Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima predlagač, Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim amandmanom sam ja predložio da se član 3. briše.

Članom 3. je bilo predloženo od strane predlagača da se član 7. Zakona o zabrani diskriminacije menja i glasi tako što on dobija jedan ogroman prostor za pogrešno ili namerno pogrešno tumačenje, jer kaže – posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa…

Šta je to naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa se uopšte ne definiše ni na koji način, podleže jako širokom tumačenju, čak i oni koji nisu kvalifikovani da tumače ovako komplikovane i teške odredbe.

Onda kaže, da preskočim deo – osim ako to objektivno, opravdano, legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Ovakva definicija, bez obzira što se predlagač zakona pravda time što se usklađuje sa evropskim zakonodavstvom, sa direktivama, itd. jednostavno, za srpsko zakonodavstvo, ovo je srpski zakon, je apsolutno neprimerena, neprimerena za način na koji se u Srbiji može funkcionisati.

Ova odredba nije bila moguća da se popravi na drugi način amandmanom. Smatram da je ranija odrednica koja je postojala u zakonu daleko kvalitetnija, pa onda neka predlagač pronađe odgovarajuća i precizno rešenje koje neće pružati mogućnost za raznolika tumačenja možda potpuno identičnih situacija.

Hvala.

Reč ima ministarka.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Posredna diskriminacija ne što je samo neophodno da bude u okviru zakona zbog evropske direktive, nego je vrlo očita i životna u praksi i možete da nađete sijaset primera kada imate neutralnu odredbu, a onda odjedanput vidite da neutralna odredba se primenjuju kroz de fakto diskriminaciju, dok je de jure ne možete naći.
Imate čak i teže primere u Srbiji u ja ću vam navesti dva. Prvi je, na primer, da Zakon o nacionalnim savetima obavezuje lokalne samouprave da u lokalnim samoupravama u javnim službama, agencijama, svim nivoima javne vlasti imaju zaposlene pripadnike nacionalnih manjina koji žive na njihovoj teritoriji u odgovarajućem procentu i onda se to ne dešava ili se dešava da se za tako sistematizovano radno mesto zapošljava lice koje nije pripadnik ni jedne nacionalne manjine.
Ono što je vrlo lako dokazati jeste da se čak i na takvoj odredbi koja je afirmativna, ali se u praksi očituje kao diskriminacija naročito su žrtve Romi.
Drugi primer su neutralne odredbe koje se tiču radnih prava i kad pogledate sadržaj odredbe, vidite da je ona neutralna, a kad pogledate, recimo, stanje u korporaciji ili među državnim službenicima, po Zakonu o državnim službenicima, ne Zakonu o radu, onda vidite jasnu, ali vrlo jasnu posrednu diskriminaciju nekih lica ili grupa lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.
Kada to nije slučaj? To je ovaj drugi deo koji vas buni. Ako imate objektivno legitimne ciljeve. Jedan korpus zakonodavstva u Srbiji ima te legitimne ciljeve i oni podrazumevaju da ako hoćete da se okruni nepravda u jednakom postupanju prema nejednakima, onda morate nejednakima, različitim malo u odnosu na većinu, stvoriti šansu da zaista zajedno sa većinom sklone od sebe uzroke diskriminacije, tako da Ministarstvo ostaje pri Predlogu zakona.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Gospodine Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskreno rečeno, bio sam iznenađen kada ste prihvatili amandman na član 7, a niste prihvatili amandman na član 5.

Prvo, u prvom pasusu ima jedna slovna greška, gde fali jedno slovo „e“ pri kraju rečenice. U predlogu piše: „uvrdljivo“ umesto: „uvredljivo okruženje“.

U stavu 2. sam predložio da se malo preciznije definiše svako verbalno, neverbalno ili fizički neželjeno ponašanje. Znači, moj predlog je da polno uznemiravanje u smislu ovog ovog zakona bude svako svesno i namerno verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje itd, koje ima za cilj, jer ako kažete „koje ima za cilj“ onda taj ko je vređao verbalno ili neverbalno je to morao da uradi svesno i namerno. Ako to nije radio svesno i namerno, onda nema cilj, onda je to potpuno besciljno.

Znači, ovaj stav koji predlažete zaista gubi smisao bez ovog dodatka – svesno i namerno.

U krajnjem slučaju, može da dovede do toga da pod udar ovog zakona dođu osobe, bez obzira što su punoletne, čija lična svojstva ne bi dozvolila da budu gonjene ni prekršajno, ni krivično. Znači, mora da postoji očigledna svesna namera da se postigne cilj, a cilj je vređanje, da bi to bilo sankcionisano. Znači, nema cilja ako nema svesti o tome šta se hoće i namere da se upravo baš to hoće.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka.
Izvolite.

