Hvala, gospodine Milićeviću.

Poslednja prijavljena po listi je Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, koliko je važan ovaj zakon o kome danas raspravljamo vidi se iz samog naziva zakona koji govori o spremnosti države da se ozbiljno bavi pitanjima populacione politike. Zato bih se na samom početku obraćanja osvrnula na određene statističke podatke, a tiču se demografije i nisu baš ohrabrujući.

Prema podacima koje je iznela SANU, od 1930. godine u Srbiji se rađa manje dece od onoga broja koji je potreban za prostu reprodukciju. Visoko obrazovane žene danas rađaju u proseku 1,37 dece, a za najprostiju reprodukciju je potrebno 2,1 dete.

Po starosti stanovništva naša zemlja je na šestom mestu u Evropi. Negde oko 19% stanovništva je starije od 65 godina. Vrlo realna slika današnjice jeste da se materinstvo odlaže i tu se nikako ne sme kriviti žena, jer su u pitanju odluke na koje utiču ekonomski i socijalni faktori, ali sigurna sam i teški zahtevi društva.

Veoma je važno da mi kao država zaštitimo majke jer one jesu stub društva, ne u smislu korišćenja ove krilatice zarad popularizacije, već zbog toga što bogatu i jaku državu čini upravo zdrava nacija, a žene su te koje donose nov život. Spremnost države da rešava ovakve egzistencijalne probleme mogla bi se videti i formiranje jedno potpuno novog Ministarstva za brigu o porodici i demografije na čijem ste čelu i vi gospodine Dmitroviću.

Populaciona politika u Republici Srbiji je sigurno značajno poboljšana i aktivnim merama države za podsticanje rađanja, a tiču se finansiranja od strane države tri pokušaja vantelesne oplodnje i ovde bih želela da sa ponosom istaknem i grad Kragujevac, odakle i ja dolazim, koje kao lokalna samouprava finansira svojim sugrađanima i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Tako prepoznaje značaj podsticanja rađanja i na ovaj način ulaže u budućnost grada.

Što se tiče najvažnijih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom izdvojila bih sledeće izmene koje su donete prema odluci Ustavnog suda- prva važna izmena odnosi se na mame dece sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju. Prema odluci Ustavnog suda više neće biti uslovljeno korišćenje posebne nege i tuđe nege, već će ovi roditelji moći da ostvare oba prava i da naknade primaju paralelno. Majke koje su bile oštećene prethodnim odredbama zakona takođe prema odluci Ustavnog suda moći će da traže i obeštećenje.

Druga važna izmena je promena minimalne naknade. Period porodiljskog odsustva računa se u vremenu od 28 dana pre porođaja do prva tri meseca života deteta. U tom periodu država je dužna da svakoj porodilji isplati naknadu koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđena je na dan početka ostvarivanja tog prava. To bi značilo da je dovoljno da je u 18 meseci koji se sada uzima za obračun porodilja imala samo jedan radni dan. Time se takođe ispravlja i velika greška, jer je bilo slučajeva da su žene tokom porodiljskog odsustva dobijale naknadu od 1.000 dinara.

Takođe ovim izmenama zakona ispravljaju se mere koje su bile diskriminišuće za žene poljoprivrednice kojima je sada umesto 24 meseca potrebno takođe 18 meseci radnog staža.

Ovim izmenama zakona, nažalost, neće se poboljšati položaj žena preduzetnica, jer će i dalje za njih važiti posebna formula po kojoj se obračunava naknada. Slikovito, žene frizerke, advokatice, knjigovođe i druge preduzetnice moraju da biraju između zatvaranja firme radi korišćenje porodiljskog odsustva i imenovanja poslovođa koji bi vodio biznis tokom njihovog odsustva.

Ono što je ohrabrujuće za sve žene preduzetnice jeste vest da je ovo samo početak izmena zakona i da je Vlada zajedno sa premijerkom Anom Brnabić vrlo spremna da nastavi na unapređenju zakona, o čemu govori i izjava premijerke koja je istakla da je upravo cilj razvojne politike Republike Srbije i da ima što veći broj preduzetnica i da one više ne smeju biti diskriminisane ni na koji način.

Veoma je važno kada govorimo o ulaganjima države da ekonomski snažimo nerazvijena područja Srbije. Time snažimo i porodice u siromašnim krajevima.

Na kraju izlaganja osvrnula bih se na nauku i činjenice o kojima govori i prenatalna psihologija kojom se između ostalog bavio i prof. dr Vladeta Jerotić. Brojna istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da upravo emotivna, psihička stabilnost majke, materijalna sigurnost i te kako mogu uticati kako na tok trudnoće, tako i na zdravstveno stanje deteta. Nesigurnost, nezadovoljstvo majke ostavljaju traga na bebi još dok je u stomaku.

