Reč ima Đorđe Komlenski, replika.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izvinjavam se, ja sam ovo malo gramatike naučio koliko sam naučio, ali ovo o čemu sam govorio je upravo stav ne samo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, već mnogih profesora srpskog jezika i književnosti od osnovnih, srednjih škola, fakulteta, tako da sam u ovom trenutku neko ko vrši transmisiju njihovog mišljenja i sebi ne dajem za pravo da o ovome dajem konačni sud. Iskreno rečeno, to što sam naučio smatram da je prilično ispravno i podobno, dovoljno ravnopravno i nema smisla nametati nešto drugo i stvarati prostor za nametanje kroz ovaj zakon od onoga što Odbor SANU bude rekao kad god to bude učinio.

Hvala, ministarka Čomić.

Pošto prenosite poruke, pa oni koji ne žele sami da mi se obrate, bez obzira koliko iz zvala na dijalog, onda možete da im prenesete i sledeću poruku da sam im kazala da je narodna poslanica Đorđe Komlenski mi prenela poruku da sam ja čuo poruku i da smo opet zajedno spremni za dijalog.
Taj jezik razumeju ljudi koji po vama meni šalju poruku o rodno senzitivnom jeziku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Pa, ja sad sa svojim svim neznanjem, čini mi se, da je „ministrica“ reč koja je bliža jednom susednom narodu s kojim se graničimo preko Dunava uglavnom, ali ne bih da budem baš neko ko je ekspert za lingvistiku, jer to nisam, ali isto tako od tih koje ste vi zvali, njima će narodna poslanica Đorđe Komlenski preneti da ste vi ovde tvrdili da ste ih zvali i ako one tvrde da ih vi niste uopšte zvali.

Izvolite.

Vidite kako je jezik živa tvorevina.
Dakle, mnogi od članova odbora, pa i druge uvek zvala i uvek će im biti otvorena vrata i srećom da nas dvoje razumemo šta je dijalog i da ovom malom igrom i sa gramatike srpskog jezika po rodu, broju i padežu učinimo u stvari mnogo jasnijim sve ono što vi imate kao poruku i stav, na šta vi imate pravo, a i ono što mi kao Ministarstvo imamo poruku i pravo.
Ali, evo i zvaničnog poziva, mi ćemo kada obavimo već započeti rad na društvenim dijalozima, čekaju nas nekoliko velikih. Prvi društveni dijalog je o stanju mentalnog zdravlja, kao posledica Kovida – 19 nacije i merama koje treba preduzeti. Drugo su dva ili tri socioekonomska dijaloga kojim govorimo o posledicama Kovida – 19 na zaposlene, pre svega, na žene. Imamo još dva što se tiče održivog razvoja, ali najranije početkom jula radićemo na organizaciji dijaloga o upotrebi gramatike srpskog jezika za žene i muškarce i bićete pozvani i više nego dobrodošli da imate i uvodno predavanje da zajedno sa nama radimo dijalog o kojem ćemo mnogo nas više razgovarati ovako kao vi i ja danas, jer mislim da je to dobro i za gramatiku srpskog jezika i za žene i za muškarce koji žive u Srbiji.

Hvala svima.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Zahvaljujem.

U članu 27. stav 1. posle reči „uključujući napredovanje u karijeri“, dodaju se reči „kao i u svim drugim aktivnostima ovih organizacija“.

Još jedna precizna definicija koja bi u suštini trebala da obezbedi ravnopravnost u svim aktivnostima organizacija za zapošljavanje koje nisu decidno nabrojane kako bi se izbegla situacija da ono što nije navedeno u zakonu ne važi, kao i malopre smo o tome razgovarali ili ne može da se primeni kao faktor rodne jednakosti u ovoj oblasti koja je apsolutno važna za život, jer je u stvari u pitanju imati pravo na zaposlenje bez obzira na razlike po osnovu bioloških ili nekih drugih karakteristika.

Tako da još jednom zahvaljujem se što je Vlada prihvatila amandman za koji mislim da je zaista važan, jer precizira određene stvari.