Zahvaljujem.
Reč ima Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen u ovoj Skupštini 2018. godine, je jasan znak da slušamo glas javnosti, da uvažavamo stvarnost, da ispravljamo greške i da poštujemo sudove.

Ovim izmenama se dalje poboljšava, što je značajno, položaj zaposlenih žena za vreme porodiljskog odsustva, položaj zaposlenih žena koje imaju bolesno dete, položaj žena koje su poljoprivredni osiguranici, položaj zaposlenih žena, žena koje samostalno obavljaju privrednu delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i jednoroditeljskih porodica. Postoji još niz pozitivnih izmena ovog osnovnog zakona.

Samo ću podsetiti da je predsednik Vučić u svom sjajnom izveštaju o Kosovu i Metohiji pomenuo jednu ključnu stvar koja se odnosi i na KiM, ali i na celu Srbiju i na sveukupne ogromne rezultate države Srbije u poslednjih devet godina i rekao je: "Naš problem više nije odliv, jer se Srbi vraćaju, već to što nemamo decu. Naše je da pronađemo sredinu, sačuvamo obraz, zemlju, naciju, koje mere da pronađemo da bi neko imao dete, jer to postaje najskuplja reč u Srbiji, važan je rast, važno je šta ćemo sa KiM, ali nećemo ništa ni sa čim ako ne budemo imali više dece".

Da ne zaboravim, ova Skupština je 2018. godina, ista ova većina, usvojila ovaj osnovni zakon, dakle Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, o čemu ranije nisu vlasti vodile računa, do 2012. godine. Ovim osnovnim zakonom se podstiče rađanje, uvela su se nova prava, proširio se krug korisnika prava i omogućena direktna isplata prava korisnicima i utvrđene su novi uvećani iznosi roditeljskog dodatka, posebno za treće i četvrto dete, a produžena je i dužina isplate prava sa dve na 10 godina tada, 2018. godine, a tada je donete i Strategija podsticanja rađanja.

Podsetiću na nešto što mi se čini da je pomalo zaboravljeno. Zbog plemenitog jezika koji tamo stoji, podsetiću na plemenite odredbe Porodičnog zakona koji ova država ima. Zbog toga se prosto čini ne samo da, pošto ja komuniciram sa velikim brojem ljudi, na to su zaboravili, čini mi smo zaboravili mi ovde u Skupštini, na to su zaboravili građani, na to su zaboravili posebno mladi ljudi, posebno supružnici ili ljudi koji uskoro treba da postanu roditelji ili supružnici.

Dakle, i te odredbe Porodičnog zakona, čiste odredbe naravno, neću sve, ali zaista je jezik fantastičan, dakle te odredbe govore o suštini i humanosti porodičnih vrednosti. Dakle, jedan od članova je porodica. To je poglavlje porodica. Kaže – porodica uživa posebnu zaštitu države. Brak – brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Rađanje – majka, dete. Žene slobodno odlučuju o rađanju. Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države.

Sledeći član – svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču. Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, te od svake vrste eksploatacije. Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, što mi upravo sada radimo. Roditelji, kaže – roditeljsko pravo pripada ocu i majci, tj. majci i ocu zajedno. Roditelju su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava.

Sad poglavlje i glava brak, sklapanje braka. Kaže – različitost polova, izjava volje i nadležnost: brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem. Kaže – dejstvo braka: zajednica života, poštovanje i pomaganje. Supružnici su dužni da vode zajednički život, te da se uzajamno poštuju i pomažu.

Onda ide treći deo zakona – odnosi deteta i roditelja, porodični status deteta. Kaže – materinstvo i očinstvo. Materinstvo – majka deteta jeste žena koja ga je rodila. Očinstvo, kaže – ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.

Ima poglavlje – prava deteta: dete bez obzira na uzrast ima pravo da zna ko su mu roditelji. Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.

