Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavniče i član Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, birati sudiju, odnosno birati nekoga za sudiju, znači iskazati mu najviši stepen poštovanja i poverenja, dati mu priliku da se tokom svoje karijere bavi ljudskim sudbinama.
Suđenje je jedna od najčasnijih uloga koju neko može vršiti u svom životu, jer sudija sudi, presuđuje, donosi odluke od značaja za ljudske živote, za njihova lična, imovinska i druga prava.
Presude vrlo često u životu sudbinski utiču na ljude. Od mnogih presuda ljudima zavisi život, odnosno mnogo toga u životu. Zato biranje sudija, ma koliko izgledalo običnom, proceduralnom aktivnošću na svim nivoima, a posebno ovde u Narodnoj skupštini nipošto ne sme izgubiti duh osećaja, značaja izbora sudije, odnosno odgovornost svakog od nas narodnih poslanika koji ćemo dati svoj glas za ili protiv.
Jednako je važno, jednako odgovorno kada se odlučujemo da nekome damo šansu da bude sudija, kao i kada se odlučimo da nekome uskratimo tu šansu, a bio je, odnosno postao je kandidat. Zato bih zamolio i narodne poslanike da danas ovome poslu pristupimo krajnje odgovorno, da iskoristimo svaku pa i poslednju mogućnost da o svakom kandidatu imamo istinske i prave informacije, kako bi naše odluke donesene glasanjem bile pre svega ispravne, ali isto tako kao bismo i mi imali do kraja mirnu savest u donošenju takvih odluka.
Istina, nije lako nama narodnim poslanicima da do kraja imamo uvid u svakog kandidata bez obzira što dobijamo materijale, bez obzira što smo u prilici da vidimo onu proceduralnu dimenziju tog materijala, dobijemo formu, dobijemo da je kandidat prošao sve što je potrebno, ispunio formalne uslove, položio potrebne ispite na akademiji, dobio saglasnost određenih nadležnih organa i konačno došao pred nas u Narodnu skupštinu na konačno odlučivanje.
Ipak, kao što imamo priliku da se u proceduri davanja saglasnosti, odnosno utvrđivanja predloga donose i pozitivni i negativni stavovi, odnosno odluke da čujemo i pozitivne i negativne stavove i da donosimo i pozitivne i negativne odluke to znači da sve dok mi nismo doneli završnu odluku postoji mogućnost da ispravimo eventualno pogrešan stav ili pogrešnu odluku, bilo da je u pitanju predlog da neko bude izabran ili da je u pitanju stav da neko bude osporen.
Ponukan sam posebno svim onim što sam dobio od informacija koje su između ostalog i javno izrečene na određenim forumima, odnosno odborima u Narodnoj skupštini, pogotovo kada je u pitanju izbor dvoje sudija, jednog iz Sjenice i jednog iz Novog Pazara.
Dakle, razumem i baveći se ovim poslom, kao i drugim važnim poslovima, jasno mi je da pored onoga što je formalna procedura u predlaganju i zauzimanju stavova po pitanju nekog kandidata i davanju potrebnih saglasnosti za tog kandidata, razumljivo je da za ovakvo važne, kao i druge funkcije i položaje u samoj državi postoji i ona druga manje formalna strana koja utiče ili može uticati na izbor kandidata, koja se zove bezbedonosne provere i sve ono što može kroz taj aspekt analiza i dostupnosti informacija da bude od uticaja. To je razumljivo i logično je da će se država uvek između ostalog baviti i time. Na kraju krajeva, to jeste obaveza nadležnih bezbedonosnih i obaveštajnih organizacija ove zemlje.
To u načelu nije problem. To je sastavni deo procedure izbora važnih ljudi, odnosno izbora sudija, kao i drugih ljudi za važne funkcije i odgovornosti u samoj državi. Ono što je fokus mog zahteva i zamolbe prema vama jeste da pre svega insistiramo uvek na dokazima. Ukoliko želimo nekoga podržati potrebno je dokaz zašto. Ukoliko nekoga želimo osporiti isto tako je potreban i dokaz zašto.
Zasigurno, tamo gde postoje ozbiljni dokazi, bilo bezbedonosni ili neki drugi, logično je da se ne može insistirati da neko bude prihvaćen, odnosno biran za sudiju, ali ono što je meni skrenulo pažnju, između ostalog, su određeni glasovi i predlozi, koje smo čuli, da se ospore pojedine sudije, posebno govorim o kandidatima iz Sjenice i Novog Pazara jeste argumentacija da je neko nepodoban zato što mu je neko u porodici nepodoban i to ne po liniji vertikale, odnosno geneze, već po liniji pobočne parantele.
