Zahvaljujem gospođo Božić.
Reč ima ministarka.

Zahvalna za amandman, i prihvaćen je, i dobro je što je prihvaćen, zbog toga što je jezik čudo. Valjalo bi verovatno da smo sami vodili računa, ali zato postoje narodni poslanici, da poprave sve to što se u toku rada u izvršnoj vlasti, prosto promakne oku jer se vi i ja slažemo po tome da je jezik čudo. I da ako pokušamo da razumemo da prestanemo da govorimo - nasilje nad ženom, nasilje nad starim, nasilje nad decom, nasilje nad životinjama, videćemo da ćemo u stvari govoriti o promeni moći u društvu. Zbog toga što ćemo prestati da prihvatamo da je svaka moć moć nad nekim ili nad nečim i da svaka moć mora biti moć za nešto, za nekog.
Zakon koji danas zajedno debatujemo treba da ishoduje moć, koja je za promene društvenih uloga muškaraca i žena, ali tako da bude bolje i muškarcima i ženama. Otud je promena te rečce koliko god zvučala mnogima nevažna, ključna da je uvrstimo u govor i da tako podržimo i ideje narodnih poslanika i promenu prirode moći u društvu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaj Odbora kao i mišljenje Vlade.
Na član 3. i naziv iznad člana amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaj Odbora kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Niko ne želi reč.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Poštovane kolege, uvažena ministarka Čomić sa saradnicima, poštovani građani i građanke, najpre zaista hvala na razumevanju i na činjenici da ste kao Vlada prihvatili i ovaj amandman i sve naredne o kojima ćemo razgovarati, a moj cilj nije bio ništa drugo, do kao što sam i u svom izlaganju kada smo razgovarali, u načelu rekla, a to je da ovaj zakon učinimo što boljim, i što primenjivijim za ovo naše društvo, koje svakako ne ume da prepozna momenat u kome je neophodno na ovaj način regulisati ono što je trebalo da bude neprikosnoveno pravo.

U tom smislu, imali smo neke diskusije koje nisu do kraja u delu plenuma, koji se ticao rasprave u načelu, razumeli zašto je važno doneti jedan zakon ovog tipa, rodna ravnopravnost, precizno definisana uvedene kategorije, ja se ponavljati neću, sve sam to govorila.

Moramo da shvatimo da je rodna ravnopravnost tekovina modernog društva i da ona zaista u bukvalnom smislu te reči podrazumeva poštovanje prava i sloboda, apsolutno svih ljudi, bez obzira na biološke ili društvene odrednice.

Ovim zakonom se domaće zakonodavstvo transponuje neke pravne tekovine EU, i dobro je da je tako. Moji su amandmani u dobrom delu bazirani, najpre na onome što je bio mišljenje Saveta Evrope, zato što mislim da, ako smo rešeni, a jesmo, da postanemo članica EU, onda tehničke primedbe koje su sadržali moji amandmani, pre svega, idu u tom smeru, da što više prilagodimo sopstveno zakonodavstvo zakonodavstvu EU.

Pri tom tvrdim, kao što sam to rekla, i u raspravi u načelu, a to je da ćemo biti ipak država koja će biti pozitivan primer.

Dakle, kada je u pitanju ovaj amandman u kome se u članu 3. posle reči - lični razvoj i razvoj društva, dodaju se reči - jednake mogućnosti, i prava u pristupu robama i uslugama, a posle reči - uz uvažavanja, dodaju se reči - bioloških, društvenih i kulturoloških formiranih razlika između muškaraca i žena, isključivo je zato što se pojam rodne ravnopravnosti, proširuje i na oblast pristupa robama i uslugama i to precizno utvrđivanjem jednakih prava i mogućnosti u pogledu pristupa i robama i uslugama.