Pa, razvoj deteta – dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Onda kaže – roditeljsko pravo, smisao roditeljskog prava: roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Onda, opet plemenite odredbe – sadržina roditeljskog prava: staranje o detetu. Kaže – roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Staranje o detetu obuhvata čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

Onda, plemenite odredbe – čuvanje i podizanje deteta: roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

Na kraju, vaspitavanje deteta – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Vidite da sam bio u pravu kada sam rekao pročitavši ovo, da je sve ovo po malo, pogotovo kada gledamo i medije, a mediji su velika vlast, da je sve to po malo zaboravljeno.

Da bih istakao kontrast ovih plemenitih vrednosti i ovih odredbi ukazaću na jedan razoran slučaj, razoran zbog toga što je počinilac ostao neprocesuiran. Čak nije ni kažnjen uopšte, naravno kad nije ni procesuiran. Razoran je taj slučaj zbog toga što se radi o medijski najuticajnijem pojedincu opozicije, čak u celoj Srbiji. Radi se o čoveku koji je samozvani šef opozicije.

Tajkun Dragan Đilas je dao ogroman doprinos narušavanju porodičnih odnosa i vrednosti. Đilas je, po svedočenju u policiji, njegova bivše supruge i njenih roditelja, maltretirao, i fizički i psihički, bivšu suprugu i njene roditelje. Izazvao je porodično nasilje kada je fizički napao bivšu suprugu i njene roditelje pred malom decom i kada je bivšem tastu, starcu od 70 godina, naneo telesne povrede. Đilas je izazvao to nasilje zbog toga što on u tom trenutku i te godine, verovatno, na žalbe njegove bivše supruge nije hteo da plaća alimentaciju. Ovakvi slučajevi razdorno deluju na društvo.

Koliko je ovo potresan slučaj, svedoči samo deo iskaza bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, dat u policiji Vračara, citiram Đilasovu bivšu suprugu: „ Psihički me je maltretirao, to jest vršio torturu nada mnom dok sam bila trudna, dete je rođeno prevremeno i sa srčanom manom, imao ozbiljnu aritmiju. Takođe, da naglasim da je za vreme moje trudnoće Dragan Đilas bio sa drugom ženom i za vreme dok sam bila trudna i dok me je maltretirao bila sam kod svojih roditelja i nijednom me nije pozvao da pita kako sam. Pre mesec dana mi je pretio, tako što mi je rekao – odrubiću ti glavu. Ja sve ovo nisam prijavljivala, ali sada sam nakon svega zabrinuta za svoju bezbednost, kao i za bezbednost svoje dece“. Kraj citata. Strašno, složićete se.

Šta su uzroci i o tome je cenjeni ministar delimično govorio i sjajno je govorio, šta su uzroci depopulacije? Razlikuju se naravno od zemlje do zemlje, mislim od podneblja do podneblja, ali kada govorimo o Srbiji ne treba i dalje i danas 2021. godine voditi računa da i dalje na Srbiju utiču ogromne ljudske žrtve Srbije u dva svetska rata, to su dva miliona žrtava. Od tih demografskih gubitaka, Srbija se ni dan danas nije oporavila. Veliki negativan uticaj su ostavili ratovi 90-ih, što zbog žrtva, što zbog pojačanog iseljavanja. Kod nas je siromaštvo samo jedna od uzroka depopulacije.

Međutim, broj prekida trudnoće jedan je od važnijih razloga. Procene o godišnjem broju abortusa se kreću između 130 i 200 hiljada godišnje u Srbiji. Na svako rođeno dete dođu dva ili tri abortusa. Iseljavanje je takođe bitan razlog, međutim, ovih godina mnogo manje nego ranije. Međutim, procena je da se iz Srbije tokom poslednjih pedeset godina, govorim o tom periodu, dakle, da je na svakih pet godina odlazilo 150 hiljada građana, a radi se uglavnom o mlađoj populaciji.

Dakle, još jedan opšti razlog su bolesti koje nosi modreno društvo, a u Srbiji posebno povećan uzrok smrtnosti izazivaju posledice bombardovanja radio-aktivnim uranijumom 1999. godine. Pre pet godina je objavljeno da je Srbija prava zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. I ne manje važno sada, ova pandemija koja traje već 16 meseci i trajaće još godinama, takođe višestruko negativno utiče i na mortalitet i na natalitet.

