Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, tema porodice danas u formi zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je jedna od najznačajnijih tema koja se može naći pred poslanicima Narodne skupštine. Mi poslanici Stranke pravde i pomirenja smo tokom proteklog mandata permanentno fokusirali temu porodice i veoma radosno dočekali odluku da se osnuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, što je jedan od ključnih razloga naše podrške ovoj Vladi, jer ovo pitanje smatramo toliko bitnim da predstavlja jedan od strateških temelja budućnosti nacije, naroda i svih zajednica u ovoj zemlji.

Zato sa radošću dočekujemo svaki iskorak u pogledu unapređenja odnosa i odgovornosti prema porodici u svim segmentima, koristeći sve mogućnosti koje su pred nama, a pitanje finansijske podrške je jedno od veoma važnih, odnosno predstavlja veoma važnu mogućnost da se porodici, posebno porodice sa decom, iskaže neophodna podrška.

Istina, da li će se porodice odlučivati na rađanje većeg broja dece ili odustajati od rađanja, samo materijalni aspekat ili momenat neće biti presudan, ali je veoma važan. Direktna posledica ili direktni efekat ovih mera koje sada usvajamo i unapređenjem ovog zakona jeste olakšanje života porodicama sa decom i olakšanje podizanja te dece. Ali, ove mere imaju i svoje implicitne posledice i rezultate koje se ogledaju u tome da ovakvom brigom, ovim izdvajanjima i davanjem značaja porodici sa decom na ovaj način, kroz ovaj zakon, zapravo se šalje poruka koja je više od same finansijske podrške. Zapravo šaljemo poruku porodicama i uopšte javnosti koliko nam je stalo do porodice, koliko porodicu smatramo važnom i da zapravo porodicu i rađanje i podizanje dece stavljamo u strateške i nezaobilazne prioritete.

Istina, a očekujem da će i ovo ministarstvo čiji je prioritet porodica i demografija zapravo u svoje strateške planove uvrstiti i druge mogućnosti afirmacije porodice i podrške porodici, zato što pitanje odluke roditelja da rađaju decu je pitanje koje je mnogo više od biološkog, a to znači mnogo više od materijalnog. Ono je prevashodno etičko kulturološko, jer oni roditelji koji se odluče da rode više dece, zapravo pokazuju svoju nesebičnost.

Dakle, ključni faktor u analizama zašto se roditelji ustežu od rađanja dece jeste sebičnost. Sebičnost je etičko duhovni i kulturološki faktor. Nije to uvek pitanje materijalnog. Naprotiv, biologizacija kulture je ključni neprijatelj podizanja velikih porodica. Tamo gde zavlada materijalizam u kulturološkom, etičkom i duhovnom smislu, roditelj počinje posmatrati dete ili moguće rađanje deteta kao faktor koji će mu otežati život, bilo da se radi o tome da će mu otežati život tako što će opteretiti porodični budžet, bilo da se radi o tome da dete predstavlja limitirajući faktor za roditelja, za majku, da se prepusti raznim hedonističkim mogućnostima, jer se treba posvetiti tom detetu devet meseci u trudnoći, pa posle toga u pažnji, gajenju i podizanju u tom vremenu, pa onda dobijete na kilaži, pa izgubite liniju, pa više niste atraktivni za noćni život, pa za ovo, pa za ono, itd. To su sve faktori o kojima treba javno progovoriti. Oni nisu eksplicitno finansijske prirode, ali jesu materijalističke prirode i to u onom otežavajućem, odnosno negativnom smislu.

Biti majka, biti dobra majka znači biti nesebična. Zašto su majke bolje od očeva? Pa baš zato što imaju toliko nesebičnosti da rode i da podižu dete i da 15 puta tokom noći se probudi na plač ili običnu reakciju deteta odnosno bebe i da kada je dete probudi u pola noći da ne vrisne od nervoze, nego da ga pomiluje, da ga pomazi, nahrani, itd, itd. To mi muškarci ne možemo. Zato su majke ispred. Zato su majke tri puta ispred. Zato su one jedine koje to mogu i to nije samo biološka dimenzija koja je bogom dana da žena rodi, ne, to je pitanje etičke, duhovne, mentalne, emocionalne strukture ličnosti koju samo ima žena u formi majke.

Zato je potrebno pitanje promene kursa odnosa, kulturološkog obrasca prema rađanju dece, treba da obuhvati zapravo taj veoma širok front. Istina, u ovako biologiziranoj kulturi ili, hajde, kod nas da ne kažem potpuno biologiziranoj, mi smo u nekoj fazi ili nekoj atmosferi raspeća između istoka i zapada, između duha i materije, između raznih tendencija ljudskosti i onog animalnog što nas vuče, što jeste čovek u principu, stvoren, sazdan od duha i duše, od tela i materije, od neba i zemlje u stvari, jer čovek i jeste spoj neba i zemlje.

Ono što bi trebalo biti idealni koncept u pogledu odnosa tih tendencija jeste ravnoteža između tih relacija. Ono u čemu je danas savremeni čovek, pogotovo tzv. zapadni čovek na čijem rubu se mi nalazimo i zapravo imamo, kao što vidite, ovo raspeće i raspetost ne samo u kulturološkom smislu naših pojedinačnih, porodičnih i društvenih izazova, već imamo mi i ovde u samoj Narodnoj skupštini, pa kad dobijemo temu rodne ravnopravnosti ili temu afirmacije LGBT kulture, s jedne strane, a sa druge strane imamo porodicu i demografiju, sada da vidimo kuda će da prevagne. Tamo gde prevagne biće naš put. To kuda prevagne, u pogledu prioriteta, sve je to naša realnost, i jedno i drugo i treće, i mi nećemo moći pobeći od svih realnosti, ali je pitanje šta će prevagnuti, pitanje je šta će biti gornje na listi prioriteta.

Svi mi u životu imamo mnogo potreba, ali obično imamo listu prioriteta tih potreba i uvek nam je važnija potreba iznad one manje važne. Onda trošimo svoju energiju prevashodno dajući prioritet važnijim potrebama, pa za ono dole ili niže ako ostane, ostane. Tako je i u materijalnom smislu. Kada raspoređujete budžet porodice, prvo platite ono nužno, pa posle potrebno, pa posle poželjno. To je tako u prirodi odnosa. Prema tome, isto tako na nacionalnom držanom nivou.

