradila u reformi javne uprave i to je jedan od dva ključna uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Kroz to pokazujemo spremnost da se stvaraju novi dobri poslovni ambijenti, olakšan je rad javne uprave i institucija i svakako veća transparentnost službi koje su osnov za funkcionisanje jedne države.

Jedna od tačaka na današnjem dnevnom redu je i elektronsko fakturisanje jer će kroz elektronsku fakturu biti brže plaćanje, ali i suzbijanje sive ekonomije, jer ona pomaže u kontroli naplate poreza. Uvođenje elektronskih faktura je neophodno jer sa rastom globalne ekonomije pokreću se i nove usluge na tržištu, pa se procenjuje da globalni iznos faktura u svetu iznosi oko 550 milijardi godišnje, od čega digitalne fakture čine čak 10%. Mnoge zemlje centralne Evrope, nordijske zemlje su poslednjih godina sve više pokrenule razvoj usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura.

Kada govorimo o predloženom zakonu, čuli smo da tokom pripreme ovog zakona su se javljala razna pitanja da li će elektronske fakture dovesti do većih troškova, ali je ministar na početku svog današnjeg izlaganja naglasio da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno i samim tim se neće stvoriti troškovi za njene korisnike. Ovo je jedna sistemska promena i u razgovoru sa privrednicima i tokom javnog slušanja došli smo do ovakvog usaglašenog predloga izmene zakona.

Primenom elektronskih faktura štedi se u vremenu koje smo trošili na čuvanje i primenu faktura u papirnom obliku, ali svakako će biti mnogo lakše pretražiti elektronske fakture nego preturati po papirima i tražiti papirne. Svi smo sigurno bili u situaciji da hitno treba da nađemo neki račun ili neku fakturu i da u lomu papira prosto izludimo, sada će to sve biti mnogo lakše i bukvalno jednim klikom naći ćemo sve što nam je potrebno.

Da više ne dužim, svakako namera da se olakša poslovanje i unapredi administracija će imati podršku Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme za kolegu je oko tri minuta.
Reč ima Nandor Kiš.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani saradnici Vlade, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju želim da se osvrnem više na Zakon o elektronskom fakturisanju. Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog sektora.

Mislim da je vrlo bitno ono što ću sada reći, a to su i neki rokovi da bi se nešto učinilo i sprovodljivim i transparentnim, smatrali smo da moramo uvesti faznost, odnosno da u ovom zakonu moramo predvideti određene korake koji će javnom sektoru i privredi omogućiti da postepeno ulaze u ovaj sistem, da to ne bude stresno ni za javni sektor, ni za privatni sektor, da pokušamo da imamo jedan stabilan sistem, operativni sistem koji će korak po korak biti sve funkcionalniji i funkcionalniji.

Tri datuma su značajna, 1. januar 2022. godine – uspostavlja se obaveza javnog sektora da prima i čuva, kao i obaveza da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, kao i obaveza privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza privatnog sektora da prima i čuva fakturu izdatu od javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora i 1. januar 2023. godine – obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture o transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Znači, imamo neki period koji će omogućiti svim ovim učesnicima da polako ulaze u sistem, da pratimo razvoj sistema i da pokušamo, kao što sam rekao, da ga činimo efikasnijim i boljim.

Sve ovo je rezultat, u stvari, šta je cilj svega ovoga, pored onoga što su i predsednik Skupštine i predsednica Odbora naveli jeste da pre svega naša privreda bude operativnija, da poslovanje bude lakše, da ima što manje troškova, da se implementiraju tekovine evropskih direktiva i pokušamo da pratimo sve te neke trendove koji se javljaju u okruženju, jer ako ne budemo u okviru toga i mi spremni i ne budemo operativni, bojim se da će doći do dodatnih problema. Sve ovo u okruženju govori u prilog tome da ovi sistemi moraju da se uvode i da je to jedan od načina da se ubrzaju poslovni tokovi.

Ono što sam smatrao vrlo bitnim je smanjenje troškova u celom tom procesu, jer suštinski polako ćemo izbaciti sve ono što se odnosi na papir. To su ogromni troškovi za privredu, usporen je sistem, imamo gubitak u vremenu, u efikasnosti i potrebno je da čuvamo životnu sredinu. Ovako, uz malu nadogradnju postojećih sistema i uz malo bolje praćenje svih ovih rokova mislimo da ćemo od 2023. godine imati jedan stabilan i dobar sistem.