Veliki uzrok pada nataliteta su i tzv. ja bih to nazvao socijalno-psihološke, pod znacima navoda, bolesti, koje nosi, pod znacima navoda, vrli novi svet, govorim o Hakslijevo knjizi. Ti uzroci su svuda u svetu i oni su i demotivisanost, demoralizovanost, narušavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, razgradnja porodice, a jedan od pokazatelja toga je prava epidemija razvoda o čemu je uvaženi ministar govori. Narastajući uzrok su i negativni, toksični uticaji pogrešnih modela ponašanja koje nameću svemoćni mediji i uticajni delovi društva pod kontrolom zapada. Ti toksični uticaji podrazumevaju nasilje, pornografiju i negativne uticaje na polni identitet dece i mladih.

Konačno, veliki negativni uticaj na natalitet je uticaj potrošačkog, materijalističkog društva u kome je suština imati, a ne biti. Ovo poslednje što sam naveo, već decenijama ima veću promociju od zalaganja za humano, obrazovano i produhovljeno društvo. Zato i nije čudo da mladi naraštaji odbijaju ne samo brak, već mnogo važnije, odbijaju zasnivanje bilo kakve porodice, odbijaju roditeljstvo.

Država Srbija unazad devet godina pruža značajnu i neodustajnu podršku plemenitim društvenim vrednostima, a to su između ostalog porodica, roditeljstvo i potomstvo.

To je prava podrška poštovanju predačkog nasleđa koje omogućava zdravu i neometanu demografsku obnovu Srbije. Ako ne sprovedemo natalitetne mere, a to je inače u toku i još jače, ne samo da nećemo moći da povratimo Kosovo i Metohiju, nego ćemo do kraja ovog veka za 80 godina doći na prag biološkog opstanka.

Naš Ustav ima plemenite odredbe. Kaže – pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, to je jedna glava, član 62. svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju braka, brak se zaključuje na osnovu datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.

U članu 64. kaže – deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja.

U članu 66. naš Ustav kaže – porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom. I o tome najviše brinu predsednik Vučić i SNS. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, uzdiže porodične vrednosti, gradi Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju. Predsednik Vučić leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

A porodica, roditeljstvo i potomstvo odnosno pojmovi deca, majka, otac, su tradicionalne neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji.

Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je na dnevnom redu jedan izuzetno bitan zakon tj. njegove izmene i dopune koje ne bi trebale da budu inicijator bilo kakvih podela u društvu, jer se radi o zakonu koji postaje deo nacionalnog interesa i naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ovaj zakon podržati, jer je on temelj naše politike.

Smatrajući važnost ovog zakona samo Ministarstvo je odmah po njegovom stupanju na snagu formiralo radnu grupu koja je pratila i procenjivala efekte primene zakona, vršila njegove analize u praksi, osluškivala glas javnosti tj. mnogih udruženja koja se u praksi susreću sa ovim zakonom. To je danas i rezultiralo ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.

Krajnji cilj ovog zakona koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine, a i današnjih predloga izmena i dopuna jeste povećanje nataliteta. Problem nataliteta ne postoji od 2018. godine već nekoliko decenija unazad.

Novo vreme koje nosi 21. vek donosi i nove tendencije u društvu koje su, takođe faktori koji negativno utiču na populacionu politiku.

Ako znamo da se brakovi sklapaju u proseku pet i više godina kasnije nego pre dvadesetak godina, ako znamo da imamo veliki broj abortusa, ako znamo da se odlaže rođenje prvog deteta i nekoliko godina više nego što je to bio slučaj na početku ovog veka, ako znamo da se danas u Srbiji gase mnoga sela ili su na pragu gašenja, ako znamo da imamo druge vidove depopulacije stanovništva, onda znamo da imamo čitav niz razloga koji negativno utiču na natalitet i govore nam da ovaj zakon i sa izmenama i dopunama nije jedini koji može pozitivno da utiče na populacionu politiku, već je on deo jednog opšteg sistema, jedne slagalice koja i da je najsavršenija ne bi je realizovao, ne bi se realizovala odmah, jer je sve ovo jedan kompleksan proces koji traje.