Ova raspetost, ona ne može trajati do veka. Mi ćemo morati poređati to. Moramo to harmonizovati i videti do koje mere ćemo, kojoj tendenciji ili intenciji dopustiti da se širi i da dominira i da li će to biti, da li će porodica zadržati ovo što joj sada deklarativno dajemo, istina ne samo deklarativno. Već samo formiranje Ministarstva za brigu o porodici nije sama deklarativnost, već je zapravo pokazatelj odlučnosti države da institucionalno, sistematizuje podršku porodici. Ali, dakle, uz svu podršku pozdrav, radost što, evro, zaokružujemo materijalni paket, paket porodici.

Zapravo, očekujem da se ne stane na tome, već da taj front proširimo. Ministarstvo je tu barjaktar ove borbe, ali ne samo ono. Samo zapravo treba da predvodi ovu celokupnu borbu, a ova borba se mora voditi na svim nivoima i u svim segmentima društva. Zašto? Ako vi imate određene pakete mera, zakona, dobrih koraka koje naprav Ministarstvo, ali ako vi imate na primer kroz proces obrazovanja, kroz medije, kroz razne druge kulturne, kvazi kulturne ili nekulturne ponuda ono što urušava vrednosti porodice, pa nisam baš siguran da ćemo postići rezultate.

Ukoliko se ovom temom ne pozabavimo suštinski, strateški, duhovno, etički, kulturološki, verujte, mere će izgledati kao krpljenje, onako, platna koje se raspada. Mogu da budu zakrpe kvalitetne, ali ako je osnovno platno već u fazi raspada zakrpe neće davati poželjne rezultate.

Zato, Strategija zaštite porodice, Strategija afirmacije porodice mora zapravo biti pre svega široka, ona mora obuhvati sve ove segmente, a osim toga ona moramo imati određenu harmoniju, koordinaciju između raznih segmenata takvog fronta.

Dakle, mi ovde, u ovoj temi imamo tri ključne reči, tri ključna pojma koji trebaju prosto da imaju, ako mogu tako uslovno kazati, stepen svetosti u političkom smislu. Dakle, porodica, majka i dete. Jako mi je drago da je zakon upravo dao na značaju ovim pojmovima i u samom zakonskom tekstu, ali i u obrazloženjima i onome što je usledilo, što znači da postoji potrebna svest upravo o strateškim kategorijama ne samo u ovom zakonu, već u ovoj celokupnoj borbi i u ovom našem opredeljenju.

Najznačajniji deo tema će pokriti Ministarstvo za brigu o porodici, i pokriva već. Ono se razvija, prvi put je uspostavljene, potrebno mu je određeno vreme zapravo da raširi krila kako bi moglo leteti tamo dokle je sve to potrebno, ali određeni segmenti nadležnosti će ostati kod drugih ministarstava. Kao što rekoh, Ministarstvo za obrazovanje, odnosno Ministarstvo prosvete za sektor obrazovanja ostao je jedan deo kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, bez obzira što je značajan deo prebačen kod ovog ministarstva, ali znate, domen socijalnih odnosa, posebno vezano za porodicu u pogledu raznih tema i problema koji nastaju vezano za razvode, za status dece posle razvoda. Znate da na tom polju imamo jako mnogo problema, imamo jako mnogo zloupotreba, nezakonitosti.

Fenomen samohrane majke, to je pojam kome se mora dati pažnja iako je on obuhvaćen ovim zakonom u meri finansijske podrške, ali tom fenomenu se mora prići mnogo značajnije, mnogo šire, jer broj samohranih majki u ovom gradu, u Beogradu, u zemlji Srbiji su tolike da mi prosto ne možemo ni da zamislimo kolike su to brojke. pored brojki, situacije, stanja, nezaštićenost, nasilje, nepravda koja se čini samohranim majkama, znači sama činjenica, sam pojam samohrana majka je nasilan. Majka,

pored toga što rodi, što odgaja, što podiže, sad ona treba još i da zaradi, još treba da zaokruži celokupan proces.

Dakle, to je sam pojam, sama činjenica da smo priznali pojam – samohrana majka. On predstavlja neku vrstu našeg poraza ili neku vrstu priznanja nemoći pred tom pojavom. Kada prosto eskalira ta pojava, a posebno, kao što vidite da mere formalne afirmacije žena kroz brojke, kroz procente i dalje ne daje rezultate u suštinskom smislu, ja sam tu veoma pesimista da će, iako sam podržao sve ono što smo mi radili ovde u pogledu podizanja broja narodnih poslanica, odnosno dama ili žena u parlamentu, i sve te mere su psihološki i simbolički bitne.

Nažalost, na areni života i dalje će dominirati moć muškaraca zato što živimo u materijalizovanoj kulturi i civilizaciji u kojoj je moć osnovna odrednica vrednosti. Tamo gde je tako, tamo gde se nisu dovoljno izgradili duhovni i etički mehanizmi vrednovanja, suštinskih i pravih etičkih vrednosti, pravde i pravilnog odnosa prema nepravdi, odnosno nasilju, nisam siguran da će ovi koncepti dati rezultate, što se zapravo vidi i u političkom sektoru, u privrednom sektoru. Stavite vi koliki god hoćete procenat žena da bude negde, ali nećete moći da odredite ko će da odredi te žene, ko će njima reći – e, ti ćeš biti na listi, a ti nećeš biti na listi.

Prema tome, opet ćemo mi dobiti odluku suštinsku, to je realnost, nije ovo nikakva kritika, ovo je realnost našeg stanja koje je ono što jeste i mi ćemo opet doći o tome da će neko odlučiti da popuni te brojke, neko ko je muškarac, a to znači neko ko je moćan, neko ko je vlasnik, neko ko je posednik itd.

Zato u tom stanju kada vi imate permanentnu dominaciju muškaraca u političkom, u privrednom i u svim drugim sektorima moći, onda vam je jasno koliko je lako da izvršite uticaj na nekog tamo socijalnog radnika koga ćete potkupiti ili ga na neki drugi način animirati da uzme dete majki, a da da moćnom ocu ili nekom ko ima nekog moćnika uza sebe.

To su realnosti koje uglavnom znamo. Dakle, dame i gospodo, ja ne govorim ovde novine, vi ovo sve znate. Dakle, nisam ja ovde otkrio ništa novo, ali prosto u prirodi čoveka je da kad nešto ne može da reši, da okreće glavu od njega, lakše mu je da ga preskoči, lakše mu je da prosto o njemu ne misli, da o njemu ne govori, ali to ne smemo prihvatiti. Mi o ovome moramo govoriti, naravno, uz ove obećavajuće aktivnosti, ponavljam, od formiranja ovog ministarstva do unapređenja zakonske regulative.

