Hvala.
Na član 7. amandman je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, p konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Sanja Jefić Branković.
Pardon, prvo ministarka Čomić.
Izvinite.

Zahvaljujem.
Samo kratko. Zahvaljujem članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i predsedniku Odbora, jer je ovaj amandman u suštini iz mišljenja Saveta Evrope i preporuke Ekrija zbog kalendara unošenja nacrta, pa predloga zakona nismo sami stigli to da uradimo, ali zato su tu narodni poslanici da urade popravku i zaista zahvaljujem na današnjoj odluci.

Hvala.

Gospođo Jefić Branković, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, oba predloga zakona o kojima danas razgovaramo i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti imaju jedan zajednički cilj, a to je da unaprede ljudska prava u Republici Srbiji i načelna rasprava o predlozima ovih zakona je bila izuzetno dobra i očekujem da će i ova rasprava u pojedinostima danas biti zaista konstruktivna i da će dovesti do poboljšanja samog teksta jednog i drugog zakona.

Kao što ste pomenuli, Odbor za ljudska i manjinska prava dao je mišljenje da Skupština treba da prihvati ovaj amandman i mislim da je to dobro, posebno uvažavajući činjenicu da se na ovaj način vrši bliže usaglašavanje sa pojedinim međunarodnim organizacijama, kao što je Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, a to ste i vi malopre pomenuli.

Oba predloga zakona posvećuju posebnu pažnju uvođenju posebnih mera i njihov cilj jeste postizanje pune ravnopravnosti onde gde ta neravnopravnost suštinski i postoji, odnosno kod onih kategorija koje se nalaze u nejednakom položaju.

U tom smislu članom 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije predviđena je izmena postojećeg člana 14. ovog zakona, a koja se odnosi na gore pomenute mere.

Ukratko bih se zadržala na podsticajnim merama i njihovom značaju u smislu da one jesu veoma važne u trenutku u kome se mi sada nalazimo, odnosno u trenutnoj situaciji i smatram ih apsolutno neophodnim kada je reč o naročito osetljivim grupama, posebno u uslovima u kojima se Srbija danas nalazi kada imate slobodu da izrazite svoje mišljenje na najširi mogući način i upravo iz tog razloga Zakon o zabrani diskriminacije treba tumačiti i posmatrati iz više uglova kako bi se svi aspekti diskriminacije i pozitivni i negativni mogli sagledati na valjani način i ispravile postojeće razlike.

Međutim, u skladu sa međunarodnim okvirom te mere moraju imati i svoju svrhu, odnosno moraju trajati dotle dokle potreba za njima realno i postoji. Zato je važno da se njihovo trajanje ograniči samo dotle dok se ne postigne ravnopravnost jer je postizanjem ravnopravnosti suštinski potreba za njegovim postojanjem postala izlišna i ovakvo rešenje je predviđeno standardima, kao što sam rekla. Na taj način pokazujemo svoju otvorenost i spremnost da pratimo njihov korak.

Dakle, nije teško prepoznati nastojanje, odnosno nameru da se izmenama i dopunama zakona kroz ovaj amandman i odredbe i pojmovi, ali i definicije usklade sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i stavovima koje ovaj sud jeste zauzeo, a u vezi sa primenom člana 14. konvencije. Mislim da idemo u dobrom pravcu i drago mi je da ste prepoznali značaj ovog amandmana. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaj Odbora, kao i mišljenje Vlade.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predloženom izmenom je rečeno da se naziv iznad člana 20. menja i glasi – diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta i onda se dalje govori dalje samo o načelu rodne ravnopravnosti.

Zamenjuje se – načelo rodne ravnopravnosti polova rečima – načelo rodne ravnopravnosti. Ja ću vas podsetiti da Ustav Republike Srbije eksplicitno poznaje samo polnu diskriminaciju. Rodnu diskriminaciju u zavisnosti od toga ko kako tumači koje odredbe Ustava Republike Srbije možda u nekom širem obimu.

