Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani predstavnici Ministarstva finansija, danas raspravljamo o dva zakona kojima se usklađuju propisi sa EU i ja ću se prvo dotaći Zakona o ličnim kartama, čiji je osnovni cilj smanjenje birokratije, tj. smanjenje administrativnih troškova građana Republike Srbije.

Jedna od najvažnijih izmena podrazumeva da ukoliko građanin izgubi ličnu kartu ili mu je neko ukrade, više ne plaća taksu za oglašavanje u "Službenom glasniku", već nadležni organ, tj. policija, rešenje o proglašenju lične karte nevažećom oglašava na svojoj veb stranici. Ranije se lična karta koja je rešenjem proglašena nevažećom oglašava u "Službenom glasniku" i to o trošku lica čija se lična karta oglašava nevažećom. Građani bi tek nakon izmirene obaveze bili u mogućnosti da podnesu zahtev za izdavanje nove lične karte. Važno je napomenuti da je vađenje nove lične karte nakon nestanka koštalo mnogo više nego vađenje prve lične karte i u slučaju nestanka trošak je iznosio čak 3.550 dinara, a u slučaju isteka 1.115 dinara.

Ono što u budućnosti treba da uradimo jeste da se ovo prenese i na pasoše, jer je cena kod njih još i veća.

Ovaj zakon je u službi građana, a u cilju unapređenja elektronske uprave i zahvaljujući elektronskoj upravi građani mogu da zakažu termine za vađenje dokumenata na preko 120 šaltera Ministarstva unutrašnjih poslova u skoro 80 gradova i opština širom Srbije.

Reforma javne uprave, kao što sam već spomenula, je jedno od dva ključna uslova za pristupanje EU. Srbija je usvojila nedavno novu Strategiju reforme javne uprave koja propisuje pravac razvoja i promenu u radu javne uprave u narednih 10 godina. Taj dokumenat predviđa jedinstvenu i odgovornu upravu, po meri građana i privrede i ona je pokrenuta i okrenuta svakodnevnom životu i cilj je da sve usluge u javnom sektoru budu praktične, dostupne građanima, jednostavne i lake. To i jeste suština reforme javne uprave, da vi pomognete ljudima da nemaju glavobolju kada treba da upisuju decu u vrtić ili školu, da nemaju problema kada treba da izvade novi pasoš ili ličnu kartu, da registruju automobil ili otvore novo preduzeće.

Što se tiče Predloga zakona o akcizama, novim izmenama ujednačava se iznos akciza za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koji sadrže, a ne na odnosu na sirovine od kojih su nastali.

Razlog zbog kojeg se menja akcizna politika kada je reč o alkoholnim pićima je usklađivanje sa direktivom EU. Prema postojećim odredbama, Republika Srbija je oporezivala određene vrste, uglavnom lokalno proizvedenih alkoholnih pića, po nižoj stopi, u odnosu na neka druga slična, uglavnom uvezene vrste alkoholnih pića. Takva odredba nije bila u skladu sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zbog toga Srbija revidira svoje zakonodavstvo u oporezivanju akcizama alkoholnim pićima.

Prema podacima do kojih sam ja došla, koji su od prošle godine, u Srbiji se najviše kupuju pića u kojima je udeo alkohola manji od 15%, tj. piva, vina i slični proizvodi, a ukupan prihod od akciza na alkoholna pića u 2020. godini iznosio je 13,8 milijardi dinara i vaše je ministarstvo, gospodine Siniša, prilikom pisanja novog zakonskog rešenja, vodilo računa da izmene imaju što manji uticaj na visinu javnih prihoda po osnovu akciza. Videćemo u narednom periodu da li će to uticati na tržište domaćih proizvođača, prvenstveno mislim na proizvođače rakije, i na kraju na povećanje javnog prihoda u budžetu.

