Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom momentu 106 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje Vladi, konkretno, Ministarstvu i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Pitanje je vezano za rešavanje vodosnabdevanja, pošto smo u okviru našeg programa koji je nagovestio još prošle godine predsednik Vučić, program rešavanja infrastrukturnih stvari, konkretno, vode, kanalizacije i putevi … u celoj Srbiji.

Apropo toga, konkretno jeste pitanje vezano, pošto Kancelarija za ulaganje u okviru svog projekta ima i rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini iz koje ja dolazim, iz opštine Svrljig, ali zbog nekih stvari sve je to stalo.

Interesuje me kada će to krenuti? Kada će ti projekti biti aktivirani? Kada će se krenuti sa rešavanjem problema vodosnabdevanja opštine odakle ja dolazim tj. Svrljig, kompletne rekonstrukcije, vodovodne mreže i na tome projekat koji obuhvata rekonstrukciju i rešavanje tih izvorišta, magistralnih voda? To bi rešio veliki problem meštana i građana iz opštine koje ja dolazim, to je opština Svrljig.

Druga stvar, to je rešavanje vodosnabdevanja, pošto je to projekat, brane „Selova“, to je tema o kojoj je govorio moj kolega Bratimir Vasiljević, na nekom od prethodnih zasedanja.

Inače, pitanje je Vladi, „Srbijavodama“. Mogu da podsetim prisutne da je brana „Selova“ počela da se radi još u prošlom veku, 1986. godine, da je u Kuršumliji i da bi to pitanje, rešavanje te brane „Selova“ bilo rešen problem vodosnabdevanja Kuršumlije, Blaca, Žitorađa, Niša i to bi bilo stvarno velika stvar za sve građane koji tamo žive.

To je započeto kroz projekte, kroz programe i direktnim investicijama, ali je za vreme bombardovanja sve to stalo, bilo je problema oko rešavanja iz nastavka izgradnje brane „Selova“, tako do dana današnjeg veći deo posla je urađen.

Inače, mogu da podsetim i prisutne da je u periodu devedesetih godina kada je gradonačelnik Niša bio Zoran Živković, a u prethodnom rukovodstvu su svi potpisali da je potrebno da i Kuršumlija, Blace, Žitorađe i Prokuplje, dakle nisu potpisali da je potreban taj projekat koji je veoma bitan za južnu Srbiji, brana „Selova“ za rešavanje vodosnabdevanja.

U međuvremenu, gradonačelnik Niša tada je bio Zoran Živković. On je dostavio pismo, faks, ne znam šta je bilo sad u tom vremenu tadašnjem premijeru, i rekao je da grad Niš nije zainteresovan za izgradnju brane „Selova“, pa je zbog toga to bilo i zaustavljeno. To samo govorimo o brizi nekih koji su bili ranije na nekim ključnim funkcijama u Niša.

Inače, bitno je da se ovaj projekat što pre završi. Imam informacije i premijerka Ana Brnabić je bila u Kuršumliji, gde je pokrenut ponovo postupak izgradnje brane „Selova“.

Moje pitanje je – dokle se stiglo sa tim projektom? To rade „Srbijavode“, javno preduzeće. Imam veliko poverenje u direktora „Srbijavode“, gospodina Puzovića koji je čovek stvarno stručan, koji zna svoj posao i njegov stručni tim. Obezbeđena su sredstva i ja očekujem da će to vrlo brzo krenuti sa radom. Brana „Selova“ ne bi bio rešen problem vodosnabdevanja svih ovih opština i Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i Žitorađa.

Grad Niš ima magistralni vodovod koji je pravljen u prethodnom veku, magistralni vodovod koji bi trebao da se rekonstruiše i tu bi sigurno bila potrebna veća investicija, siguran sam da to budžet grada Niša ne bi imao mogućnost sam da uradi bez pomoći države.