Dakle, ovaj zakon je u direktnoj i indirektnoj vezi sa mnogim drugim zakonima, ali sa celokupnom društvenom situacijom. To nam samo govori koliko je teško naći sistem pravih mera, da taj proces bude vremenski što kraći, a njegovi rezultati što pozitivniji.

Takođe, u postavljanju sistema mera koje treba da daju pozitivne rezultate možemo postaviti jedno interesantno pitanje, a to je da li podjednako ulaganje u svaki deo zemlje dobijamo iste rezultate ili ulaganjem u seoske sredine, ruralne sredine dobijamo bolje rezultate.

Sve nam ovo govori da će ovaj zakon i u budućnosti doživljavati određene promene, sve dok se ne napravi balans između želja i mogućnosti ali i dok stopa nataliteta ne bude veća od stope mortaliteta.

Naravno, pomenuo bi da pored Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave odvajaju određena sredstva za podsticaj populacione politike i pomoć porodicama sa decom.

Smatram da su lokalne samouprave one koje treba da budu vodilje za poboljšanje uslova koji će dovesti do većeg nataliteta, jer to nije samo finansijska pomoć prilikom rođenja deteta, to su i vrtići gde će ta deca ići, a da nema liste čekanja, to su i besplatni udžbenici, besplatne ekskurzije, to je i besplatan prevoz za decu i đake, to su asfaltni putevi od kuće do škole, to su uređeni sportski tereni gde će se ta deca igrati, to su i uređene škole.

Dakle, to su uslovi u kojima žive i rade i deca i njihovi roditelji. Mnogi će prepoznati u ovom mom nabrajanju da su to sve mere i rezultati koje je postigla Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom u Jagodini. Te mere su dale rezultate. Kada svake godine imate bar po jedno odeljenje više upisanih prvaka u osnovnu školu, onda znate da ste upisani.

Na kraju bih citirao pokojnog patrijarha srpskog Irineja – ništa nam draga deco duhovno neće vredeti ni država, niti uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak koliko toliko težimo, niti sva dobra ovog sveta ako kao narod postepeno ali sigurno nestajemo, tj. ako više umiremo nego što se rađamo.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, porodica je najvažnija osnovna ćelija svakog društva koja ima ne samo reproduktivnu i privrednu ulogu, već i značajno vaspitnu, psihološku i socijalnu. U njoj se čovek formira kao ličnost. Nažalost, i sami ste rekli, uvaženi ministre, da je porodica izgubila svoj značaj i zato je trebamo osnažiti.

Svaka država koja vodi računa o svojoj osnovnoj ćeliji može da napreduje, jer zdrava porodica može da doprinese i ekonomskom i bilo kom drugom aspektu društva, uostalom, svako od nas crpi energiju i zdrave porodice za svoje životne i profesionalne uspehe.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključuje i demografske potrebe kao instrument populacione politike.

Jedan od najvažnijih faktora demografskih kretanja je pad nataliteta i ovaj problem se može preduprediti i ublažiti pomoću dobre populacione politike.

Kao što rekoh, ovaj Predlog zakona predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike i s obzirom da pripadam partiji koja u centru svoje politike neguje socijalnu pravdu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom zasnovan je na pravu i na dužnosti roditelja, da podižu i vaspitavaju decu, pravo deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu i želju države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Ovim zakonom stupila je na snagu jedna od najvažnijih stimulativnih mera za populacionu politiku u Republici Srbiji. Odredbe ovog Predloga zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece, daju podsticaj za rađanje i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine, … u ovoj oblasti, te sa početkom njegove primene vršena je i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja do nekih zakonskih odredbi.

Pored toga, razmatrani su i predlozi, sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom.

