Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Vanja, uvažena ministarka Maja Gojković, do skoro ste bili tu sa nama kao predsednica Skupštine, sarađivali smo i očekujemo da ćemo sarađivati i u narednom periodu kao što smo sarađivali ja kao poslanik i vi kao predsednik Skupštine.

Inače, vezano za ove amandmane koje predlaže Vlada, koje ćemo mi sigurno usvojiti, odnosno sve je to prihvaćeno, ja ću samo reći da ovo što sada radimo, to je neophodno. I mislim da je ovo jedan od boljih načina da rešimo ono za nas što je bitno. Kulturu moramo čuvati.

Ovo što je govorio kolega pre mene, ja se pridružujem čestitkama mojim prijateljima Romima koji slave slavu Đurđevdan. Srećna slava. Normalno, ja se družim sa tim ljudima, to su moji prijatelji i podržavam to vezano za kulturu i za održavanje svega onoga što imaju moji prijatelji Romi i ostale nacionalnosti ovde u Srbiji, koje mi stvarno poštujemo, cenimo i podržavamo. To je velika stvar svih nas, zato što smo mi kao narod širokih prsa i svakog volimo i poštujemo i to smo uvek dokazali.

Inače, što se tiče ovih amandmana, to je veoma dobra stvar. Ja ću to podržati. Nadam se, uvažena ministarka, da ćete imati mogućnosti da u nekom narednom periodu, a voleo bih da to bude što pre, obiđete naš jug, jugoistok Srbije, da dođete do Svrljiga, da zajedno pogledamo one stvari koje tamo kod nas ima. Što se tiče kulture, mi imamo dosta tih događaja koje obeležavamo, kulturne stvari konkretno. Recimo, imamo likovnu koloniju, imamo sabor gajdaša, ima iks takvih stvari koje su veoma kvalitetne i koje mi moramo čuvati i na tome radimo. Imamo i bdenje. To je igra koju tamo održavamo, kojom negujemo našu tradiciju, našu kulturu. Imamo veliki broj naših umetnika, naših pesnika, ljudi koji su u književnosti veoma prepoznatljivi. Mi smo sa tim ljudima prepoznatljivi u celoj Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, a sada i u Evropi.

Zato ću uvek podržati sve ove predloge, zato što mislim da je to ispravna stvar, da kada čuvamo i negujemo kulturu, kada negujemo ono što je bilo nekada, na taj način dajemo mogućnost da naša pokolenja znaju kako je bilo ranije. Mi to uvek moramo čuvati.

Ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge, predloge ovih zakona, a vezano konkretno i za Zakon o sportu, koji će kasnije biti. Imam tu jedan amandman. Verovatno neću imati mogućnost da se javim, pošto ima još dosta kolega koji će o tome govoriti. Taj amandman koji je predložio moj kolega Goran, koji je predsednik pododbora u okviru Odbora za prosvetu, pododbora zaduženog za sport. Kolega, svaka čast za taj amandman što ste predložili. Vi radite ono što treba svi mi da radimo, borite se za sport. Mislim da bi bilo dobro u nekom narednom periodu da u okviru naše Skupštine imamo i odbor za sport, da to ne bude pododbor u okviru Odbora za prosvetu.

Još jednom, uvažene kolege, građani Srbije, mislim da je ovo sad ispravna stvar što radimo, da ulaganjem i donošenjem ovih zakona, to će biti sigurno bolje za sve naše ljude. Ja ću kao poslanik USS i u okviru našeg kluba poslanika Stranke pravde i pomirenja – USS glasati za sve ove predloge, jer mislim da je to neophodno.

Još jednom, uvažena ministarka, voleo bih da budete gost u jednoj lepoj opštini Svrljig. Normalno, poziv važi i za našeg ministra Vanju, a važi i za sve kolege poslanike, a posebno za našeg predsednika Skupštine gospodina Ivicu Dačića, koga tamo veliki broj ljudi u Svrljigu poštuje i ceni. Normalno, tu je i naš predsednik Vučić, koji je kod nas bio i koji će uvek biti kod nas cenjen, zato što je i dalje on počasni građanin u opštini Svrljig. Hvala još jednom.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Ivana Nikolić. Izvolite.