Puna podrška ovim merama. Želim, na koncu, pohvaliti i Vladu i Ministarstvo što su imali sluha da u zadnjem trenutku ispravimo i ono pitanje vezano za dečji dodatak učenika verskih škola, tradicionalnih verskih zajednica i crkava, što je bila manjkavost, o čemu smo ovde više puta govorili, pa smo uspeli, hvala bogu, da nađemo načina da Vlada i to ispravi kroz svoj amandman. Dakle, to je pokazatelj da se ima osećaj za ove stvari i za sve one koje predstavljaju realnu potrebu.

Imajući sve to u vidu, poslanici Stranke pravde i pomirenja će u danu za glasanje dati podršku ovom zakonu i dati podršku svakoj aktivnosti, svakom koraku i svakom stavu koji ima za cilj afirmaciju, unapređenje i zaštitu porodice, majke i dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona.

Za Jedinstvenu Srbiju porodica je zakon i smisao života. Mi poslednjih godina možemo slobodno da konstatujemo da se mnogo više vodi računa o porodici nego što je to bilo pre 10, 12 i 15 godina. Nije pomoć porodici samo ono što se zove borba protiv bele kuge, na dan rođenja ili sada jedna nova uredba koja je doneta da 10 godina primaju određenu finansijsku pomoć za decu novorođenu. Moramo da konstatujemo i činjenice koje je takođe ova država uradila i pomogla, jer pomoć porodici su i veće plate i veće penzije i pomoć porodici je i pomoć fabrikama za vreme kovida, pomoć porodici su i veće penzije koje u poslednje vreme jednom ili dva puta godišnje se povećavaju, a i jednokratna pomoć se daje penzionerima. Pomoć porodici su i ove tri hiljade dinara ko se vakciniše. To je nađen razlog i motiv da se svi vakcinišu, i naravno da treba da se vakcinišemo svi, kako bi zaštitili svoje porodice, ali i te pare idu u neku porodicu.

Pomoć porodici je da lokalne samouprave urade rebalans budžeta svojih i da nešto što nije neophodno u godini koja je veoma teška, i biće teža do kraja 2021. i 2022. godine, bez obzira što BDP u Srbiji raste više od drugih zemalja, mi moramo da vidimo kako da na nivou lokalnih samouprava što više para odlazi za pomoć građana i porodicama.

Živim u dvanaestočlanoj porodici, imam dvanaest članova porodice, četiri generacije, i mogu da napravim neki zaključak kako žive te generacije, šta je nešto što je za njih bitno, šta je to što za nas malo starije nije važno, a za njih je važno i bitno. Kako ih ubediti, mislim na decu, da život nije ono što su teme na društvenim mrežama, jer i to je isto nešto se zove deo porodice, gde moramo da obratimo pažnju šta to naša deca gledaju preko društvenih mreža, da li je to neka edukacija, šta su to skriveni profili, koje su to poruke iza skrivenih profila. Roditelji nemaju vremena time da se bave, ali moramo, da li preko škola ili posebna neka vrsta edukacije na nacionalnim frekvencijama, upravo da kažemo deci šta je to što je dobro za njih, a šta je to što je loše.

Evo, sada kada šetamo bilo kojim gradom u Srbiji, mi ćemo videti da 80% mladih ljudi, onih do 40 godina, nekada je bilo do 30, imaju mobilni telefon u ruci i nikog ne vide i ne znaju da su prošli pored nekog rođaka i prijatelja, jer sve vreme kucaju poruke i prate ono što su događaji na društvenim mrežama, a ne prate ono što se zove vitalni život i ono što je od vitalnog značaja.

Samohrane majke, nisu te samohrane majke krive što su očevi, ima i obrnuto, ima i samohranih očeva, ali u mnogo manjem broju, znači, moja poruka je, pre nego što se uđe u brak, morate dobro da razmislite i da li vama ta raba božja, kako se naziva u crkvi, kada se venčate, odgovara ili ne, kakav je on kada ima para, kada nema para, kakav je kada popije, kakav je kada neko pogleda u vas, njegovu lepu suprugu itd, kakav je kada vi opravdano morate da ostanete na poslu dva sata više. Sve su to neki aspekti za očuvanje porodice. Ljubav, da vam kažem, poštovani ministre i dame i gospodo narodni poslanici, ja u proseku mesečno u prolazu primim minimum 1.000 ljudi i svi kažu da ljubav poslednjih 15 godina, možda 10-15% ostaje ona prava ljubavna ljubav. A ljubav prema ženi i ocu, muškarcu, traje dok se ne rodi prvo dete i posle toga se javljaju problemi.

I da bi to izbegli, danas mora da se vodi računa, da nisu bitne pare, da taj neko za koga se vi udajete ima mnogo para. Jel ima neko više para na svetu od Dragana Đilasa? Pa je tukao svoju suprugu zbog alimentacije koju nije plaćao i čak joj je rekao – odrubiću ti glavu. Tukao je i tasta. Znači, nisu pare važne i bitne, i nije procesuiran. Molim i vas, ministre, da i vi pokrenete to pitanje. Gospodin Đilas je rekao, nazivam ga gospodinom, kakav on gospodin, kada pozivaju na krvoproliće, kaže – pašće krv na beogradski asfalt ako ne dođe do određenih promena. Ne određuju oni promene, već birači na izborima. Zašto nije po službenoj dužnosti procesuirana prijava koja je potpisana od strane Ive Đilas, tadašnje supruge Dragana Đilasa? To je nasilje u porodici i on je ogledalo svih. Kažu – kako, vidite da Đilasu ništa ne fali? Tast njegov i otac Ive Đilas je imao teške telesne povrede – nikom ništa. Onaj ko pruži ruku na ženu, taj mora biti strogo kažnjen, a posebno povratnici, kao što se zovu povratnici za krivična dela koji odu u zatvor, pa počini isto krivično delo, njemu se više ne sudi ono „od-do“, nego „do“. I mi imamo takve slučajeve gde smatramo neozbiljnim pretnjama od strane muževa prema ženama, a koliko imamo ubistava, koliko u poslednjih mesec dana je nastradalo žena zbog tih nasilnika, čak i deca su bila žrtve pojedinih roditelja, da ih nazovemo roditeljima. Kakvi su to roditelji? To nisu roditelji, to su ludaci za mene.

Tako da, porodica je simbol postojanja, smisao života. Ja ne mogu da funkcionišem ako najmanje pet puta dnevno se ne čujem sa mojom porodicom, da li su to unuke, unuci itd. Oni na neki način mi pune baterije, daju mi volju za rad. I tako hoću da u svakoj porodici se vodi računa i brine o deci, ženi, supruzi itd.

