Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan niz zakona, posebno za našu privredu, ali naravno i za fizička lica.

Ono na šta sam ja posebno ponosna jeste da naša država danas sprovodi jednu odgovornu ekonomsku politiku pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, ali, naravno, i Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Malim, koji te naše planove za bolju budućnost sprovode u delo kroz konkretne finansijske strateške planove.

Ovih dana imamo dosta zakona koji nam dolaze iz Ministarstva finansija i svi oni negde imaju jednu zajedničku crtu, a to je upravo da se naša zemlja danas nalazi u takvoj poziciji da smo ekonomski dovoljno snažni da možemo da na plećima države podnesemo najveći teret, da stanemo iza svakog našeg građanina i da mu pomognemo u ovim teškim trenucima izazvanim pandemijom virusa Kovid 19.

Mi danas imamo te stabilne i zdrave javne finansije i u mogućnosti smo bili i u prethodnoj godini da pomognemo privatnom sektoru sa dva paketa mera pomoći i usled nastavka, da kažemo, negativnog uticaja zbog pandemije virusa Kovid 19, bilo je negde neophodno i bilo je i predloženo da se nastavi i sa trećim paketom mera. Sva ta pomoć koja je pružena u 2020. godini i sada sa novim trećim paketom mera predstaviće zapravo injekciju od osam milijardi evra koja će biti ubrizgane našim građanima. To predstavlja jedan izvanredan vid pomoći našem privatnom sektoru.

Putem tih mera, koje je sprovela Vlada Republike Srbije, mi smo u mogućnosti da kažemo da smo u ovom trenutku očuvali našu privredu, da smo očuvali nisku stopu nezaposlenosti, da smo očuvali sve naše proizvodne kapacitete i da smo zadržali to sveobuhvatno zdravlje naših javnih finansija.

Koliko je to važno i koliko je to velika pomoć našim građanima govori i činjenica da se za paket mera iz ovog trećeg dela prijavilo 251.000 firmi naših i to za isplatu tri puta po 50% minimalne zarade, sa kojom se krenulo već početkom aprila meseca. Imamo i situaciju da će danas biti isplaćena jedna 1,22 milijarde dinara, upravo onom sektoru koji je možda jedan od najugroženijih u ovom trenutku, a to su gradski hotelijeri.

Zateći vrlo loše stanje državne kase, kakvo je zatekla SNS u trenutku preuzimanja vlasti, sigurno da nije bilo jednostavno. Naša država je u tom trenutku bila na kolenima i mi smo jedino uz sprovođenje veoma važnih finansijskih reformi, koje je predvodio predsednik Aleksandar Vučić u poslednjih sedam, osam godina, u mogućnosti da se danas nalazimo u takvoj poziciji da imamo te stabilne javne finansije, da imamo jednu izvanredno povoljnu klimu i za strane direktne investicije i za domaće investitore i da sprovodimo, moglo bi se to možda okarakterisati i kao jedan agresivni trend javnih kapitalnih investicija, što čuva naše finansije.

Odgovorna politika se, takođe, ogleda i u tome što su svi ti planirani koraci i sve te strategije koje se sprovode kroz godine, zapravo, sinhrono organizovane.

Mi smo nedavno imali u plenumu i raspravu na temu – Razvoja širokopojasne telekomunikacione mreže u našoj zemlji. To je vrlo važna stavka za pokrivanje internet mreže na teritoriji čitave naše zemlje, kako bismo bili u mogućnosti da uz taj dobar protok interneta dostupan svim našim građanima, mi budemo u mogućnosti da nastavimo sa digitalizacijom, da nastavimo sa razvojem tih elektronskih usluga koje pruža naša država, kao što je E-uprava, kao što je E-papir, kao što je elektronsko zdravstvo.

Time dolazimo i do, po meni, ključne tačke današnje rasprave, a to je upravo Zakon o elektronskom fakturisanju. On predstavlja jedan veoma važan faktor za olakšavanje i pomoć našem privatnom sektoru.