Jedinstvena Srbija podržava rad Ministarstva finansija, kao i rad naše Vlade, i pre neki dan smo u Skupštini raspravljali a na kraju smo i glasali, Zakon o ravnopravnosti, ali se stiče utisak da su prethodnih godina neki bili ravnopravniji od drugih. Danas je moj kolega Života Starčević o tome i pričao, kada je postavljao i skupštinsko pitanje, da za Dragana Đilasa, bez obzira što postoje i službene beleške i svedoci da je izvršio nasilje u porodici, institucije nisu reagovale i zbog toga i kažem da se činilo da su neki građani ravnopravniji od drugih.

Ali, Jedinstvena Srbija veruje u institucije ove države i verujemo da oni jednako gledaju na sve građane i da će povodom optužbi za nasilje u porodici protiv Dragana Đilasa reagovati i pokazati da su na strani istine.

U danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasaće za sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je pet minuta.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Bratimir Vasiljević.

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, danas je na dnevnom redu zakon o izmeni Zakona o ličnoj karti i Zakon o akcizama.

Ja bih se osvrnuo na kratko, kada je u pitanju Zakon o ličnoj karti, kako je to definisano novim Predlogom zakona, moje viđenje jeste da će to olakšati i omogućiti građanima Republike Srbije da mnogo brže i mnogo lakše, na jednostavniji način dolaze do tako važnog dokumenta, kao što je lična karta i jednostavno će se izbeći birokratski odnos prema građanima Srbije, a tom ličnom kartom će se obuhvatiti još i podaci koji nisu bili do sada čipovani, kao što je mesto boravka. Lakše će se završavati mnogi poslovi iz mnogih oblasti, jer jednostavno u samoj ličnoj karti će biti sadržani svi potrebni podaci koji su potrebni za legitimisanje i utvrđivanje svih relevantnih podataka za jedno lice koje poseduje takav dokument.

Kada je u pitanju akciza koja treba da se menja, jednostavno radi se o sledećem, da je to prosto usaglašavanje sa Evropskom zajednicom, obzirom da se tamo akcizni proizvodi oporezuju prema snazi, tj. količini alkohola sadržanog u alkoholnim pićima.

Kada je reč o pićima koja u sebi sadrže manje od 15% alkohola, tu se neće menjati ništa, kao što je pivo i tome slični proizvodi, a za proizvode koji imaju više od 15% sadržaja alkohola u sebi biće obračunata akciza po hektolitru. To je jedan moderniji način i bolji način da se obuhvati. Proizvođači nisu zainteresovani da kriju taj porez, jer se vrlo lako utvrđuje količina koju su proizveli, tako da se lako može doći do podataka koliko je trebala država da ubere akcize po tom osnovu.

Na kraju krajeva, to je jedan od najlakših ubiranja poreza, prosto nevidljiv, ali kupci ga jednostavno ne vide, vide ga samo proizvođači koji se bave time.

Ja sam hteo malo da se osvrnem na druge stvari, da vidimo kako to izgleda kada se opozicija stavlja u jednu poziciju da kritikuje sve živo što postoji u ovoj zemlji, pa sam hteo malo i na te stvari da se osvrnem.

U zadnje vreme čujemo da su mnogo zabrinuti, kako funkcioniše SNS i da jednostavno naš predsednik SNS i predsednik države koristi Staljinove metode, kako bi se obračunao sa svojim neistomišljenicima, što je potpuna laž i neistina.

Ja sam svedok od osnivanja SNS i nikada nisam bio u prilici da se upoznam sa takvim metodama, a za razliku od onoga što su radili, što rade žuti, što su radili i što rade, podsetio bih samo građane i često treba podsećati građane, jer mi smo skloni da zaboravimo, često puta ono što je važno.