Ono što je bila intencija Ministarstva finansija i kod fiskalizacije i kod ove fakture jeste da se uokvire osnovni principi, osnovni element dešavaju u zakonu, a da se određenim podzakonskim aktima definiše ono što je tehnika i ono što nam treba za sprovođenje. Ovde imamo rok od šest meseci da donesemo odgovarajuće podzakonske akte. To je da će korišćenje sistem elektronskih faktura biti besplatno. Ono što je sistem države i ono što je resurs i državi, ono što je Ministarstvo finansija i što će se nalaziti u Državnom data centru, apsolutno je besplatno, znači, nema nikakvih troškova. Država sve svoje resurse će staviti na usluzi i privredi i svim subjektima koji će biti u sistemu.

Postavlja se pitanje angažovanjem informacionih posrednika, to je stvar koju ćete videti, koje će vam kolege kasnije objasniti, oni se uvode, ali to nije obaveza. Apsolutno nije da subjekat nema obavezu da ih angažuje, niti time da stvara dodatne troškove za sebe. To je stvar izbora svakog subjekta, da li on želi ili ima potrebu da angažuje nekog, kao i u svakom drugom poslovanju, da mu pomogne da ovaj sistem isprati do kraja. Može ga angažovati za dodatne neke aktivnosti, ali to nije stvar koju zakon i koji ćemo mi nametnuti privrednim subjektima, ali ostavljamo mogućnost da oni sami procene da li je njihov posao neophodan, koliko im je neophodan. Oni će međusobno regulisati svoje obaveze ugovorom, država tu ne nameće bilo kakvu obavezu, ne mora da bude trošak privrede, tj. stvar njihovog izbora.

Subjekti javnog sektora, znači, imaju transakcije međusobne i transakcije sa subjektima privatnog sektora, one su obuhvaćene ovim zakonom i isto tako i sa dobrovoljnim korisnicima sistem elektronskih faktura, koje su zapravo u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora, samo što oni dobrovoljno pristupaju ovom sistemu, ali kada jednom dobrovoljno pristupe ovom sistemu oni su u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora.

Kada govorimo o subjektima javnog sektora, to su nam svi subjekti koji pripadaju tzv. opšti nivo u države i javna preduzeća. Subjekti privatnog sektora su svi obveznici PDV, naravno, koji nisu subjekti javnog sektora, a kada govorimo o dobrovoljnim korisnicima sistema elektronskih faktura, to su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, odnosno preduzetnici i obveznici poreza na dobit pravnih lica, a koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Ovi dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura, oni praktično optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, tako što zakonom predviđene po zakonskim aktima, jasan definisan način, se pristupi sistemu elektronskih faktura. Znači, čim oni pristupe u sistem elektronskih faktura, jednom puste fakturu, oni praktično dobijaju status, odnosno tretiraju se isto, kao i subjekti i privatnog sektora.

Jednom kada se optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, ta opcija traje za čitavu tu tekuću godinu u koju su optirali i narednu kalendarsku godinu. Ovo će naravno biti pogotovo važno za one privredne subjekte, znači, preduzetnike obveznika poreza na dobit koji nisu obveznici PDV, koji imaju poslovne odnose sa javnim sektorom, a sa njima ne mogu komunicirati na drugi način, nego da im izdaju elektronske fakture.

Ove fakture se izdaju i šalju u strukturiranom formatu koji omogućava njihovu potpunu elektronsku obradu preko sistema elektronskih faktura. Kada govorimo o licima koji imaju obaveze prema Zakonu u elektronskom fakturisanju, u osnovi možemo to podeliti na dve najznačajnije grupe, mada tu imamo i druge obaveze. To je, pre svega, obaveza izdavanja faktura, tu obavezu imaju subjekti javnog sektora za svoje međusobne transakcije, transakcije sa privatnim sektorom i privatni sektor za međusobne transakcije sa javnim sektorom i naravno, na dobrovoljne korisnike, kako sam već rekao, gde se u potpunosti primenjuje pravila koje se odnose na subjekte privatnog sektora.

