Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaj Odbora, kao i mišljenje Vlade.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predloženom izmenom je rečeno da se naziv iznad člana 20. menja i glasi – diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta i onda se dalje govori dalje samo o načelu rodne ravnopravnosti.

Zamenjuje se – načelo rodne ravnopravnosti polova rečima – načelo rodne ravnopravnosti. Ja ću vas podsetiti da Ustav Republike Srbije eksplicitno poznaje samo polnu diskriminaciju. Rodnu diskriminaciju u zavisnosti od toga ko kako tumači koje odredbe Ustava Republike Srbije možda u nekom širem obimu.

Ovakvom promenom, prvo, sami ste kontradiktorni sa ovakvim predlogom jer kažete – naziv iznad člana se zove – diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, a onda kažete – načelo rodne ravnopravnosti. Moj predlog je da se ovo objedini i kaže – načelo polne i rodne ravnopravnosti jer Ustav Republike Srbije eksplicitno poznaje polnu ravnopravnost bez namere i želje da ulazim u ova šira tumačenja Ustava Republike Srbije. Iz tog razloga i ovakva amandmanska reakcija na predloženi član 9. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Zahvaljujem.
Opaska i obrazloženje da rod nije ustavna kategorija pa u tom smislu ovaj zakon ne može da bude ni tema rada u Skupštini je nesmotrena zato što ni pivo nije ustavna kategorija pa imate Zakon o pivu. Nije ni detektiv ustavna kategorija pa imate Zakon o detektivskoj delatnosti i niz dalje drugih zakona. U tom smislu je naš nesporazum sa mnogima koji su prigrlili argument rod ne postoji u Ustavu pa prema tome ne može da bude zakon, a rodni identitet ne postoji u Ustavu, je argument koji se mnogo lako razlaže.
Pol je lično svojstvo. Ne možete da birate pol. To vam je lično svojstvo. Imate ljude koji imaju lično svojstvo da bez obzira što drugi ljudi smatraju da su određenog pola oni sami to ne znaju i takvi ljudi žive oko nas, Helena Vuković je jedna od njih. Menjali smo svašta u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da bi ona, a pre toga on živeo normalno.
Nije važno koliko je ljudi nesrećno zato što nemaju zakon koji će im definisati prava, važno je da mi razumemo da bilo koje lično svojstvo ne sme da bude osnov da se prema tim ljudima ophodimo sa predrasudom, omalovažavanjem ili diskriminacijom.
Rod je društvena kategorija. Dakle, društvo definiše šta je poželjno za muški rod, šta je poželjno za ženski rod i ako ja u okviru definicije društva svog roda odlučim da se ponašam drugačije, niko nema pravo da me zbog toga diskriminiše. To je pravo mog identiteta. To je naš nesporazum.
Ovaj zakon, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti je duboko utemeljen u našem Ustavu i to je mnogo dobra vest, zato što je naš Ustav u uvodnim članovima jasno definisan kao ljudsko pravaški akt. Članom koji definiše jednake mogućnosti je ustanovljen i kao akt koji društvu nalaže da se bori protiv diskriminacije.
Da li ćemo menjati Ustav tako da sve bude navedeno? Ne znam. Pred nama su promene Ustava druge vrste u oblasti pravosuđa. Da li će još Skupština odlučivati? To je na vama, nije na meni. Ali, eto, svi koji smatraju da im je dobar argument, da reč rod ne postoji u Ustavu, nije. Lako je objasniti da u stvara prikrivamo mizoginiju i prikrivamo volju da diskriminišemo, ali dosta nevešto. No, zajedno ćemo to već prebroditi.

Pravo na repliku, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao, prvo ja nisam rekao da se o ovome ne može raspravljati sa argumentom koji ste vi stavili sad meni u Ustav, žargonski rečeno, da sam izgovorio prilikom obrazlaganja ovog amandmana.

Ako ste mislili na neke druge koji govore o tome onda ste to trebali malo jasnije da kažete. Znači, ja ovde sam vrlo jasno i precizno rekao da menjate naziv iznad člana zakona i kažete - diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, a onda kažete – umesto načela ravnopravnosti polova, načelo rodne ravnopravnosti.

Ja sam vam eksplicitno rekao, da Ustav Republike Srbije taksativno i eksplicitno poznaje samo polnu ravnopravnost i rekao da ne želim da ulazim ni u kakve analize tumačenja, da li rodnu ravnopravnost poznaje ili ne poznaje. Doduše možda ste ishitrili u ovom trenutku, jer o tome ćemo razgovarati kod nekog drugog zakona, ali jednostavno ovo zarad javnosti da se zna. Ako ste mislili na druge neke tamo po pitanju ovog amandmana, mislim da sam bio vrlo jasan i vrlo precizan. Hvala.