Reč ima Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 11. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u predviđenom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM prilikom rasprave u načelu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, mi smo već izneli i našu zahvalnost što su zapravo predložene primedbe nacionalnih saveta nacionalnih manjina prihvatile. Još jednom bih tokom ove rasprave u pojedinostima želela da naglasim značaj ovog amandmana.

Naime, nacionalni saveti nacionalnih manjina se, kao što znamo, staraju o sprovođenju kulturne autonomije i izuzetno je značajno da se zakonom zagarantovana prava nacionalnih manjina, da se obezbedi njihovo sprovođenje u praksi, jer često možemo da čitamo u raznim izveštajima o Srbiji, npr. izveštaj Evropske komisije, kada pričamo o nacionalnim manjinama da je zakonodavni okvir dobar, a da kaskamo sa sprovođenjem.

S druge strane, jako značajno uskladiti, u ovom slučaju, Zakon o nacionalnom savetu nacionalnih manjina koji je donet 2009. godine i izmene i dopune Zakona o kulturi. Naime, bez obzira na to što se određene odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjinama proglašene protivustavnim, on se i menjao od 2009. godine od kada je prvobitno donet, odredbe koje se odnose na pravo nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da one određene ustanove proglase ustanovama od posebnog značaj, kao i njihovo pravo, znači da predlože, zapravo osnivačima, da li je to republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, znači da su za njih te ustanove od posebnog značaj i da budu suosnivači.

Znači, osnivači ili suosnivači tih ustanova, znači da delimično preuzmu ta prava, pa samim tim i odgovornost doveli su do toga da se u praksi npr. i sada već vidimo u slučaju Gradskog muzeja u Subotici ili Gradskog muzeja u Somboru, ali da ostanem samo pri Subotici, da je taj muzej proglašen od posebnog značaja za četiri nacionalne manjine, - hrvatsku, bunjevačku, mađarsku i romsku. U skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, svi oni mogu da predlažu jednog člana upravnog odbora, potpuno je jasan stav, odnosno namera Ministarstva da ovim zakonom reši da ti upravni odbori, nadzorni odbori, budu efikasniji.

Samim tim, kada je stajalo u predlogu da, jednostavno, treba da se smanji broj članova upravnog odbora na pet, onda bi smo, recimo, u Subotici došli do toga da od tih pet članova četiri daju nacionalni saveti nacionalnih manjina, što se verovatno jedinici lokalne samouprave, ili ti osnivaču, ne bi svidelo.

S toga, SVM svakako podržava što je Vlada Republike Srbije i sama potpredsednica i ministarka za kulturu bila potpuno otvorena i imala razumevanje za ovo i da smo zapravo ovim amandmanom rešili pitanje, jer tu tačno stoji da se u ovim slučajevima povećava broj članova upravnog odbora i to ne samo za jednog, već se povećava za onoliko koliko je nacionalnih saveta nacionalnih manjina proglasilo te ustanove od posebnog značaja.

Znam da je vreme ograničeno i zaista sam se trudila da u raspravi u načelu da u ime SVM iznesem sve zanimljive stvari koliko je to moguće u ograničenom vremenu, ali dozvolićete mi zaista da još u minutu objasnim zašto je to značajno i u kolikom broju ustanova mi pričamo. To su najčešće ustanove na lokalu, jer prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propisa uprava nacionalnih manjina nacionalne zajednice iz marta 2019. godine, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je osnivač ili suosnivač. Dakle, osnivačka prava su u celini ili delimično preneta na Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, u slučaju 19 ustanova, Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine na dve ustanove, Slovački nacionalni savet na šest, Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine tri, Rusinski nacionalni savet četiri, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine na tri ustanove.

Šta su rezultati takvog pristupa, pokazuje takođe istraživanje iz 2019. godine, institucionalni okvir ostvarivanja prava nacionalnih manjina koje je sproveo Pokrajinski Zaštitnik građana, Ombudsman, a ilustrovaću samo na primeru Mađarske nacionalne manjine.