Mi smo do sada imali priliku da ukoliko sarađujemo sa javnim sektorom, kao privatna lica, budemo u obligaciji da te fakture upućene javnom sektoru podnesemo Centralnom registru faktura.

Ovaj sistem elektronskog fakturisanja predstavlja prošireno i još jedan korak dalje ka boljem i transparentnijem poslovanju, ne samo kada se sarađuje sa javnim sektorom, već vremenom i tzv. BTB poslovi, odnosno business to business.

Ono što je veoma važno, a što imamo u okviru ovog zakona, jeste da će njegova implementacija biti sprovedena kroz etape. Zašto je to važno? Zato da bi svi akteri i svi učesnici, svi budući korisnici tog sistema elektronskog fakturisanja mogli na pravi način da se prilagode kroz vreme i da pristupe i da zaključno sa tom 2023. godinom svi budemo u mogućnosti da na pravi način budemo deo tog sistema elektronskog fakturisanja, kako za one koji su po zakonu u obligaciji da koriste ovaj sistem, ali tako i za one koji se dobrovoljno prijavljuju na ovaj sistem.

Pored te transparentnosti koju će pružiti, takođe, ovaj sistem će kroz režim elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a smanjiti tu poresku evaziju, povećati uspešnost naplate poreza, ali i smanjiti tu sivu ekonomiju u našoj državi.

Mi smo svi svedoci i imali smo prilike da vidimo koliko je poslednjih decenija, koliko su predstavnici čak i neke tzv. političke elite, zgrnuli ogromne novce upravo tim finansijskim malverzacijama, upravo utajama poreza. Ovakav zakon i mnogi drugi koje sprovodi Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije staće se na put takvima, a ona preduzeća koja pošteno posluju, imaće isključivo benefite od ovakvog vida zakona.

Kao država na evropskom putu, takođe je važno i da naglasimo da je ovaj zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU, takođe i da će on imati višestruku uštedu kada je u pitanju i novčana i vremenska. Naravno, imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, manjak korišćenja papira, takođe, uticaće i na zaštitu životne sredine.

Da država brine o svojim građanima i da država želi da olakša poslovanje građanima, svakako se ogleda i u sledećoj tački našeg današnjeg dnevnog reda, a to je Zakon o registru administrativnih postupaka. To predstavlja zaista jednu izvanrednu platformu u kojoj ćemo moći da imamo sabrane sve administrativne postupke koji se nalaze u ovom trenutku u našoj zemlji. To je nešto što će na izvanredan način i transparentno dati našim građanima mogućnost da u svakom trenutku imaju pravovremene tačne informacije, znaju apsolutno sve korake neophodne za realizaciju određenih administrativnih procesa, dakle, koja su dokumenta potrebne, koji su formulari potrebni i koje su to takse.

To ne samo što će pomoći, da kažem, fizičkim licima, našim građanima, to će u mnogome pomoći i privatnom sektoru, samim tim što posebno male firme koje nemaju dovoljno sredstava da poseduju svoja pravna odeljenja, moći će kroz ovaj sistem da budu pravovremeno i tačno informisani vezano za sve administrativne procese koji su neophodni u njihovom poslovanju.

Ono što je takođe jako važno jeste da popisom svih tih administrativnih postupaka i procesa, uvidelo se, takođe, da oni poseduju i neke nedostatke, da su možda određeni koraci nepotrebni, suvisli. Ono što je meni posebno drago jeste da je odlučeno da se ide sa uspostavljanjem registra uz sprovođenje kontinuiranog pojednostavljenja, odnosno optimizacije tih administrativnih postupaka.

Trenutno se u našoj zemlji vodi dosta reformskih procesa. Naravno, tim reformskim procesima je uključena i digitalizacija administracije i razne druge te elektronske usluge koje pruža naša država građanima i privatnom sektoru. To je, svakako, proces koji se sprovodi radi postizanja bolje poslovne klime, radi postizanja boljeg životnog standarda našim građanima.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, jer upravo time podržavamo i kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vidim, danas završavamo sa društvenom svojinom. Pitanje privatizacije i grabizacije je bilo dominantno do 2012. godine.

