Zahvaljujem.
Reč ima Milica Nikolić.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre i članovi Vlade i uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, o kome ću ja govoriti.

Predložene izmene ovog zakona doneće lakše ostvarivanje prava građana, ali i opštu bezbednost i sigurnost svih građana i države.

Ja bih ovde istakla kao jako važne odredbe one koje se odnose na dodavanje adrese prebivališta kao obavezan element obrasca lične karte, koji će, pre svega, značiti pravnu sigurnost svih građana, ali i odredbu koja se odnosi na ukidanje naknade o proglašenju nevažeće lične karte u „Službenom glasniku“, koja je, ako se ne varam, iznosila oko 798 dinara i koja će, ukoliko se predložene izmene usvoje, biti ukinuta i nevažeća lična karta će se oglašavati na zvaničnoj veb prezentaciji MUP po proglašenju rešenja.

Ono što ja danas ne mogu da ne iskoristim priliku i da ne pomenem, iako ministar Vulin nije tu, to je borba protiv organizovanog kriminala koju naša država odlučno vodi, odnosno borba protiv najmonstruoznijeg kriminalnog klana na ovim prostorima, koji nije prezao apsolutno ni od čega. Oni su išli dotle da su prisluškivali predsednika Republike i njegovu porodicu, pratili ih i ono najstrašnije, pripremali su napad na njega.

Zaista se nadam da će državni organi rasvetliti sve strahote ove kriminalne grupe do kraja i da će se rasvetliti i svaki pojedinac koji je pomagao ovim kriminalcima u vršenju ovih stravičnih i monstruoznih krivičnih dela.

Dok na jednoj strani imamo borbu naše države, uspešnu borbu na svim frontovima, a jedini cilj koji ima, to je uspešna, ekonomski snažna i sigurna Srbija, na drugoj strani imamo Dragana Đilasa koji iznosi svoj program ili šta već putem intervjua. On kaže da svako ko nije pod njegovom kontrolom, a odnosi se na televiziju ili je novinar, odnosno koji nije u njegovom vlasništvu, koji on ne finansira, ne može se baviti novinarstvom, ne može biti novinar i takva televizija ne može da obavlja svoju delatnost. On izgleda tako shvata slobodu medija.

Ali, ono što je meni još zanimljivije, Dragan Đilas kaže da bi voleo da čuje odgovor predsednika Vučića o ekonomskoj budućnosti Srbije.

Ne treba Dragan Đilas da se brine o ekonomskoj budućnosti Srbije koja je u prvom kvartalu 2021. godine najbolje se snašla u Evropi sa kovid krizom, koja je imala najveći rast BDP od svih zemalja u Evropi. Ne treba Dragan Đilas da se brine o Srbiji u kojoj je danas prosečna plata 555 evra.

Dragan Đilas treba da se brine kako da objasni ekonomsku prošlost Srbije kada je bio na vlasti, kako da objasni ekonomsku sadašnjost svojih bankovnih računa koji su nastali pošto je bio na vlasti i da konačno objasni kako je to Most na Adi skuplji od deonice Preljina-Požega. Ja se nadam i da Dragan Đilas konačno objasni nadležnim organima odakle mu toliki novac. Hvala.

Hvala, gospođo Nikolić.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već mogu da zamislim šta će, čim završimo sa ovim radnim delom, i kakvi će biti naslovi na portalima koje finansira, osniva i vodi Dragan Đilas. Opet će biti priče oko toga kako nenarodna, zla, diktatorska vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem, dere kožu sa leđa građanima povećavajući akcize.

Verujte mi da će sigurno to biti tako, zato što su više puta to, ili na direktan ili na posredan način, hteli da predstave građanima Srbije. To najčešće rade tamo gde procenjuju da kod građana mogu da naprave najveće nezadovoljstvo. Uvek kada dođe zbog određenih poremećaja u ceni sirove nafte, pokreće se priča oko toga, a derivati nafte jesu akcizna roba, kolika je cena motornih goriva u Republici Srbiji, koliko to Republika Srbija zahvata u ceni goriva i, što je najzanimljivije, uvek će se naći neko među njima koji će to, osim što će da kritikuje jednu takvu politiku i da predlaže gde bi taj novac trebalo da se potroši i da se nikako ne troši onako kako, oni tvrde, na način kao što to troši nenarodna, diktatorska, zla vlast koju predvodi Aleksandar Vučić.

To je njihova mantra koju već unazad godinama pokušavaju da podvale građanima Republike Srbije. Ali, ako ćemo da pričamo istinito i tačno, akcize do ovog zakona na teritoriji Republike Srbije nisu menjane. Možda je rađena indeksacija na osnovu Zakona o akcizama, one se uvećavaju za određen procenat koji je vezan za potrošačke cene, kurs dinara itd, ali nikako zakonom nije menjana osnovica od kad je SNS i Aleksandar Vučić su došli na vlast 2012. godine. Akcize na naftu i derivate, znači na motorna goriva, su iste. Prihodi koje država ostvaruje po jednom litru su isti.