Ostajemo pri formulaciji koja je u Predlogu zakona iz najmanje dva razloga. Ako vi smatrate da ljudi koji namerno diskriminišu druge ljude nemaju svest o tome da to rade, onda možemo da otvorimo dijalog o tome imaju li ili nemaju i zašto diskriminišu druge ljude.
O njihovoj nameri može da se govori samo ako uključimo i to da ćemo kvalifikovati i umišljaj kao delo.
Diskriminacija, verbalna, neverbalna, polno uznemiravanje, dešava se zato što se smatra da je to prihvatljivo. Počinilac takve diskriminacije možda ima svest, ali nema etički odnos prema tome da ne možeš omalovažavati, uznemiravati ženu sa kojom radiš, ženu na ulici, ženu u samoposluzi, Roma koga sretneš. Ne možeš, ne smeš, zabranjeno je takvo postupanje.
Ali, ja sam vama zahvalna za uvršćenje svesnog delovanja u ovaj zakon, pošto ćemo najverovatnije upravo na osnovu vaše ideje imati jedan ozbiljan društveni dijalog sa pitanjem - zašto ste nemilosrdni prema različitima i slabijima od sebe? Tu će biti i narodni poslanici i akademska zajednica, profesori univerziteta, stručna udruženja, civilno društvo, da raščivijamo kako se to bira da uznemiriš nekoga i da ti se to sviđa, kakva je to svest, da maltretiraš neku osobu različitu od sebe, polno, ili kako god, verbalno, neverbalno, i da ne razumeš da je to nedopustivo.
Tako da, ostajemo pri formulaciji, ali sam zahvalna za ideju da se o tome vrlo ozbiljno razgovara.

Hvala.

Narodni poslanik Uglješa Mrdić ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Orliću, uvažena gospođo ministarka sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, ako se igde poštuju ljudska i manjinska prava u Evropi, to je svakako u našoj Srbiji.

Srbija je u više navrata i u sadašnjem periodu i prethodnih godina pokazala da je Srbija i zemlja i vladavine prava i poštovanja svih mogućih ljudskih i manjinskih prava, i što, naravno, samo potvrđuju izmene zakona i svi ovi amandmani da Srbija uvek ima sluha da se menja na bolje, ali isto tako, da poštuje svoju tradiciju.

Moram na početku svog današnjeg izlaganja da istaknem da je na današnji dan 1999. godine, od strane NATO agresora bačeno nekoliko bombi na Kliničko-bolnički centar „Dragiša Mišović“ u Beogradu i da je stradalo sedam gardista, tri pacijenta i jedan čuvar. To je strašan zločin koji se ovde dogodio. Srbija se branila, Srbija je tada bombardovana. To polako, ne polako, nego sasvim sigurno u svetu shvataju svi grešku koja je napravljena. Ovom prilikom želim da iskoristim i da čestitam predsedniku prijateljske Češke Republike, koji je shvatio grešku koju je napravila Češka, grešku koju je napravio NATO pakt.

Češka je, čini mi se, dve ili tri nedelje pristupila NATO paktu uoči sramnog NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, ali predsednik Zeman je iskoristio priliku da se izvini srpskom narodu, Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, i isto tako da podseti da se srpski narod bio uvek prijateljski nastrojen prema našem sada bratskom, prijateljskom češkom narodu i 1938. godine i u posleratnom periodu, kada je tadašnja Čehoslovačka bila u nimalo zavidnoj situaciji kada se nalazila između udara zapada i istoka. Srpski narod je bio tu.

Srpski narod je uvek bio uz svoje prijatelje. Srpski narod je bio uz Češki narod. Predsednik Zeman je shvatio da se Češka ogrešila o Srbiju i sprski narod, ali srpski narod, Srbija i svi građani Srbije su uvek pružali ruku svim drugim narodima i koji žive na teritoriji Srbije i koji žive u okolnim državama.

Cela ova priča i ova sjajna akcija države Srbije, što se tiče vakcinacije, samo pokazuje da Srbija pomaže, Srbija voli, Srbija neguje svoje komšije. Srbija spašava živote. U Srbiji, na sreću, sve veći i veći broj je vakcinisanih ljudi. Srbija daje vakcine i Hrvatskoj i Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i BiH.

Srbija se izgradila zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u jednu modernu, demokratsku državu, koja jača ekonomski sve više iz godine u godinu, u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava, koja je objavila žestok rat mafiji i gde vidimo prve rezultate u borbi protiv mafije.

Ali, ono što mene zabrinjava kao narodnog poslanika poslaničke liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i člana SNS, a pre svega kao građanina Republike Srbije, je jedna bolesna, ostrašćena, umobolna kampanja koja se vodi protiv prvog čoveka države Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Iz dana u dan vidimo žestoke i sramne napade i vidimo i osetimo divljanje Đilasovih medija. Ponovo je meta predsednikov sin Danilo Vučić, koji je kriv samo zato što je sin predsednika Srbije. Da li se štite njegova ljudska prava? Ponovo je na meti i Andrej Vučić, koji je kriv samo zato što je brat predsednika Republike. Ponovo je na meti gospodin Anđelko Vučić, koji je kriv samo zato što je otac predsednika Srbije.

Kakva je tu uloga, što se tiče poštovanja ljudskih prava, ali što se tiče i onoga o čemu smo danas raspravljali, i REM-a i svih onih drugih koji su zaduženi za kontrolu elektronskih medija i svih drugih medija?