Da bi se sve to postiglo, tj. da zakon bude bolji neophodno je ostvarivanje više posebnih ciljeva, ublažavanje ekonomske cene roditeljstva, usklađivanje rada i roditeljstva, promocija reproduktivnog zdravlja, adolescenata, borba protiv neplodnosti i podsticanju lokalnih samouprava na rešavanju ove vrste problema.

Kada smo već kod lokalnih samouprava, podsetiću vas da je najpre kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju, na čijem je čelu bila profesorka dr. Slavica Đukić Dejanović, započela projekat podrške lokalnim samoupravama za sprovođenje mera populacione politike i ta aktivnost je naišla na veliko odobravanje na terenu.

Takođe bih istakla da je dobro što je, polazeći od prethodnog iskustva, Vlada Republike Srbije u januaru mesecu 2020. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa podrške sprovođenja mera populacione politike u Republici Srbiji na osnovu koje je kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku, raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za sufinansiranje tih mera.

Takođe, podsećanja radi, Republički fond za zdravstvenog osiguranja je od 15.6.2020. godine omogućio šira prava osiguranim licima, tj. ženama u vezi sa postupcima lečenja neplodnosti, postupcima biološki potpomognute veštačke oplodnje, odnosno osiguranim licima, tj. ženama data je mogućnost na neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje na teret sredstva RFZO-a radi dobijanja prvog deteta, kao i pomeranje starosne granice sa 42 godine na 43 godine života starosti.

Podsetiću i na usvojenu Strategiju podsticaja rađanja 2018. godine. Sve su to mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se prevazišao ovaj problem koji je problem opstanka cele nacije.

Najvažnije izmene Predloga zakona odnose se, pre svega, na odredbu u kojem mesečni iznos naknade zarade porodilja, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan počeka ostvarivanja ovih prava.

Zatim, stalne naknade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Predlogom zakona unapređena je i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, pa je tako brisana odredba kojom nije bilo moguće istovremeno korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pomoćnog dodatka za pomoć i negu koju dete ima na osnovu invaliditeta.

Na kraju da zaključim da svi zajedno moramo nastaviti da radimo na sprovođenju Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i, naravno, Nacionalne strategije za mlade i mlade bračne parove kako na njihovom zapošljavanju, tako i rešavanju stambenih problema po povoljnim uslovima, da podstaknemo mlade da se školuju, da mogu da žive od svog rada i da šire svoje porodice. Tačnije rečeno, sve ono za šta se uvek zalagala i zalagaće se SPS i ponoviću, zato će poslanička grupa SPS i glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Dragana Barišić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pravo zadovoljstvo govoriti o ovom zakonu i moram da priznam i da sam decembra 2017. godine sa zadovoljstvom glasala za ovaj novi zakon tada, jer je problem nataliteta zaista prisutan decenijama unazad.

Ponosna sam na to što pripadam stranci koju predvodi i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, jer je jedino on imao sluha i video da ovaj problem postoji i da su potrebni ovakvi zakoni i ovakve mere podrške populacionoj politici.

Kao neko, ko se i sam našao u prilici da rađa prvo dete u vreme tajkunskog žutog režima, tačnije 2004. godine, januara meseca rodila sam ćerku. Na nesreću, kao i u celoj Srbiji, tada je i u Kruševcu vladalo žuto dosmanlijsko preduzeće i oni nisu zaista imali sluha ni za podsticaje porodiljama, ni trudnicama, ni bilo kome. Tada nisam bila ni zaposlena jer sam bila jedini lekar na birou. Nisam bila politički podobna tadašnjoj direktorki koja je pripadala istoj stranci kojoj pripada i današnji lider SSP-a, gospodin Đilas, tako da je njoj bio izgovor da ja ne dobijem zaposlenje zato što je, navodno, beba mala, a nije se pitala da li to dete može i ima od čega da živi.