Dame i gospodo, komunizam i društvena svojina je otišla, trebali smo samo da utvrdimo u čije džepove. To bi bilo korektno i verovatno bi našli mnoge majstore tranzicije, odnosno koji su u toj privatizaciji, grabizaciji sve što je bilo zajedničko, sve što je bilo društveno uzeli sebi. Tako grabljiva predatorska privatizacija, mislim, nije zamišljena, nije se desila nigde u svetu i teško je zamisliti uopšte da se takva grabizacija i privatizacija može ponoviti.

Sem što su se domogli ogromne imovine, otpustili su 400 hiljada ljudi, lišili su ih plata, lišili su ih dostojanstva, niko od njih nije mogao da donese čestit lični dohodak svojim bližnjima, svojim ukućanima i time su na određeni način devalvirali i moral u našem društvu, jer je teško deci dati primer kad ostanete bez posla, kad ostanete bez plata, teško je deci dati primer i reći kako je dobro biti pošten, kako je dobro biti vredan, kako je dobro biti zaposlen, kako se, ne znam, dve ili tri decenije ostanete bez posla i ostanete na određen način i bez prava na penziju. Sem što ste lišeni ličnih dohodaka i dostojanstva, vi ste u državi sa prihodovne strane otišli sa rashodovnu. Dakle, sem što niste dobijali plate, praznili su se fondovi za zdravstvo, praznili su se fondovi PIO, praznile su se kase lokalnih samouprava, kase gradova, kasa Republike. Dakle, zahvaljujući otpuštanju tih ljudi država je ostala bez privrede i privredne aktivnosti.

Ostati bez privrede to vam je kao automobil koji nema motor i menjač. Takav automobil može da ima upravljač i nebitno je ko njime upravlja, uglavnom taj automobil može da ide samo nizbrdo. Ukoliko ste pri tome ostali bez investicija, a investicije su gorivo koje se sipa u takav automobil koji treba da pokrene privrednu aktivnost ukoliko ona postoji… Ova vlast je to uspela. Znači, zaposlila je 320 hiljada ljudi. Da to prevedem na brojke, svakog meseca zahvaljujući tome i zahvaljujući rastu ličnih dohodaka preko 160 miliona evra primi 320 hiljada ljudi ili na godišnjem nivou građani koje je ova vlast uposlila prime oko dve milijarde u neto ličnim dohocima, a preko milijardu ode u penzijski i invalidski fond, u zdravstveni fond i kroz poreze na plate ode prema lokalnoj samoupravi. Kada ti građani, zahvaljujući tome što ne iznose taj novac na belosvetska ostrva, kada ti građani taj novac potroše ovde, onda država ponovo kroz PDV, od te dve milijarde dobije 400 miliona u svoju kasu i tako se uzajamno pomažu građani, država koji su na zadovoljstvo svih nas našli svoju radnu aktivnost u preduzećima kroz investicije koje je ova vlast dovela.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju faktura, ja bih voleo da vidim fakture SBB-a, odnosno da vidimo koliko novca na lažnim prekograničnim televizijama se ispumpa iz ove države zato što su SBB, Total i EON uvek u gubitku, odnosno Junajted medija, Junajted grupa u Srbiji, iako kroz reklame, kroz pretplatu zgrću, po mojim informacijama, oko 500 miliona evra. Većina tog novca se ispumpava za lažne usluge, navodnog reemitovanja, odnosno plaća se usluga reemitovanja u Luksemburgu gde se ne emituje program. Znači, u suštini, ministre, plaća se usluga koja ne postoji. To je isto kao kada bi vi otvorili firmu i platili neku uslugu u inostranstvu koju niste koristili. To bi bilo ispumpavanje novca, to bi bilo pranje para, to bi bio poreski prekršaj. Znači, ukoliko neko pare iz dobiti izbaci negde u inostranstvo, u takvoj situaciji on je učinio poreski prekršaj i trebao bi da se goni.