Čak i da je tako, čak i da imamo osnova da je neko u porodici pobočno u rodbinskom srodstvu sporan iako je i to veoma sporno u pogledu tačnosti tih informacija, ja bih voleo da mi o ovome otvorimo diskusiju ne samo zbog ovog pitanja, zbog svih drugih pitanja. Dakle, po kom pravnom načelu našeg aktuelnog prava, opšteg ljudskog prava, univerzalnog prava, božijeg prava, tradicionalnog prava? Nikada nisam naišao da neko može snositi odgovornost i imati posledice zato što je neko iz njegove rodbine ili šire porodice za nešto optužen, osumnjičen ili nečim kvalificiran. Prosto, ne postoji takav princip.
Osnovni princip u svim ovim pomenutim kategorijama je prava da samo možete biti odgovorni za svoje postupke. Dakle, to je ono što želim ovde potencirati. Zašto? Zato što, 21. je vek, znamo koliko nam je puna istorija, koliko nam je puna prošlost. Dakle, diskvalifikacije na osnovu neproverene reči, na osnovu neproverene optužbe, na osnovu određene etikecije mislim da je ovo vreme kada mi treba da idemo putem ozdravljenja od takvih iskustava.
Dakle, mi znamo određene mračne trenutke u ovoj zemlji gde su išli životi ljudi zato što je neko pokazao prstom na ovoga e, on je taj, jer je njegov stric ili ujak, ili amidža, ili daidža, e, bio sa ovima, radio to, ne proveri se, a na kraju i da jeste on je on ja sam ja.
Dakle, to bi morali, prvo principijelno da raščistimo, a s druge strane u pogledu orjentacije, budućnosne orjentacije ove zemlje, ono što čujemo na samom nivou vrha države u pogledu naših proklamacija kuda i kako treba da ide ova država to je drugačiji pravac i drugačiji odnos i ukoliko težimo određenim istorijskim ozdravljenjima mislim da bi tu morali do kraja biti oprezni.
Ja mislim da ima prostora da i kandidati koji su osporeni da još jednom proanaliziramo i da ne lomimo te mlade ljude na osnovu neproverenih tvrdnji, izjava, sumnji pogotovo ovih implicitnih da je neko nečiji, to.
Šta je sa ostalim mladim pravnicima koji treba da budu kandidovani? Kako će se sve to odraziti? I na kraju, ono što ne želim uvek da istaknem u prvom planu. Dakle, ti su kandidati pripadnici Bošnjačke nacionalne zajednice sa kojim nije tajna, sa ovom zajednicom postoji potreba povećanog unapređenja izgradnje i ozravljenja odnosa, to je ono što zapravo SPP permanentno ovde i čini pažljivo, trudeći se pronađe sve one momente i elemente kako bi smo to ozdravljenje doveli do
željenog nivoa i kako bi zapravo ova država sa sve svojim većinskim narodom, sa sve svojim manjinskim zajednicama otvorila novu stranicu zdravih odnosa.
Nije lako osloboditi se tereta svih bremena iz prošlosti, svi to znamo. Mnoge su i sveže, ali jedino punim kapacitetom dobronamernosti, punim kapacitetom odgovornosti i pažljivosti da ne pogrešimo tamo gde ne moramo, da ne donosimo odluke brzopleto i na osnovu samo nekih određenih inicijalnih informacija.
To je jako važno, to je od izuzetne važnosti. Osim toga, a to sam pomenuo i u prošlom govoru vezanom za ovu temu, dakle, imamo i pitanje etničke strukture u pravosuđu koje je i u Novom Pazaru i u Sjenici, ako mogu reći na štetu Bošnjaka i onda imamou kandidovanju pokušaj da se sličan broj kandidata iz srpskog i bošnjačkog korpusa kandiduje i ako je struktura nacionalna u Novom Pazaru oko 80%, u Sjenici oko 70% i onda u proceduri daljeg imenovanja, odnosno biranja sudija, ukoliko diskvalifikujemo neke kandidate iz reda bošnjačke zajednice i bošnjačkog naroda, mi dalje imamo i tu ponovno ne samo da ne ispravljamo ovo stanje koje je na štetu bošnjačke zajednice, odnosno Bošnjaka, već ga još dalje ugrožavamo.
Dakle sve ove momente kad uzmemo, ovo je osnov za oprez, osnov za odgovornost, dakle, u redu je da proverimo, ali da se bavimo činjenicama. U redu je da proverimo, ali mislim da je vreme da se oslobađamo određenih navika iz prošlosti, određene prakse. Imamo određene prakse iz 19. veka, imamo određene prakse iz 20. veka. Istina u Kraljevini Jugoslaviji koštao je pokušaj države koji je išao do samog kralja da se, govorim o Sandžaku, da se u pokušaju gradnje poverenja države u Sandžaku, postojao je pokušaj da se prave odnosi države sa uglednim porodicama, sa važnim ljudima uglednih porodica.