Ovakvom promenom, prvo, sami ste kontradiktorni sa ovakvim predlogom jer kažete – naziv iznad člana se zove – diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, a onda kažete – načelo rodne ravnopravnosti. Moj predlog je da se ovo objedini i kaže – načelo polne i rodne ravnopravnosti jer Ustav Republike Srbije eksplicitno poznaje polnu ravnopravnost bez namere i želje da ulazim u ova šira tumačenja Ustava Republike Srbije. Iz tog razloga i ovakva amandmanska reakcija na predloženi član 9. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Zahvaljujem.
Opaska i obrazloženje da rod nije ustavna kategorija pa u tom smislu ovaj zakon ne može da bude ni tema rada u Skupštini je nesmotrena zato što ni pivo nije ustavna kategorija pa imate Zakon o pivu. Nije ni detektiv ustavna kategorija pa imate Zakon o detektivskoj delatnosti i niz dalje drugih zakona. U tom smislu je naš nesporazum sa mnogima koji su prigrlili argument rod ne postoji u Ustavu pa prema tome ne može da bude zakon, a rodni identitet ne postoji u Ustavu, je argument koji se mnogo lako razlaže.
Pol je lično svojstvo. Ne možete da birate pol. To vam je lično svojstvo. Imate ljude koji imaju lično svojstvo da bez obzira što drugi ljudi smatraju da su određenog pola oni sami to ne znaju i takvi ljudi žive oko nas, Helena Vuković je jedna od njih. Menjali smo svašta u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da bi ona, a pre toga on živeo normalno.
Nije važno koliko je ljudi nesrećno zato što nemaju zakon koji će im definisati prava, važno je da mi razumemo da bilo koje lično svojstvo ne sme da bude osnov da se prema tim ljudima ophodimo sa predrasudom, omalovažavanjem ili diskriminacijom.
Rod je društvena kategorija. Dakle, društvo definiše šta je poželjno za muški rod, šta je poželjno za ženski rod i ako ja u okviru definicije društva svog roda odlučim da se ponašam drugačije, niko nema pravo da me zbog toga diskriminiše. To je pravo mog identiteta. To je naš nesporazum.
Ovaj zakon, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti je duboko utemeljen u našem Ustavu i to je mnogo dobra vest, zato što je naš Ustav u uvodnim članovima jasno definisan kao ljudsko pravaški akt. Članom koji definiše jednake mogućnosti je ustanovljen i kao akt koji društvu nalaže da se bori protiv diskriminacije.
Da li ćemo menjati Ustav tako da sve bude navedeno? Ne znam. Pred nama su promene Ustava druge vrste u oblasti pravosuđa. Da li će još Skupština odlučivati? To je na vama, nije na meni. Ali, eto, svi koji smatraju da im je dobar argument, da reč rod ne postoji u Ustavu, nije. Lako je objasniti da u stvara prikrivamo mizoginiju i prikrivamo volju da diskriminišemo, ali dosta nevešto. No, zajedno ćemo to već prebroditi.

Pravo na repliku, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao, prvo ja nisam rekao da se o ovome ne može raspravljati sa argumentom koji ste vi stavili sad meni u Ustav, žargonski rečeno, da sam izgovorio prilikom obrazlaganja ovog amandmana.

Ako ste mislili na neke druge koji govore o tome onda ste to trebali malo jasnije da kažete. Znači, ja ovde sam vrlo jasno i precizno rekao da menjate naziv iznad člana zakona i kažete - diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, a onda kažete – umesto načela ravnopravnosti polova, načelo rodne ravnopravnosti.

Ja sam vam eksplicitno rekao, da Ustav Republike Srbije taksativno i eksplicitno poznaje samo polnu ravnopravnost i rekao da ne želim da ulazim ni u kakve analize tumačenja, da li rodnu ravnopravnost poznaje ili ne poznaje. Doduše možda ste ishitrili u ovom trenutku, jer o tome ćemo razgovarati kod nekog drugog zakona, ali jednostavno ovo zarad javnosti da se zna. Ako ste mislili na druge neke tamo po pitanju ovog amandmana, mislim da sam bio vrlo jasan i vrlo precizan. Hvala.