U jednom delu tvrde da prihodi od akciza treba da se usmere na izgradnju putne infrastrukture. Evo, da kažem da se možda i slažem sa njima. Ali, gospodine ministre, nisu oni napravili preko 300 kilometara auto-puta, nego taj zli, nenarodni, otuđeni režim koji predvodi Aleksandar Vučić.

Ako su imali ista zahvatanja za akcize, za poreze, koliko ima i sadašnji režim, kako to da bivši režim nije imao nikakve rezultate? Jel znate možda neki auto-put da su napravili? Ja ne znam. Jel znate možda neku bolnicu da su rekonstruisali, popravili, opravili? Ja ne znam. Da li znate da su neku školu rekonstruisali? Ja ne znam.

Znam da su, recimo, opljačkali građane Beograda prilikom određivanja cene koju su roditelji plaćali za decu koja idu u predškolske ustanove, a navodno su se zalagali za povećanje nataliteta. Sudovi su presudili da bivši režim i Dragan Đilas nisu bili u pravu. I sada mi treba da obezbedimo sredstva da ono što je on otimao od građana Republike Srbije, vratimo tim istim građanima Republike Srbije.

To je cela priča oko akciza, oko poreza, gde se predstavlja da vlast ne raspolaže tim novcem dovoljno dobro.

Navešću vam nekoliko primera. Rade to oni i preko ovog Fiskalnog saveta, koji predvodi čika Pavle, deda Pavle, kako li se zove.

Gospodine ministre, prva stvar koja je napadana od Fiskalnog saveta, i to jako ozbiljno, i dan-danas tu mantru vrte i Šoškić i Danica Popović i Ćulibrk, a to je onih 100 evra koje smo prošle godine davali građanima Republike Srbije. I uvek će Fiskalni savet da kaže da se od 100 evra koje date i poklonite građanima, selektivno, neselektivno, ne ulazim uopšte u to, samo 10% vrati u budžet Republike Srbije. Samo je za toliko uvećanje poreza na dodatu vrednost.

Ne znam je li to tačno. Ali, hajmo malo da pogledamo realno. Da li je taj novac sačuvao neko radno mesto? Ja sam siguran - mnogo više nego što je to država izdvojila dajući tih 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije. Sačuvali smo mnogo radnih mesta.

Hajde da budemo surovi kao Fiskalni savet pa da ne gledamo te građane kojima smo sačuvali radna mesta kao ljude sa porodicama koji imaju decu koju mora da školuju, nego da gledamo onako kako oni gledaju, čisto statistički. Da je došlo do pada zaposlenosti u Republici Srbiji, da li bi došlo i do pada BDP? Siguran sam da bi. Apsolutno. Čim neko izgubi posao, nema potrošnje i onda pokrećemo tu lančanu reakciju koju su oni imali 2008. ili 2009. godine.

Da li je tih 600, 700 miliona evra koje je država izdvojila za svoje građane bila veća šteta ili je veća korist što nismo imali pad bruto proizvoda i što ljudi nisu ostajali bez posla? Ja mislim da je veća korist, nego šteta.

Gospodine ministre, sada napadaju za ovih 30 plus 30 evra, sada im smeta ovih 30 evra koji se daju za vakcinaciju. Kažu da mi ne znamo da vakcinišemo, da ne znamo da motivišemo ljude. Mesecima su pre toga te iste građane plašili tom istom vakcinom. Kažu da je to nepotreban trošak kojem se država izlaže i da se to koristi isključivo radi predizborne kampanje, jer, jel te, izbori samo što nisu raspisani. Prvo da pobedimo Dragana Đilasa i Aleksandar Vučić da pobedi Dragana Đilasa ne treba mu ni 30 evra koje bi davao građanima, ni 300 evra. To je samo jedan vid stimulacije da se građani što pre vakcinišu.

Opet moram da postavim jedno pitanje, gospodine ministre. Da li je skuplje dati tih 30 evra, naravno, ko želi da ih uzme, ako se vakciniše ili makar samo 10 dana vanrednog stanja, 10 dana kada ništa ne radi, 10 dana kada zaustavimo državu? Mislim da je tih 10 dana skuplje, nego ovih 30 evra, ko želi da ih primi, a da je pre toga primio vakcinu.

To je ta večita igra koju bivši režim i Dragan Đilas sprovode. Samo se čudim čemu tolika agresija, energija da se napadne sve ono što se radi u korist građana Srbije.