Siguran sam da ćemo kroz program izgradnje brane „Selova“ fabrike vode i svega onoga što je potrebno, do tog magistralnog vodovoda koji bi bio od brane, pa sve do gradova, do ovih opština, bilo bi rešavanje vodosnabdevanja velika šansa za razvoj turizma u Kuršumliji, rešavanje problema poplava i sve bi to dalo šansu što se tiče razvoja ovog dela Srbije.

Mislim da je to potrebno, mislim da treba uraditi što pre. Znam da je bilo problema sa koronom, konkretno vezano za razvoj, za privredu i svega ostalog, ali naša država se oko toga baš dobro izborila.

Još jednom, moje pitanje je kada će se konačno rešiti problem brane „Selova“, jer je najveći deo građevinskih radova odrađen. Ostali su ti ostali radovi. Vrednost tih radova kompletno za priključivanje ovih mesta po nekim proračunima bilo bi i do sto miliona evra, ali bitno je da to bude rešeno, bitno je za sve.

Osim toga, ukoliko bi grad Niš dobio vodu od brane „Selova“, odatle bi mogli i moji građani Svrljiga jednim delom, to je bio slobodan pad, grad Niš i Svrljig se graniče, mi bismo imali mogućnost da jedan deo iskoristimo za rešavanje vodosnabdevanja u opštini Svrljig.

Još jednom, uvažene kolege, prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo branu „Selova“, da rešimo vodosnabdevanje i da na taj način rešimo ostanak svih nas koji živimo u tom delu naše Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Molim da se prijavi ko još želi reč.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je čast, kao što reče predsednik, da se obratim ovom domu u ime cele jedne regije, da kažem, Podunavlja, ali pre nego što se obratim po poslaničkom pitanju, želim da prenesem pozdrava građana koji su, bar se meni obratili i sa kojima sam ja kontaktirao, koji posebno pozdravljaju studiozno obraćanje i obrazlaganje na sednici koju smo imali o Kosovu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i moram da naglasim posebno zadovoljstvo vašim državničkim govorom koji ste se na toj sednici obratili kako nama ovde prisutnima, tako i građanima širom Srbije.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se na više ministarstava u Vladi Republike Srbije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede i krovno Ministarstvo finansija.

Svedoci smo i posebno smo zadovoljni što se u vremenu naše koalicije SNS i SPS i državnog rukovodstva koje predstavlja ovu koaliciju, realizuju mnogi infrastrukturni projekti od evropskog značaja, u korist i na dobrobit svih naših građanki i građana u svakom kraju naše zemlje, naše lepe Srbije.

Koristim priliku da pozdravim dinamičan početak rekonstrukcije puta Kladovo-Donji Milanovac, da naglasim završetak rekonstrukcije puta Kladovo-Brza Palanka. Takođe, očekujemo nastavak rekonstrukcije puta kroz Donji Ključ kod Kladova, gde je završena deonica Kladovo-Kostol-Mala Vrbica i Velika Vrbica u dužini od devet kilometara i očekujemo ubrzo nastavak od petnaestak kilometara Velika Vrbica-Rtkovo-Korbovo-Vajuga i Milutinovac.

Da bismo pospešili razvoj najlepšeg krajolika u ovom delu Evrope, Đerdapske klisure, nama je nasušno potrebno otvaranje i intenziviranje rečnog saobraćaja na evropskom Koridoru 7 ili reci Dunav koji će spojiti Roterdam - Konstancu i Severno more sa Crnim morem, dok Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od toga 92 kilometra kroz opštinu Kladovo.

Najlepši deo Dunava predstavlja Đerdapska klisura, od Golupca gde se prostire na širini od 6,5 kilometara, Golubačke tvrđave, pa kroz Kazane, gde je širina na jednom mestu samo 150 metara i dubina 90 metara, Lepenskog vira i Donjeg Milanovca, Trajanove table, Tekije, Hidroelektrane „Đerdap 1“, Karakaš i Kladova.

