Hvala.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na naziv glave III iznad člana 13. i član 13. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospođo Paunović, izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Značajna novina ovog zakona u odnosu na sada važeći jeste zakonska obaveza pre svega izrade strateškog dokumenta, a to su nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost i akcioni plan za sprovođenje strategije. Zatim, tu su i planovi lokalnih samouprava. O njima smo razgovarali, čini mi se, na nekom okruglom stolu u pripremi ovog zakona, ministarka, ako se ne varam, ali je u predlogu izostala strategija autonomne pokrajine, pa sam ovu dopunu predložila amandmanom kako bi se ispratila ova obaveza prosto i na tom nivou vlasti za koji mislim da je podjednako važan. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka.

Zahvaljujem.
Prihvatili smo, naravno, amandman. Još jednom zahvaljujem na trudu. A, ovo je prosto važna dopuna koja se vrlo često ljudima koji su u nekoj fazi učestovali u stvaranju zakona podrazumevala. Kao sad, ako praviš nacionalnu strategiju, onda ćeš praviti i akcioni plan. Ako praviš akcioni plan, onda će to raditi i lokalne samouprave i Vojvodina. Ništa se ne podrazumeva. Zato je vaša intervencija dragocena, jer ako i napravimo strategiju rodne ravnopravnosti, ona je u izradi, mislim da sutra imamo prvi sastanak, Zorana Mihajlović predsedava radnom grupom, dakle, čak i ako napravimo tekst strategije, bez toga da razradite po godinama, po novcu, po onima ko su zaduženi, ceo plan kako ćete do cilja strategije doći, to će ostati lep tekst, verovatno, ali mrtvo slovo na papiru.
Zato smatramo da je ovo važno i da je upućujuća odredba i za sve druge zakone, da se uvek dopiše jasno i glasno, koliko god da se podrazumeva, da nam uz nacionalne strategije, bez obzira kog nivoa, pisane na osnovu zakona o planskom sistemu, da su nam važni akcioni planovi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Hvala.
Po amandmanu, reč ima Snežana Paunović.

Uvažena ministarka, ja sam gotovo sigurna da niste imali nameru da izostavite autonomnu pokrajinu, međutim, isuviše se dugo bavimo politikom da ne bismo znale da se sve ono što se podrazumeva uglavnom ne primenjuje. Jedino što je apsolutna pretpostavka je da bi to tako bilo.

Podrazumeva se da se podrazumevano ne bi primenilo. To je bio razlog zbog kog sam intervenisala, zato što sam zaista ovo shvatila kao jedan propust koji je tehničke prirode, pre svega. Čak ne ni zbog toga što se podrazumeva, zato što poznavajući vas znam da u podrazumevano ne verujete često. Hvala.

Hvala svima.
Na naziv iznad člana 14. i član 14. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv člana 19. i član 19. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Niko ne želi reč.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Gospodine Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što sam i obećao, svi ovi amandmani koji su protekli bez dodatnog objašnjenja odnose se na to da se u glavi iznad određenog člana, u nazivu određenog člana, u samom članu, pored reči, odnosno ispred reči: „rodno“, dodaje reč: „polna“, „polno“ ili ostalo u odgovarajućem gramatičkom obliku, koliko da vas podsetim.

Što se tiče člana 25. i još jednog od narednih članova, ako budemo dozvolili da se ovim zakonom utvrdi obaveznost uvođenja rodno osetljivog jezika, pustićemo da se neki drugi pitaju o srpskom jeziku, a ne Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauke i umetnosti. Treba da se zapitamo i ko smo i šta smo, a onda i kuda sve ovo vodi?

Ovo je u direktnoj suprotnosti i sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, jer će se ovim praktično stvoriti ogroman prostor i siguran sam da ćemo biti svedoci ponovnog uvođenja verbalnog delikta i cenzure.

Niko nema pravo i ne može da zabrani da se iz srpskog jezika bira ona mogućnost izražavanja koja mu najviše odgovara, pa makar to bili, kako to stručnjaci znaju da kažu, oblici gramatički neutralnog muškog roda.