U drugom delu amandmana se predlaže dopuna člana 3. tako da se pojam rodne ravnopravnosti uključuje kao komponenta uvažavanja, ne samo različitih interesa, potreba prioriteta žena i muškaraca, prilikom donošenja javnih i drugih politika, i odlučivanje o pravima, obavezama i interesima, već možda najvažnije i uvažavanje bioloških i društvenih, kulturoloških formiranih razlika, jer se upravo uvažavanjem tih razlika, politike i mere formulišu upravo tako da mogu da obezbede da i de fakto ravnopravnost i jednake polazne pozicije, imaju i muškarci i žene.

Ovom se formulacijom ujedno ispunjava i opšta preporuka koju smo dobili od komiteta i to vi, ministarka znate, i zato mi je drago da ste ovaj amandman prepoznali kao dobru dopunu zakona i hvala vam na tome.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka.

Osim što je amandman, koji je prihvaćen, pa postao sastavni deo predloga zakona, bolji po formulaciji i kako je narodna poslanica Snežana Paunović, rekla, izražava i ocene iz mišljenja koje smo dobili od Saveta Evrope, ceo proces, vaš napor, da iščitate i da predložite, i naš da uvažimo sve što je moguće, iz mišljenja, koje je inače na nekih 69 strana, u vrlo kratkom roku, pokazuje jednu drugu upućujuću odredbu za sve nas, a to je da najbolji propisi prave uz najširu moguću uključenost.
Znači, poslanici u ranoj fazi, međunarodne organizacije, a u ovom slučaju Savet Evrope, a u drugom slučaju neka trgovinska organizacija, Svetska trgovinska organizacija, ko god, zato što time pojačavate dijalog koji postoji u društvu, i time dokazujete, da što više glava, više i pameti.
I onda, što je najkorisnije, kratke rokove, koje inače imamo po zakonu o planskom sistemu, da uradimo, zakon po proceduri od belog papira, polaznih osnova, do predloga koji je vama upućen na usvajanje, dakle kad svi čitamo i kad smo svi uključeni, to je već sama po sebi garancija, da će predlog zakona biti najbolji moguć, do iskustva u primeni i onda do nekih novih izmena i dopuna, tako da sam vam zahvalna i zbog toga i zbog toga što mislim da bi trebalo da postane jedan novi modus rada, Narodne Skupštine i Vlade, i u budućnosti, pogotovo u ovoj fazi pristupanja EU.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandmanom na član 4. je predloženo brisanje predloženih tački 17, 20. i 24. Tačka 17) govori o rodno osetljivom jeziku, 20) bespotrebno definiše udruženje, jer udruženja su definisana drugim zakonima i tačka 24) govori o rodnim stereotipima.

Pod parolom ukidanja rodnih stereotipa krije se, u stvari, jedan ogroman i prikriveni način poništaja polova u bliskoj perspektivi, ukidanje tradicije i vekovima iza nas uspostavljenih pozitivnih vrednosti.

Nije, srećom, sve što proističe iz tradicionalnih vrednosti loše, tako da se ne sme ni definisati na ovakav način. Naprotiv, ovakvim odredbama, ako opstanu ovako definisane, neko će sutra ovo jednostavno primenjivati kao da su sve tradicionalne vrednosti apsolutno negativne.

Usvajanje ovakvog teksta u vrlo bliskoj budućnosti, kao što smo svedoci da to postoji i u drugim zemljama, može dovesti do toga da bude progonjen svako ko vaspitavajući svoje dete, što je njegovo neprikosnoveno pravo, pokuša čak i samo da ukaže na pozitivnost tradicionalnog vaspitanja.

Pošto sam obećao, prethodne amandmane, podsetiću, ja nisam obrazlagao, zato što se tamo dodaju reči „polnoj“ i eventualno „muškarci“, ali još jednom za svagda ja ću vam sad reći ovde – u Ustavu Republike Srbije, ja ću vam sada naći i pročitati, ako treba, a mislim da ne treba, odrednica polne ravnopravnosti piše, rodne ravnopravnosti ne piše.