Da bismo velikom delu Srbije, regionu, Evropi, pa i svetu predstavili lepote srpskog Podunavlja, preko nam je potrebna angažovanost pomenutih ministarstava i njihova međusobna koordinacija, kao i grada Beograda, Smedereva, opština Veliko Gradište, Golubca, Majdanpeka i Kladova radi uspostavljanja putničko-rečne brodske linije Beograd, Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, po uzoru na onu koju smo imali nekada do sredine osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Ta plovila, odnosno hidrogliseri, koje smo zvali „rakete“, a koristila su kerozin kao pokretačko gorivo, stizala su od Beograda do Tekije za tri i po sata. Vlada SFRJ je subvencionisala ozbiljan deo troškova, ali se to isplatilo po više osnova.

Stoga je moje pitanje, ujedno i apel da ministarstva koja sam pomenuo, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a i pokretačkim imputom predsednika Republike Aleksandra Vučića, osmisle rešenje spram vremena i tehnološkog razvoja po pitanju najnovijih kud i kamo ekonomičnijih plovila i da tako uz rekonstrukciju tvrđava koje krase obalu Dunava sa naše srpske strane, upotpunimo i učinimo dostupnim mnogim turistima iz sveta naš impozantni turistički potencijal kao kolaž istorijskih vremena od Beograda do Kladova i time ubrzamo razvoj svih gradova i opština sa ove jedinstvene turističke destinacije.

Da konkretizujem pitanje – da li Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstva koje sam naveo kao nadležna razmišljaju o integrativnom pristupu razvoja u Podunavlju kao našeg ogromnog saobraćajnog privrednog i turističkog resursa i pokretanje putničke rečne linije Beograd – Tekija – Kladovo i da li se razmišlja o nekom jedinstvenom i razvojnom dokumentu za naše Podunavlje?

Predsedniče Skupštine, samo da podsetim, predsednik Skupštine je upoznat sa ovim našim krajem jer je bio nekada davno na akciji na Đerdapu i u Bukovu početkom osamdesetih godina.

Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što reče moj uvaženi kolega Režina, ako sam dobro zapamtio, prenosim i ja pozdrave iz jednog od regiona.

Obično smo navikli da u nekom mom obraćanju tematika celokupnog obraćanja se tiče stanja naše zajednice u regionu. Međutim, ovaj put imam drugo pitanje i tražim drugo obaveštenje, odnosno objašnjenje. Tiče se, pre svega, severa Srbije, odnosno Subotice, iz koje i sam dolazim.

Naime, da bi vam bilo jasnije, napraviću jedan mali uvod. Danas, kao što znate, u Subotici posluje Slobodna zona, mesto koje okuplja veliki broj stranih investitora, gde danas posluje devet priznatih svetskih kompanija, poput „Simensa“, „Svarovskog“, „Kontinentala“ itd. Ta Slobodna zona danas zapošljava 6.400 radnika, a ukupan promet je nešto oko 800 miliona evra. Znači, 6.400 radnika ili više hiljada porodica nalazi egzistenciju u Slobodnoj zoni.

Da bi vam bilo jasnije, 2012. godine na istom mestu je funkcionisalo nekoliko kompanija, a u Slobodnoj zoni je zaposlenje u to doba nalazilo 1.180 ljudi, a ukupan promet je bio oko 305 miliona evra.

Dobro je uporediti ove brojke. Dakle, 6.400 zaposlenih danas sa 800 miliona evra prometa i 1.180 zaposlenih te 2012. godine i 305 miliona prometa. Lepo je sve ovo i dobro ovo sve zvuči, ali nikada ne treba izgubiti iz vida jednu stvar – neko je u ovo morao uložiti ogroman trud. Neko je morao dovesti do ovoga da situacija u Subotici i u Srbiji izgleda tako kako izgleda danas.

Taj trud je prvenstveno ulagao predsednik države, srpska Vlada, zatim i pokrajinske vlasti, naravno, i gradonačelnik Subotice sa svojim timom, ali ja mislim, pre svega, građani Subotice i Srbije koji su podneli zaista jednu veliku žrtvu da bismo bili danas tu gde smo, a pre svega penzioneri. Naravno, tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. To su činili i penzioneri iz Subotice.