Znači, niko nema pravo da primenjuje silu. Mi imamo ministarku koja je zadužena za populacionu politiku, imali smo jedan predlog zakona, ravnopravnost. U porodici ravnopravnost između muškaraca i žene, to je samo bilo deklarativno, nisu uzeti primeri negativni i da ti primeri budu nešto što će služiti onima drugima, koji su spremni ili podsvesno razmišljaju da se nešto desilo njegovoj porodici, ne znam preljuba, itd. Ako ti ne odgovara bračni drug, rastani se, mnogo je bolje srećni razvod, odnosno dobar razvod, nego loš život i sve se to odrazi na decu. Deca koja žive u takvim porodicama, ta deca imaju strah, ta deca sutra dan mogu i oni da se ponašaju tako kada postanu bračni drugovi, jer obično sve se nosi iz porodice. Ne nosi se iz škole, škola te edukuje, ali osnovno vaspitanje se nosi iz porodice.

Zašto, mi imamo slučajeve da ako je otac ili majka lekar, deca su ili medicinsko osoblje, medicinski tehničari ili lekari, ili ako su prosvetni radnici i deca su isto, ili ako su vaspitači u vrtiću i deca su isto. Znači, iz porodice se nosi sve, a mi, kao institucije, kao društvo, ne smemo biti nemi posmatrači i naravno to je uzelo maha poslednjih godina, i ne poštuje se ono što se zovu kaznene odredbe za te siledžije, koje žele da demonstriraju silu i moć nad slabijem od sebe, na damu i na ženu.

Mogu da pohvalim vaše ministarstvo, da vaše ministarstvo veoma dobro radi i da niste često u parlamentu, ali jednostavno ono što vi govorite ima određeni rezultat i da neko primi k znanju to što vi govorite. Šta je još, gospodine ministre i dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv bele kuge? Borba protiv bele kuge je i stabilnost dinara, da mogu porodice da uzmu kredit. Nekada je bilo uzmete kredit, 30% od plate vam je rata, za godinu i po dana dođe da vam rata bude 70%. Danas, ne. Stabilnost dinara, odnosno kurs dinara miruje i to je pomoć porodici. Pomoć porodici je i cene komunalnih usluga, cene prevoza.

Isto moja poruka za lokalne samouprave, hajte da skinemo sve ono što je neophodno, odnosno sve ono što nije važno i da se voze građani besplatno, kao što smo mi to uradili u Jagodini, ali ne mogu članovi gradskog veća da primaju plate, samo zato što je ti konstatuješ politički dnevni red, političkih partija, jednom u dva meseca, kada su sednice skupština lokalnih samouprava.

Komunalna policija, to je isto teret za svaki budžet lokalnih samouprava, odnosno lokalne samouprave i da komunalna policija treba da postoji samo u velikim gradovima, u onim gradovima gde ima preko 120 hiljada stanovnika, da oni regulišu saobraćaj. Na primer, komunalna policija, Jagodina ima 83 hiljada stanovnika, koštala bi me na osnovu broja stanovnika, broj zaposlenih, četiri miliona dinara mesečno, puta 12 meseci, to je 48 miliona ili 400 hiljada evra. Znači, direktno sam uštedeo 400 hiljada evra i neću da mi kažnjavaju obične ljude komunalni policajci. Neće da kazne mene, neće Žiku Starčevića, neće da kazne neke druge političare i poznate ljude, ali će zato onog običnog malog čoveka da kazne. I kada mi tako uštedimo, onda pomognemo porodicama koje nemaju.

Znate koliko porodica nema para da pošalje dete na more? Nemaju, imaju troje dece, četvoro, i tu isto lokalna samouprava može da odradi svoj posao, upravo štednjom. Ja već 15 godina šaljem, mislim ja, grad Jagodina, na more one koji završe četvrti i osmi razred u Crnu Goru, a one koji završe srednju školu idu u Grčku na more.

Zašto? Da ta naša deca ne budu sutra dan glupa, da vide kako se živi u jednoj evropskoj državi. Zašto vodim studente, od donatora, a hoće ljudi koji imaju para da pomognu ministre, hoće, oni koji imaju mnogo. Zamolite ih i ja od donatora sve sam te ljude vodio, studente u Beč, da vide da Evropa nije ono što se govori, pa samo odeš u EU i ne radiš ništa.

Nije tačno da su tamo neka drugačija pravila o radu, radnim odnosima, da kada su u pitanju fakulteti, univerziteti, ništa nije jeftinije nego što je u Srbiji. Mnogo su skupi stanovi, ima mnogo studenata iz Srbije u Beču, to vam pričam zato što sam se bavio tom temom i da mi možemo te mlade ljude sutradan, kada on ode na ekskurziju, tri, četiri dana i vidi svoju državu, u kojoj može da se zaposli svako, svako zanimanje.

Pa, mi smo stvorili takve uslove, država Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem da su počeli iz celog sveta da dolaze. Naravno, i mi koji podržavamo ovu vlast, JS i moja koalicija SPS i vaša partija i sve ostale partije i stvorili smo uslove da dolaze strani investitori, počeli su da dolaze investitori koji imaju velike kompanije, moćni, da dislociraju svoje proizvodne pogone koji su stari po dvesta godina u jednu državu gde je do pre sedam, osam godina imala etiketu u velikim svetskim medijima da smo mi najgori na svetu, a nismo, ispalo je sada da smo najbolji. Kada je najteže, mi smo bili najbolji.

A kad je najteže čoveku? Kad je bolestan, kad je ceo svet bio bolestan od opake bolesti koja se zove korona, prvi smo imali u ponudi četiri vakcine, nisu imale ni razvijenije države od nas. Zato nas i napadaju i neke bivše republike koje su činile Jugoslaviju, zato što oni ne da ne stoje na isto, kada je u pitanju BDP, zaduženost po glavi stanovnika, već su drastično pali prema dole, a mi u svim međunarodnim institucijama koje prate rejting u svakom smislu te reči, našoj državi, mi smo u samom vrhu i da su nas priznale najveće i najmoćnije države na svetu, odnosno što traže da priznamo nezavisno Kosovo, a mi to nikada nećemo da uradimo.

Mi smo postali ekonomski stabilna država, politički sigurna, zdravstveno bezbedna i takvu državu traže vlasnici velikih kapitala. Ti vlasnici velikih kapitala se i pitaju u tim evropskim jakim i moćnim državama i oni su naši direktni ambasadori privredni i ekonomski. Meni kad neko dođe od novih, potencijalnih zainteresovanih investitora, ja više njemu ne pričam o Srbiji, ne pričam o uslovima šta Srbija nudi, ne pričam o Jagodini gde u ovom trenutku ima 12 staranih fabrika, otvoreno, dve nove se prave, jedna austrijska, jedna kineska i biće otvorene do kraja godine, već oni govore. Onda tom novom zainteresovanom dam brojeve telefona od ovih koji već postojeći investitori rade u Jagodini i oni su najbolji marketing. Ne, samo u Jagodini, nego u celoj Srbiji.