Smatram da je nužno da se uspostavi rodna ravnopravnost, ali ne može ono što Ustav nije precizirao da bude starije i važnije, bez obzira na tumačenje kako god ga vi dali u odnosu na ono što je vrlo precizno definisano u Ustavu, pogotovo što se ovim zakonom ukida Zakon o polnoj ravnopravnosti, a više od pola ovog zakona govori isključivo o odnosima muškarca i žene. Ovakve kolizije su nedopuštene.

Još jedna stvar, ako nisam pogrešno informisan, čak je EU iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije je uklonila termin rodne ravnopravnosti.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.

U Ustavu je ravnopravnost polova i Zakon je o ravnopravnosti polova. To proističe iz opšte ustavne odredbe o politici jednakih mogućnosti. Dakle, nema polne ravnopravnosti ni u zakonu, ni u Ustavu, ali ste odlično pomenuli tradicionalne vrednosti. Koliko daleko u tradiciju? Sedamdeset godina da je ne mogu da biram da idem u školu? Sto godina - da nemam pravo glasa? Sto pedeset godina - da nemam prava da izađem iz kuće? Dve stotine godina - da me udaju za koga oni hoće? Pedeset godina - da mi propišu koliko ću dece rađati? Četrdeset godina - da oni odlučuju o mom telu? Koja tradicija zaista želite da ostane usvojena u našem sadašnjem životu, a da se tiče roda kao društveno propisane uloge žene u društvu?
Do 2002. godine, hoćete tradiciju da nije priznavano porodično nasilje? Ne postoji, kaže. Kaže – u našim porodicama nema nasilja. Hoćete li tu tradiciju? Da ukinemo krivično delo nasilja u porodici i da smatramo tradicijom, dobrom, lošom, kakvom god, porodicu kao mesto gde svako mlati svakoga dokle god mu odgovara?
Koju tradiciju? Hoćete li tradiciju čovekoljublja, tradiciju čojstva, da čuvaš druge od sebe, tradiciju žena koje su se borile kroz trnje, kamenje i sve što je prepreka na putu da bi bile školovane?
Hoćete li tradiciju žena koje su, uprkos društvenim zabranama, postizale rezultate u nauci, u umetnosti, iskazivale svoj talenat?
Ako hoćete ovu drugu tradiciju, onda hoćete ljudska prava. Ako hoćete ljudska prava, onda hoćete zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Nije dobro ni po koga bojiti prošla vremena gde je bilo definisano da neko drugi odlučuje šta je identitet žene, šta je njena uloga, šta je njeno pravo. Nije dobro zato što je to deo tradicije koju zbog dobre tradicije koju kao društvo imamo želimo da menjamo, da zaboravimo i da o njoj govorimo kao o nečemu što se dogodilo kao i drugim društvima na svetu, ali što se neće ponoviti.
Dakle, ako govorimo o tradiciji, ne podrazumeva se da je sve tradicionalno namenjeno ženi bilo dobro po žene ili po muškarce. Ono kad govorimo o tradiciji, govorimo o volji ovog naroda da menja na bolje sve što vidi u svojoj okolini, sve što živi i sve što hoće da menja da menja tako da deca koju rađamo žive u boljim uslovima nego mi.
To je tradicija ljudskih prava i zato sam zahvalna što spominjete tradiciju pokušavajući da postavite tradiciju kao kontrapunkt zakonskim rešenjima.
Jedina tradicija koja je kontrapunkt ovim zakonskim rešenjima je postavljenje žene na njeno mesto, njeno ućutkivanje, njeno ubijanje, oduzimanje njoj dozvole da odlučuje o svom životu. To je jedina tradicija koja je na suprotnosti od odredaba ovog zakona i ja sam potpuno sigurna da niko u ovoj sali, niko u Srbiji ne želi takvu tradiciju ponovo u Srbiji.