Da li se plaše da će možda Aleksandar Vučić i SNS da potroše taj novac, pa oni kad dođu na vlast neće imati više odakle da kradu? Da li im je to jedan od razloga? Zaista ne znam, ali ono što znam sigurno jeste da dok su vršili vlast porezi i akcize nisu išli u korist građana Republike Srbije. Išli su u njihove privatne džepove, u njihove privatne firme, u tajkunske korporacije koje je predvodila Delta. Čitava Srbija je u stvari bila žrtva i privatna imovina pet ili šest ljudi koji se nemilice eksploatisali i građane i industriju i privredu. Kada budu počeli da napadaju ove izmene akciza barem možemo da ih pitamo - šta ste vi radili sa tim istim akcizama dok ste bili na vlasti?

Zaista ministre, ponovo moram da pitam, ne sećam se nijednog puta da su napravili, znam da im je jedan autoput nestao, onaj od Preševa do Vranja, plaćen je pa je nestao, to znam. Znam da još uvek iskoči po neki račun za most na Beški i to znam, ali da su napravili neki novi autoput to zaista ne znam.

Sada, stalno prigovaraju - nemojte da dajete novac građanima, otvarajte škole, oni koji nisu rekonstruisali, opravili iste, spremili bilo kakvu školu. Čak su se predsedniku podsmevali u kampanji 2016. godine kad su ga nazivali premijerom za toalete i WC, zato što je obilazio naše škole, zato što je hteo da vidi u kakvim uslovima naša deca idu u te iste škole, dok su se ovi baškarili i pre i našeg dolaska na vlast, a Boga mi, i izvesno vreme posle po raznim egzotičnim destinacijama.

Moram da postavim pitanje - da li je deo od akciza koji su naplaćivani do 2012. godine završio u nekim egzotičnim destinacijama? Spominje se Mauricijus, spominju se još neke zemlje. Čisto da znamo. Čisto da građani znaju. Pravosuđe nek radi svoj deo posla. Tužilaštvo nek radi svoj deo posla. Ali ako je neko vršio javnu funkciju bio gradonačelnik Beograda, moramo da znamo kako je za te četiri godine dok je bio gradonačelnik uvećao svoje bogatstvo, čini mi se, sedam hiljada puta. Malo li je? Vreme je da odgovori na ta pitanja, a ne da nam priča kako mi ne znamo da računamo, on je jel, te, inženjer, pa zna. Ne, on odlično zna da krade. Znamo svi da računamo, ali Dragan Đilas zna odlično da krade, zna odlično da to krije, ne dovoljno dobro da se to ne otkrije, ali to je jedino što zna.

Bez obzira, naš posao jeste na prvom mestu da obezbedimo uslove da država funkcioniše, da se penzije i plate isplaćuju, da se omogući zdravstvena zaštita, da se Srbija ponovo izgrađuje i zauzme mesto na zemaljskoj kugli koje joj pripada, a ja se nadam da će u nekoj bliskoj budućnosti i Dragan Đilas da zauzme mesto koje mu pripada. Biće mi komšija u jednom mestu blizu Požarevca, koje se zove Zabela. Sačekaćemo ga. Nadamo se da će tu dugo vremena da ostane.

Zahvaljujem gospodinu Arsiću.
Reč ima Rajka Matović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se nalaze dva jako bitna zakona, Zakon o akcizama i Zakon o ličnoj karti.

Zakon o ličnoj karti donet je još 2006. godine, a poslednja izmena ovog zakona rađena je pre šest godina. Stvorili su se uslovi za promenu ovog zakona koji su u smeru digitalizacije, a u cilju lakšeg ostvarivanja prava građana, tako i radi povećanja opšte bezbednosti. Naime, ovim izmenama zakona smanjujemo odlaske na šaltere, smanjujemo bespotrebnu papirologiju, ali ono što je najbitnije smanjujemo vreme i troškove građana Republike Srbije.

Neke od najbitnijih stavki izmena ovog zakona jesu da ukoliko dođe do gubitka lične karte, građani više neće morati da objavljuju nevažećom ličnu kartu u „Službenom glasniku“, već će to po dužnosti MUP na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objaviti je nevažećom. Samo na ovom primeru možemo da vidimo kolika je ušteda i vremena i novca naših građana. Takođe, u samom mikro čipu na ličnoj karti upisuju se i sertifikati za elektronsku identifikaciju i kvalifikovani elektronski potpisi, čime lična karta postaje sredstvo za identifikovanje na daljinu, odnosno kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa visokog nivoa pouzdanosti.

Svi smo svedoci krize izazvane pandemijom korona virusom i koje smo benefite imali od digitalizacije. Naša država je otpočela proces digitalizacije, ali nažalost za vreme pandemije korona virusa školstvo je moralo da se prebaci na on lajn nastavu. Elektronsko poslovanje se već dosta odomaćilo u našoj privredi, a e-Uprava svakodnevno proširuje svoje mogućnosti.