Vidite, nekada, a to je sve zarad porodice, nekada mali gradovi, male opštine, a posebno na jugu Srbije su se koristile samo u izbornoj kampanji. Kada se završe izbori, zaboravi se šta se pričalo. Kaže se – oni su malo biračko telo. Malo biračko telo kada prođu izbori, a za vreme izborne kampanje imaju dovoljan broj birača i glasača da bi glasali za vas. Toga sada nema, ta diskriminacija više ne postoji u Srbiji i sve je to zbog porodice.

Ja sam čovek koji živi u centralnoj Srbiji, što bi rekla ona pesma: „Ja sam čovek veseljak“, i volim da muzika svira, da svadbeni venac postoji na kapiji, da se deca rađaju i da nam se samo lepe stvari dešavaju.

Nažalost mi prošle godine imamo mnogo više umrlih, nego rođenih kada uporedimo statistički sa 2017, 2016. i 2015. godinu, bilo je nekada 33.000 više umrlih ljudi, nego rođenih, a ova godina, da sada ja ne licitiram je to mnogo, mnogo veći broj umrlih, a broj rođenih je manji od broja koji je bio pre korone.

Iako postoje ovakve stimulativne mere, ja vas molim kao resornog ministra, da kada govorite o porodici, da nije samo to što je država rekla - namenski iz budžeta, ne znam konto 517, on služi za to i to.

Sve ove stavke koje sam ja nabrojao tiču se porodice i sve se radi zbog porodice. Samo da vidimo kako da se sačuva porodica i da poruke koje nam šalju, a to su militantne poruke, od nekih opozicionih lidera koji žele da prikažu Srbiju kao da u Srbiji ništa ne valja, nestala je demokratija i te poruke zaustavljaju Srbiju na evropskom putu. Siguran sam da neće dugo moći još da lažu o Srbiji.

U redu da se sad mi borimo programom, pa da kažu - ovaj program ne valja, naš program je bolji i da njima treba 1,5% ankete, govore kako bi preuzeli vlast, a njima treba 1,5% još da pređu cenzus. Znači, 1,5% popularnosti imaju.

Mislim na ovo ko je uzimao pare, Vuka Jeremića, bez otpremnice, bez profakture, bez ugovora. Šta je svrha nečega da vam neko uplati na žiro račun? Svrha je da odradite nešto za te pare i da to što odradite bude na štetu građana Srbije.

Voleo bih da mi ministar odgovori na ove moje predloge, da nije samo pomoć porodici ono što ide preko vašeg resora, već i ovo drugo i kako da zaštitimo bračne parove u budućnosti, da se dobro razmisli kada se ulazi u brak, vi ste iskusan čovek.

Ministre, izvinjavam se što tražim to od vas.

Reč ima ministar Dmitrović.
Izvolite.