Kao mere njihove politike u to vreme jedino što sam dobila od grada jeste vaučer od 5.000 dinara, koji sam mogla da utrošim u apoteci gde je direktor bio, takođe, partijski postavljen, njihov član i mogla sam da kupim dva, tri adaptirana mleka i toliko. Dok bih u drugim apotekama mogla nešto više, ali, eto, to je ta politika onih koji bi sada da dođu na vlast.

Ono što isto mogu da kažem jeste da u tom periodu sam vrtić, to je 2006/007 godina, kada je dete krenulo u vrtić, plaćala 11.500 dinara, a plata lekara je bila manja od 30.000 dinara. Sada, poređenja radi, 2012. godine, na sreću, građani Kruševca, ali i cele Srbije prepoznaju kakvo je to preduzeće, žuto preduzeće, i jasno im kažu ne politici njihovoj i daju šansu SNS, da vlada kako u Kruševcu, tako i u Srbiji. Rodila sam mlađeg sina i vrtić 2014. godine plaćala, nećete verovati, 2.500 dinara, iako je tada plata lekara bila tri puta veća u odnosu na tu 2006. godinu.

I, sada vidite, poređenja radi, gde su išli novci onih koji sada imaju nekakve planove i pričaju o tome da imaju plan i za decu i za penzionere, a tada znam, pošto su moji roditelji bili penzioneri, kakve su bile njihove penzije, a kakve su danas.

Građani Srbije vide ko i kako rukovodi i smatram da su upravo sva ona rešenja koja smo donosili u periodu od 2012. godine do danas ispravna i da otuda imamo i ogromnu podršku građana.

Kada je Kruševac u pitanju, ja ovom prilikom želela i moram i da se pohvalim na neki način, jer zaista mi smo radili u prethodnom periodu i ono što ste spomenuli… neko od kolega je rekao da nam je potrebno podizanje svesti za rađanje i za širenje porodice, mi već na tome radimo i to su neki novi planovi.

Imamo Komisiju za sprovođenja mera i aktivnosti populacione politike i u ovoj godini je izdvojeno čak 45 miliona dinara za te mere, tako da uveliko traje akcija za svako rođeno treće, četvrto i peto dete.

Zatim, imamo podsticaje za vantelesnu oplodnju. Čak smo mi u Kruševcu pomerili i tu granicu baš upravo zbog toga što se pojedine mlade žene ipak odlučuju kasnije na taj korak. Čak do 52. godine je moguće ići na vantelesnu oplodnju i za to se ostvaruju sredstva od milion i po dinara.

Zatim, svake godine imamo poklon čestitke za prvo rođeno dete od 200.000 dinara, za decu učenike drugog, trećeg i četvrtog razreda prevoz učenika, jer su deca ostalih razreda obuhvaćena lokalnim akcionim planom za decu.

Zatim, imamo poklon čestitke za trećeg i četvrtog đaka u porodici i to osam hiljada za osnovce, 14 hiljada za srednjoškolce.

Za nezaposlene porodilje, takođe, nadoknada od 40.000 dinara. Poklon čestitke za svakog prvaka i mnogo, mnogo toga, što znači da i u Kruševcu, kao i u celoj Srbiji sprovodimo jednu odgovornu politiku, tako da one koji sada nude nekakve planove zaista ne treba da čudi to što građani Srbije veruju SNS i daju ogromno poverenje koje je sve veće i veće iz izbora u izbore.

U danu za glasanje podržaću ovaj dobar predlog zakona. Smatram zaista da je porodica mesto gde život počinje, a gde se ljubav nikad ne završava.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, moje uvažene kolege su rekle u uvodnom izlaganju, kao i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS koleginica Snežana Paunović i kolege koje su govorile nakon nje i koleginica Vesna Ivković, da nije sporna podrška SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu, ali dozvolite da u nastavku današnje rasprave kažemo još nekoliko stvari za koje smatramo da su važne kada je reč konkretno i ovom zakonskom predlogu i uopšte o ministarstvu, resoru, jednom ozbiljnom i odgovornom ministarstvu i resoru koji ste preuzeli i o onome što jesu ciljevi Vlade Republike Srbije, pre svega, kada je reč o vašem ministarstvu.