Podsetimo se samo kako je gospodin Vuksanović prošao, samo što je hteo i imao nameru da se kandiduje, da bude protiv kandidat tadašnjeg predsednika žutog preduzeća, maltene proteran je kroz odžak, kako ja to kažem. Setimo se gospodina Mićunovića, oteli su mu stranku i to nije nedemokratski čin, a to je bio jedan doajen na političkoj sceni Srbije. Kako je prošao Borko Stefanović, kako je prošao Vuk Jeremić, kako je prošao Šutanovac, da li je to nepoznato i da li su građani zaboravili, pa se otuda brinu i sekiraju kako to SNS radi.

Podsetio bi ko je i u čije vreme vršenja vlasti je izdao najbolje srpske sinove, koji su u tom vremenu postojali i ja ću nabrojati Miloševića, Šainovića, Karadžića, Krajišnika, Biljanu, Mladića, Pavkovića, Lazarevića. Ko je to uradio? Da li je i to za vreme vlasti Aleksandra Vučića ili je to za vreme žutih i za vreme DOS-ove vlasti?

Nikada u istoriji se nije desilo da je bilo koja zemlja isporučila svoje rukovodstvo državno, a ovde je praktično i rukovodstvo i političko i vojno rukovodstvo izdato i ja bih rekao slobodno, prodato, jer informacije teško mogu da se sakriju od takvih stvari.

Ko je posle 2000. godine otpustio preko 2000 oficira od majora potpukovnika i pukovnika, da to nije možda urađeno za vreme vlasti Aleksandra Vučića ili su to radili žuti? Ko je pretopio preko 1000 teškog naoružanja, tenkova, topova, haubica, a da ne kažem da je tu nekoliko hiljada lakog naoružanja otišlo. Za vreme čije vlasti je to rađeno i ko je doneo odluku da se navodno privremeno obustavi služenje vojnog roka? U koje svrhe je to doneto? Da li je to u svrhe da se bezbednost i vojska Srbije jača ili je to bio neki drugi cilj?

Stalno u zadnje vreme slušamo kako će Aleksandar Vučić da izda Kosovo, iako čovek svima poručuje da se to neće deseti nikada. Podsetio bih da je Kosovo svoju nezavisnost i samostalnost proglasilo 2008. godine, a ne 2014. godine i 2016. godine od kada je Aleksandar Vučić na čelu ove države.

Da li se Crna Gora izdvojila iz zajednice sa Srbijom za vreme vlasti Aleksandra Vučića ili se to desilo 2006. godine, kada su žuti bili na čelu ove države? Ko je završio izgradnju tri autoputa, Koridor 10, Koridor 11 i autoput Miloš Veliki koji je završen do Čačka? Zar smo zaboravili da je to za vreme vršenja vlasti Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije?

Ko je i za čije vreme vršenja vlasti je izgradio dve kovid bolnice i treća je u postupku izgradnje? Ko je i za čije vreme je izgrađen Klinički centar u Nišu, a gradi se u Beogradu, Novom Sadu, gradiće se u Kragujevcu i u Novom Pazaru?

Ko je i za čije vreme vlasti se grade dva postrojenja koja će koštati preko 100 miliona evra da se proizvode vakcine, kao što je Sputnjik i Sinofarm kineski? Pored toga, proizvodićemo još vakcinu za grip, četvorovalentnu vakcinu koju samo dve zemlje u svetu proizvode i Srbija se svrstava u red takvih proizvođača.

Ko je i za vreme čije vlasti renovirao ogroman broj škola u državi Srbiji?

Kome se predsednik Češke Zeman izvinio za neosnovano i neopravdano bombardovanje, tj. zločin koji je učinjen srpskom narodu? Znamo odlično šta je žuta vlast radila u tom periodu, išla po svetu i svima živima se izvinjavala zbog toga što smo mi bombardovani, pa je li to isti status ili je ovo što radi naš predsednik Srbije vidljivo svima?

Na samom kraju, poručujemo opoziciji da ne brinu što naš predsednik države, navodno, koristi staljinističke metode u obračunu sa svojim neistomišljenicima u svojoj stranci, a takvih postupaka i ponašanja nema, i mi ćemo uvek biti uz predsednika države, mi ga volimo, poštujemo i podržavamo sve dok Srbija napreduje ovako kako to danas izgleda. I na samom kraju, živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre gospodine Mali, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stanku u Skupštini Srbije.