Međutim, u drugoj polovini 20. veka, u komunističkom periodu se praksa potpuno izmenila. Išlo se na to da se ugledne porodice i ugledni ljudi unize, eliminišu iz društvenog i javnog života, da se od onih neuglednih i od onog donjeg sloja prave uglednici, da se pravi elita i da se sa njima gradi odnos sa državom. Onda se formirala tzv. kategorija saradnici, drugim rečima špijuni, doušnici, naši, on je naš i onda se iz generaciju u generaciju sa oca na sina, sa sina na unuka pravila ta kategorija on je naš, on je naš saradnik i od njega pravimo funkcionera, od njega pravimo nešto što nam treba. Da taj koncept se održao na silu, ali taj koncept može da funkcioniše formalno, ali taj koncept ne donosimo ono što želimo – poverenje.
Osim toga to su sve proverljive kategorije, jer ukoliko kažete da je stric kandidata Rožajca iz Sjenice uposlenik vojske Republike Hrvatske to jeste tačno, ali druge tvrdnje, ne znam vezane za učešće u „Oluji“, za ratne zločine, ne postoji ni jedan pokazatelj da je to tačno. To nije tačno. Osim toga čovek normalno dolazi u Srbiju i sad ukoliko čovek dolazi u Srbiju redovno, koji je osnov da bude optužen za to?
Dakle, raditi u hrvatskoj vojsci samo po sebi ne može biti osnov da se optužite. Prvo, te informacije su sporne pogotovo sa ovog negativnog aspekta određenih optužbi, a osim toga u pitanju je amidža, odnosno stric, a osim toga da paradoks bude veći otac tog kandidata Sejda Rožajica je pre nekoliko godina biran za tužioca, odnosno pomoćnika tužioca. Dakle, mi imamo te paradokse. Znači, otac po liniji geneze po vertikali nije bio sporan, a onda mi osporavamo kandidate ili neko pokušava osporiti kandidata koji je u srodstvu sa stricem preko, a srodstvo je preko oca koji nije sporan. Dakle, vidite da imamo problem.
Razumem ja oprez, razumem želju da se bude oprezno, ali koliko god ili kako god od nas ima pravo da bude oprezan. Mi imamo i pravo i obavezu da taj oprez proverima i da tvrdnje proverimo. I, nije ovde sada, ne želim ja nikakvu ovde polemiku ili potrebu da, ne znam se nadgornjavam sa narodnim poslanicima koji su izneli takve stavove. Ne, nego zaista mi je cilj da dođemo do onog što je istina. Ja sam siguran da će u vladajućoj većini postojati razumevanje za to, da ćemo sagledati činjenice u pogledu ovih tvrdnji i na osnovu toga doneti ispravne odluke. Zašto? Pa, zamislite kakvi su to efekti kada imate nekog koji dolazi iz sudijske porodice. Znači, dolazi iz sudijske porodice.
Čovek je poletan, očekivao je, to mu je ideal, predao se tome, odlične ocene, sve to ima u svojoj biografiji i odjednom ga vi sasečete na osnovu trača. Nije to samo činjenica da ili ne znači to da smo samo odbili jednog kandidata. Ne, to je ona bezdušna strana našeg posla. To je mnogo više od toga. Znači, lomite jednog mladog čoveka, lomite njegovu porodicu, šaljete poruku koja ima višestruke negativne posledice.
Šta je sa ostalim mladim pravnicima koji treba da budu kandidovani? Kako će se sve to odraziti? I na kraju, ono što ne želim uvek da istaknem u prvom planu. Dakle, ti su kandidati pripadnici Bošnjačke nacionalne zajednice sa kojim nije tajna, sa ovom zajednicom postoji potreba povećanog unapređenja izgradnje i ozdravljenja odnosa, to je ono što zapravo SPP permanentno ovde i čini pažljivo, trudeći se pronađe sve one momente i elemente kako bi smo to ozdravljenje doveli do
željenog nivoa i kako bi zapravo ova država sa sve svojim većinskim narodom, sa sve svojim manjinskim zajednicama otvorila novu stranicu zdravih odnosa.
Nije lako osloboditi se tereta svih bremena iz prošlosti, svi to znamo. Mnoge su i sveže, ali jedino punim kapacitetom dobronamernosti, punim kapacitetom odgovornosti i pažljivosti da ne pogrešimo tamo gde ne moramo, da ne donosimo odluke brzopleto i na osnovu samo nekih određenih inicijalnih informacija.