Uz pomoć REM-a i nezavisnog regulatornog tela njihovi lažni prekogranični kanali emituju na desetine hiljada sekundi u toku dana na jednom kanalu i ako uzmemo da je samo pet evra taj sekundu, na RTS je 100, jedan njihov kanal svakodnevno ispumpa 50.000 evra u reklamama koje izbace napolje, a pri tome oni tvrde da su prekogranična televizija. Po Zakonu o oglašavanju oni nemaju pravo da emituju srpske reklame. Mogu da emituju reklame samo one koji su sastavni deo izbornog programa.

Nemoj neko da mi kaže da reklama Jelen piva ili da reklama Zaječarskog piva, reklama Dijamanta itd. se emituje u Luksemburgu, odnosno u poslednje vreme su počeli da prepravljaju i prekogranične televizije Diskaveri, Histori, Foksovi kanali, Sinestar kanali itd, i to radi Cas medija koja je sastavni deo Junajted medija, odnosno Šolakovog biznisa i Đilasovog preduzeća. Oni prave medijski pejzaž i nije problem da oni, iako učestvuju u kreiranju predizbornog programa, a strane su televizije, što nigde ni u jednoj zemlji nije dopušteno, a pri tome se žale na slobodu medija… Njihov većinski vlasnik je američki VS partners i Amerikanci koji su veoma osetljivi na mešanje stranih država i stranih medija u njihov izborni proces dopustili su da, kao vlasnici luksemburških medija, utiču emitovanjem reklama i predizbornog programa u Republici Srbiji na mogući ishod izbora.

Mislim da uopšte ne žele da na izborima pobedi neka politička stranka ili Đilasovo preduzeće, već da pripremaju medijski pejzaž za pobunu, nemire, a svedoci smo bili u julu kako izgleda to navođenje demonstracija na Narodnu skupštinu Republike Srbije, šta se sve izdešavalo, kako su policajci gađani sa kamenjem koje je teško preko pet kilograma, kako su pokušali na nasilan način da se domognu vlasti. Mislim da od tog načina dovođenja na vlast oni nisu odustali i da na ovakav način ubiraju novac kojim će finansirati nemire u Srbiji, a pri tome medijski pratiti, ne samo sa elektronskih medija, već i štampanih čiji su vlasnici postali u međuvremenu.

Zato bih voleo da vidim te fakture iz SBB-a i kada pitate, recimo, poresku upravu da li N1 televizija ima PIB, oni odgovore da N1 nema PIB, ali da koristi PIB druge firme koja se zove Adria njuz d.o.o. Beograd. Za mene je neprihvatljivo da jedna strana firma koristi PIB domaće firme, jer čak da je Adria njuz d.o.o. osnivač N1 televizije, jedna firma kada osnuje drugu firmu, mora i ta druga firma da ima svoj matični broj i svoj PIB. To se u N1 televiziji ne događa. Više krivičnih dela su izvršili i povikom o slobodi medija koja je navodno ugrožena, oni u stvari brane Đilasovo preduzeće i Šolakov biznis.

Dame i gospodo, mi moramo svakog dana da budemo posvećeni. Za razliku od njih, vreme treba da provodimo u radu mi koji se bavimo poljoprivredom i prerađivačka industrija treba, ono što seljaci proizvedu, da preradi i da na takav način proizvedemo više novca kroz privredu i da od tih stvorenih i prirodnih dobara korist imaju naši građani, odnosno da imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu i čestit dom. Hvala.

Hvala.
Reč ima Adrijana Pupovac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i, na prvom mestu, cenjeni građani, pred nama je izuzetno važan Predlog zakona o elektronskom fakturisanju koji će pre svega građanima, a posebno privredi olakšati svakodnevni rad, uštedeti vreme i smanjiti troškove poslovanja.