Glasaću za predloge ovih zakona, s tim što ću reći određene stvari koje se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije. Konkretno, svi smo svedoci kako u prethodnom periodu se dosta izdvaja za razvoj voćarstva, za razvoj onoga što je vrlo bitno za našu Srbiju, za jugoistok Srbije. Veliki broj naših građana i na teritoriji opštine iz koje ja dolazim i u drugim opštinama se izdvaja za voćarstvo, pomoć voćarstvu, suše se šljive, najviše se radi na temu šljiva, ulaže se u šljivarstvo, gde se jedan deo tog proizvoda koristi za dalju preradu, jedan deo ide za proizvodnju rakije. Inače, mi smo prepoznatljivi ovde u Srbiji sa dobrom šljivovicom. Šljivovica je nešto što je zaštićeno, i to je odlično. Do sada, pa i nadalje, sigurno će taj naš proizvod biti veoma aktuelan. Imaće mogućnost da ide i van granica naše zemlje Srbije i ja ću na tome uvek raditi, zato što je promocija i razvoj voćarstva vrlo bitno za sve nas, jer je to deo poljoprivredne proizvodnje i od toga mnogo ljudi živi.

Ovim sada Zakonom o akcizama dajemo mogućnost, normalno, mi želimo da idemo prema Evropskoj uniji, to podržavam, jer Evropska unija jeste mesto gde se mnogo više izdvaja vezano za poljoprivredu, za subvencije u poljoprivredi, za razvoj poljoprivrede, ali s druge strane, mislim da bi imali mogućnosti da naše domaće proizvode pokušamo na neki način još zaštitimo od drugih, zato što je to neophodno da bismo zaštitili našeg proizvođača, tog našeg seljaka, voćara, vinogradara, ovčara i govedara. To su sve naši ljudi i moramo uvek biti uz njih.

Imamo mogućnost to da uradimo, ali ovaj deo sada oko akcize, vezano za povećanje akcize za proizvode koji imaju jaču snagu, koji su jači, to će uticati na naše rakije i mislim da ćemo sada imati potrebu da za neke stvari iznađemo mogućnost da se ti naši proizvodi, odnosno ta naša domaća rakija, da se obezbedi za nju mogućnost, jer će sada imati ista, možda će biti čak i jeftiniji taj proizvod, viski, koji je sada dosta skup zato što se tu stavljaju te akcize koje štite naš domaći proizvod. Uvek sam bio za to, iako ne konzumiram alkohol, mislim da moramo obezbediti sigurnost za te naše proizvođače tih alkoholnih pića, jer je domaća rakija šljivovica za nas veoma bitna.

Još jednom, podržaću Predlog ovog zakona. Što se tiče lične karte i onog o čemu smo govorili, to je isto veoma dobro zato što će se sada to promeniti i daće se mogućnost izdavanja mladim licima, od 16 godina pa i više, do sada je bilo potrebno oba roditelja da potpišu da mogu da dobiju ličnu kartu, a sada to više neće biti potrebno. S druge strane, dobro je da to sve bude lakše, da se lakše može promeniti, da sutra kada neko izgubi ličnu kartu da to ne objavljuje i da to bude za njega jeftinije.

Još jednom, hvala vam unapred, uvaženi ministre, što svi mi moramo da razmišljamo za našu poljoprivredu, jugoistok Srbije i moramo gledati i ići napred, normalno, uz podršku Evropske unije, jer bez nje će nam biti mnogo teže. Ja ću glasati za predlog ovih zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima Slavenko Unković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega želim da uputim punu podršku predsedniku Jedinstvene Srbije gospodinu Draganu Markoviću Palmi i pravosudnim institucijama naše zemlje u nameri da se lažne optužbe za koje je zainteresovana šira javnost dobiju svoj epilog, naravno, na sudu.