Naime, ona je pokrenula ukupno 618 lokalnih kulturnih centara, a osnovano je i 58 institucija za očuvanje nacionalnog identiteta sa sedištima, između ostalog, u Adi, Beloj Crkvi, Hajdukovu, Malom Iđošu, Kanjiži, Mužlji, Zrenjaninu, Kikindi, Bečeju, Pančevu, Subotici, Bačkoj Topoli, Totovom Selu, Novom Sadu, Senti i Somboru.

Dakle, skoro svuda u Vojvodini gde pripadnici mađarske nacionalne manjine žive u manjem ili u većem procentu ili u broju, s toga nas izuzetno raduje što ove izmene i dopune Zakona o kulturi su u potpunosti sada usklađene sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i na tome se zahvaljujem.

Hvala.
Zahvaljujem potpredsednici i ministarki.
Reč ima Milijana Sakić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o kulturi o kojima smo već raspravljali, a danas kao što smo čuli imamo amandmane na ovaj zakon, najpre bih istakla produžetak rokova za raspisivanje javnih konkursa u oblasti kulture sa dosadašnjih 30 na 60 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu, što automatski znači više vremena za prikupljanje dokumentacije za prijavljivanje na konkurs.

To će doprineti i većem broju prijava, pojačanoj konkurentnosti i kvalitetu kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Ovim izmenama reguliše se sastav, način izbora i mandat nacionalnog saveta za kulturu. Već smo čuli na kakve probleme se naišlo prilikom formiranja ovog saveta, a sada će se broj članova saveta menjati u cilju efikasnosti njegovog rada, a u rad saveta biće uključene i nacionalne manjine.

Takođe, reguliše se status i podaci koji se upisuju u registar ustanova kulture. Kada sam već pomenula registar ustanova kulture u APR, važno je napomenuti da se finansijska sredstva opredeljuju iz budžeta Republike Srbije, a nakon što se uspostavi njegovo funkcionisanje, registar ustanova kulture, ustanove će imati status pravnog lica.

Ono na čemu bih se posebno zadržala su izmene u zakonu koje se tiču samostalnih umetnika. Oni su i u dosadašnjem zakonu prepoznati kao nosioci delatnosti od opšteg interesa u kulturi, ali je lokalnim samoupravama bila data mogućnost za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako se zakon ne bi sprovodio selektivno, izmenama je predviđeno da ono što je do sada bilo postavljeno kao mogućnost, sada postane obavezujuće za sve jedinice lokalne samouprave.

Iz odnosa prema samostalnim umetnicima, prilagođavanjem zakona u cilju podsticanja i olakšavanja njihovog rada, jasno se vidi stav resornog ministarstva prema kulturi uopšte. Ukoliko se osvrnemo i na strategiju razvoja kulture Republike Srbije za period od 2020/2025. godine vidimo da se pogled prema kulturi bitno promenio.

Ona više nije dodatna stavka u budžetu, već polako ali sigurno dobija mesto koje joj pripada u društvu, koje teži da bude razvijeno.

Kada već govorim o razvijenom društvu, moramo se setiti jedne izreke koja kaže da ukoliko mislimo da je obrazovanje skupo, treba da sačekamo da vidimo koliko košta glupost. Isto bi se moglo primeniti i na kulturu.

Strategijom se definišu i prioriteti u oblasti kulture, upućuje na negovanje nematerijalne i materijalne kulturne baštine, radi na širenju dostupnosti kulture preko njenih ustanova i medija, a ako uzmemo u obzir da smo mi društvo sa bogatom kulturnom tradicijom, umetnicima svetskog glasa, onda treba kontinuirano raditi na tome da svet upoznamo sa svim produktima naše kulture.