Dakle, čuli smo mnogo puta do sada to da je porodica osnovna ćelija društva. Davno su rekli umni ljudi, sociolozi pre svega, jer u porodici počinje život, u porodici se vaspitava, u porodici se stvara jedan sistem vrednosti, ličnosti i ne koristi se slučajno izreka da upravo sve polazi i sve nosi iz porodice. Svako od nas nosi pečat svoje porodice, a društvo je, prosto rečeno, interaktivni skup porodica, organizovano u skladu sa sociološkim, socijalnim, ekonomskim i pravnim pravilima.

Koliko je porodica zdravi temelj, toliko je i društvo zdravo, produktivno i, rekao bih, progresivno i toliko se temelji na pravim sistemima vrednosti koji su garant izgradnje i humanog i jednog progresivnog društva u celini. Dakle, porodica je cilj svakog društva, a za formiranje porodice i rađanje dece društvo je to koje mora da obezbedi pozitivnu društvenu klimu i stimulativne uslove.

Ovde počinje posmatranje porodice i kao ćelije obnavljanja stanovništva jedne države. Dakle, vidim porodicu kao centralnu instituciju demografskih kretanja, jer odluke porodice su te koje doprinose boljoj ili lošijoj demografskoj slici jednog društva, ali porodice o stvaranju potomstva najčešće su vezane za postojanje stimulativnih uslova života, da se ima siguran posao, stan, da postoji državna podrška i naravno, podrška deci.

Kada je u pitanju obnova stanovništva u Srbiji, danas se nalazimo, nažalost, na jednoj donjoj lestvici, rekao bih, opstanka. Podaci o natalitetu i mortalitetu nisu dobri. Podaci do kojih sam mogao doći, kada je reč o Zavodu za statistiku, recimo, u 2019. godini rođeno je 64.399, a umrlo 101.458 stanovnika Srbije. U prošloj 2020. godini rođeno je manje od 62.000 beba, a nažalost preminulo je oko 115.000 stanovnika. Povećana smrtnost u 2020. godini jeste i posledica Kovida-19.

Sam po sebi podatak govori da smo sve starija nacija i ono što je najozbiljniji društveni problem jeste da već duži niz godina nemamo ni prostu reprodukciju.

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo…

Izvinite, nisam shvatio, da li je nešto smešno? Jeste li se meni nasmejali? Mislim nije kulturno kada neko govori da…

Starenje Srbije je jedan od najvećih problema naše zemlje. O tome smo i mi u parlamentu govorili mnogo puta, pre svega, sa željom da pronađemo najoptimalnija društvena rešenja kojima bi se negativan populacioni trend zaustavio. U protivnom, ne samo da nam kao narodu preti, neizlečiva bela kuga, već depopulacija znači opasnost po ukupan napredak zemlje.

Istina je da pitanje depopulacije nije samo problem Srbije, ali za nas to nije uteha. Naprotiv, za nas je to pitanje opstanka društva u celini. Jednostavno, neće biti stanovništva koje će se za nekoliko generacija nositi razvojem Srbije i koje će se boriti za razvoj Srbije, a neće nažalost biti dovoljno radne snage, što može najozbiljnije ugroziti i ekonomski razvoj naše države. Zato za nas danas nema važnijeg posla od ozbiljne i organizovane brige za demografski razvoj.

Sa smanjenjem stanovništva Srbija se sreće već početkom 20. veka, ali na ozbiljnost demografskih pitanja naša nauka ukazuje, koliko je nama poznato, još sedamdesetih godina prošlog veka.

Različiti su uzroci depopulacije Srbije, ali sa jednim strateškim pristupom moraju se sagledati svi uzroci i posledice kako bi se mogao planirati i dugoročan i strateški plan, zapravo, napraviti dugoročan strateški plan, društveni odgovor na ovo izuzetno važno i rekao bih značajno pitanje. Polazna osnova je činjenica da je za prostu obnovu stanovništva, odnosno za smenu generacija neophodno da stopa nataliteta bude jedan.