Međutim, ovde se postavlja još jednu veliko pitanje. Ja sam vam govorio o današnjem stanju, o stanju 2012. godine i kako je to izgledalo u Subotici i u Slobodnoj zoni, ali postavlja se realno pitanje – šta je bilo do 2012. godine i šta je dovelo do toga da Subotica od jednog industrijskog grada, za kakav je važila decenijama unazad, postane mesto nezaposlenih i mesto razrušenih fabrika.

To pitanje upravo postavljaju oni koji su stvarali te fabrike i koji su podneli najveću žrtvu da bismo danas bili tu gde smo - penzioneri, ljudi koji su živeli i radili u tim fabrikama, ljudi koji su stvarali te fabrike i taj grad.

Subotica je u tim godinama do 2012. godine, ostala bez najznačajnijih simbola, industrijskih naravno. Ostala je bez „29. novembra“, bez „Medoprodukta“, bez mnogih drugih firmi, ali kao paradigma pljačkaške privatizacije je „Sever“, firma koja je zapošljavala 2.000 ljudi i koja je u pljačkaškoj privatizaciji u potpunosti razorena.

Penzioneri i građani Subotice su me ovih dana pitali da li će tužilaštvo i pravosuđe učiniti nešto da oni koji su doveli do tog stanja, koji su razrušili subotičku privredu, konačno odgovaraju za sve ono što su priredili Subotici i Srbiji.

Kakvu poruku šaljemo ako ljudi koji su danas na čelu srpske opozicije, jer su bili direktno inkorporirani u tadašnje pljačkaške privatizacije, da li to znači da poručujemo da ukoliko ti ljudi ponovo dođu na vlast biće im dozvoljeno da urade isto?

Jedina logična stvar iz nereagovanja tužilaštva prema onima koji su pljačkali ovu zemlju može biti to. Ako im je oprošteno tada, ne vidim razloga da im ne bude oprošteno ponovo. To je pitanje građana Subotice, pitanje penzionera, onih koji su te fabrike stvarali. Hvala vam.

Zahvaljujem kolega.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović i Josip Broz.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 5) i 6) dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiji, i Siniša Mali, ministar finansija, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 5) i 6) dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da ovo vreme raspoređujemo na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministre? Samo se prijavite.
Izvolite.