Danas u Beogradu umesto hrpe papira prilikom upisa deteta u vrtić vi popunite par obrazaca i sa par klikova ispunite formulare na portalu e-Uprava i upisujete dete u vrtić. Era digitalizacije nije neka era daleke budućnosti već vreme u kojem danas živimo. Naša država na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem sprovodi proces digitalizacije kao i sve ostale procese veoma ubrzano jer zaista nemamo više vremena da sedimo i čekamo skrštenih ruku.

Za razliku od bivšeg žutog tajkunskog režima koji je devastirao državu i svaki dinar koji je mogao gledao kako da strpa u privatne džepove, predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS prioritet jeste stabilna država, jaka Srbija koja se nalazi jasno na evropskom putu, ali isto tako koja ima svoje prijatelje i na istoku i na zapadu, a treba da predstavlja stožer u regionu.

U prethodnom periodu pokazali smo odličan krizni menadžment tako da naša država nije stala tokom 2020. godine. Naprotiv smanjili smo nezaposlenost, a povećali prosečnu zaradu tokom 2020. godine. Strane investicije nisu stale, nego imamo ukupan priliv direktnih stranih investicija više nego sve zajedno države u regionu. To je svakako za pohvalu. Otpočeli smo veoma opsežnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uhapšena je jedna od najokrutnijih kriminalnih grupa koja je delovala na našoj teritoriji. Danas se Veljko Belivuk i cela njegova grupa nalaze tamo gde im je mesto, ali mi tu ne smemo stati. Poverenje koje su nam građani ukazali obavezuje nas da se svaki krak ove kriminalne grupe saseče u korenu, da damo sve od sebe da iskorenimo korupciju koja je nažalost zašla u sve pore našeg društva.

Ima veoma dosta posla ispred nas u svakoj oblasti i ne smemo stati. Danas Srbija predstavlja ozbiljnog partnera u svetu i za direktne strane investicije i za borbu protiv organizovanog kriminala, ali i za velike međunarodne projekte. Zahvaljujući ogromnim naporima predsednika Republike Aleksandra Vučića i cele Vlade Republike Srbije nismo dozvolili da nijedan oboleli građanin od Kovida 19 da mu ne bude pružena adekvatna medicinska pomoć.

Među prvima smo imali obezbeđene vakcine i to od četiri različita proizvođača i to u dovoljnim dozama, izgradili smo dve nove bolnice koje su namenjene samo obolelim pacijentima od korona virusa, a treća bolnica je trenutno u izgradnji. Onda se okrenemo oko sebe i vidimo da privatni portali, privatne televizije, privatne novine Dragana Đilasa stvaraju samo gorak ukus. Sećamo se svih njihovih pljačkaških privatizacija, svih njihovih afera, suludih projekata koji su plaćeni i po nekoliko desetina puta više, najskupljeg mosta na svetu sa kojim se ponosno hvali Dragan Đilas.

Pretpostavljam da je taj ponos sa kojim se on toliko hvalio bio srazmeran njegovom procentu za koliko se ugradio. Podsetiću samo da je grad Beograd podneo krivične prijave za izgradnju mosta na Adi protiv n.n. osoba, a tiču se upravo povodom korupcije. Imao je Dragan Đilas procenat i na ostalim projektima i na podzemnim kontejnerima, španskim tramvajima, pa vi se najbolje, ministre, sećate kakav je javašluk i koliki je dug ostavio Dragan Đilas u gradu Beogradu. On je ostavio dug u gradu Beogradu preko 1,2 milijarde evra, a njemu računi i kompanije svuda po svetu. Danas se u tim njegovim ličnim javnim glasilima iznose najgnusnije laži i o predsedniku Republike Srbije i o celoj porodici Vučić, ali i svakom članu SNS.

Kao što rekoh, poverenje građana koji su nam ukazali, koje nam ukazuju na svakim izborima, obavezuje nas da svaki danom radimo na tome da učinimo Srbiju lepšim mestom za život u svakom pogledu. Poverenje građana je velika nagrada, ali i velika kazna. Danas su predstavnici žutog tajkunskog režima na političkom smetlištu upravo voljom građana i smatram da im je tamo i mesto. Ja ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Matović.
Idemo dalje.
Po redosledu kolega Đorđe Dabić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo o važnim zakonskim rešenjima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona koji se tiču upravo usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU, odnosno sa njihovim zakonodavstvom. To proističe iz naših obaveza u predpristupnim pregovorima.

Što se tiče svih ovih rešenja oni su pre svega usmereni ka tome da mi pomognemo da naši građani ovde imaju kvalitetnije usluge, kvalitetniji život i to je možda važnije i od samog pristupnog tog pregovaračkog procesa. Zato što ovde kada govorimo o ličnoj karti, o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti ono što je važno jeste da mi smanjujemo administrativne troškove, smanjujemo vremenske troškove, prosto vreme koje je građanima potrebno za odjavu lične karte i dakle to su sve ona pozitivna zakonska rešenja gde mi utičemo direktno na kvalitet samog života građana Republike Srbije.

