Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.
Poštovani saradnici Vlade, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju želim da se osvrnem više na Zakon o elektronskom fakturisanju. Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog sektora.
Mislim da je vrlo bitno ono što ću sada reći, a to su i neki rokovi da bi se nešto učinilo i sprovodljivim i transparentnim, smatrali smo da moramo uvesti faznost, odnosno da u ovom zakonu moramo predvideti određene korake koji će javnom sektoru i privredi omogućiti da postepeno ulaze u ovaj sistem, da to ne bude stresno ni za javni sektor, ni za privatni sektor, da pokušamo da imamo jedan stabilan sistem, operativni sistem koji će korak po korak biti sve funkcionalniji i funkcionalniji.
Tri datuma su značajna, 1. januar 2022. godine – uspostavlja se obaveza javnog sektora da prima i čuva, kao i obaveza da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, kao i obaveza privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza privatnog sektora da prima i čuva fakturu izdatu od javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora i 1. januar 2023. godine – obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture o transakcijama između subjekata privatnog sektora.
Znači, imamo neki period koji će omogućiti svim ovim učesnicima da polako ulaze u sistem, da pratimo razvoj sistema i da pokušamo, kao što sam rekao, da ga činimo efikasnijim i boljim.
Sve ovo je rezultat, u stvari, šta je cilj svega ovoga, pored onoga što su i predsednik Skupštine i predsednica Odbora naveli jeste da pre svega naša privreda bude operativnija, da poslovanje bude lakše, da ima što manje troškova, da se implementiraju tekovine evropskih direktiva i pokušamo da pratimo sve te neke trendove koji se javljaju u okruženju, jer ako ne budemo u okviru toga i mi spremni i ne budemo operativni, bojim se da će doći do dodatnih problema. Sve ovo u okruženju govori u prilog tome da ovi sistemi moraju da se uvode i da je to jedan od načina da se ubrzaju poslovni tokovi.
Ono što sam smatrao vrlo bitnim je smanjenje troškova u celom tom procesu, jer suštinski polako ćemo izbaciti sve ono što se odnosi na papir. To su ogromni troškovi za privredu, usporen je sistem, imamo gubitak u vremenu, u efikasnosti i potrebno je da čuvamo životnu sredinu. Ovako, uz malu nadogradnju postojećih sistema i uz malo bolje praćenje svih ovih rokova mislimo da ćemo od 2023. godine imati jedan stabilan i dobar sistem.
Ono što je bila intencija Ministarstva finansija i kod fiskalizacije i kod ove fakture jeste da se uokvire osnovni principi, osnovni element dešavaju u zakonu, a da se određenim podzakonskim aktima definiše ono što je tehnika i ono što nam treba za sprovođenje. Ovde imamo rok od šest meseci da donesemo odgovarajuće podzakonske akte. To je da će korišćenje sistem elektronskih faktura biti besplatno. Ono što je sistem države i ono što je resurs i državi, ono što je Ministarstvo finansija i što će se nalaziti u Državnom data centru, apsolutno je besplatno, znači, nema nikakvih troškova. Država sve svoje resurse će staviti na usluzi i privredi i svim subjektima koji će biti u sistemu.
Postavlja se pitanje angažovanjem informacionih posrednika, to je stvar koju ćete videti, koje će vam kolege kasnije objasniti, oni se uvode, ali to nije obaveza. Apsolutno nije da subjekat nema obavezu da ih angažuje, niti time da stvara dodatne troškove za sebe. To je stvar izbora svakog subjekta, da li on želi ili ima potrebu da angažuje nekog, kao i u svakom drugom poslovanju, da mu pomogne da ovaj sistem isprati do kraja. Može ga angažovati za dodatne neke aktivnosti, ali to nije stvar koju zakon i koji ćemo mi nametnuti privrednim subjektima, ali ostavljamo mogućnost da oni sami procene da li je njihov posao neophodan, koliko im je neophodan. Oni će međusobno regulisati svoje obaveze ugovorom, država tu ne nameće bilo kakvu obavezu, ne mora da bude trošak privrede, tj. stvar njihovog izbora.
Subjekti javnog sektora, znači, imaju transakcije međusobne i transakcije sa subjektima privatnog sektora, one su obuhvaćene ovim zakonom i isto tako i sa dobrovoljnim korisnicima sistem elektronskih faktura, koje su zapravo u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora, samo što oni dobrovoljno pristupaju ovom sistemu, ali kada jednom dobrovoljno pristupe ovom sistemu oni su u potpuno istom položaju, kao i subjekti privatnog sektora.
Kada govorimo o subjektima javnog sektora, to su nam svi subjekti koji pripadaju tzv. opšti nivo u države i javna preduzeća. Subjekti privatnog sektora su svi obveznici PDV, naravno, koji nisu subjekti javnog sektora, a kada govorimo o dobrovoljnim korisnicima sistema elektronskih faktura, to su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, odnosno preduzetnici i obveznici poreza na dobit pravnih lica, a koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.
Ovi dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura, oni praktično optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, tako što zakonom predviđene po zakonskim aktima, jasan definisan način, se pristupi sistemu elektronskih faktura. Znači, čim oni pristupe u sistem elektronskih faktura, jednom puste fakturu, oni praktično dobijaju status, odnosno tretiraju se isto, kao i subjekti i privatnog sektora.