Sve što se preduzima uliva nadu ne samo ljubiteljima kulture i kulturnim radnicima da će u vremenu koje je pred nama Srbija postati pogodno tlo za razvoj kulture, te treba pružiti apsolutnu podršku rukovodstvu države, resornom ministarstvu, u svemu što se do sada preduzima, ali i u njihovom budućem radu. Jer, tek ako zaista možemo da sagledamo problem, odgovor će se pojaviti, pošto on nikad nije odvojen od samog problema. Država će nam ovim zakonom upravo dati odgovore na neka pitanja koja su, po mom skromnom mišljenju, ključna, a koja su do sada bila zanemarena. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano radno predsedništvo, uvaženi ministri, koleginice i kolege, zaista mi je zadovoljstvo da podržim izmene i dopune Zakona o kulturi, ali i amandmane koji su danas na dnevnom redu, kojima se tekst izmena zakona poboljšava i popravlja.

Potpuno je logično ono što stoji u amandmanima, da tamo gde nacionalne manjine imaju interes, odnosno u onim ustanovama u kojima postoji interes nacionalnih manjina da budu zastupljeni, da u upravnim odborima budu zastupljeni i predstavnici tih nacionalnih manjina, tako da se broj članova upravnog odbora povećava pet plus, pa koliko ima nacionalnih manjina koje su zainteresovane za učešće u radu ili koje ostvaruju svoje kulturne interese u okviru tih kulturnih ustanova.

Znači, taj amandman je zaista dobar i predstavlja jedno bitno poboljšanje u odnosu na tekst koji je bio ponuđen, gde se broj članova upravnog odbora fiksira na pet, a broj članova nadzornog odbora fiksira na tri. Naravno da je ovo predloženo rešenje pet i tri bilo mnogo bolje od onoga što smo imali ranije, gde je minimalan broj članova definisan kao tri, a onda može da ih bude i više, pa to više je moglo da iznosi i mnogo više i u praksi su postojale velike varijacije u broju članova upravnih i nadzornih odbora. Mislim da je ovim rešenjem da upravni odbor ima pet članova a nadzorni tri, osim u slučajevima koje sam naveo, kada su za to zainteresovane nacionalne manjine, jedno vrlo dobro rešenje koje ćemo imati nadalje u praksi.

Što se Saveta tiče, mi smo bili spremni da podržimo i rešenje da Savet predlaže ministar, bira Vlada, ali je zaista dobro i korektno od strane Vlade da je ta ingerencija ostavljena u nadležnost Narodne skupštine, da Savet za kulturu bira Narodna skupština.

Naravno, prihvatam i potpuno su mi logična sama objašnjenja da je broj 19 članova Saveta bio isuviše glomazan, da je te ljude teško bilo sastaviti, da se u praksi samo šest do sedam ljudi odazivalo i funkcionisalo, tako da je Savet radio bez kvoruma.

Kao što je rekla ministarka, ništa nije zakovano za sva vremena. Ovo rešenje od 11 članova Saveta se čini veoma dobrim, veoma efikasnim i pogodnim za praktično funkcionisanje. Vreme će brzo pokazati kakva ćemo iskustva imati sa tim rešenjem, pa ako bude bilo potrebe da se nešto popravi, popraviće se, ali mislim da je rešenje od 11 članova Saveta jako dobro. Tu su precizno navedeni subjekti koji daju članove Saveta, što nije bio slučaj u prethodnom zakonskom rešenju, gde ste imali veliki broj reprezentativnih udruženja i drugih koji su se takmičili, svi su isticali neke svoje kandidate i onda je teško bilo njih usaglasiti da se dogovore i predlože zajedničkog kandidata za člana Saveta.

Ovde se lepo zna za pet ustanova koje su zadužene za zaštitu kulturnog dobra, a to su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, državni Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej Srbije i Jugoslovenska kinoteka, imaju po jednog predstavnika, zatim ustanova Savremene umetnosti, kao što je Narodno pozorište u Beogradu, ima svog predstavnika, Matica srpska, dva predstavnika su iz akademije nauka, jedan iz oblasti umetnosti, drugi iz oblasti jezika i književnosti i, naravno, dva predstavnika Saveta nacionalnih manjina.

Što se tiče strategije, potpuno je razumljivo da strategiju predlaže ministar a donosi Vlada, jer je tako i u drugim oblastima gde se donose strategije. Nema potrebe da strategiju u oblasti kulture donosi Narodna skupština. Jednostavno, tu praksu treba ujednačiti i to rešenje u izmenama i dopunama Zakona je potpuno logično i korektno.