Ovim zakonom se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskog fakturisanja u transakcijama između javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Glavni razlog donošenja zakona o elektronskom fakturisanju jeste uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija, kao i unapređenje pravnog okvira.

Za sprovođenje ovog zakona uvešće se faznost. To jeste period prilagođavanja sa ciljem da se izbegne stresnost kako za subjekte javnog, tako i za subjekte privatnog sektora. U tom pogledu značajna su tri datuma: 1. januara 2022. godine – uspostavlja se obaveza za izdavanje elektronskih faktura subjekata javnog sektora; 1. jul 2022. godine – obaveza subjekata transakcija privatnog i javnog sektora; 1. januar 2023. godine – obaveza transakcija između subjekata privatnog sektora.

Moram, zbog naših građana, napomenuti i to da će korišćenje sistema elektronskog fakturisanja biti besplatno, neće biti obaveze angažovanja informacionog posrednika. Postojaće kontakt centar za podršku korisnicima i neće se nametati dodatni troškovi poslovanja.

Veliki broj konstruktivnih predloga i sugestija je implementiran u Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Ono što sam u neposrednom kontaktu primetila, to je da moje kolege koje su završile Ekonomski fakultet, ali i ostali zaposleni kako u finansijskim, tako i u računovodstvenim službama i njih interesuje šta će biti sa Centralnim registrom faktura.

Drage kolege, primenom ovog zakona neće doći do gašenja Centralnog registra faktura, ali će fakturisanje biti pojednostavljeno.

U Centralni registar faktura, kao što znamo, unose se osnovni elementi, ne stavke fakture. Znači, samo osnovni elementi fakture. Nakon toga, u obavezi smo da pravimo nove fakture koje se šalju poštom. Zahvaljujući novom, elektronskom fakturisanju kada pošaljete fakturu automatski će se sliti podaci u Centralni registar faktura, tako da će CRF biti u bek ofisu, znači iza sistema e-faktura, što znači da se sve radi u jednom sistemu i ne morate da šaljete fakture poštom, tako da ćete imati značajne uštede i u dosadašnjem papirnom fakturisanju faktura.

Predmet onoga što će se iskazati na elektronskim fakturama su transakcije koje se odnose na isporuku dobara i usluga i na prijem avansnih uplata.

Uvođenjem ovakvog sistema obezbediće se bolje evidencije i mogućnosti kontrole ispunjavanja obaveza poreza na dodatu vrednost, što je za našu državu od velike važnosti.

Ovako kvalitetnim Predlogom zakona upravo su resorna ministarstva pokazala sinergiju, ministar Siniša Mali i njegovo Ministarstvo finansija kao stožer pripreme Nacrta ovog zakona, Ministarstvo privrede, Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma, ali i puna podrška poreske uprave i Privredne komore Srbije.

Saradnja ministarstva ogleda se i kroz realizaciju projekta Ministarstva trgovine, telekomunikacija i turizma. Izgradnja širokopojasne infrastrukture to jeste, izgradnja širokopojasne internet mreže, o čemu sam u nekom od prethodnih izlaganja takođe, znači u plenumu u našoj Skupštini, govorila, a sve u cilju pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i ruralnim područjima, ne samo u Borskom upravnom okrugu iz koga dolazim, već i u ostalim delovima Republike Srbije, gde će zahvaljujući proširenom internetu i vlasnici seoskih, tj. poljoprivrednih gazdinstava nesmetano primenjivati zakon o elektronskom fakturisanju.

Cilj zakona je da se unapredi transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost nacionalnog pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja.

Ovo je jedan od propisa sa kojim idemo, baš kao što to čini naš predsednik Aleksandar Vučić, u korak sa najnovijim poslovnim trendovima u svetu, posebno kada je reč o evropskim integracijama.