Osim ove obaveze koja se odnosi na izdavanje elektronskih faktura, mi imamo jednu obavezu koja je predviđena u članu 4. zakona, za koju mislim da je jako bitna da imamo u vidu, a to je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV. Mislim da je jako bitno da se dobro shvati na šta se ova obaveza odnosi. Ona se odnosi na one slučajeve kada se određeno lice pojavljuje kao posrednik dužnika u sistemu PDV. To znači slučaj kada mogu nastaviti određene PDV obaveze, a data PDV obaveze ne nastaju po osnovu transakcija, na osnovu koje se izdaje elektronska faktura. Primera radi, takva transakcija može da nastane ukoliko neki naši obaveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, primera radi primi uslugu iz inostranstva od stranog primaoca. U tom slučaju će ono biti po tzv. sistemu obrnute naplate, biti u obvezi da obračuna PDV na fakturi, koju je primio i da tu iskaže PDV.

Ovakvi slučajevi kada se određeno lice javlja kao poreski dužnik. Obaveza koja za njih nastaje ne evidentira se kroz samu fakturu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, već će se evidentirati u sistem elektronskih faktura i to za svaku transakciju pojedinačno u rokovima koji su predviđeni za podnošenje PDV prijava.

Kada govorimo o elektronskoj fakturi, ona se izdaje kroz sistem elektronskih faktura, što će praktično između dva korisnika tog sistema, što će omogućiti trenutnu dostavu elektronske fakture drugom korisniku i predviđeno je da se u primljenoj fakturu primalac fakture izjašnjava u roku od 15 dana. U tom roku primalac može tu fakturu da prihvati ili da odbije, a u slučaju ako se u primljenoj fakturi primalac koji je subjekt javnog sektora ne izjasni u predviđenom roku, takva faktura će se smatrati prihvaćenom. Ovo pravilo je uvedeno zato što smo smatrali da je neophodno da se u javnom sektoru uvede visoka finansijska disciplina i zbog toga što javni sektor već zbog svoje prirode uvek može da obezbedi da ima raspoloživo lice koje će se baviti prijemom faktura i ne bi bilo nikako opravdano da daju bilo kakve olakšice za javni sektor.

Što se tiče privatnog sektora, ukoliko se u roku od 15 dana primalac ne izjasni o primljenoj fakturi, takva faktura će biti ponovo njemu dostavljena sa dodatnim rokom od pet dana da se izjasni o prijemu fakture, s tim da ukoliko se i u tom dodatnom roku primalac fakture ne izjasni o tome, o osnovanosti primljene fakture, takva faktura će se smatrati odbijenom i u tom smislu, naravno, posle toga, izdavalac fakture će imati sva raspoloživa sredstva da za naplatu svog potraživanja kao što bih imao i po postojećem sistemu na osnovu faktura koje nisu prihvaćene ili nisu ispunjene obaveze po osnovu tih izdati faktura.

Ovde bih napomenuo još jedno pitanje, mislim da je bitno, a to je odnos ovog zakona i Zakona o PDV, jer tu je bilo dosta pitanja tokom javne rasprave šta se dešava sa PDV-om, da li se na neki način menjaju ovim zakonom pravila koja se tiču PDV. Odgovor je odričano. Ovim zakonom se ni na koji način ne diraju pravila koja se odnose na obračun PDV, priznavanje ulaznog PDV, bilo šta što se tiče PDV se ne menja usvajanjem ovog zakona.

Pravila zakona o PDV ostaju potpuno netaknuta samim donošenjem ovog zakona, s tim što će se naravno uvođenjem jednog ovakvog sistema obezbediti mnogo bolja evidencija i mogućnost kontrole ispunjavanja obaveza PDV-a i svakako će se stvoriti jedno moćno sredstvo kod kojeg će se lakše analizirati mogućnosti nastupanja rizika poreske evazije kod pojedinih poreskih obveznika, olakšati kontrola, skratiti postupci kontrole, što je svakako u interesu uspostavljanja finansijske discipline.

S druge strane, je u interesu samih poreskih obveznika zbog toga što će sve poreske kontrole biti mnogo bolje pripremljene nego sad i mnogo će kraće trajati, tako da će obveznici mnogo manje gubiti vremena tim postupcima.

Na kraju bih voleo da kažem da u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.