Nisam iskusan, Markoviću, nisam se razvodio, ako ste na to mislili.
Vi ste otvorili jednu temu koja je vrlo i široka i duboka i ne može to ni u nekoliko minuta, kamoli kraće od toga. To je danas pitanje braka.
Mislim da vi znate za podatak koji je zastrašujući da u nekoliko poslednjih godina u Srbiji razvod braka je na procentu između 35% i 40%.
Mi imamo, to ću kasnije da kažem nešto šire, vrlo značajan problem kod ovoga što je, na neki način otvorio i gospodin Zukorlić, a to je pitanje žene, što i vi spominjete, pitanje majke, pitanje mlade majke.
Žena je ta koja danas, ne samo danas već duže vreme odlučuje o tome kolika je stopa rodnosti i koliko je i kakav je natalitet. Zašto? Zato što je žena, Bogu hvala, slobodna, emancipovana, dobila je mogućnosti koje ranije nisu bile zamislive da sebi pribavi obrazovanje do najvišeg nivoa, akademika, naučnika, da se bavi naučnim radom i tu onda imamo ženu koja takva, kakva jeste odlučuje o sebi, nije vulgarno reći o svom telu i ona je ta koja kaže – ja hoću da imam jedno dete, hoću da imam dvoje dece. Ostvarile su se gotovo u svim ovim elementima i imaju četvoro dece.
Ali, žena je ta koja odlučuje i to nema više onih okolnosti koje su bile da dovedu ženu, pa kažu porodici pre 80 godina – ti ćeš da rodiš petoro, šestoro dece. Ne. Žena danas rađa onoliko dece koliko ona smatra da treba i mi tu moramo da joj pomognemo, značajno.
Sve što možemo da uradimo da pomognemo ženi da donese odluku da ima više dece. Pitanje broja dece, pitanje fertilnosti, fertiliteta, rodnosti, više nije novac. Ovo su vrlo značajne mere koje mi donosimo. Poboljšavamo, ali novac nije presudan. Da je presudan onda bi u Norveškoj stopa rodnosti bila 4,7%, a ona je 1,7%, maltene, kao i u Srbiji.
Dakle, pogledajte oko sebe ljude koji su imućni, koji su bogati ljudi, oni nemaju po petoro ili šestoro dece. Ne. Maksimalno jedno, eventualno dvoje. Dakle to više nije presudno, to je pitanje svesti.
Ovo je tema simpozijalnog karaktera, dakle, civilizacijski hod koji je doveo do toga na vertikali vrednosti - dete više nije najviša vrednost. Nažalost, to je činjenica.
Šta mi tu možemo da uradimo, pokušaću zajedno sa svojim saradnicima, dakle i sa najvišim političkim vrhom da negde početkom sledeće godine ponudim jedan dokument gde bi eventualno mogli da izvučemo malo radikalnije mere da se to promeni.
Dakle, pitanje svesti zašto mi nemamo više dece. Ja sam neki dan spomenuo i ponoviću ovde. Nema bez velikih porodica mogućnosti da popravimo demografsku sliku. To je tako normalno, kao dva i dva.
Mi nemamo više velikih porodica. Mi smo uništili kult porodice. Nama više porodica nije ono što je nekada bila. Nema popravka demografske slike, upravo ona je srazmerno i u skladu s tim što govorim i padala i to decenijama, kako nam je padao ugled i kult porodice.
Ovo - kult porodice, nema religijski ni verski značaj. Apsolutno ne, nego pozitivan. Nekada je bila najveća čast, bogatstvo, ugled, tako smo kvalifikovali velike porodice, tako što su imali četvoro ili petoro dece. Ta deca su ostvarivala ili na zanatskom polju, ili na društvenom, na naučnom, sportskom velike rezultate, govorilo se - to je iz te porodice, sada da ne spominjem prezimena, pa da ne poistovetim nekoga. Ne, mi danas toga nemamo. Nismo samo mi karakteristični po tome, daleko, svi su.
Dakle, ušli smo davno u tu kolotečinu, kada je nama brend važniji od deteta, kada je važnije koliko smo platili kola, da li imamo stan od dva ara, da li imamo jahtu od pet miliona, da li imamo vilu od 400 kvadrata, nego da li imamo petoro dece.
Polazimo od sebe, da ne bi bilo dileme da nekom držim lekciju. Ne. Samo opisujem stanje. U Evropi ne postoji ni jedna zemlja u kojoj je stopa rodnosti 2,1%, a to je prosta reprodukcija. Ni jedna. A, znate i sami koliko su gore na severu bogate zemlje.
Sve ovo spominjem da bi podstakao na razmišljanje koliko je ovaj problem složen. To nije problem tipa ulaganja - neko mesto je nerazvijeno, pa ćemo da uložimo pet miliona evra, dovedemo neku firmu, da radimo, imamo neku proizvodnju, zaposlimo 200,300 ljudi, itd. Ne, ovo je izuzetno složen problem koji nije od jednog dela, nego je od najmanje šest, sedam elemenata i ne možete tu ni silom, niti ulaganjem novca, velikog novca, ne možete da napravite veliki preokret.
Bavim se tim dugo vremena, amaterski, naravno, a sad sam dobio priliku da to radim i da mi je životna preokupacija. Ne znam da li ima išta, a da nisam izučavao na prostoru Evrope, pre svega, ne spominjemo ovo dalje, što je vrlo interesantno, ušlo bi u jednu drugu temu.
Na primer, Rusija je uložila ogroman novac, ne bi li podigla stopu rodnosti. Ogroman novac. Te mere su dale rezultate i ta ulaganja, ali nakon nekoliko godina, maltene da se vratilo na sam početak. Zašto? Zato ponavljam ovo što sam rekao - novac nije presudan da bi neko imao dece.
Pogledajte danas ko ima petoro, šestoro, sedmoro dece. To su vrlo skromne porodice, vrlo skromnih mogućnosti materijalnih, a oni koji imaj četiri, pet automobila imaju jedno dete, a ne četvoro ili petoro dece.
Ne držim nikome lekciju, sačuvaj Bože, samo konstatujem i skrećem pažnju, a ovo je krucijalno pitanje. Ovo je osnovno pitanje. Ovo je pitanje svih pitanja.
Evo, juče ste mogli ovde da čujete predsednika države koji je rekao - džaba nam sve što radimo ako ne budemo imali dece. Sve što radimo je džaba.
Ja sam prvi put sad ovde u situaciji da govorim. Mi smo nacija koja, maltene, prisustvuje sopstvenoj sahrani. Mi nestajemo kao grudva snega na užarenoj plotni. Ne možemo optuživati nikoga, ni čoveka ni partiju, to traje nekoliko decenija. Počelo je sa vremenom nakon rata reindustrijalizacije, kada su sela počela da se prazne i prave se tzv. radnička naselja oko industrijskih centara, koja su bile neophodna, naravno, ali niko nije tada razmišljao da će to da isprazni naša sela.
Srbija se obnavljala i preživljavala uvek isključivo i samo na selu do sada. Mi moramo da vidimo šta da uradimo i na koji način, pored ovih mera koje smo unapredili ovim zakonom, šta da uradimo još. Šta je moguće da zaustavimo trend koji je negativan? Dakle, samo da ga zaustavimo, to će biti ogroman uspeh.
Ja to ne govorim da bi, ako bude kakvih pomaka u ovom mom ministarstvu i u ovim nastojanjima koje imam zajedno sa svojim saradnicima i sa političkim vrhovnim i sa Vladom, bilo nekakvih rezultata, pa sada da ih ja podižem tu, da im dajem dodatan značaj. Ne. Dakle, ako uspemo da smanjimo ovaj negativan trend, mi ćemo napraviti veliku stvar. Mi smo na merama koje su 2018. godine donete, dakle koje sada popravljamo, mi smo stopu rodnosti sa 1,48 podigli na 1,52 i to je rezultat koji nije spektakularan apsolutno, ali je značajan, jer svaki trend je značajan i on je nešto nagovestio da se dogodila korona, koja nas je satrla, dakle, sa rezultatima koji su neprekidno sve gori i gori ne u Srbiji samo, svuda.
Videćemo kasnije da li će eventualno da bude pitanja, ali to je suština. Ja se zahvaljujem, pre svega, do sada vama koji ste govorili na razumevanju. Zahvaljujem se i u budućem stavu koji apsolutno očekujem da shvatite da je ovo problem svih problema.
U drugim sferama mi možemo da utičemo i utiče se i vidi se po rezultatima koje Srbija postiže za relativno kratko vreme, ali ovde rezultati na planu demografije se vide nakon pet ili deset godina, kao što smo decenijama, kao što je taj plamen na toj sveći bio sve manji i manji, tako će nam trebati dugo vremena da se taj plamen proširi, da ga podignemo, da ga raširimo, da imamo više dece, da spasimo naciju. Mi smo u toj situaciji da moramo da spasavamo naciju. Sve možemo. Možemo da padamo ekonomski i da se dižemo. Imamo stalno primere, hvala Bogu, pozitivne zadnjih godina, ali ovde ako budemo padali, izuzetno je teško zato što više, i sa ovim ću završiti, da nastave predsednici poslaničkih klubova, zato što novac nije presudan, u pitanju je svest.
Hvala vam.
Rističeviću, završio sam ja.

Zahvaljujem se.
(Marijan Rističević: Šta me prozivaš?)
Molim ministra da ne diskutuje sa poslanicima. Možete meni da se obratite.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, pre samo dva dana na ovom mestu predsednik Republike ponovio je i još jednom istakao važnost demografske politike za budućnost opstanka naše zemlje.

Značaj koji demografska politika i pronatalna politika imaju kada govorimo o dugoročnim planovima jeste pitanje koje nadilazi svakodnevna dnevno politička pitanja i dnevno političke podele.

Svima onima koji na najozbiljniji način razmatraju i promišljaju o tom pitanju, jer to jeste pitanje budućnosti, i više je nego jasno da bez uspešne demografske politike stepen razvoja koji je dostignut i postignut neće mnogo značiti na duži rok ukoliko ne sprovedemo neophodne reforme u oblasti demografske politike koje će omogućiti i neophodnu stabilnost.

Danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovaj zakon predstavlja temelj. Predstavljao je temelj demografske politike i onda kada smo ga prvi put usvojili u ovom domu, ali isto tako za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije nije manje važan onaj segment koji zakon predstavlja u oblasti socijalne politike, jer on je usmeren, pre svega, ka pomoći jednom od najugroženijih i najznačajnijih i najdelikatnijih trenutaka u životu svih mladih ljudi, budućih roditelja, novih naših sugrađana i sugrađanki.

Izuzetno je bitno napomenuti taj aspekt primene ovog zakona, tim pre što često u medijima kada govorimo o demografskoj politici, o tome se govori kao o pitanju radne snage ili nacionalnog opstanka. Direktni uticaj koji postojeći sistem ima jeste pružanje i socijalne sigurnosti našim građanima koji se opredele na korak osnivanja, ali i proširivanja porodice. To je upravo sa onim, ministre, što ste u odgovoru maločas rekli, da na nama jeste dužnost, odgovornost i obaveza da stvorimo ambijent i na najbolji mogući način podržimo one porodice koje žele da se ostvare u ulozi roditelja, da podržimo sve one žene koje žele da imaju više od jednog samo jedno dete, jer to je najbolji primer brige države o porodici i o onome što nama za naš opstanak jeste ključna stvar, da na taj način odgovorno radimo i popravljamo populacionu politiku. Ja ovaj zakon čitam i razumem upravo tako.

Dakle, svedoci smo i nema potrebe pričati i ponavljati, jer bude nekad i tužno. Izaziva tužne emocije kada govorimo o demografskoj slici Srbije i o tome koliko naše stanovništvo stari. Dakle, nema dileme da je to tema od intenzivnog značaja o kojoj se mnogo često diskutuje, međutim često moramo priznati i sagledati realnost ne na onaj način i sa onom ozbiljnošću sa kojom bi trebalo i koju to pitanje u krajnjoj liniji i zahteva.

Ono što pitanje demografske i porodične politike, pre svega, zahteva jeste ozbiljan pristup problemima koji su pronađeni tokom primene postojećih rešenja i njihovo rešavanje i unapređivanje postojećih predloga kako bi zasnivanje i proširivanje porodice bio korak koji ni u jednom trenutku neće biti izvor zabrinutosti za finansijsku budućnost roditelja i njihove dece.

Naš cilj mora biti sistem podrške porodiljama i porodicama koje će omogućiti da kada se roditelji odluče na taj korak budu sigurni da društvo i država u toj odluci maksimalno podržavaju i da ćemo biti tu za njih na celom tom putu, koliko god on da traje.

Primena ovog zakona ne obuhvata samo društvenu brigu prema roditeljima, već je značajan segment društvene brige za decu, jer pomažući na materijalni način roditelje u ovom kritičnom trenutku, posebno roditelje iz materijalno ugroženih porodica i roditelje dece sa invaliditetom, omogućavamo im upravo materijalno sigurnije detinjstvo, ali i roditeljima da svoju pažnju usmere ka porodici bez oblaka nesigurnosti, pre svega materijalne, nad svojim glavama.

Izmene koje su predviđene. Ove izmene i dopune daju nam razlog za optimizam u pogledu reformi i nadgradnje postojeće populacione politike i daju nam pravo da budemo optimisti da ćemo taj cilj i ispuniti.

Proširivanje kruga žena koje imaju pravo na porodiljske naknade i njihovo povećanje, u skladu sa prostorom u budžetu, predstavljaju veoma značajne iskorake i formalizuju solidarnost koju smo svi dužni da pokažemo u ovom trenutku prema svim porodiljama.

Ovom prilikom ja bih želela da istaknem nekoliko ključnih oblasti u kojima će se ove izmene ogledati i imati ogroman značaj i koje zapravo predstavljaju tu opipljivu pomoć porodiljama i koje će našim sugrađankama i sugrađanima skinuti deo tereta sa leđa kada se odluče da zasnuju ili prošire porodicu.

Dakle, kao glavne izmene posebno bih istakla da se ovim zakonom ispravlja nepravda prema roditeljima dece sa invaliditetom koji nisu istovremeno mogli da ostvaruju naknadu na koje njihovo dete ima pravo i naknade koje su povezane sa zaradama majki.

Ove izmene zakona takođe su prepoznale problem sa kojim su se susretale poljoprivredne osiguranice, što je takođe izuzetno važno. Kada usvojimo ovaj zakon one će konačno uživati sva ona prava kao i sve druge porodilje u Srbiji.

Značajno je izdvojiti da se ovim izmenama predviđa i uvođenje minimalne zarade tokom porodiljskog odsustva sa posla, odnosno do navršena tri meseca od rođenja deteta, porodilje će primati naknadu u iznosu od tri minimalne zarade, odnosno pet za sve one žele koje su pre porodiljskog odsustva zarađivale mnogo više, nego što je to minimalac. Na taj način se ispravlja jedna velika nepravda prema tim ženama koje zarađuju mnogo više.

Prvo, njih nema mnogo u Srbiji, ali rešavanje ovog problema možemo da sagledamo i iz ugla Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje smo nedavno usvojili, budući da žene i muškarci još uvek, na žalost, nisu izjednačeni na tržištu rada. Ovim uvažavanjem pet minimalnih zarada za sve one žene koje imaju veća primanja mi stavljamo u istu ravan i tretiramo na isti način žene i muškarce na tržištu rada i mislim da je to jedna izuzetno važna izmena.

Spomenute izmene su samo deo ovog zakona, ali one jasno ukazuju da ćemo usvajanjem ovog zakona značajno poboljšati uslove porodiljskog za širi broj majki i da ćemo obezbediti sasvim siguran početak i za njihovu decu.

Ove izmene jesu potpuno u duhu solidarnosti i društvene brige kako za majke i roditelje, tako i za novorođenu decu i omogućiće lakši i sigurniji ulazak u materinstvo i sigurniji početak života za svu novorođenčad i u tom duhu i smislu SDPS svakako će dati puni doprinos u danu za glasanje kada budemo usvajali ovaj zakon.

Ono na šta bih volela da vam skrenem pažnju jesu i neki od naših konstruktivnih predloga koji su na liniji onoga o čemu je govorila premijerka, ali i drugi ministri u Vladi i pre nego što ste vi preuzeli resor za brigu o porodici.