Srbija postaje moderna država uvođenjem ovakvih novih, inovativnih zakonskih rešenja. Zato ću u danu za glasanje sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije – Za našu decu, podržati današnji Predlog zakona. Hvala svima.

Hvala, gospođo Pupovac.

Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Orliću, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije, moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ su odlično govorile o predloženim zakonima. Naravno da ću u Danu za glasanje sve to da podržim. Imali smo izlaganje odlično i ministra Siniše Malog.

Posebno se zahvaljujem i mojim kolegama, gospodinu Mirkoviću i Rističeviću, što su detaljno govorili o malverzacijama Dragana Đilasa i bivšeg režima, koji su jedni od uništitelja Srbije u novijem dobu, ali ono što bih želeo da istaknem povodom predloženih zakona, posebno me raduju Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka jer smatram da će predloženi zakoni pored toga što će uštedeti i građanima i državi dosta novca, imaćemo i brže plaćanje i nećemo više imati situaciju da nedostaje jedan papir. Samim tim imamo i situaciju da će biti manje korupcije.

Samo da podsetim da kada se bivši režim pitao za digitalizaciju koju malte ne nismo ni imali do 2012. godine, tada smo imali period da nije samo nedostajao jedan papir. Nedostajala je gomila papira i u najčešćem broju slučajeva nedostajao je i novac da se podmite oni iz bivšeg režima koji su se nalazili na određenim funkcijama, od lokalne samouprave, pa do republičkih državnih institucija, ne bi li dobili taj papir i ne bi li dobili ono što im sleduje u skladu sa zakonom. Morali su da daju u zavisnosti od institucije 100 evra, hiljadu evra, deset hiljada evra. Sve zavisi koju uslugu su želeli pripadnici bivšeg režima, Đilasovog režima, da naplate građanima Srbije.

Naravno, tu izuzimam sve one čestite službenike koji su tada radili i sada rade po državnim institucijama, institucijama lokalne samouprave. Znate kako? Iz svakodnevnog kontakta sa građanima, građanin kada uđe u opštinu, građanin kada uđe u policijsku stanicu ili dom zdravlja, građanin tu vidi državu.

Većina građana, nažalost, upravo zbog grešaka bivšeg režima i nedostatka edukacije građana i što digitalizacija nije ranije zavladala u Srbiji, građanin kada uđe u opštinu on tu misli da može sve da reši i što se tiče katastra i što se tiče urbanizma i što se tiče poreske uprave, pa čak i što se tiče školstva.

Upravo i ovi predloženi zakoni ceo taj proces digitalizacije koji je u stvari krenuo tek kako treba u Vladi Aleksandra Vučića od 2014. godine, a kasnije nastavljen i 2016. i 2020. godine, dosta će biti olakšan život građanima Srbije. Život građanima Srbije se olakšava svakodnevno i zahvaljujući lepim vestima, jer da bi imali budžet dovoljno popunjen moraju da se jačaju sve grane, privredne grane u Srbiji, pa tako i grana turizma.

Ove vesti koje ste vi saopštili danas ministre, a koje se tiču turizma, ako se ne varam, danas je krenula isplata od države za gradske hotele za 294 gradska hotela u Srbiji 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi. Ja ne znam da li postoji ovakav podatak u Evropi ili bilo gde u svetu da ovako država pomaže 294 gradska hotela ne bi li ne samo isplatili plate ljudima, tu su u pitanju hiljade i hiljade ljudi koji rade, nego i da ne bi propala grana turizma u uslovima korona virusa.

Svakako je lepa vest i ono što nam je saopštio predsednik Aleksandar Vučić u toku jučerašnjeg dana, a to je izgradnja brze pruge od Beograda do Niša i Severne Makedonije. Ne samo da ćemo imati izgrađenu brzu prugu, nego tu se pokazuje jedna odlična saradnja Republike Srbije i EU.

