Nije u suprotnosti, jer imamo posebne mere koje se ne smatraju definisanim u ovom članu, ali je vaše izlaganje ključno za, nadam se, jednu široku raspravu u Narodnoj skupštini, a to je kako zajedno raditi da se stvori prijateljsko okruženje za rađanje dece.
Kod nas u zemlji je jako dugo bila zabluda jedna zato što smo siromašna zemlja bili, zato nema dece. Ja sam vodila duge bitke pokazujući na Sub-saharu, na Pakistan, na Bangladeš, nekada čak i na Albaniju i oni su pomerili, vidi siromašno, nema BDP, nema ništa, deca se rađaju. Pogledajte ekonomski razvijene zemlje, deca se ne rađaju. Naravno da je novac važan, ali nećete vi roditi dete zato što su kolica jeftina. Da biste osetili, kako da vam kažem, sigurnost da će to dete rasti u dobroj atmosferi važno je da svi mi pokažemo prijateljsko lice svakoj mladoj ženi i muškarcu koji žele da imaju decu. Da to znači da rade urbanisti u naseljima i gradovima, da gradovi, da naselja budu prijateljska prema porodicama sa decom, da imamo naravno finansijske mere koje Srbija ima, da ih popravljamo tamo gde ne valjaju, ali najvažnije od svega je da izradimo i dijalogom o tome koliko će nas biti 2030. godine.
U Strategiji održivog razvoja, koju imamo nameru da inter sektorski u otvorenoj grupi radimo, koliko smatramo da može da nas bude? Isto koliko sada? Sedam miliona, devet miliona, koliko? Onda, ako se složimo o nekom broju ljudi koji žele da žive u Srbiji da onda idete unatrag, pa da kažete da bi se to dogodilo onda 2029. godine treba ovo da se uradi, 2028. godine ovo, 2027. godine ovo, itd.
U tom smislu posebne mere su definisane ako bude volje za detaljno, narodni poslanici su više nego dobro došli na dijaloge o održivom razvoju, jer volja za rađanje podrazumeva da je atmosfera u društvu pozitivna. Ako niste društvo, u kojem žene nemaju nikakva prava i niko ih ne pita da li hoće da rađaju, kao što svaki recidiv toga da se ženama objasni da one moraju da slušaju i da kad im se kaže da rađaju da onda rađaju, prosto će stvoriti mnogo veći otpor prema imanju dece, nego što je to poželjno.
Porodice 21. veka neće biti ni nalik na porodice 20. ili 19. veka, ali je važno da porodica bude i da mi i u ovakvom zakonu zabranom diskriminacije omogućimo ugodnije okruženje za porodice koje još nemaju decu. To je jedini odgovor koji imam. Dakle, vodili smo računa o tome i hvala vam, obe narodne poslanice su pogodile i nadam se budućoj saradnji u definisanju onoga što će biti posebne mere.