Ova vladajuća koalicija je još od 2012. godine pokazala ogromnu odgovornost prema demografskom pitanju u Srbiji. Dakle, demografija je našla zasluženo mesto u programima svih mandatara od 2012. godine, a ozbiljnost pristupa Vlade ovom pitanju potvrđena je formiranjem Kabineta za demografiju i populacionu politiku, a potom i osnivanjem posebnog resora. Iz ovakve odluke ne možemo da očekujemo, niti vidimo brze rezultate, jer da bi bilo koja populaciona mera dala pun efekat potrebno je da prođe deset do 15 godina. Zato populaciona politika i politika obnavljanja stanovništva ne mogu da se upoređuju, recimo, sa rezultatima nekog infrastrukturnog projekta, infrastrukturnog razvoja, sa gradnjom zemlje, neke zgrade za koju su unapred utvrđeni rokovi.

Obnavljanje stanovništva je više društveno-socijalno i državno pitanje. Da je ovo državno rukovodstvo pokazalo ozbiljnost potvrđuje upravo i donošenje nove Strategije podsticanja rađanja 2018. godine. Prethodna je doneta još 2008. godine, ali i usvajanje i sprovođenje velikog broja pronatalitetnih mera uobličenih, pre svega, kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.

O izmenama i dopunama ovog zakona danas govorimo o značajnim aspektima demografske politike. Pre mene su, kao što sam rekao, govorile kolege iz poslaničke grupe. Ja ću se samo kratko osvrnuti na neka zakonska rešenja, a uz napomenu da je jasan pravac zakonskih rešenja i da je jasan cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i koji je za nas u potpunosti prihvatljiv.

Ona treba da doprinesu daljem unapređenju mera populacione politike, da idu u susret pozitivnom populacionom trendu, što je strateški cilj naše države. Naveo bih kao dobro rešenje to što minimalna naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva više ne može biti manja od minimalne zarade u Republici utvrđene na dan početka korišćenja prava. Zatim, dobro je rešenje i to što majke koje su bile poljoprivrednice do 18 meseci pre rođenja deteta mogu da koriste zakonom predviđene ostale naknade po osnovu rođenja, nege ili posebne nege deteta.

Verujemo da će ova mera, kojom se izjednačava majčinstvo svih majki, gde god da rade, biti još stimulativnija, a u to smo potpuno ubeđeni. Koliko je ovo važno za naše ruralne sredine koje su decenijama čuvale natalitet ne treba posebno naglašavati.

Predlogom zakona se i preciznije definišu uslovi za definisanje pojma jednoroditeljske porodice, što je veoma važno sa aspekta ostvarivanja prava roditelja i dece iz jednoroditeljskih porodica. Nažalost, trend porasta jednoroditeljskih porodica je kod nas uočljiv i ovim roditeljima i deci o kojima se oni staraju mora se posvećivati dužna pažnja, kako sa aspekta finansijske podrške, tako i sa sociološkog i sa psihološkog aspekta, a posebno sa stanovišta društvenog položaja ovih porodica i antidiskriminatorskih mera.

Pomenuo bih jedan od velikih problema samohranih roditelja, a to je problem koji nastaje kod poveravanja dece, konflikte situacije o kojima čitamo u sredstvima javnog informisanja, a zatim i ogroman problem naplate alimentacije gde često ni centri za socijalni rad o kojima smo vrlo često govorili u parlamentu, ni sudovi ne postupaju prioritetno, dovodeći na taj način jednoroditeljske porodice u stanje socijalne potrebe.

Na ovaj problem ukazujem, jer nije nažalost redak, a naš zadatak je kako da donosimo zakone kojima ćemo svakoj porodici koja se odluči da ima potomstvo, a to su mladi ljudi, da obezbedimo afirmativne uslove, tako i da ukazujemo na propuste u sprovođenju propisa. Ovog puta propisa koji se odnose na društveno i finansijsku podršku svim porodicama sa decom.

Dakle, rekao sam da ću veoma kratko. Još jednom, na samom kraju, naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.