Da podsetim građane, EU učestvuje 35% procenata u izgradnji ove brze pruge, 700 miliona evra nam EU maltene poklanja. Zašto? Zato što imamo jednu odgovornu vlast predvođenu Aleksandrom Vučićem, gde i EU zna da se ovde vodi računa o svakom dinaru.

Ovde nema više malverzacija kao što je bilo do 2012. godine, da ne ponavljam sada, što su danas sjajno govorile moje kolege. Dakle, imamo jednu odgovornu vlast. Imamo vlast koja vodi računa, ne samo o svim privrednim granama, ne samo o budžetu, ne samo o zakonima. Vodi se računa i o borbi protiv korona virusa i u borbi protiv mafije.

Naravno da me ne raduju neki podaci koji se saopšte javnosti iz oblasti borbe protiv mafije, ali su oni realnost. U borbi protiv mafije država ne krije ništa i ove slike i vesti koje smo imali prilike da vidimo prethodnih dana o pronalaženju novog naoružanja kod organizovanog kriminalnog klana koji vodi Velja Belivuk, sa njegovim saradnicima, odnosno koji je vodio, dovoljno govore ko je protiv države. Protiv ovakve države koja sjajno radi, o čemu govore svi ovi pokazatelji, mogu samo da budu organizovani kriminalni klanovi, tj. mafija i može samo da bude bivši režim, predvođen Draganom Đilasom, Šolakom, Marinikom Tepić, da ih sada nabrajam. Nema ih mnogo, ali ih ima toliko da su uspeli svi oni zajedno da pokradu stotine i stotine miliona evra.

Na kraju, želim da poručim građanima Srbije da se uvek da podrška svim ovim dobrim predloženim zakonima u Srbiji, ovoj borbi protiv mafije koju vodi država, ovoj borbi za vakcinaciju koju odlično vodi država i nadam se da ćemo dostići Izrael. Nadam da ćemo u ovoj godini pobediti koronu virus, da građani shvate da država pomaže sve i penzionere i mlade bračne parove i zaposlene i u elektroprivredi i u turizmu, i u drugim institucijama, jer sada je Srbija zemlja vladavine reda i zakona, koja vodi računa i koja sigurnim putem predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem ide u bolju budućnost, u bolju budućnost za našu decu. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Mrdiću.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih zakona.

Ono što najpre moram da kažem, to je da Republika Srbija zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije, ali i odgovornom, marljivom i predanom radu predsednika Republike Aleksandra Vučića napreduje u svakom moguće pogledu, pre svega napreduje u svim oblastima društvenog života. I pored pandemije koja je na globalnom nivou izazvala svetsku ekonomsku krizu, Srbija ima najbolje pokazatelje i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju čuvanje zdravlja naših građana, odnosno kada je u pitanju zdravstveni sistem. Srbija je znači i pored vrlo teške pandemije i posledica koje može da ostavi pokazala se kao šampion i u ekonomsko i u zdravstvenom smislu.

Predlozi zakona koji su pred nama pre svega su usmereni na smanjenje korupcije i na smanjenje sive ekonomije. Moram da istaknem da je jedan od ciljeva SNS, još od 2012. godine kada smo preuzeli vršenje vlasti, upravo bila borba protiv korupcije, njeno istrebljenje, odnosno znamo da korupcija se širi kao najgora bolest, da ona metastazira, ali vrlo važno je da korupciju svedemo na najmanji mogući nivo, a takođe i sivu ekonomiju koja pogoduje korupciji.

Upravo Zakon o elektronskom fakturisanju je jedan moderan zakon, zakon usaglašen sa standardima i pravnim tekovinama EU, ali zakon koji će doprineti još transparentnije javne finansije. Moram da istaknem da je Srbija danas zahvaljujući odgovornoj politici tada premijera Aleksandra Vučića, danas predsednika i zahvaljujući onim teškim i bolnim, ali neophodnim merama postala zemlja koja ima jake i stabilne finansije. Zahvaljujući upravo jakim i stabilnim finansijama Srbija danas kao zemlja može da se pohvali podrškom i merama koje pruža i prema građanima i prema privredi u našoj zemlji.