Dakle, mi smo svesni da smo prihvaćene izmene uzele u obzir realnost budžeta, ali u duhu izmena ja se nadam da ćemo mi u budućnosti i nakon usvajanja ovog zakona nastaviti da iznalazimo mogućnosti u skladu sa budžetom da donesemo i omogućimo još celishodnija rešenja za sve one kategorije koje u ovom trenutku zakon, na žalost, još uvek ne prepoznaje. Kada to kažem mislim na preduzetnice.

To je velika grupa u Srbiji njih ima oko 90.000 registrovanih u APR-u. One su u posebnom položaju i tokom trudnoće, ali i tokom porođaja, naravno i porodiljskog odsustva. One svoje porodiljsko odsustvo u ovom trenutku ne mogu da prenesu na partnere i često su suočene sa mnogim rizicima od kojih je najveći da moraju da prekinu svoj rad u tom periodu tako da mislim da bi bilo dobro da razmislimo da u nekom budućem periodu, naravno kada se stvore uslovi u budžetu, pre svega, jer svi smo mi realni i znamo da tako nešto u ovom trenutku nije realno ni obećavati, niko to i ne radi. Ono što možemo jeste da se potrudimo i da apelujemo da se nađu sredstva u narednom donošenju budžeta za sledeću godinu, da se na neki način, koliko god je to moguće, ta nepravda, da tako kažem, ispravi i da se promeni način obračuna osnovice za preduzetnice.

Značajno je da se ovim zakonom preduzetnice prepoznaju kao kategorija, ali prostor da budu ravnopravne postoji i dalje, pre svega, kroz to što bi im se, kao što rekoh, omogućio prenos na partnera i kroz ukidanje formule, odnosno promenu za izračunavanje osnovice. U kraćem vremenskom periodu te promene dovele bi do povećanja izdataka za budžet sasvim sigurno, ali o tome bi trebalo razmišljati u nekom narednom periodu kada se steknu za to uslovi.

Mi znamo da je pandemija u dobroj meri usporila proces donošenja ovog zakona, ali i onemogućila da u ovom trenutku celishodnije rešimo taj problem koji se tiče nedostatka novca u budžetu. Na svu sreću Srbija je sve jača i jača u ekonomskom smislu i ja verujem da ćemo mi vrlo brzo biti u prilici da obezbedimo neophodna sredstva da još dodatno unapredimo populacionu politiku.

Važno je da samo zbog građana skrenemo pažnju na to da niko nije mogao da zna 2019. godine kada smo donosili budžet za 2020. godinu da ćemo imati pandemiju, globalnu, i niko nije mogao ni da pretpostavi u kojoj meri ćemo imati davanja, neplanirana, da kažem, iz budžeta, a opet je reč o davanjima koja su i te kako bila važna da opstanu i privreda, ali i finansijska podrška građanima je ogromna i nimalo nije zanemarljiva. Da ne pominjem vakcine, da ne pominjem respiratore i sve ono što nas je na tom putu, kada nas je zadesila pandemija, moralo da se donese kao brza odluka i da se sredstva usmere ka tome. To jeste nešto što je realno usporilo donošenje ovog zakona, ali smatram da je izuzetno važno da smo to na kraju i uradili.

Kao što znamo, podrška preduzetnicama je takođe jedan od strateških prioriteta ove Vlade i mislim da u tom smislu treba razmišljati o ovome o čemu sam upravo govorila.

Još jedna dimenzija može biti značajna za dalje unapređivanje populacione politike, a to je da se skrati izračunavanje osnovice sa 18 meseci na 12 meseci. To bi onda bilo u skladu sa primerima dobre prakse iz onih evropskih zemalja koje sasvim sigurno imaju izuzetno jaku socijalnu politiku.

Bilo bi usklađeno i sa propisima Evropske unije kojoj težimo, budući da u većini zemalja Evropske unije upravo jeste 12 meseci onaj period na osnovu kog se izračunava osnovica i za porodiljsko i za trudničko odsustvo i za odsustvo radi nege deteta i sve druge naknade.

Želim da skrenem pažnju na još jedan bitan segment ovog zakona o kome ne govorimo ni često, a ni mnogo, a mislim da bi trebalo. Ovaj zakon ne treba posmatrati, ni čitati kroz prizmu toga ko ga donosi, koga građani podržavaju ili ne podržavaju. Kao što sam na početku rekla, on ne sme da bude uključen ni u kakve dnevno-političke podele i razmirice, zato što ovakvi zakoni donose se zbog građana, oni pomažu direktno građanima i utiču na kvalitet njihovih života i zato je važno da podvučemo tu poruku koju ovaj zakon nosi , da je dijalog, razumevanje sposobnost da se čuje ono što jesu potrebe građana i građanki, takođe rezultat. Ovaj zakon koji danas imamo pred vama je rezultat i takve jedne brige i Vlade, pre svega premijerke, naravno sa svojim timom, da razume, prepozna i čuje, što je najvažnije, sve ono što jesu potrebe i gde postoji prostor da se populaciona politika unapredi i da se sve ono što su greške isprave.

Mada, da kažemo, greške mi nikada kada donosimo zakon ne možemo unapred da sagledamo. Najbolji način je da kada zakon zaživi u praksi pratimo njegovu primenu zato što će to iskustvo direktne primene da nam da najbolji pokazatelj u kojoj meri je zakon dobar i u kojoj meri se otvara prostor da se on dodatno unapredi i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, na taj način pokazujemo koliko nam je i ova tema važna ali i bilo koja druga, zato što kvalitet života građana Srbije nema cenu, koliko god puta treba da razgovaramo o dobrim rešenjima i dobrim idejama. U traganju za tim najboljim rešenjima na nama je da to jednostavno i uradimo i na taj način pošaljemo jasnu poruku građanima i građankama Srbije da smo tu za njih u svakom trenutku, da pošaljemo poruku i ženama koje su se ostvarile u ulozi majke, ali i onima koje tek žele da osnuju porodicu i da rađaju.

Zahvaljujem.

Nisam još završila.

Dakle, nama u Socijaldemokratskoj partiji Srbije sigurnost je ostvarivanje prava građana i građanki je izuzetno značajno, poverenje u institucije takođe, adekvatno artikulisanje najvažnijih i najvećih problema čije rešavanje može da pokrene i rešavanje drugih onih manjih jeste jedini cilj, kao što je i cilj da odavde izlaze dobri zakoni, o tome svaki poslanik Poslaničke grupe SDPS vrlo vodi računa i posvećeno, konstruktivno i odgovorno radi i u prošlom, ali i u ovom sazivu, da iz ovog doma uz, naravno, podršku i pomoć zajedno sa našim koalicionim partnerima stvaramo u Srbiji jedno bolje mesto za život. Hvala.