Uopšte, čitajući izmene i dopune zakona, sve ono što se predlaže je vrlo jasno, vrlo precizno i ima za cilj efikasniji rad i funkcionisanje procesa u kulturi i samih ustanova kulture. Stvari su precizirane, stvari su bolje definisane, stvari su jasnije nego što su to bile u prethodnom zakonu.

Recimo, izbor direktora. Izbor direktora je jedna u praksi vrlo rastegljiva stvar. Vi ste imali lokalne samouprave gde su upravni odbori potpuno svesni da treba da obaveste osnivača pre nego što raspišu konkurs za izbor direktora. Ali, imali ste i lokalne samouprave ili one ustanove kulture gde su se upravni odbori po malo zaneli pa su raspisivali konkurse za izbor direktora u dogovoru sa direktorom, a ne u dogovoru sa lokalnom samoupravom. Tako da obaveza koja postoji po ovim izmenama i dopunama zakona, da ustanove kulture odnosno upravni odbori ne mogu da raspišu konkurs pre nego što obaveste osnivača i to je nešto što je sasvim logično i za raspisivanje konkursa je potrebna saglasnost osnivača. Ja kao neko ko je radio na lokalu, u lokalnoj samoupravi sam stalno insistirao na tome. Mada smo imali slučajeve koji su bili suprotni ovome kako je sada propisano i zato smatram da je ovo rešenje jako dobro.

Naravno, sve kolege su pohvalile rešenje oko samostalnih umetnika tj. obaveza lokalnih samouprava da sredstva za njihove PIO doprinose, zdravstveno osiguranje i ostalo uplaćuju reprezentativnim udruženjima, a da kasnije ta udruženja ta sredstva prebacuju PIO fondu i RFZO.

Čitali smo u materijalu, mnogi slobodni umetnici su se zato što je ta praksa bila neujednačena u Republici Srbiji prijavljivali u one opštine, u one lokalne samouprave gde su imali veće povlastice i na taj način su se na Beograd i neke druge veće gradove vršili pritisci ili bili su pod pritiskom da plaćaju i za one ljude koji faktički tu ne žive ili faktički nemaju prebivalište na njihovoj teritoriji, a neki drugi su te obaveze izbegavali. Ova obaveza da sve lokalne samouprave su dužne da za slobodne umetnike sa svoje teritorije izmiruju ove poreske obaveze, odnosno doprinose PIO i RFZO je potpuno logična i ona će popraviti ja se nadam status tih ljudi.

Naravno, hoću da komentarišem i rok na koji se birao Savet po prethodnom i sadašnjem rešenju. Tamo je stajalo pet godina. Savet se bira na pet godina. Vlada se bira na četiri godine, Skupština se bira na četiri godine i nije logično da se Savet bira na pet godina. Logično je ovo rešenje da se Savet bira na četiri godine jer ministar 30 dana posle izbora raspisuje konkurs za izbor članova Saveta. Znači, svaka Vlada, svaki ministar u svom mandatu treba da radi sa odgovarajućim savetom i mislim da je ta sinhronizacija vremenska, odnosno mandatna nešto što je jako dobro i efikasno u praksi.

Naravno, u ovom slučaju pošto zakon stupa na snagu nešto posle par meseci, posle izbora Vlade ili određen period posle izbora Vlade, ministar će imati rok od 60 dana da raspiše konkurs za članove Saveta.

Ja bih uz ove komentare na sam tekst zakona, želeo da istaknem, da smo mi u prethodnim godinama imali velika infrastrukturna ulaganja u oblasti kulture i da su rekonstrukcija i obnova Narodnog muzeja u Beogradu i muzeja Savremene umetnosti u Beogradu kapitalne stvari koje su ostvarene u periodu ove vlasti i da se sa infrastrukturnim projektima u oblasti kulture nastavlja.