Pa, onda imamo, nisam mogao to ni da pokažem, a ne mogu ni da prepričam, jednu strašnu karikaturu u dnevnom listu „Danas“, koja govori samo o tome da pojedini mediji kao da pružaju podršku kriminalnim klanovima. Da ne govorim o izlaganju vanrednog profesora državnog Pravnog fakulteta u Beogradu, profesora Vladimira Vuletića. Opet je udario na porodicu Vučić i najstrašnije moguće vređa Danila Vučića.

Da li u Srbiji imamo situaciju da se ne poštuju prava porodice Vučić? Da ne govorimo o napadima na četvorogodišnjeg Vukana, koji je kriv samo zato što je sin predsednika, da ne govorimo o sramnim napadima na Milicu Vučić. I o tome ćuti većina medija, o tome ćuti većina raznih organizacija, da ih sada ne nabrajam. Ko njih brani?

Hajde za početak da povedemo malo računa o bezbednosti porodice Vučić i svih porodica u Srbiji. Ali, sada govorimo o kršenju ljudskih prava porodice Vučić. Hajde za početak da nadležni organi, policija, tužilaštvo, BIA, odrade ono što je do njih.

Ja ovim putem, kao narodni poslanik, upućujem jedan javni apel da se pojača bezbednost predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice. Zašto? Zato što je to u interesu svih građana Republike Srbije i naše države. Aleksandar Vučić je javno još jednom objavio žestok rat mafiji. Poslao je poruku i Radoju Zviceru i pripadnicima kavačkog klana i svim saradnicima Veljka Belivuka, Miljkovića i drugih kriminalaca, da je spreman da rizikuje svoj život za Srbiju u borbi protiv mafije, da Srbiju ne da, a da svoj život daje.

Svi mi narodni poslanici i vi, članovi Vlade Srbije, i svi oni koji rade u nadležnim državnim institucijama treba da učine ono što je do njih, da se sačuva Srbija, da se sačuva bezbednost predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice, jer nama bez Aleksandra Vučića nema ni pobede u borbi protiv mafije, nema ni vakcina, ni ekonomskog rasta, ni poštovanja ljudskih i manjinskih prava, ni novih rezultata što se tiče i planiranja i izgradnje i svega ovoga o čemu smo danas govorili i govorili prethodnih dana i o čemu će govoriti moje drage kolege narodni poslanici.

Prema tome, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade Srbije, pozivam da uputimo svi zajedno jedan apel da se, pod jedan, pojača bezbednost predsednika Republike, pod dva, da se da puna podrška svim nadležnim organima i tužilaštvu i policiji i BIA u borbi protiv mafije i, pod tri, da se pošalje jedna poruka svetu da se u Republici Srbiji poštuju ljudska prava, poštuje pravda, ali isto tako tražimo da se poštuje i Srbija i srpski narod i svi građani koji žive na teritoriji Srbije i naši dragi Bošnjaci i naši dragi Mađari i naši dragi Romi i Hrvati i Slovaci i Rumuni i Bugari i svi koji žive na našoj teritoriji.

A ko napada politiku Aleksandra Vučića? Napadaju oni koji su pripadali žutom režimu, napadaju Dragan Đilas, Marinika Tepić i njihovi saradnici.

Ja samo da podsetim da Republika Srbija od 2012. godine naovamo, predvođena Vučićem, čini sve i da pored navedenog odbrani državni i nacionalni interes, čini sve za srpski narod i sve građane na KiM i da se sačuva KiM u sastavu Republike Srbije.

Ja samo da podsetim – 17. mart, strašni pogromi srpskog naroda i paljenje srpskih svetinja, crkava i manastira, nije se desio 2014. nego 2004. godine, a znamo ko je bio na vlasti 2004. godine.

Optužuju za dešavanja u Crnoj Gori. Crna Gora se odvojila od Državne zajednice Srbije i Crne Gore ne 2016, nego 2006. godine, isto za vreme vlasti Tadića, Đilasa i njihovih saradnika i saboraca.

Proglašena je jednostrana nezavisnost Kosova uz slabu reakciju Srbije, ne 2018. nego februara 2008. godine.

Od 2012. pa i 2014, 2016. i svih narednih godina, i danas, 2021. godine, Republika Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, vodi politiku za očuvanje i državnih i nacionalnih interesa i očuvanje ljudskih i manjinskih prava i rast ekonomije i borbu protiv mafije i jačanje zdravstva, građevine, saobraćaja, privrednog razvoja Republike Srbije. I u borbi protiv korona virusa pokazujemo najbolje rezultate u Evropi i među najboljima smo u svetu.

Prema tome, na kraju samo mogu da kažem da se Srbiji piše dobro u narednom periodu samo ako bude jaka, a jaka i stabilna Srbija koja se zalaže za mir i stabilnost i u Srbiji i sa našim susednim država, to može da radi samo Srbija, jaka i stabilna, predvođena Aleksandrom Vučićem, koji vodi našu decu u sigurnu budućnost. Hvala.