Kolege su više o tome govorile, uvodimo savremenu elektronsku ličnu kartu. Imaćemo dakle mnogo manjih troškova i pre svega kada je reč o našim građanima, ali sve ovo je upereno i na samu privredu. Privreda već godinama uporno govori gde su glavni problemi, privrednici su ti koji govore da je najveći problem kada govorimo uopšte o poslovanju u našoj državi, te trome birokratske procedure i ovim zakonima direktno utičemo na, dakle, oporavak uopšte same privrede i na poboljšavanje direktnih uslova koje danas privreda u Srbiji ima.

To je sve još 2016. godine premijerka Ana Brnabić stavila kao nešto što jeste u vrhu samih prioriteta, digitalizacija, 2018. godine smo usvojili Zakon o elektronskom poslovanju. Pre neki dan smo ovde usvojili i nekoliko zakonskih rešenja kao što je Zakon o fakturisanju, Zakon o registru administrativnih postupaka, danas kada govorimo o ličnim kartama, sve to definitivno poboljšava Srbiju i svrstava na listu onih država koje se i te kako zalažu za digitalizaciju same uprave i to dakle građanima olakšava život. Ne samo građanima, govorimo i o privredi.

Generalno kada su investitori u pitanju, uvek je upravo to tema svih pregovora koje imamo sa privrednicima koji dolaze, sa investitorima, u našu državu DSF i svi ostali i američke kompanije, dakle definitivno utiču na to, govore nam gde su problemi, gde mi treba da poboljšamo te procedure koje postoje u našoj državi.

Godinama već kažem ova agenda se sprovodi, na dnevnom je redu od 2016. do 2020. godine. Takođe je digitalizacija u vrhu kvaliteta naše države i kada govorimo o samim investitorima, rekli smo, dakle, to je njihov glavni upravo, negde je zamerka u našoj državi jeste da su te trome birokratske procedure dovodile do toga da je bio usporen taj proces investiranja.

Danas je to sve mnogo brže, evo vidimo i pre neki dan predsednik Aleksandar Vučić bio je upravo u okrugu iz kojeg ja dolazim, investicije stižu, ne postoji više nijedno, dakle ni mesto, ni selo, ni okrug u našoj državi gde nemate investicija. Prijepolje godinama čeka tu veliku investiciju, predsednik je pre neki dan obećao da će da se radi na tome da dođe jedna velika investicija. To znači sigurnost za građane u Prijepolju, to znači više radnih mesta.

Poređenja radi, u Priboju smo imali velikih problema do pre nekoliko godinama, pa smo uspeli da dovedemo određene investitore koji su uticali na to da su svi oni građani koji su tamo radili ranije u FAP-u, danas imaju sigurno zagarantovano radno mesto, što znači siguran ostanak u Priboju i Prijepolju u svim dole opštinama koje su bile godinama zapostavljene.

I to da je ranije bio slučaj svi znamo, dakle Zlatiborski okrug je bio je crna rupa Srbije, ništa se nije ulagalo, 45 godina imali smo nikakvih,, bilo kakvih državnih ulaganja, podsticaja, da ne govorim o oronuloj putnoj, železničkoj infrastrukturi, sve to danas dolazi na dnevni red. I imali smo priliku da čujemo i predsednika koji najavljuje ne samo investicije u Prijepolju, već generalno industrijske zone će se osnivati na celoj trasi kada govorimo o autoputu Miloš Veliki koji je već stigao do Čačka, do Požege očekujemo početkom naredne godine. To će uticati na to da imate industrijske zone na celom tom potezu i da će investitorima to biti putokaze gde da dođu i naravno da ćemo se truditi, sve opštine našeg okruga da na pravi način odgovore dolasku autoputa, odnosno da formiranjem industrijskih zona pokažemo privredi, odnosno investitori treba da ulažu.

I ne samo da je privreda ovde podstaknuta ovim dolaskom autoputa, i te kako ćemo imati i oporavak turizma. Generalno, neću biti neskroman kada kažem da je Zlatiborski okrug po bogatstvu, po prirodnim bogatstvima najlepši okrug u Srbiji. I ako pogledate imate Uvac, imate Drinu, Zlatibor, Mokru Goru, Zaovine, Taru, dakle imate apsolutno jedan prelep prirodni deo u našoj državi koji možemo i te kako da valorizujemo rna turistički način, odnosno da turizam dovedemo i da tur operaterima pokažemo koje su sve to lepote koje danas imamo da im ponudimo.