Hvala.

Po amandmanu, Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.

Na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao što smo čuli, podnet je amandman sa predlogom da se izmeni postojeći član 20. u stavu 1. ali osvrnuću se na stav 2. Objasniću iz kog razloga.

Stav 2. postojećeg člana 20. kaže –zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne neke deteta.

Zašto to kažem? Stav 2. člana 20. postojećeg zakona u delu koji se odnosi na pojam trudnoće daje nam prostora da se zamislimo da li smo možda dobro razmotrili sve eventualne situacije koje se u tom kontekstu mogu pojaviti, a na koje možda nismo obratili dovoljno pažnje.

Zakon ne pokriva, suštinski nije ni moguće da pokrije sve situacije koje se u životu mogu deseti i koje se mogu javiti prilikom same primene zakona, ali konkretno kada je o ovome reč, želim da pomenem da nije redak slučaj da žene vrlo često doživljavaju diskriminaciju zato što imaju rizičnu trudnoću, odnosno trudnoću koja zahteva mirovanje i bolovanje, pa samo definisanje pojma trudnoće na ovaj način može ostaviti prostora za diskriminaciju, jer nije jasno definisana, pa ima prostora za različita tumačenja, samim tim i primenom.

Zato mislim da ova odrednica pojma nije dovoljno jasna i može se desiti da ista ne pokriva i bolovanje zbog održavanja trudnoće o kome sam malopre govorila ili bolovanje koje žene često uzimaju na poslu u situaciji kada moraju da vode računa o svom bolesnom predškolskom detetu, recimo i to jeste zaista čest slučaj. U tom smislu možda je bilo prostora da se razmotri ovaj pojam i da se malo jasnije i preciznije definiše član 20. ovog zakona.

Praksa takođe pokazuje da je veoma učestala diskriminacija žena koje su odsutne sa posla zbog negovanja dece i nije nepoznanica da žene sa malom dece i teže napreduju na poslu i ređe dobijaju unapređenje. Verujem da se svaka žena sa tim, a ako ne u svom slučaju, suočila sa nekim takvim slučajem u svom okruženju.

Ovo je nesumnjivo vid zaštite materinstva, molim vas da razmotrite tu opciju prilikom neke naredne izmene ovog zakona, jer time dodatno podstičemo i natalitet koji nam je važan, ali i ohrabrujemo žene da u isto vreme pronađu balans između materinstva i između svoje poslovne karijere. I te kako je važno da ih ohrabrimo kako bi se one usudile na taj korak pronalaženja neke ravnoteže između te dve bitne životne odluke. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Čomić.

Zahvaljujem.
Potpuno razumem i opasku i razumevanje životnog sadržaja. Razmišljali smo o tome, tako da jedan deo ovoga na šta upućujete u svom izlaganju u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a drugi deo u Zakonu o radu, Zakonu o zapošljavanju, Zakon o socijalnoj zaštiti i nadam se drugim pratećim zakonima za koje će Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji ćemo u pojedinostima debatovati posle ovog, dati obavezujuće i upućujuće odredbe.
Dobro je da ste to pomenuli, pogotovo zbog rečenice da ženi treba omogućiti da uskladi svoje porodične privatne obaveze i svoje profesionalne obaveze.
Zajedno sa JMV i zajedno sa Poverenicom za ravnopravnost smo pokrenuli jednu drugu vrstu istraživanja i o tome pitamo samo muškarce. Dakle, pitate zaposlenog muškarca kao usklađuješ, kako harmonizuješ svoje privatne, porodične obaveze i profesionalne, poslovne, čime god da se baviš, potpuno je svejedno.
Najbolja slika tog istraživanja je da većina muškaraca ne razume pitanje. Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima i odredbe koje upućuju i na promene ponašanja u tom delu i ono se već dešava u Srbiji, bez obzira što imate istraživanje da bila trudna, ne bila, održavala trudnoću, bila zaposlena, bila diskriminisana, njoj njene obaveze porodice ostaju i to traje nekoliko sati duže nego što je to na muškarcu, a to je zajednički život, delimo. Sve delimo, pa bi onda trebali i to da delimo.
Hvala vam, bićemo vrlo pažljivi sa onim što su upućujuće odredbe u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti da bi otklonili svake dileme šta to znači, da bi i time stvorili prijateljsko okruženje za rađanje dece. To je najvažnija stvar za nekoga ko hoće da rodi dete, da se oseti da drugi brinu o tome i da će to dete biti dočekano u prijateljskom okruženju. To je mnogo više nego što je uloga novca ili bilo šta, to da imate neki sistem prijateljskog okruženja od servisa preko stava u javnosti koji dočekuje i vas i vašu porodicu i dete koje rađate.