Jednom kada se optiraju da koriste sistem elektronskih faktura, ta opcija traje za čitavu tu tekuću godinu u koju su optirali i narednu kalendarsku godinu. Ovo će naravno biti pogotovo važno za one privredne subjekte, znači, preduzetnike obveznika poreza na dobit koji nisu obveznici PDV, koji imaju poslovne odnose sa javnim sektorom, a sa njima ne mogu komunicirati na drugi način, nego da im izdaju elektronske fakture.
Ove fakture se izdaju i šalju u strukturiranom formatu koji omogućava njihovu potpunu elektronsku obradu preko sistema elektronskih faktura. Kada govorimo o licima koji imaju obaveze prema Zakonu u elektronskom fakturisanju, u osnovi možemo to podeliti na dve najznačajnije grupe, mada tu imamo i druge obaveze. To je, pre svega, obaveza izdavanja faktura, tu obavezu imaju subjekti javnog sektora za svoje međusobne transakcije, transakcije sa privatnim sektorom i privatni sektor za međusobne transakcije sa javnim sektorom i naravno, na dobrovoljne korisnike, kako sam već rekao, gde se u potpunosti primenjuje pravila koje se odnose na subjekte privatnog sektora.
Osim ove obaveze koja se odnosi na izdavanje elektronskih faktura, mi imamo jednu obavezu koja je predviđena u članu 4. zakona, za koju mislim da je jako bitna da imamo u vidu, a to je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV. Mislim da je jako bitno da se dobro shvati na šta se ova obaveza odnosi. Ona se odnosi na one slučajeve kada se određeno lice pojavljuje kao posrednik dužnika u sistemu PDV. To znači slučaj kada mogu nastaviti određene PDV obaveze, a data PDV obaveze ne nastaju po osnovu transakcija, na osnovu koje se izdaje elektronska faktura. Primera radi, takva transakcija može da nastane ukoliko neki naši obaveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, primera radi primi uslugu iz inostranstva od stranog primaoca. U tom slučaju će ono biti po tzv. sistemu obrnute naplate, biti u obvezi da obračuna PDV na fakturi, koju je primio i da tu iskaže PDV.
Ovakvi slučajevi kada se određeno lice javlja kao poreski dužnik. Obaveza koja za njih nastaje ne evidentira se kroz samu fakturu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom, već će se evidentirati u sistem elektronskih faktura i to za svaku transakciju pojedinačno u rokovima koji su predviđeni za podnošenje PDV prijava.
Kada govorimo o elektronskoj fakturi, ona se izdaje kroz sistem elektronskih faktura, što će praktično između dva korisnika tog sistema, što će omogućiti trenutnu dostavu elektronske fakture drugom korisniku i predviđeno je da se u primljenoj fakturu primalac fakture izjašnjava u roku od 15 dana. U tom roku primalac može tu fakturu da prihvati ili da odbije, a u slučaju ako se u primljenoj fakturi primalac koji je subjekt javnog sektora ne izjasni u predviđenom roku, takva faktura će se smatrati prihvaćenom. Ovo pravilo je uvedeno zato što smo smatrali da je neophodno da se u javnom sektoru uvede visoka finansijska disciplina i zbog toga što javni sektor već zbog svoje prirode uvek može da obezbedi da ima raspoloživo lice koje će se baviti prijemom faktura i ne bi bilo nikako opravdano da daju bilo kakve olakšice za javni sektor.
Što se tiče privatnog sektora, ukoliko se u roku od 15 dana primalac ne izjasni o primljenoj fakturi, takva faktura će biti ponovo njemu dostavljena sa dodatnim rokom od pet dana da se izjasni o prijemu fakture, s tim da ukoliko se i u tom dodatnom roku primalac fakture ne izjasni o tome, o osnovanosti primljene fakture, takva faktura će se smatrati odbijenom i u tom smislu, naravno, posle toga, izdavalac fakture će imati sva raspoloživa sredstva da za naplatu svog potraživanja kao što bih imao i po postojećem sistemu na osnovu faktura koje nisu prihvaćene ili nisu ispunjene obaveze po osnovu tih izdati faktura.
Ovde bih napomenuo još jedno pitanje, mislim da je bitno, a to je odnos ovog zakona i Zakona o PDV, jer tu je bilo dosta pitanja tokom javne rasprave šta se dešava sa PDV-om, da li se na neki način menjaju ovim zakonom pravila koja se tiču PDV. Odgovor je odričano. Ovim zakonom se ni na koji način ne diraju pravila koja se odnose na obračun PDV, priznavanje ulaznog PDV, bilo šta što se tiče PDV se ne menja usvajanjem ovog zakona.
Pravila zakona o PDV ostaju potpuno netaknuta samim donošenjem ovog zakona, s tim što će se naravno uvođenjem jednog ovakvog sistema obezbediti mnogo bolja evidencija i mogućnost kontrole ispunjavanja obaveza PDV-a i svakako će se stvoriti jedno moćno sredstvo kod kojeg će se lakše analizirati mogućnosti nastupanja rizika poreske evazije kod pojedinih poreskih obveznika, olakšati kontrola, skratiti postupci kontrole, što je svakako u interesu uspostavljanja finansijske discipline.
S druge strane, je u interesu samih poreskih obveznika zbog toga što će sve poreske kontrole biti mnogo bolje pripremljene nego sad i mnogo će kraće trajati, tako da će obveznici mnogo manje gubiti vremena tim postupcima.
Na kraju bih voleo da kažem da u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.