To će sve biti moguće kad dođe autoput. Dok nemate autoput, dok nemate infrastrukturu, dok nemate aerodrom, kao što smo znali godinama, evo već 20 godina čekamo oporavak Ponikve, upravo je ovde pre neki dan gospodin Momirović govorio o tome da se planira u naredne tri godine da se sprovede taj projekat da konačno osposobimo i Ponikve u Užicu, da dovedemo još jednom, kažem, do toga da se kompletna infrastruktura obnovi na tom području. To kada govorimo moramo da se osvrnemo na železničku infrastrukturu, godinama niste imali nikakvih ulaganja. Danas imate tu deonicu od Zlatibora do Prijepolja, pruga Beograd – Bar, konačno se revitalizuje, konačno i to je došlo na red.

Kažem sve što smo godinama, decenijama čekali danas kada država stoji na stabilnim nogama, može da dođe na dnevni red. To ranije nije bio slučaj i zato kažem da smo imali jednu rupu, nismo imali apsolutno nikakva ulaganja u naš okrug decenijama za nama. Danas imamo zaista sreću da govorimo o svim ovim stvarima, zato što imamo punu državnu kasu i predsednik Aleksandar Vučić je i rekao da će sve više da se investira upravo u Zlatiborski okrug i to je ono što nas sve tamo raduje. To znači opstanak mladih ljudi, to znači zapravo ostanak svih ljudi, ne samo mladih na svojim mestima i to je apsolutno nešto za šta se zalaže SNS, Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić.

Kada je reč o izmenama i dopunama drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakon o akcizama, takođe vršimo izmene u onom delu u kome radimo harmonizaciju našeg zakonodavstva sa evropskim i to je svakako važno.

Gospodin Arsić koji je pre mene govorio je upravo rekao ono što je suština. Mi očekujemo ovih dana da krene kanonada sa tih Đilasovih medija, kako eto , mi podižemo akcize, to će da podigne cene alkoholnih pića i upravo govorimo o ljudima koji apsolutno bez ikakve ideje napadaju sve što se u Srbiji radi.

Mi kada ovde govorimo, da, definitivno moramo da uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim, to proističe iz naše obaveze i naravno da će akcize određenih jačih alkoholnih pića otići na gore. Niko ne govori sa druge strane o tome koliko Srbija poslednjih godina upravo ulaže preko Ministarstva poljoprivrede, preko Uprave za agrarna plaćanja konkretno u domaću poljoprivrednu proizvodnju, pogotovo kada je reč o proizvođačima alkoholnih pića.

Kada o tome govorimo, ne možemo da se ne podsetimo činjenice da je prehodna godina i ova godina rekordna po iznosima koje država daje preko Ministarstva poljoprivrede, upravo za podsticaje poljoprivrednicima i generalno ljudima koji proizvode rakiju.

Ove godine, i ministar zna, mi smo izdvojili rekordna sredstva. Svaki korisnik može da ostvari pravo na državne subvencije, od 400.000 do 40 miliona dinara. To je skoro 400.000 evra koje mogu proizvođači rakije i alkoholnih pića da povuku iz budžeta i to nikada ranije nije bio slučaj. Mi ne možemo da ne konstatujemo da nikada ranije niste imali ovako velika ulaganja države, ne samo u puteve, infrastrukturu, nego konkretno u poljoprivredu i u sve ono što nam danas u Srbiji treba.

Vidite i sami, govorimo o poljoprivredi kao o nekoj razvojnoj šansi. Ovde danas konkretno o jakim alkoholnim pićima. Dakle, ako vam država daje 400.000 evra pomoć ljudima koji se bave tom proizvodnjom to je da obnovite i proizvodnju, da kupite nove mašine, kazane, da gradite objekte, 60% tog novca je bespovratno. Dakle, apsolutno kada govorimo o akcizama, o porezu, o svemu što danas ovde imamo na dnevnom redu, naravno da su nam porez i akcize potrebni da bi punili budžet iz koga ćemo kasnije da finansiramo sve te projekte i da unapređujemo položaj svakog čoveka u našoj državi. Ne bi bilo ni puteva, ni bolnica, ni škola, ne bismo imali ni ovako visoku stopu vakcinisanih da nemamo stabilnu finansijsku situaciju, a to znači stabilne poreze, stabilne akcize itd.

Moram da napomenem da država time što pomaže proizvođače srpske rakije, direktno pomaže nešto što je nacionalni brend u našoj državi. Ne možemo da budemo na začelju po cenama. Mi sami sebe obesmišljavamo i naše nacionalno piće, ako ga stavljamo u rang, znate i sami za koliko se prodaje na crno, za 300, 400 dinar litar najbolje srpske šljivovice. Naravno da ćemo akcizama da podstaknemo da ljudi koji proizvode rakiju, da je proizvode i prodaju na jedan bolji način, da im država pomaže da plasiraju svoj proizvod i da litar srpske rakije mora da košta isto koliko i litar viskija.