Mi smo nedavno imali na dnevnom redu, mislim da je bio zajam vezan za infrastrukturne projekte u oblasti kulture, ali ne samo u Beogradu i ne samo za centralne objekte kulture nego i za objekte kulture, odnosno ustanove koje se nalaze u unutrašnjosti zemlje, mislim da se neka sredstva izdvajaju za Pirot, Mala scena Narodnog pozorišta u Nišu je takođe nešto što je ušlo u to.

Sećam se da je u pitanju bio i Paviljon Cvijeta Zuzorić, muzej Jugoslavije, Narodno pozorište u Beogradu i još čitav niz objekata kulture. Za kulturu se izdvaja danas više, zato što država može da izdvoji. Znate, kada je budžet stabilan, kada imate fiskalnu konsolidaciju možete više i da uzajmite, možete više iz budžeta da izdvojite, možete više da uložite u socijalu, potrošnju, pa i kulturu.

To ranije nije bilo moguće i mi smo zatekli jedno stanje gde su maltene svi objekti, oni veliki, kapitalni bili potpuno oronuli ili ugašeni.

Ja želim ovde samo da skrenem pažnju na jednu situaciju u Nišu koja nas muči i nadam se da će nadležni ministar imati razumevanja za tu situaciju. Mi smo ustanove kulture imali u objektima koji su vraćeni restitucijom. Znači, galerija iseljena zato što je taj prostor bio pod restitucijom, galerija Savremene umetnosti u Nišu.

Narodni muzej u Nišu već dve godine plaća kiriju pravom vlasniku, odnosno onome kome je to restitucijom vraćeno i mi nemamo rešenje za prostor Narodnog muzeja, ali imamo idejno rešenje koje je pobedilo na konkursu među 32 idejna rešenja. Predsednik Komisije je bila gospođa, direktor Narodnog muzeja u Beogradu i zaista i ja kao laik gledajući sva ta 32 rešenja, prosto vidim da je to rešenje najbolje.

Ono se savršeno uklapa u trg i ambijent koji se nalazi tamo i mislim da je izgradnja Narodnog muzeja u Nišu, koja podrazumeva i rekonstrukciju kuće vladike Jeronima koji je to ostavio gradu 1894. godine, nešto što je našem gradu potrebno. Zato što i depoi muzeja, jednostavno mi nemamo gde da smestimo sve te arte-fakte koje imamo. Jednostavno u javnom preduzeću „Vodovod“ se nalazi jedan broj eksponata. Tamo je deponovan.

Samo jedan procenat onog što poseduje arheološka zbirka je izloženo u maloj sali arheološke zbirke koja se nalazi u centru grada. Znači, želim da ukažem na tu veliku potrebu grada Niša za prostorom koja je nastala zato što decenijama neko nije vodio računa o tome prethodnih decenija, ali i zato što je restitucijom nastala obaveza da se vlasnicima vrati neki prostor.

Mi smo u prethodnoj, kao prethodna garnitura imali jednu ideju da od kompanije „Filip Moris“ zatražimo da gradu uz određenu nadoknadu ili možda i bez nadoknade vrati prostor koji njima uopšte ne treba, a predstavlja istorijski deo Duvanske industrije u Nišu.

To je zgrada monopola koja je podignuta 1928. godine sa prelepom zelenom površinom, parkom i ona je jako zgodna za ustanove kulture, ne jednu nego više njih, međutim to je sada pripalo strancima i to sada više niko neće da vam vrati, čak iako mu nudite novčanu, odnosno finansijsko zadovoljenje.

Oni koji su 2003. godine pokušali da se što pre otarase Duvanske industrije u Nišu, oni su uz tele prodali i uže, dali su sve. Verovatno je bila bitna samo provizija, nešto što će njima da pripadne i njima da ostane, a državni interes i interes grada je bio na drugom mestu, ali je činjenica da to što su oni dali uz fabriku vlasnicima uopšte nije potrebno. I to je sada prostor koji niti koristi Duvanska industrija, odnosno „Filip Moris“, a ne može da koristi ni grad Niš. Jednostavno uže je otišlo uz tele i to je sada tako.

Dakle, puna podrška izmenama i dopunama zakona, puna podrška amandmanima koji zaista popravljaju tekst zakona i zahvaljujem vam se na prilici da govorim.