Upravo buduća zabrana korišćenja pravilnog srpskog jezika, barem ono što pravilnim srpskim jezikom smatra Odbor za standardizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti, će biti nešto što će biti izopšteno. Ili ćemo imati jednu potpunu koliziju, da će nam školski programi srpskog jezika ići u skladu sa ovim, a da će u stvarnosti oni koji izađu iz škola, sada koji idu u školu, nalaze se ili će krenuti u školu nakon uvođenja ovog zakona, doći u situaciju da zaborave sve ono što su morali da nauče. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministarka Čomić ima reč.

Jedino se Odbor za standardizaciju srpskog jezika i pita. Dakle, jedino oni mogu da kažu koji nastavci za imenice koje se gramatikom srpskog jezika menjaju po rodu, broju i padežu, treba da budu u upotrebi, da li – ica, škinja, kinja, svi oni nastavci o kojima odlučuje Odbor za standardizaciju srpskog jezika.
Mali je problem što to Odbor nije obavio kao posao, ali obaviće, nije problem.
Ne radi se ovde o snoviđenjima nekakvog strašnog nametanja jezika. Ovde se radi o gramatici srpskog jezika. Sve imenice u našem jeziku se slažu po rodu, broju i padežu. Tako sam ja političarka koja je Vladi podnela predlog zakona, Vlada prihvatila i uputila Narodnoj skupštini. Nisam političarka koji je podneo predlog zakona koji je Vlada prihvatio i uputio Narodnoj skupštini. To je samo gramatika srpskog jezika. Ali, istovremeno jedan od najfinijih instrumenata kojima možete lako da ocenite i vidite o čemu se u stvari radi, jer se ne radi u stvari o gramatici. I to je pravo tih ljudi.
Dakle, onda kada Odbor za standardizaciju srpskog jezika propiše da sam ja ministrica a ne ministarka, ja ću sebe zvati ministricom, jer ja poštujem i Odbor za standardizaciju srpskog jezika i poštujem i svoj jezik, koji volim. Do sada, Odbor se nije odlučio, pa sam ja i ministarka i ministrica. Mogu da budem i arhitektica, mogu da budem i arhitektinja, mogu da budem šta god hoću, pošto nisu jasno propisani nastavci za zanimanja u ženskom rodu.
Ako kažete da su imenice u muškom rodu neutralne i da je sve jedno, to je argumentacija koju ja najviše volim. Pošto ako je sve jedno, onda u Ustavu Republike Srbije može da piše da je Republika Srbija država svih njenih građanki. Jel sve jedno? Jeste? Pa, što ne piše? Zato što nije sve jedno. Promenićemo.
Nemam ja ništa protiv promena. Ja svoj jezik poštujem, svoj jezik volim, svoj jezik znam i svoj jezik koristim da ljudima koji nemaju hrabrosti da kažu – nećemo da vidimo žene u svim sektorima zanimanja, pa ćemo im bar odreći pravo da sebe zovu u zanimanju u svom rodu. Dakle, ja se i tim ljudima istim onim jezikom obraćam.
Nikakva opasnost ne postoji od toga da žena koja se bavi nekim zanimanjem sebe i definiše tim zanimanjem. Dugo traje ta rasprava i seže do, recimo, dokumenata iz Srpske pravoslavne crkve, iz 19. veka, iz Vršca, gde piše – upraviteljka. I to je isto duh jezika.
Jezik je živa tvorevina i ako Odbor za standardizaciju srpskog jezika odluči da ne može da bude promena imenica po rodu, broju i padežu, ja ih menjati neću. Dok je gramatike da se imenice menjaju po broju, rodu i padežu, ja sam ministarka ili ministrica, političarka, fizičarka, ja sam ono što znam da jesam. Žena sam i imam prava da o sebi govorim u ženskom rodu. Tako kako ja, tako i bilo koja žena, tako i bilo koji drugi muškarac.
Biće verovatno rasprave o jeziku. Zahvalna sam što ste podneli ovaj amandman, jer da niste ne bih imala prilike da jasno kažem o čemu se u stvari radi, da se radi o gramatici, da se ne radi o politici i da je neprestano da stručni ljudi koriste politiku umesto gramatike, umesto da bude obrnuto. Volela bih da svi mnogo više znamo gramatiku i da mnogo više čitamo, onda bi se lako dogovorili da li sam ja ministarka ili ministrica.