Ne može da košta litar viskija više nego litar dobre rakije. Vi znate, prosto, nije normalno da voćni derivat bude jeftiniji nego žitni i šta sve stavljaju tamo u viski. Imamo nacionalno blago, dakle, srpska rakija treba da se podstiče, država podstiče, daje novac upravo da se proizvodi ovde nešto što i stranci doživljavaju kao naš najveći nacionalni brend. Mi to danas, kažem još jednom, podstičemo.

Država ima novca, daje novac svima koji žele da proizvode rakiju, dajemo neverovatne iznose, nigde u Evropi nemate ovako visoke podsticaje, da vi možete da povučete od države 400.000 evra, 60% bespovratno. Dakle, upravo država želi da ovim svojim podsticajnim merama da do znanja da je poljoprivreda naša razvojna šansa, da ljudi koji se bave proizvodnjom rakije imaju od države pomoć, ali naravno da akciza mora to sve da prati, zato što nije država jedan ćup iz kog mi vadimo pare i dajemo ljudima, dajemo infrastrukturi, gradimo bolnice, dakle, moramo da imamo jednu jasnu poresku politiku, akcize naravno da su u tom smislu neophodne da bismo mogli sve ovo da finansiramo.

Još jednom kažem, mi ćemo glasati u danu za glasanje za sve ove predložene izmene i dopune zakona, zato što su one prosto usklađene sa evropskim zakonodavstvom, na taj način mi harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim i to je neophodno zbog našeg članstva u Evropskoj uniji. Kao što je i predsednik rekao, očekujemo u junu već otvaranje klastera 3 – za pridruživanje. To smo čekali cele prethodne godine, uporno smo, vredno radili ovde i sve ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo usmerene su ka tome da što brže uđemo u Evropsku uniju, a to znači da imamo što brže i taj standard o kome govorimo, a to je evropski standard života, koji svi ovde želimo.

Još jednom, glasaćemo za sve ove tačke na dnevnom redu. Pozdrav.

Zahvaljujem, kolega Dabiću.
Sledeći na listi je gospođa Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze dva zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizi. Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, nema dileme, u danu za glasanje podržaće oba zakonska rešenja, iz prostog razloga što i jedno i drugo zakonsko rešenje poboljšava kvalitet života svakog našeg građanina, pojednostavljuje sve administrativne procedure u skladu sa planom Vlade „Stop birokratiji“, ali takođe kada su u pitanju akcize stvaraju se uslovi za izgradnju novih auto-puteva, novih škola, novih bolnica, jer znamo da prihodi od akciza jesu budžetski prihodi.

Ono što želim da istaknem, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, mogu da kažem sa današnjeg aspekta, a to je naravno zahvaljujući politici Vlade i politici Aleksandra Vučića i procesu digitalizacije naše zemlje, naša zemlja danas i do 2012. godine, kada je u pitanju digitalizacija, nije ista zemlja. To je potpuno različita zemlja.

Naravno, želim da pohvalim ove izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, zato što se vidi da je Ministarstvo sagledalo sve one nedostatke koji mogu biti otežavajući za građane, a u cilju izrade ličnih karata, posebno na onaj deo koji se odnosi na gubitak lične karte i na sredstva koja su građani bili dužni da izdvoje kako bi ih objavili u „Službenom glasniku“ najpre, a zatim, naravno, podnosili zahtev za ličnu kartu.

Ovim izmenama i dopunama zakona pokazuje se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za izradu ličnih karata, služi i interesima građana Republike Srbije, servis je za građane Republike Srbije, radi poslove umesto njih, odnosno oni koji izgube ličnu kartu oglašavanje nevažećom, objavljivaće se nakon donošenja rešenja na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ne mogu a da se ne podsetim do 2012. godine kakav je to postupak za izdavanje ličnih karata bio za naše građane. U najmanju ruku mogu da kažem da su naši građani do 2012. godine morali da uzmu godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo da bi odlazili od šaltera do šaltera, da bi odlazili u druge gradove u kojima su rođeni ili gde su upisani u matične knjige državljana da bi tu hrpu papira doneli nadležnoj policijskoj stanici, odeljenju za izradu ličnih karata, a naravno nakon toga dugo čekali. Znači, to je bio postupak izrade ličnih karata u vreme vladavine Dragana Đilasa, pljačkaša narodnih para.

Ali to nije sve, postojalo je i 30.000 građana Republike Srbije u vreme nenarodnog režima Dragana Đilasa, pljačkaša narodnih para, koji čak nisu ni imali pravo na ličnu kartu, jer jednostavno su postojali, ali pravno nisu postojali, nisu bili upisani ni u matične knjige rođenih, ni u matične knjige državljana, nisu imali pravo na lične karte, a samim tim Dragan Đilas im je ugrozio osnovna ljudska prava, pravo na identitet, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na školovanje.