Poštovana, hvala vam.
Narodni poslanici pozdravljam vas, nadam se da ćete s obzirom na važnost ovog zakona sa pažnjom saslušati ono što imam da vam prenesem.
Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove živote koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinosi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.
Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući i demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.
Zakon o kojem je reč primenjuje se od 1. juna 2002. godine, a izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se pristupi novim izmenama i dopunama koje su zbog svoje obimnosti mogle da budu izvršene samo izradom novog zakona. Dakle, novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine sa primenom od 1. jula 2018. godine.
Novim zakonskim rešenjima olakšan je postupak ostvarivanja prava i proširen je obuhvat korisnika, omogućio je bolji obuhvat korisnika socijalne zaštite koji se nalaze u stanju ozbiljne socio-ekonomske ugroženosti, a koji nisu bili obuhvaćeni materijalnim davanjima. Takođe, ovim zakonom uspostavljena je i dodatna zaštita dece iz posebno ranjivih grupa, dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, dece bez roditeljskog staranja i dece korisnika novčane socijalne pomoći.
Ovim zakonom uvedeno je novi pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne negde deteta koje je omogućilo velikom broju žena, većina, da po prvi put ostvare naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Pored toga, ovo pravo mogu da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici. Na taj način pružena je posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada ne moraju da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same odlučuju da li će ih i u kom obliku redukovati, a država im obezbeđuje naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Posebna podrška pruža se i roditeljima za rođenje prvog deteta, imajući u vidu povećanje tzv. prvih troškova.
Nova zakonska rešenja omogućila i smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva više nisu uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.
Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednik Srbije Aleksandra Vučića pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine s primenom od 1. jula te godine, a odnose se na visinu, način usklađivanja isplate roditeljskih dodataka i paušala za nabavku opreme za dete, čime je omogućeno da se pravo na roditeljski dodatak za treće i četvrto dete u mesečnim iznosima od 12.000, odnosno 18.000 dinara isplaćuje u trajanju od 10 godina.
Neposredno po početku primene zakona jedan broj korisnika prava, kao i udruženja koja se bave porodicom i decom izrazilo je svoje nezadovoljstvo pojedinim odredbama, posebno onim koje se odnose na način obračuna naknada zarade.
Radi se prevashodno o ženama koje su zatečene sa novim načinom obračuna naknade zarada, a pre otpočinjanja trudničkog bolovanja, odnosno porodiljskog odsustva i nisu bile u radnom odnosu, odnosno radile su na crno i po saznanju za trudnoću zasnovale su radni odnos. Pri tome se radi o ženama koje nisu bile angažovane ni po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskim ugovorima i kako u periodu koji je od uticaja za utvrđivanja naknade zarade imaju evidentiran mali broj osnovica na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i naknada zarada utvrđena je u malom iznosu.
Inače, novi način obračuna naknada zarada zasniva se na realnom i racionalnom principu da je naknada zarade odgovarajuća uloženim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u zakonom utvrđenom dužem periodu koji prethodi njenom korišćenju.
Pred Ustavnim sudom pokrenuto je više inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredbi ovog zakona. Razlozi za donošenje zakona proizilaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna na postojeća zakonska rešenja u cilju njegovog unapređenja, kao i uređenja odredbi zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama proglasio neustavnim.
Kako je zakon doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredbi. Pri analizi efekata zakona korišćeni su podaci informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti, kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.
Predložene izmene i dopune zakona donose u okviru prava na naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, dakle, da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog otpočinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, u stvari, naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva ukoliko u posmatranom periodu ima evidentirane osnovice makar i jednu na koje su plaćeni doprinosi za primanja koja imaju karakter zarade.
Prema odredbama zakona pre ovih izmenama za ostvarivanje ovog prava bilo je potrebno da je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Zaposlena žena koja ima bolesno dete za koje je nadležna komisija odobrila korišćene odsustva sa rada radi posebne nege deteta može da koristi naknadu zarade za to vreme i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Žena koja je poljoprivredni osiguranik može da ostvari pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, pri čemu će se za obračun naknade uzimati osnovica na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine imajući u vidu objavljenu odluku Ustavnog suda 7. maja tekuće godine.
Žena koja samostalno obavlja delatnost ili je angažovana po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora ili je poljoprivredni osiguranik i ima bolesno dete za koje je nadležna komisija dala mišljenje može da koristi, pored prava na ostale naknade na osnovu posebne nege deteta, i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Od 1. januara 2022. godine zaposlene žene, žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva.
U zakon je uvedena i odredba koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva za preračun naknade zarade i ostale naknade ako u obračun naknade nisu ušle sve osnovice, jer nisu bili plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukoliko su u međuvremenu doprinosi plate.
Roditeljski dodatak. Kod prava na roditeljski dodatak omogućeno je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i za peto dete ukoliko je neko od živorođene dece prethodnog reda rođenja umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, izvršena su preciziranja koja se odnose na imunizaciju dece i življenje porodice na teritoriji Republike Srbije.
Dečiji dodatak. Omogućeno je ostvarivanje prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođena od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteta za neko od četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti to pravo. Izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i prihode koji su od uticaja na ostvarivanje prava i izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i visinu uvećanja cenzusa za dečiji dodatak za jednoroditeljsku porodicu.
Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za PIO da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom. Predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. jula 2021. godine.
Izmene i dopune zakona usloviće, pored dodatnih novčanih sredstava i izmene i dopune podzakonskih akata, odgovarajuće izmene i dopune u softveru za isplatu prava kao i obuku zaposlenih koji rade na poslovima ostvarivanja prava koja su propisana ovim zakonom.
Poštovani narodni poslanici hvala vam na pažnji. To je bilo ono što smo smatrali za najosnovnije i najvažnije da vam saopštimo. Tu smo na raspolaganju za bilo šta drugo.

Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila zamenik predsednika Odbora za rad i socijalna pitanja, narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i jednoglasno usvojio Predlog izmenama i dopuna zakona i naravno predlaže Narodnoj skupštini da navedene izmene i dopune zakona usvoji.

Pitanje nataliteta i pitanje rađanja dece jeste za SNS, za Poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu pitanje od nacionalnog interesa i pitanje od državnog interesa i strateško pitanje Republike Srbije.

Prvi koji je ispod tepiha izvukao problem negativnog priraštaja koji nije od juče, već se dešava od pedesetih godina prošlog veka, upravo jeste predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. U prilog tome ide i činjenica da je 2018. godine 1. jula stupio na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici i deci koji je doneo ogromne izmene pre svega u povećanju obuhvata žena koje mogu da koriste pravo po osnovu rođenja deteta, ali je naravno obuhvatio i znatno veća materijalna izdvajanja kao meru finansijske podrške za rođenje deteta pre svega prvo deteta koji u mesečnom iznosu iznosi 100 hiljada dinara plus pet hiljada dinara paušala, za drugo dete mesečno 10 hiljada dinara u vremenskom trajanju od dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara mesečno 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada dinara u mesečnom iznosu 10 godina.

Prvi put u novijoj istoriji na ozbiljan način prilazi se merama podrške populacionoj politici upravo i kroz finansijsku podršku jer Zakon o finansijskoj podršci jeste važan mehanizam i važan alat populacione politike.

Ono što želim da istaknem i što želim naravno da pohvalim što se tiče izmena i dopuna ovog zakona i odredaba na koje se one odnose to je da je nadležno ministarstvo 2018. godine pratilo efekte sprovođenja Zakona o finansijskoj podršci porodici i deci sarađivalo sa nevladinim organizacijama, sarađivalo sa drugim nadležnim ministarstvima jer finansijska podrška porodici sa decom, taj mehanizam zahteva multidisciplinarni pristup i iz toga su proistekle izmene i dopune koje idu u korist dobrobiti dece i budućih generacija.

Pre svega, jedna od osnovnih izmena odnosi se da se ovim izmenama i dopunama utvrđuje donji limit porodiljskog odsustva za zaposlene majke i on prvi put sada ne može biti niži od minimalnog iznosa zarade u odnosu na dan početka ostvarivanja tog prava. Znači, i one majke porodilje koje nisu imale ovih 18 meseci plaćenih doprinosa i poreza do tri meseca starosti deteta ne mogu primati niže od minimalne zarade.

Takođe, ispravljena je jedna nepravda, odnosno poboljšava se položaj roditelja koji koriste pravo odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a to su roditelji koji imaju decu sa smetnjama u razvoju i sada mogu kumulativno da primaju i naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i dodatak za tuđu negu i pomoć koje dete, u skladu sa nalazom i mišljenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, koristi po osnovu svoje bolesti.

Prvi put se obratila pažnja na jednu posebno osetljivu i ranjivu grupu, a to su nezaposlene žene koje na tržištu rada ostvaruju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Ove žene mogu da produže pravo na novčanu naknadu ukoliko imaju dete sa poteškoćama u razvoju, odnosno dete za koje nadležna komisija Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ustanovi da mu je neopohodna posebna podrška.

(Predsedavajuća: Koleginice, pet minuta je vaše vreme. Ali, pošto vidim da ste i ovlašćeni, možete da nastavite posle ispred poslaničke grupe.)

U svakom slučaju, u cilju dobrobiti i budućih generacija, predlažemo da se zakon usvoji. Zahvaljujem.