To je jako važno, to je od izuzetne važnosti. Osim toga, a to sam pomenuo i u prošlom govoru vezanom za ovu temu, dakle, imamo i pitanje etničke strukture u pravosuđu koje je i u Novom Pazaru i u Sjenici, ako mogu reći na štetu Bošnjaka i onda imamo u kandidovanju pokušaj da se sličan broj kandidata iz srpskog i bošnjačkog korpusa kandiduje i ako je struktura nacionalna u Novom Pazaru oko 80%, u Sjenici oko 70% i onda u proceduri daljeg imenovanja, odnosno biranja sudija, ukoliko diskvalifikujemo neke kandidate iz reda bošnjačke zajednice i bošnjačkog naroda, mi dalje imamo i tu ponovno ne samo da ne ispravljamo ovo stanje koje je na štetu bošnjačke zajednice, odnosno Bošnjaka, već ga još dalje ugrožavamo.
Dakle sve ove momente kad uzmemo, ovo je osnov za oprez, osnov za odgovornost, dakle, u redu je da proverimo, ali da se bavimo činjenicama. U redu je da proverimo, ali mislim da je vreme da se oslobađamo određenih navika iz prošlosti, određene prakse. Imamo određene prakse iz 19. veka, imamo određene prakse iz 20. veka. Istina u Kraljevini Jugoslaviji koštao je pokušaj države koji je išao do samog kralja da se, govorim o Sandžaku, da se u pokušaju gradnje poverenja države u Sandžaku, postojao je pokušaj da se prave odnosi države sa uglednim porodicama, sa važnim ljudima uglednih porodica.
Međutim, u drugoj polovini 20. veka, u komunističkom periodu se praksa potpuno izmenila. Išlo se na to da se ugledne porodice i ugledni ljudi unize, eliminišu iz društvenog i javnog života, da se od onih neuglednih i od onog donjeg sloja prave uglednici, da se pravi elita i da se sa njima gradi odnos sa državom. Onda se formirala tzv. kategorija saradnici, drugim rečima špijuni, doušnici, naši, on je naš i onda se iz generaciju u generaciju sa oca na sina, sa sina na unuka pravila ta kategorija on je naš, on je naš saradnik i od njega pravimo funkcionera, od njega pravimo nešto što nam treba. Da taj koncept se održao na silu, ali taj koncept može da funkcioniše formalno, ali taj koncept ne donosimo ono što želimo – poverenje.
Nama treba izgradnja i obnova poverenja, a to se čini samo sa onim ljudima koji su ljudi od časti, ugleda, u jednom narodu. Ja sugerišem celokupnom državnom sistemu da konačno otvorimo novu stranicu u pogledu uspostavljanja, izgradnje i obnove poverenja, sada pre svega govorim o pomirenju između srpskog i bošnjačkog naroda, odnosno između države Srbije i bošnjačkog naroda uopšte u zemlji, a posebno u Sandžaku.
To može kod časnih ljudi, domaćina, uglednika, koji dan danas postoje, koji su izdržali ovu stotinu godina koja je za njih bila jako teška. Postoji spremnost na jedno čisto partnerstvo sa državom, na uravnotežen odnos prava i obaveza i da će se tim ljudima pružiti ruka, a ne zato vi ste sinovi, unuci aga i begova, imamo predrasudu, e, vi ste onako ipak konzervativni. Da, jesmo konzervativni smo, jer konzervativno čuvamo naše tradicionalne, duhovne i verske vrednosti, ali te vrednosti nisu osnov da budemo destruktivni prema državi.
Mi želimo da nam se da poverenje i na to poverenje će ti ljudi odgovoriti, ja vam to odgovorno tvrdim, jedan sam od njihovih predstavnika, znam kako misle, znam kako razmišljaju, ali se mora prestati sa tim praksama koje su etički loše, koje su kulturološki loše i koje su na koncu svim našim eksperimentima dale negativne rezultate.
Dakle, umesto pravljenja odnosa sa donjim slojem tzv. doušničkim slojem, hajdemo gospodo praviti odnose sa gospodom, sa ljudima od ugleda, sa ljudima koji su nosioci važnih porodica, čija se reč sluša u Sandžaku, odnosno u društvu u kome žive. Sa jednom takvom orijentacijom verujte da ćemo doneti boljitak i za ovu zemlju i za sve građane i narode koji žive u toj zemlji.
Očekujem odgovornost i podršku i za ove mlade ljude i želim vam svako dobro.