Svesna činjenice da je država jaka onoliko koliko ima zdravu naciju i koliko zaista vodi računa o porodicama. Nadam se da su ove izmene zakona samo početak koji obećava još ozbiljnija ulaganja u populacionu politiku i ozbiljnije bavljenje problemima sa kojima se suočavaju svi oni koji imaju porodice, ali i oni koji bi želeli da ostvare potomstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
U tom slučaju reč ima ministar.

Pošto smo vrlo kratki sa vremenom, zahvaljujem se na učešću u sagledavaju ove teme i ovog problema koji je izuzetno veliki i svi ste se vi složili i bilo je tu nekoliko predloga o kojima može da se razmisli.
Samo vas molim da shvatite da smo mi želeli mnogo mnogo više da izađemo u susret majkama, porodicama koje žele da imaju dece, bar u ovom delu. Međutim, ograničenja su budžetska, ograničenja su takva kakva proizilaze iz snage u ovom trenutku naše države i koja je u poređenju sa pređašnjim godinama neuporedivo veća i sigurno će da ide napred. Nema nijednog razloga da tako ne bude i naravno da ćemo i poboljšavati i ovaj zakon i praksu inače.
Ima tu još stvari o kojima smo mogli da razgovaramo. Samo bih spomenuo, gledam gore na sat, poziciju žene koja je nezahvalna ne samo zbog onoga što je ovde rečeno, zahvalna kada rađa dete naravno, nego zbog situacija često u kojima se nalazi, nađe, a koje nisu povoljne, samo bih spomenuo jednu sa kojom sam se susreo na putovanjima po Srbiji i tim lokalnim zajednicama u opštinama zajedno sa mojim saradnicima koja je prosto nerešiva. To je odnos poslodavca, neko je ovde to spomenuo, odnos poslodavca prema ženi, mladoj ženi. Veliki je problem kada dođe na razgovor za prvi posao bez obzira da li se radi za poslove čistačice ili inženjera ili IT sektor, ako kaže ta mlada devojka da ima nameru da ima porodicu i da rađa decu, onda je njena mogućnost da dobije posao je minimalna. Poslodavce to uopšte ne interesuje. Demografija ih apsolutno ne interesuje. Interesuje ih samo profit.
Kada rodi prvo dete, kada se vraća ima problem gde se vraća i na koje radno mesto. Ako slučajno nakon dve godine kaže da je ostala u drugom stanju, njoj počinje pakao u tom preduzeću.
Naišao sam, neću reći u kojoj firmi je reč, vrlo ugledna, sa tradicijom koja ima potpuno različit, potpuno suprotan pristup. To je stvar ljudi, to je stvar onoga što ste spominjali ovde svest. Ta velika firma, brend veliki, stimuliše majke sa nekoliko hiljada evra da rode prvo dete i omogućuje im da i trudničko i porodiljsko ako treba da i duže budu i da imaju prvu platu. To su primeri koji bi mogli da utiču, značajno da utiču na problem o kojem mi danas ovde razgovaramo.
Došli smo do toga, i vi ste rekli, da smo mi u sistemu vrednosti koji ne poznaje više dete kao najveću vrednost, nego poznaje nekakav brend ili hedonistički put ili vertikalu na koju se penje ili na koju želi da se penje, a ako se ne popne gore visoko smatra da nije uspeo u životu, kao što se nekada smatralo da smo uspeli u životu ako imamo velike porodice i mnogo dece, zdrave dece.
Reći ću vam samo, i sa tim završavam jer nemamo mnogo vremena, jedan podatak koji ja nisam znao, saznao sam ga relativno skoro, da među onima koji su skloni kriminalu, koje evidentiramo kao kriminalce, kao mlade ljude koji krše zakon, gotovo da nema nijednog iz velikih mnogobrojnih porodica. Tamo gde ima mnogo dece odatle kriminalaca nema i to nešto govori o onome što sam rekao – kompleksnosti ovog problema i složenosti o kojem moramo da razgovaramo i da onda na kraju sednemo kao što ćemo da uradimo, da napravimo nekakvu strategiju koja je jako teška. Inače sam pesimističan u životu, ali kada za nešto mislim da je moguće onda to guram ako treba i glavom kroz zid.
Mislim da možemo da uradimo nešto. Za početak da usporimo taj trend koji je zastrašujuće loš. Nikakva uteha nam nije što je i kod drugih tako. Hvala vam na pažnji. Da vam kažem za sve što imate ideja, a nema veze forma, vrata i telefonske linije mog ministarstva su vam otvorene. Kad god hoćete možete da dođete.
Spomenuli ste lokal. Na lokalu gotovo svi poduzimaju nekakve mere mimo ovog zakona i pokušavaju jer su ljudi svesni koliko je ovo složeno i koliko je ovo teško.