Na redu je treći paket mera podrške i građanima i privredi, ali ono što moram da istaknem to je da je Međunarodna organizacija rada u svom izveštaju tokom 2020. godine istakla da upravo Republika Srbija ima najsveobuhatniji, najadekvatniji i najblagovremeniji odgovori prema građanima i prema privredi, što se ogleda u očuvanju radnih mesta, u smanjenju siromaštva i tu tome da nezaposlenost nije povećan, naprotiv, ona je tokom pandemije Kovid 19 smanjena, što znači da je zaposlen veći broj građana.

Sam Aleksandar Vučić je u Srbiji otvorio preko 230 fabrika, u njima je zaposleno oko 400 hiljada radnika. Srbija ima stabilno poslovno okruženje. Nijedan strani investitor ni tokom 2020. godine, a ni danas nije otišao iz Srbije. Naprotiv, oni dolaze, a među tim investitorima pored kineskih, moram da istaknem da je najveći japanski investitor koji će proizvoditi gume u Inđiji upravo je došao prošle godine u Srbiju, a pre neki dan u Smederevskoj Palanci došla je južnokorejska firma koja će zaposliti oko 700 radnika, koja donosi modernu tehnologiju i Smederevska Palanka sigurno može da se pohvali sa tim da će biti jedna od najuspešnijih opština u podunavskoj regiji. Naravno ona je nekada pod vlašću žutog tajkunskog preduzeća bila pred bankrotstvom. To je bila opština u kojoj nije bilo vode, nije bilo ulične rasvete, ali građani su prepoznali da žuto tajkunsko preduzeće vodi u propast i građana i njihove opštine pa su poverenje dali SNS, odnosno Aleksandru Vučiću.

Kada je u pitanju zakon koji se odnosi na Registar administrativnih postupaka moram da istaknem da je poboljšanje kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije i insistiranje na tome da državni organi i javne ustanove moraju da budu servis građanima, a ne građani kuriri i poštari Republike Srbije, to je zacrtano u politici SNS i ovim zakonom upravo se to postiže.

Umesto gomile dana i odsustvovanja sa posla radi na primer prijave deteta, odnosno rođenja deteta, umesto tone papira koji su bili neophodni danas se elektronskim putem to prijavljuje odmah iz porodilišta, a na kućnu adresu građanima dolazi sva ona neophodna dokumentacija koja je potrebna i koju građani treba da imaju na primer za rođenje deteta. Takođe, i uvođenje elektronskog recepta i te kako je olakšalo nabavku lekova građanima. Ne moraju da nose papire. Automatski, odlaskom u apoteku dobijaju ono što im je neophodno.

Digitalizacija jeste zamajac ekonomskog napretka svakog društva. Digitalizacija jeste nešto što je Republika Srbija zacrtala kao jedan od svojih planova i moram da istaknem da je ponovo prošle godine, krajem prošle godine u jeku pandemije Kovida 19 u Kragujevcu otvoren Državni data centar koji čuva baze podataka građana i registre i građana i privrede, ali naravno čuva i podatke stranih kompanija po komercijalnim uslovima.

Moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije u Državni data centar u Kragujevcu uložila 30 miliona evra i da je ovo jedan od najsavremenijih i najmodernijih ovakvih centara ne samo kod nas, nego u čitavoj Jugoistočnoj Evropi.

Takođe ističem da se u Državno data centru u Kragujevcu nalazi prva državna platforma za veštačku inteligenciju koja će i te kako služiti i univerzitetima i državi i naučnicima za dalji rast i razvoj jer težimo Srbiji znanja, Srbiji novih tehnologija, Srbiji u kojoj će radnici imati mnogo veće plate i Srbiji u kojoj će sva naša deca živeti u sigurnoj, izvesnoj, modernoj i bogatoj Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milan Ilić.