Dragan Marković Palma je čovek koji ima ličnu kartu, a to su njegova dela, rad u interesu građana Srbije, investicije, Jagodina – grad budućnosti itd. i to narod Srbije zna. S druge strane, imamo Mariniku Tepić i njene šefove čija lična karta govori o preletanju, lažnim optužbama, podmetanjima, manipulacijama i medijskim predstavama. Naravno, i to narod Srbije treba da zna i zna.

Danas su pred nama izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, koje uređuju prava, obaveze i procedure vezane za ličnu kartu, kao javnu ispravu kojom građani dokazuju svoj identitet. Glavni razlozi za izmenu postojećeg zakona su uočeni nedostaci u važećem zakonu, kao i obaveze koje proizilaze iz projekta Vlade Srbije „Stop birokratiji“. Izmene su u skladu sa Planom prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih troškova za građane.

Predloženim izmenama postojećeg zakona predviđa se i upisivanje sertifikata za elektronsku identifikaciju u čip, na osnovu čega lična karta postaje kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu i šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti. Cilj je usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Čak i NALED preporučuje da se uvede obaveza da se lične karte izdaju samo sa čipom, kako bi se dalje unapređivao razvoj elektronske uprave u Srbiji. Time bi se ubrzale, pojednostavile i pojeftinile procedure u upravama u kojima učestvuju građani. Po mišljenju NALED-a, lične karte bez čipa onemogućavaju izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji je inače besplatan za sve građane i on je digitalna zamena za svojeručni potpis.

Izmene zakona predviđaju i smanjenje administrativnog tereta za građane. Lična karta koja je proglašena nevažećom do sada se oglašavala nevažećom u „Službenom glasniku“ o trošku građana. Predloženim izmenama zakona predviđeno je da u slučaju gubitka lične karte građanin neće morati da je oglašava nevažećom u „Službenom glasniku“, nego će nadležni organ, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom, oglasiti nevažećom na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva.

Izmene predviđaju da u slučaju kada MUP donese rešenje o zabrani korišćenja lične karte kao putne isprave navedena zabrana će važiti dok su ispunjeni uslovi za oduzimanje putne isprave. Predložene izmene zakona će omogućiti da se maloletnom licu starijem od 16 godina lična karta izda uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo, odnosno saglasnost drugog roditelja nije potrebna.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu konstatuje se stalni napredak u oblasti informatičkog društva i elektronske komunikacije, i u ovoj oblasti smo daleko napredovali. Potvrda toga je naš sistem elektronske komunikacije, kada je u pitanju vakcinacija našeg stanovništva. Sistem je besprekorno funkcionisao u poslednjih šest-sedam meseci i značajno pomogao da danas budemo na ovom nivou imunizacije stanovništva.

Kada je u pitanju Zakon o akcizama, razlog menjanja akcizne politike o alkoholnim pićima je usklađivanje sa direktivama Evropske unije. U izveštaju Evropske komisije preporučuje se da Poglavlje 16 može biti otvoreno za pregovore tek kada Srbija revidira svoje zakonodavstvo o oporezivanju akcizama alkoholnih pića. Izmenama zakona ujednačava se iznos akcize za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koji sadrže, a ne u odnosu na sirovine od kojih su nastala. Akcize na određena pića biće veće što je procenat čistog alkohola u njima veći, pa za visinu akciza neće biti bitno da li je piće napravljeno od voća, što je slučaj sa rakijama, ili od žitarica, koje su osnova za proizvodnju viskija.

Predložene zakonske izmene će najverovatnije uticati na povećanje maloprodajnih cena nekih akcioznih proizvoda kao i uvećanje poreskih obaveza, a sa druge strane privredi i proizvođačima će da se stvara okvir za potencijalno umanjenje troškova.

Iz svega navedenog poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ova dva veoma bitna zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica, Dijana Radović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.