Izvolite.

Molim vas, vrlo kratko, dva, tri minuta.
Radi se o Predlogu zakona o potvrđivanja, vi ste dobili to, Ugovora između Vlade Republike Srbije i Republike Singapur otklanjanje dvostrukog oporezivanje u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanje poreske evazije izbegavanja.
Ugovor prestavlja pravni okvir i preduslov za ulaganje singapurskih investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka i s tim u vezi obezbeđivanje fiskalne i pravne sigurnosti kao uslov za unapređenje delatnosti rezidenta obe države ugovornice, zatim osiguranje pozitivnih dejstava poreskih olakšica radi stimulisanja ulaganja, generalna primena načela jednakog poreskog tretmana fizičkih i pravnih lica, unapređenje saradnje poreskih organa Republike Srbije i Republike Singapur u cilju razmene informacija i sprečavanja poreske evazije od strane njihovih rezidenata.
Ugovor stimuliše ulaganja kapitala rezidenata Republike Srbije i Republike Singapur i rezidenata Republike Singapur u Republici Srbiji.
Dakle, pred vama se nalazi sporazum koji nam omogućava sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima koji svakako zaslužuju našu pažnju i siguran sam da ćete u danu za glasanje podržati ovakav sporazum, dakle ovakvo zakonsko rešenje.

Zahvaljujem.
U pravu ste, i ovaj ugovor je sastavni deo ovog pretresa.
Hvala ministru i hvala svima koji su uzeli učešće u raspravi danas.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda.
Mi sa radom nastavljamo u 16.00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja pitanja, da izlaganje narodnog poslanika ne može da traje duže od tri minuta, da posle datog odgovora narodni poslanik ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje i da po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima prava da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
Tokom postavljanja pitanja i davanja odgovora nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika. U skladu sa tim, molim poslanike da podnesu prijave, a pošto su prijave po utvrđenoj praksi već na neki način i dostavljene, ja bih krenuo na postavljanje pitanja.
Prvi se prijavio Vladan Glišić.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje je – zašto Srbija do dan danas nema platformu za pregovore sa prištinskim institucijama, jer kako stvari stoje, mi uglavnom reagujemo na njihove predloge, a nismo uradili ono što naš Ustav obavezuje, a to je da donesemo ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i da na toj platformi nastupimo.

U našoj javnosti ja znam da Pokret za odbranu Kosova i Metohije ima jednu takvu platformu, znam da stranke gospođe Milice Đurđević takođe ima platformu i ne znam da SNS i da naša Vlada ima takvu platformu. Uglavnom se reaguje na predloge iz Prištine. U ponedeljak smo ovde imali, tj. utorak, imali priliku da predsednika Srbije čujemo kako reaguje na ono što Kurti od njega traži, a nikako da čujemo kao ovlašćeni predstavnici naroda koja je naša platforma koja bi morala da bude u skladu sa Ustavom.

Vi ste nedavno bili u Briselu na pregovorima oko otvaranja poglavlja, neki opozicioni glasovi kažu da nismo otvorili ništa novo, nego da je ono što je već do sada urađeno je samo uobličeno u formu novog klastera, ali to nije bitno. Ja inače se ovde ponašam kao, da ne bude primenjeno, ali ajte, kao Katon koji je govorio, svaki govor završavao: „Ali, Kartaginu trebamo uništiti“.

Ja postavljam pitanje EU i našeg puta u EU – šta će se desiti ako manevar koji se sada dešava, a to je da Brisel i Vašington uspeju da slome kičmu kod pet zemalja EU i četiri zemlje NATO-a i da ih nateraju da priznaju Kosovo, ako dođemo u tu poziciju da li ćemo i dalje da idemo u EU bez alternative ili ćemo najzad da prestanemo da budemo u licemernom položaju, da s jedne strane imamo vojne vežbe sa Belorusijom, a s druge strane joj uvodimo sankcije pod pritiskom Brisela?

Znači, da li ćemo mi u jednom trenutku morati da se opredelimo da li smo riba ili devojka i da kažemo - ako EU u celini bude prihvatila da je Kosovo nezavisna država, ako to Kosovo uopšte ne interesuje mesto u UN, jer će tamo Kina i Rusija to da im zaustave, nego ih interesuje članstvo u NATO paktu i EU i ako dođemo u tu situaciju koja je vrlo neprijatna za nas kao državu, hoćemo li se jednom najzad opredeliti da se zahvalimo EU i da kažemo da mi sreću svog naroda moramo da tražimo na drugoj strani? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.