Sva sreća, građani Republike Srbije su prepoznali snagu Srpske napredne stranke, mi smo te zakonske propise izmenili, izmenili smo Zakon o vanparničnom postupku i sada najveći broj tih građana ostvario je pravo na lični dokument, odnosno na ličnu kartu, koja je polazna osnova za ostvarivanje drugih prava, posebno kada su u pitanju prava iz upravnog postupka.

Ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, i te kako se vodilo računa i o interesima maloletnih lica, onih lica od 16 do 18 godina, u tom smislu što su oni u skladu sa zakonom dužni da imaju ličnu kartu i predviđeno je da je za izdavanje lične karte potrebna saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li on vrši roditeljsku dužnost. To svakako jeste u interesu ovih maloletnih lica, jer znamo da veliki broj ovih maloletnih lica školuje se van grada, odnosno van opštine u kojoj živi, da putuje sredstvima javnog prevoza, da izlaze naveče i da svakako neposedovanje lične karte je prekršaj. U tom smislu, to je svakako veliki pomak.

Takođe moram da istaknem da, kada je u pitanju ekonomski napredak zemlje, Srbija krupnim koracima korača u pravcu onih zemalja koje su zemlje pobednici. Srbija prvi put na čelu sa Aleksandrom Vučićem pohvaljuje se i rezultatima koji su stvarni i realni u svim segmentima našeg društva, a jedan od ciljeva koji je zacrtan, naravno, da bi zemlja bila zdrava, koji je zacrtao predsednik Aleksandar Vučić, to je odlučna i organizovana borba protiv mafije, kriminala i korupcije. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao prvo na braniku, je svojom izvrsno izvedenom akcijom u hapšenju i privođenju kriminalne grupe Belivuk-Miljković pokazalo da niko nije jači od države i da svi oni koji se bave kriminalom i monstruoznim radnjama moraju biti privedeni pred sud pravde.

Dvadeset prvi maj u Priboju je bio veliki dan. Dana 21. maja Priboj, koji su do 2012. godine, u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća, nazivali dolinom gladi, obišao je predsednik Republike Aleksandar Vučić. U Priboj i Prijepolje, opštine Zlatiborskog okruga, uglavnom su ranije dolazili predsednici država u vreme njihovih kampanja i u vreme tih kampanja uglavnom su građanima nudili laž, besmislice i obmane, samo dok prođe glasanje. Ovog puta građani Priboja i Prijepolja sa velikim zadovoljstvom i velikom srećom dočekali su najvećeg državnika Aleksandra Vučića, koji je i te kako znao da prepozna značaj ovih opština u jugozapadnom delu Srbije, i te kako znao da pomogne u osnaživanju ovih opština, kako bi se građani koji žive i u Priboju i u Prijepolju zadržali i živeli u svojim opštinama.

Moram da istaknem da je u vreme žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine sedma hiljada radnika FAP-a uglavnom proglašavano tehnološkim viškovima, a oni koji su ostali da rade nisu im isplaćivane plate, nisu im uplaćivani doprinosi i porezi za PIO, nisu imali overene zdravstvene knjižice ni oni, ni njihova deca, a naravno FAP je imao i ogromna dugovanja na primer za plaćanje električne energije.

Još 2012. godine predsednik Republike Aleksandar Vučić prepoznao je strateški značaj opštine Priboj i zahvaljujući pre svega njegovoj politici, njegovom angažovanju Fabrika automobila, jedan deo, zahvaljujući narudžbinama iz Ministarstva odbrane, a nadam se sada i iz Ministarstva policije, proizvodio je kamione, a danas proizvodi i borbena vozila upravo za potrebe vojske i policije, a sve na osnovu vizije i ideje Aleksandra Vučića.

Posle 40 godina u Priboju Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju fabrike nemačkog investitora koji zapošljava 400 radnika, 70% radnika su žene. Inače, fabrika je rađena po najsavremenijim evropskim standardima.

Takođe, sem ove fabrike gde je investitor nemački, u Priboju je otvoren i hotel i to privatni hotel „Termo 36.6“ inače temperatura banjske vode u Pribojskoj banji. Taj hotel otvorio je Pribojac, čovek koji je godinama radio u inostranstvu i rešio je da se vrati u Priboj i da uradi nešto za svoj grad da otvori ovaj hotel.

Ono što još značajno prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića, a u cilju daljeg ekonomskog jačanja ovih opština i Priboj i Prijepolje, istakao je da će ove opštine biti priključene na gas, što svakako jeste jedan od uslova dolaska investitora, ali je ono što je značajno za Pribojce, obećao već od 1. oktobra gradnju puta Kokin Brod – Priboj u koji će država uložiti osam miliona evra.

Građani Srbije, a i građani Zlatiborskog okruga dobro znaju u budućnost njih i njihove dece može ih voditi samo politika Aleksandra Vučića zato ona nema alternativu. Zahvaljujem.